Što se Brisela tiče, bojkot izbora 2020. u Srbiji – nije opcija. Posle posete Dejvida Mekalistera Beogradu, sada je i zvanično jasno da je Brisel vrlo zainteresovan da srpska opozicija izađe na izbore 2020. Drugo je pitanje na koji način će tu svoju zainteresovanost od sada demonstrirati, budući da dosadašnja etapa dijaloga vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, koja je, prema preovlađujućem tumačenju i upriličena na insistiranje Brisela – nije donela značajnije pomake.

Predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister na sastanku sa narodnim poslanicima najavio je da će evropski parlamentarci Eduard Kukan (nedavno penzionisan) i Knut Flekenštajn doći u Srbiju da razgovaraju "sa svim poslaničkim grupama" ne bi li sagledali "kako Evropska unija može da pomogne u poboljšanju rada srpskog parlamenta". Pomenuta dvojica evropskih parlamentaraca Flekenštajn i Kukan su, zajedno sa Ivom Vajglom, ostali upamćeni kao "trojka" koja je posredovala u postizanju Pržinskog sporazuma i rešavanju krize u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, podsetio je Nikola Burazer s portala European Western Balkans (TVN1).

Mekalisterovo izvlačenje Kukana i Flekenštajna iz šešira, bez detaljnijeg obrazloženja da li će se i na koji način Evropski parlament uključiti ne samo u poboljšanje funkcionisanja srpskog parlamenta, nego i u poboljšanje dijaloga o izbornim uslovima, bio je, u najkraćem, ekspresni Mekalisterov odgovor Sergeju Trifunoviću, koji mu je dan pre uputio otvoreno pismo baš tim povodom.

SERGEJEVO PISMO, VIDELI SE NISMO

Predsednik Pokreta slobodnih građana predložio je baš to – formiranje tročlanog tima Evropskog parlamenta koji će, po uzoru na rešavanje političke krize u Severnoj Makedoniji 2015, posredovati između partija vlasti i opozicije u Srbiji, kako bi se izbegao bojkot parlamentarnih izbora. Ukratko, da Brisel bude medijator u pregovorima o izbornim uslovima vlasti i opozicije u Srbiji, jer se, po njegovom mišljenju, ne može drugačije doći do fer, slobodnih i demokratskih izbora u Srbiji. Istina, Brisel kao medijator u pregovorima između vlasti i opozicije u Srbiji ne spominje se prvi put. O primeni briselskih rešenja iz makedonske političke krize već je bilo reči, a na ovim stranicama "Vremena" pre mesec dana je povodom prvog susreta vlasti i opozicije na FPN u najavljen dolazak predstavnika EP kao medijatora u razgovorima između vlasti i opozicije, tada još uvek nezvanično (Filip Švarm, "Početak dijaloga ili predstave", 1. avgust). Mekalister je to sada i ozvaničio. Elem, Trifunović je Mekalisteru pojasnio da će se kao lider "jedne od malobrojnih preostalih proevropskih partija posvećenih liberalnoj, demokratskoj Srbiji", do poslednjeg trenutka zalagati za učešće u izborima i radu parlamenta, ali da zbog zarobljavanja države, slično kao u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, postaje praktično nemoguće da vladajuće partije stvore "čak i najosnovniji osećaj fer i izbalansiranog izbornog takmičenja".

