Pravosuđe i politika
Teror i pobuna u tužilaštvu
U kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog? Zašto desetine zamenika tužilaca koji su odlučili da javno podrže koleginice od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti? I ko je, zapravo, Nenad Stefanović
Nešto kasnije medijima je naveo da je ona sama tražila premeštaj i da je odugovlačila rad na predmetu. Narodski rečeno, tužilac Stefanović je lagao novinare i građane i to zvanično – preko saopštenja Tužilaštva. Zatim je i javno razotkriven.
Za Savovićevom medijima se odmah obratila i druga tužiteljka Jasmina Paunović koja je radila na istom predmetu – ali o pranju para u EPS-u. Iskusna tužiteljka Paunović pobunila se nekoliko dana ranije i u samom Odeljenju za suzbijanje korupcije VJT-a u Beogradu kada je odbila da radi protiv Ustava i Zakona kako je Stefanović usmeno zahtevao od zaposlenih. Tačnije, zahtevao je da više nijedan potez između Tužilaštva i policije ne sme da se dogodi bez njegovog odobrenja i time potpuno oduzeo i najmanje pravo zamenicima da išta odlučuju tokom istrage na nekom slučaju.
Najpre je tužiteljka Paunović poruku da je to nedopustivo poslala na viber grupu Odeljenja za suzbijanje korupcije. Na kolegijumu koji je usledio, istom onom na kom je i tužiteljka Savović premeštena, rečeno je: “Zbog potrebe posla, Paunović se premešta u Odeljenje za opšti kriminal”. Međutim, prema rečima Jasmine Paunović na kratkom sastanku u šefovoj kancelariji Stefanović je uperio prstom u nju i osvetničkim glasom joj poručio: “To ti je zbog one poruke na viberu.”
JAVNE LAŽI I JAVNA SRAMOTA ŠEFA VIŠEG TUŽILAŠTVA
Lavina je krenula. Narodni poslanici gotovo cele opozicije o tome su govorili u Parlamentu: Marinika Tepić (SSP), Miroslav Aleksić (NS), Srđan Milivojević (DS), Jelena Jerinić i Radomir Lažović (Zeleno-levi klub), Danijela Nestorović (Zajedno)…
Udruženje tužilaca Srbije oštro je uputilo seriju kritika na ophođenje prema koleginicama, ništa manje glasni nisu ni članovi CEPRIS-a, a svoju zabrinutost zbog čitave situacije izrazila je i Advokatska komora Vojvodine.
Grupa beogradskih advokata pozvala je ljude da 2. februara dođu i na protest ispred Vlade Srbije i iskažu tužiteljkama podršku.
“To nije politički protest, to je protest zbog naše realnosti”, kaže za “Vreme” jedan od organizatora.
Organizacioni odbor protesta u pismu medijima navodi:
“Potpuno je nevažno da li smo advokati, tužioci ili sudije. Nebitno je da li smo za plave, bele ili crvene. Irelevantno je da li smo uz sistem ili protiv sistema. Ono što treba da nas spaja jeste zaštita integriteta profesije i osoba koje svoj posao rade na pošten i ispravan način.”
Organizacioni odbor je poručio da će “jednog dana biti samo važno na kojoj smo strani bili kada se naša profesija uništavala i kada su se gazila osnovna ljudska prava naših koleginica, ne dozvolimo da ta strana bude pogrešna. Nemamo više ni pravo niti mogućnosti da se povlačimo.”
O oduzimanju predmeta EPS-a dvema tužiteljkama izvestili su gotovo svi mediji u zemlji, od svih informativnih televizija na oba kablovska operatora do RTS-a.
Tokom gostovanja tužiteljke Bojane Savović u “Utisku nedelje” počele su da se javljaju njene koleginice koje su joj imenom i prezimenom pružale podršku, govorile su da su zbog tog čina spremne da se suoče sa odmazdom na poslu. Građani su na mrežama komentarisali da su potreseni i pitali se u kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog?
Nažalost, u Srbiji, gde je šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović.
Zatim su krenule peticije desetine zamenika tužilaca koji su odlučili da javno podrže koleginice i da od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti. Najpre je krenulo Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu gde su gotovo svi potpisali peticiju. Zatim je više od polovine zaposlenih u Tužilaštvu za ratne zločine takođe potpisalo i predalo peticiju DVT-u. U trenutku kada se ovaj tekst nedeljnika “Vreme” priprema za štampu, prema našim saznanjima peticije se organizuju i u Trećem i Drugom osnovnom tužilaštvu.
Pobuna se prenela i na ceo VJT. Naime, u utorak po podne Stefanović je rešio da sazove kolegijum svih zamenika u toj instituciji. Prvi put tužiocima je dozvoljeno da govore. Do sada su, prema rečima zaposlenih, samo prisustvovali sastanku bez prava glasa. Kada bi neko i pokušao da postavi pitanje, šef VJT-a bi se razdrao i rekao: “Nije vam ovo konferencija za novinare, kolegijum je gotov.”
