Fudbalska Superliga pod dominacijom Crvene zvezde
FAKTOR (NE)STABILNOSTI: Navijači Crvene zvezde
foto: ap
Terzićeva liga bez briga
Od poraza od Partizana 18. aprila 2017. godine Crvena zvezda je na svom stadionu ostvarila 104 pobede i 12 remija i veoma je blizu rekordu madridskog Reala, koji je bio nepobediv 121 utakmicu na svom terenu, od 1957. do 1965. godine, u doba čvrste vladavine španskog El Kaudilja (vođe), generalisimusa Fransiska Franka
Krajem jula počelo je sa malim zakašnjenjem novo prvenstvo fudbalske Superlige, pošto se zbog slučaja Kolubare iz Lazarevca u Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dugo većalo ko će igrati i koliko će klubova uopšte biti u elitnom rangu. A posle četiri odigrana kola beogradska Crvena zvezda, očekivano, ima sve četiri pobede i neumoljivo gazi ka sedmoj tituli prvaka u nizu i novim rekordima na terenima Srbije, bez Kosova i Metohije.
Nakon što je Sud za sportsku arbitražu u Lozani spustio kaznu Kolubari sa devet na šest oduzetih bodova i time je praktično ostavio u Superligi, nastala je opšta konfuzija u FSS-u i fudbalskoj javnosti, te su mediji iz dana u dan procenjivali ko će ispasti iz lige i moguće scenarije izlaska iz krize, a malo ko se ozbiljno bavio osnovnim pitanjem, počev od Tužilaštva pa do medija pod kontrolom vlasti: kako su to Kolubara i drugi klubovi koje je u protekloj sezoni UEFA markirala i na njihove utakmice upozorila FSS, “narušili integritet takmičenja” (što je nekakav eufemizam za nameštanje utakmice koji je uvela oprezna UEFA u svojim dopisima nacionalnim savezima)?
Na kraju je sve rešeno dogovorom, daleko od očiju javnosti, a lazarevački klub, iako ga je FSS prvobitno izbacio u najniži rang, preselio se jedan rang niže – u Prvu ligu Srbije. Niko nije bio ni blizu bilo kakve krivične odgovornosti zbog “narušavanja integriteta takmičenja”, niti je neko zbog toga udaljen iz fudbala, a mimo nezavisne javne i medijske scene, niko se opet od državnih organa i medija pod kontrolom vlasti nije ozbiljno posvetio konkretnim i lako vidljivim anomalijama koji razjedaju naša fudbalska takmičenja i čine ih negledljivim i samim tim neperspektivnim: razne neregularnosti, od nameštanja utakmica pa na dalje, zatim upliv sumnjivog novca i sumnjivih likova u klubove i FSS, te sve veći uticaj kriminalnih i huliganskih grupa sa tribina, a sve to pod nadzorom vladajuće političke i finansijske elite, oličene u jednom čoveku – Aleksandru Vučiću.
NENORMALNA DOMINACIJA
U takvom ambijentu Crvena zvezda, pomognuta državnim i paradržavnim novcem i predvođena generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem, dominira u državnom prvenstvu, ima prevlast u FSS-u i Zajednici klubova, grabi šta stigne u mlađim kategorijama, te svoju moć iskazuje na svakom koraku. Tačno je da se radi o našem najvećem klubu, najvećem i u okvirima bivše Jugoslavije, ali niko nikada nije imao dominaciju u domaćem prvenstvu kao Zvezda u poslednjih šest godina. Partizan je ozbiljnije zapretio samo u pretprošloj sezoni, a šampionski niz crveno-belih u šest sezona u brojkama deluje impresivno, ali i poprilično neshvatljivo, da ne kažemo nenormalno (vidi okvir).