"Uprkos tome, PSG je pristao da učestvuje u seriji dijaloga sa drugim opozicionim partijama i partijama vladajuće koalicije kako bi se pronašao zajednički jezik pred naredne izbore. Međutim, ovi razgovori nisu doveli do napretka i upitno je da li će se dalje runde uopšte odvijati", stoji u pismu koje potpisuje Trifunović. Zato je predsednik PSG a uputio poziv Mekalisteru da primeni proces posredovanog dijaloga pod nadzorom "trojke" Evropskog parlamenta, tokom kojeg bi se predstavnici vlade, opozicije, civilnog društva i novinarskih udruženja sastali i dogovorili o realističnom okviru i kompromisu unutar kojeg bi izbori mogli da se održe. Po uzoru na makedonske izveštaje Rajnharda Pribea, nemačkog pravnika i zvaničnika EU, Trifunović predlaže i sastavljanje izveštaja o problemima vladavine prava u Srbiji: "Makedonski Pribeovi izveštaji su bili dobar korak u pružanju preporuka o sistemskim pitanjima vladavine prava, koje su od ključnog značaja za budućnost države", piše predsednik PSG, a sve u dobroj nadi da će se u nekoj od sledećih Mekalisterovih poseta sresti njih dvojica i porazgovarati o svemu.

ĐILAS MEKALISTERU NE VERUJE

I tako, Mekalister je, kako javlja TVN1, obećao opoziciji čak dvojicu iz makedonske "trojke", koji bi trebalo da stignu do kraja nedelje. Ipak, još "analizira situaciju": "Naša spremnost i želja je tu, za tango je potrebno dvoje, a za dijalog dvoje i više partnera. Primio sam to pismo, ali sam ga na brzinu pročitao. Odgovoriću vam čim budem u stanju da analiziram situaciju. Izvestiću Brisel o svemu što sam danas čuo, ja sam ovde došao da slušam", kazao je Mekalister.

Dragan Đilas mu nije poverovao: "Da je gospodin Mekalister stvarno hteo da čuje kakvo je stanje u Srbiji, mogao je da pozove na sastanak članove Stručnog tima protesta "1 od 5 miliona", predstavnike svih političkih stranaka ili građane koji već osam meseci protestuju. Mada, realno to i nije neophodno, jer gospodin Mekalister zna šta se dešava u Srbiji, ali samo iz njemu znanih razloga on odbija da stvari nazove pravim imenom. Takođe bi bilo korisno i da se gospodin Mekalister, kada kaže de je parlament mesto za demokratsku debatu, priseti da opozicija bojkotuje rad Narodne skupštine u skladu sa Sporazumom sa narodom koji je potpisalo preko 200.000 građana. Razlozi za bojkot parlamenta najbolje su definisani u Izveštaju Evropske komisije u kome je izražena zabrinutost radom parlamenta, slobodom izražavanja i borbom protiv organizovanog kriminala. Najava da će sledeći izveštaj Evropske komisije sadržati preporuke za sprovođenje fer i poštenih izbora, praktično je priznanje Evrope da u Srbiji nema uslova za normalan izborni proces. A građani Srbije znaju da nema uslova ni za normalan život", poručio je u svom saopštenju povodom Mekalisterove posete Beogradu predsednik Stranke slobode i pravde i jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Na sastanku sa 13 narodnih poslanika vlasti i opozicije, među kojima su bili i oni koji bojkotuju parlament, predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta ocenio je, pak, da je istina "negde na sredini". Podržava, kaže, okrugle stolove o izborima uprkos tome što se i tu mišljenja vlasti i opozicije razlikuju, insistira da parlament ima esencijalnu ulogu u demokratiji.

Šta je Mekalister mogao čuti od narodnih poslanika?

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, kazala mu je da Skupština ne funkcioniše, da su mediji blokirani, tabloidizacija društva maksimalna, da funkcionerska kampanja grmi sa svih strana, da je daleko od toga da po pitanju vladavine prava i medija "teku med i mleko". Istakla je, međutim, da je dijalog o izborima napravio nekakav pomak, ali da Srbija "brzinom od 200 km na sat ide ka jednopartijskom sistemu", da je "opozicija svesna da su izbori demokratsko pravo i dužnost", ali bi izlazak na izbore "u ovim uslovima bio kao kad biste trčali trku vezanih ruku i nogu". Podsetila je na reči Vinstona Čerčila o Jugoslaviji i komunizmu kad je svom kolegi rekao da neće on živeti u Jugoslaviji i poručila Mekalisteru: "Vi nećete živeti ovde, zato nemojte pomagati autokratski režim."