Prisutni tužioci nam kažu da su na sastanku Stefanoviću uputili reči poput: “Sram te bilo. Predmeti su naši, mi za njih odgovaramo, nismo puki izrađivači predmeta, kako nas nazivate. Kolege, setite se, birala vas je Skupština, a ne Nenad Stefanović ili Brankica Marić (prva Stefanovićeva zamenica za korupciju).” Svaka kritika zaposlenih na račun rukovodstva propraćena je serijom aplauza.
Jedna od prisutnih tužiteljki se i rasplakala. Reč je o ženi koja je prijavila da joj koleginica krade novac iz novčanika kada napusti kancelariju. Pošto je kradljivica bliska upravo sa Stefanovićem, žrtva koja je prijavila krađu od momenta prijave prošla je progon. Naime, kako je pisala Državnom veću tužilaca, Nenad Stefanović je, iako je reč o tužiteljki pred penzijom, urlao na nju i pretio je da će joj podneti neku krivičnu prijavu protiv sina kako bi joj se osvetio jer se usudila da prijavi, pa čak i tajno snimi njegovu saradnicu dok je krala.
SVE LIČNOSTI JEDNOG JAVNOG TUŽIOCA
Mediji su već pisali da je Stefanović često u konfliktu sa kolegama, ne samo s onima iz Višeg tužilaštva. Naime, Udruženje sudija i tužilaca, koje je prema oceni evropskih organizacija GONGO udruženje, a čiji je predsednik takođe Stefanović, neretko na društvenim mrežama vređa čak i ministarku pravde Maju Popović.
Stefanović se bezočno uvredljivim saopštenjima mesecima obračunavao sa tužiocem Goranom Ilićem iz UTS-a, iako je nekada bio član baš tog udruženja. Postalo je javna tajna da Nenad Stefanović ljudima preti anonimnim krivičnim prijavama i montiranim procesima, a prozvan je i progoniteljem policajaca. Vređa ih, a u nezvaničnim razgovorima naziva kriminalcima čak i kada je reč o šefovima osnovnih, ali i specijalnih tužilaštava.
Šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović ne poštuje Ustav Republike Srbije, Zakon, kolege, a pogotovo žene – tako ga ukratko opisuju svi zamenici tužilaca s kojima smo razgovarali, ne samo u beogradskom VJT-u, već i u svim osnovnim tužilaštvima u srpskoj prestonici. Dodaju da Stefanović svoje pravno neznanje prikriva terorom koji sprovodi u Palati pravde. Nasiljem odgovara na svaku kritiku i to pokazuju svedočenja tužiteljki koje su se pobunile protiv svojih rukovodilaca i istupile u javnost.
Da je Stefanoviću nasilništvo manir, pogotovo prema koleginicama, opisuje i navod koji se ovih dana prepričava kao istaknuti momenat u njegovoj biografiji. Naime, iskusniji tužioci tvrde da je aktuelni šef beogradskog VJT-a još kao tužilački saradnik jednu od svojih šefica, kada mu je zamerila šta je sve pogrešno uradio, gađao fasciklom punom papira.
Kada se ne sveti po tužilačkim kabinetima ili u sudnici, svojim neistomišljenicima osvetu servira preko tabloida. Tokom televizijskog gostovanja Bojana Savović je napomenula da o njoj osim rukovodilaca VJT-a laži šire i opskurno udruženje Nenada Stefanovića, ali i tabloid “Srpski telegraf”.
JAVNI TUŽILAC U SLUŽBI TABLOIDA
Nije Savovićeva prva tužiteljka protiv koje je Stefanović udruženo s tim tabloidom poveo javni progon. Po istoj matrici blaćeno je i ime Predraga Milovanovića, člana DVT-a i tužioca koji vodi postupak protiv bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića, a koji je optužen za paljenje kuće novinara portala “Žig info”.
Prljava kampanja pokrenuta je posle incidenta na stepeništu Palate pravde. Milovanović je ćutke prošao pored njega, nakon čega mu se Stefanović obratio rečima da ne može pored njega da prolazi bez pozdrava. Milovanović mu je odgovorio da je njegovo pravo da se javi kome on hoće, a Stefanović je potom rekao da je on, zaboga, šef u VJT-u i da njemu svako zbog funkcije na kojoj se nalazi mora da se javi. Milovanović mu je odvratio da je njegov stav zasnovan na tome kako se Stefanović prema njemu ophodio, ali i mnogobrojnim drugim kolegama. Takođe mu je rekao da ukoliko želi da se poziva na radno mesto i titulu treba da zna da je on kao član DVT-a hijerarhijski na višoj funkciji od njega.