Poslanik SNS a Vladimir Orlić istakao je da je Srbija posvećena reformama, pozvao je EU da bude otvorenija prema poglavljima u pristupnim pregovorima i da zauzme jasan stav u razgovorima Beograda i Prištine. O dijalogu vlasti i opozicije, Orlić je rekao da vlast sa pažnjom u njemu učestvuje i da želi da se čuju svi predlozi, a poslanik SPS a Đorđe Milićević smatra da bi bilo bolje da se o izborima razgovara u parlamentu, ali da je dobro i da se van te institucije odvija dijalog.

Miroslav Aleksić, predstavnik Narodne stranke, upozorio je da vladajuća stranka cele godine zloupotrebljava medije, a "mediji su ključni za normalan politički ambijent", da je stanje vanredno, da je nemoguće uspostaviti dijalog pošto su satanizovani oni koji govore kritički, institucije ne rade svoj posao, dok su građani na ulici. Bojkot nije cilj već sredstvo, poručio je Aleksić i ocenio da nema vremena da se do izbora bilo šta promeni, te da su izbori fingirani, lažni.

Gordana Čomić, poslanica DS a, na sastanku sa Mekalisterom rekla je da se izveštaj Evropske komisije neće razlikovati od onog za 2018. godinu. "Kada bi Skupština bila mesto za dijalog, on se ne bi vodio vaninstitucionalno", naglasila je Gordana Čomić. A Nenad Milić (LDP) se predstavio Mekalisteru kao poslanik partije koja je za EU i NATO bez "ali". Za Skupštinu je rekao da je "pozorište za javnost", a da dijalog o izborima "nema svrhe". Elvira Kovač (SVM) najavila je da će SVM ići na izbore i naglasila da je SVM evroatlantska stranka, te da je ulazak Srbije u EU od značaja za Mađare u Srbiji. Poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura rekla je da ta stranka još nije odlučila da li će ići na izbore, ali da se čini da će izaći. Za SMS je svaki vid dijaloga prihvatljiv, kazala je ona, dodavši da su mediji nepravedniji prema novim političkim grupacijama nego prema opoziciji. I poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević bio je na sastanku s Dejvidom Mekalisterom. Za njega, kaže, bojkot opozicije nema nikakvog smisla. Poslanik Rističević rekao je Mekalisteru da opozicija misli kako su slobodni mediji samo opozicioni mediji, i da opozicija nema pravo da govori o nacionalnim frekvencijama jer su one dodeljene u vreme kada su bili na vlasti.

SRBIJA JE DIVNA, ISTINA JE NA SREDINI

Uvaženi gost iz Brisela je, nakon svega, razume se, zaključio da je Srbija divna jedna zemlja, jedan narod i jedan parlament, ali mnogo mišljenja. Te da je to suština parlamentarne demokratije. Da je istina na sredini, ali da bojkot izbora i bojkot parlamenta ne doprinosi jačanju demokratskih institucija.

Susret Mekalistera i Vučića odisao je prigodnim saopštenjima, kako to obično biva. Predsednik Vučić je rekao da je Srbija spremna za usvajanje predloga za poboljšanje izbornog procesa, kao i za preporuke u oblasti vladavine prava, usvojene su i preporuke o radu parlamenta, nacrt medijske strategije upućen EK na mišljenje, nada u evropsku politiku proširenja, posvećenost unutrašnjim reformama, posvećenost dijalogu s Prištinom, samo te takse da se ukinu… Sve, pa gotovo glatko.

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da je jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije zanima Evropsku uniju jeste kosovski problem. Zato su, kaže se, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešni bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti.

Posle tih početnih i uistinu neuspešnih razgovora na FPN u najavljuje se Brisel kao medijator, što, uprkos svim nadama, na koncu uopšte ne mora da rezultira dogovorom o iole fer i poštenim demokratskim izborima. Dovoljno je da se vreme potroši, a opozicija i onako fragilna, razvuče i pocepa između okruglih stolova, odlučivanja o bojkotu i učestvovanju na izborima 2020. To će svakako obezbediti Aleksandru Vučiću pristojnu izlaznost i legitimnu pobedu s kojom će biti dostojan saradnik Briselu i Vašingtonu u rešavanju kosovskog i drugih problema. Kao prilog ovoj tezi već se, posle Mekalisterove posete Beogradu, pojavljuju razni "izvori" po raznim medijima koji tvrde da se formiraju novi savezi kao pandan Savezu za Srbiju i spremaju za izbore.

Drugo je predviđanje da opozicija prvi put ima jedinstvenu priliku da iskoristi zainteresovanost Brisela za regularno održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora, i kosovske interese Zapada okrene na svoju vodenicu. Ukratko, opozicija bi, prema ovom tumačenju, trebalo da "izvrši pritisak na Zapad" kako bi vlast, Zapadom pritisnuta, pristala na "određene ustupke" u dogovorima o izbornim uslovima. Prema tom tumačenju, Brisel bi bio primoran da ubedi Aleksandra Vučića da napravi makar neke ustupke u oslobađanju medija, uspostavljanju vladavine prava i slobode izražavanja. Ili da otvoreno prizna kako autoritarni režim u Srbiji ne predstavlja Evropi nikakav problem sve dok u Aleksandru Vučiću Brisel ima vrednog saradnika.

Izgleda da nema dileme kome je Dejvid Mekalister u poseti Beogradu izvukao uši. Poruku je, na prvom mestu, poslao opoziciji – da se Evropa s bojkotom izbora ne slaže. Prema Aleksandru Vučiću je bio mekši. Svakako mekši od izveštaja Evropske komisije u kojem je podvučeno: neuravnoteženo medijsko izveštavanje i nejasne granice između stranačkih i državnih aktivnosti, netransparentnost finansiranja partije i predizborne kampanje, zabrinjavajuće pretnje i nasilje nad novinarima, nepostojanje napretka u slobodi izražavanja, zabrinjavajuć politički uticaj na pravosuđe, zloupotreba parlamenta i bojkot parlamenta koji je proistekao iz te zloupotrebe, kao i protesti od 8. decembra prošle godine i najava bojkota izbora zbog svega prethodno navedenog.

Blagost Mekalistera prema Vučiću, uprkos kritikama izveštaja Evropske komisije, proističe, kažu analitičari, iz Mekalisterovog članstva u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) Angele Merkel. Nikola Burazer s portala European Western Balkans rekao je za TVN1 da je CDU partner SNS a i otud taj blaži ton u odnosu na kritičke izveštaje EK, koji ipak pokazuju pravo stanje stvari: "Reč je o iskusnom diplomati koji konstantno balansira – s jedne strane hvali reforme, a s druge upućuje kritike za stanje slobode medija i vladavine prava." Burazer ističe i da je Mekalister kao predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora EP do formiranja novih institucija EU verovatno osoba sa najvišom funkcijom koja može da utiče na dešavanja u Srbiji.

To je verovatno tako, njegovo iskustvo plus funkcija svakako bi mogli da utiču na dalji tok razgovora vlasti i opozicije jer ovaj avgustovski model u tri dosadašnje etape nije pokazao pomake. Reklo bi se da je "dijalog" izazvao još veći jaz zato što je bio lažiran. Dijaloga na FPN u zapravo nije bilo, bio je fingiran baš kao i parlament prethodnih sedam godina, i to se nije videlo sve dok poslanici opozicije nisu izašli iz parlamenta zato što više nisu hteli da učestvuju u izigravanju parlamentarne demokratije. I izbori će biti namešteni kao i prethodni, bojkotovala ih opozicija ili ne, i to, po svemu sudeći, prevazilazi odgovornost opozicije i počinje da prelazi u nadležnost iskustava i funkcija u Briselu.