Stefanović je potom pozvao sudsku stražu i naredio da Milovanovića izbace iz zgrade. Sudski stražar nije ispratio Milovanovića već ga je samo zamolio da se udalji to jest nastavi svojim putem. Posle toga “Srpski telegraf” je započeo napad na tužioca Milovanovića, do te mere da su ugrožavali i predmet za paljenje kuće novinara.
Tužilac Stefanović je sa istim tabloidom već u nekoliko navrata hajku vodio i protiv načelnika Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodana Milenkovića. I ne samo protiv njega već i protiv gotovo svih inspektora u tom odeljenu, a koji su javnosti postali poznati pošto su, nedaleko od Beograda, otkrili Jovanjicu, prema optužnici najveću plantažu marihuane u Evropi.
Prvi čovek VJT- a ostaće upamćen i po tome što je verovao svakoj izjavi datoj tabloidima od strane okrivljene za zloupotrebu službenog položaja Dijane Hrkalović, inače bivše državne sekretarke MUP-a. Istovremeno ne želi da sasluša Veljka Belivuka koji, kao okrivljeni za ubistva, u sudnici priznaje da je 2016. godine, pod fantomkama, usred noći, sa grupom huligana, rušio deo prestonice u Savamali. Iako je slučaj “Savamala” i dalje nerešen predmet, nadležni tužilac odbija da čuje šta Belivuk ima da kaže o tome.
KAKO NAM SE DESIO TAKAV JAVNI TUŽILAC?
Gostujući u “Utisku nedelje”, a kako prenosi Nova.rs, pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić je ukazala na to da najpre treba postaviti pitanje kako je izabran viši javni tužilac da bi mogao “da radi sve ovo što radi”, a zatim i detaljno opisala kako je tekao put Nenada Stefanovića do fotelje višeg javnog tužioca u Beogradu.
“Izabran je tako što ga je Vlada Srbije predložila i tako što ga je izabrala Narodna skupština u decembru 2021. godine. Dakle, u jednom paketu, praktično u Skupštinu ulazi Akt o promeni Ustava, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, i ulazi Nenad Stefanović kao kandidat za višeg tužioca”, objasnila je Mandić. A zatim nastavila:
“Kako se to dešava? Iz Državnog veća tužilaca, koje ima neku vrstu prava pretpredloga, jer je po ustavnom starom rešenju Vlada Srbije predlagač šefova tužilaštava, dostavlja se rang-lista. Jedan pretkorak čini Veće koje rangira kandidate i pošalje ih Vladi Srbije. Gospodin Stefanović je na toj rang-listi bio treći, dakle nije imao najveći broj bodova. Ocenjuju se njegov prethodni rad i ima bodove sa razgovora u Državnom veću. Oni tu rang-listu šalju, a onda Vlada Republike Srbije njega sa trećeg mesta stavlja na prvo, njega jedinog šalju u Skupštinu i tamo biva izabran.”
Kako je Mandić objasnila, to je dosta relevantan dokaz o njegovoj povezanosti sa vlašću, pojašnjavajući da su prva dva kandidata bila bolje ocenjena.
Obavijeno mračnom tišinom, srpsko tužilaštvo se godinama urušavalo i gubilo poverenje javnosti. Pred zakonom nisu svi jednaki, pokazuje onoliko primera. I dok su brojni kriminalci pravdu izbegavali, a politički protivnici se u montiranim procesima progonili, javni tužioci su tajno radili i javnost uporno izbegavali. Međutim, pre desetak dana, ispod ruševina se čuo najpre jedan glas i do medija je doprla informacija da je zamenicima tužioca u Odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – svega dosta. Jedan glas se umnožio, postao je buka i pobuna. A ta pobuna kao da je dugo tinjala. Zapravo, još od izbora Nenada Stefanovića za šefa VJT-a u Beogradu. Poznajući Stefanovićevu narav i obrazovanje, jedan ugledni tužilac, neobično slobodno, čak uvredljivo, prokomentarisao je taj izbor replikom iz antologijske scene Kusturičinog filma “Podzemlje”: “Ljudi, majmun ulazi u tenak. Biće katastrofa.”
Odmazda zbog poštovanja zakona
Do sada je iz Odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu premešteno sedmoro najiskusnijih tužilaca. Reč je, uglavnom, o onima koji su se pobunili da ne žele da rade mimo propisa po usmenim naređenjima ili o onima koji su radili na medijski i politički osetljivim predmetima. Posle poslednjih premeštaja, u tom odeljenju sada radi četrnaest tužilaca koji su upućeni iz Osnovnih tužilaštva i osmoro tek izabranih na konkursima za te funkcije.
Upućeni tužioci, osim što nemaju iskustva da rade na komplikovanim slučajevima iz domena korupcije, nalaze se i u strogo podređenom položaju s obzirom na to da će, ukoliko se jednom usprotive prvom tužiocu Beograda Stefanoviću, automatski biti vraćeni u Osnovna tužilaštva za neuporedivo niže plate.