“Crvena zvezda ima takav monopol da je to teško rečima opisati. Svi već znamo da je šampion, samo ne znamo šta ona ima od svega toga, od te svoje nekonkurentnosti, koja dodatno obesmišljava ionako već po mnogo čemu sporno i slabo gledano prvenstvo. A iza te potrebe za prevlast Zvezde stoji politički interes, to je očigledno. I moguće je, idu izbori, da je vlast odlučila da poveća Zvezdin budžet, da obezbedi mir na tribinama i potkupi navijače, a i podari ljubiteljima fudbala malo evropskog spektakla, ili što bi se reklo, podari ‘hleba i igara’ narodu”, kaže za naš nedeljnik Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost” i po tom osnovu član Skupštine FSS-a, jedan od retkih nezavisnih glasova u domaćem fudbalu. On nas vraća na slučaj izbacivanja Kolubare iz Superlige, jer sam po sebi govori o velikoj netransparentnosti rada FSS-a i klubova.
“Nije bilo zvaničnog suvislog obrazloženja zašto je na kraju Kolubara izbačena iz lige i šta je bio pravni osnov za takvu odluku. Nameštanje utakmica je ozbiljno krivično delo, a koliko znam niko nije dobio krivičnu prijavu za sumnjive utakmice. Na kraju su se čelnici FSS-a nešto dogovorili sa klubom, pa se pitate čemu zakoni i zvanični fudbalski pravilnici? Sve to oslikava stanje u našem Savezu i takmičenjima, a ono je loše kao i stanje u celom društvu pod upravom naprednjaka, a kroz fudbal se te društvene anomalije često još drastičnije iskazuju”, kaže Poledica i objašnjava da UEFA ne želi da preuzima nadležnosti nacionalnih saveza, već pokušava da pomogne da se fudbal u Srbiji, a i celoj jugoistočnoj Evropi očisti od neregularnosti, i upozorava nacionalne saveze da postoji sumnja u nepravilnosti na pojedinim utakmicama.
“U našim ligama je i dalje veliki broj nameštenih utakmica, doduše najmanje u najvišem rangu, što je i razumljivo jer je pod najvećom pažnjom naše javnosti i međunarodnih asocijacija, a imate i VAR, ali i u Superligi je bilo mnogo sumnjivih utakmica u plej-ofu i plej-autu. Kako se ide niže situacija je sve gora, a najviše zabrinjava što se nameštaju utakmice u omladinskim i kadetskim ligama. To je poražavajuće i pogubno za fudbal, jer učite decu od malih nogu da je nameštanje utakmica normalan obrazac ponašanja, da je to praktično dopušteno i nekažnjivo”, priča naš sagovornik o sumornoj stvarnosti u srpskom fudbalu.
A FSS-u stvarnost vide drugačije, prevashodno kroz prizmu dobre zarade u protekloj godini, čemu su najviše doprineli dobri rezultati “A” reprezentacije, baš kao što i prvi čovek Crvene zvezde svoje uspehe meri povećanim prihodima od Lige šampiona, ali niko neće da prizna da se stanje u našem fudbalu od mračnih devedesetih nikako ne popravlja; naprotiv, od dolaska naprednjaka nanovo je FSS kadrovski oslabljen, a klubovi kriminalizovani, te se novac koji se sliva i u naš Savez i klubove zahvaljujući enormnoj ekspanziji fudbala uglavnom preliva u privatne džepove klupskih gazda i menadžera ili se razbacuje na komoditet fudbalskih funkcionera.
OBESMIŠLJAVANJE FUDBALA
I opet se vraćamo na Crvenu zvezdu, koja u svemu odskače, a ovog leta je toliko pojačala prvi tim da realno nema ozbiljnog takmaca u borbi za titulu. Da su se mnogi predali pred tom činjenicom videlo se već na otvaranju sezone na stadionu “Rajko Mitić”, kada je Vojvodina nastupila sa podmlađenim timom koji se sklanjao pred domaćinom i od prvog minuta pokazao da je došao samo da “časno izgubi”.
“Ja razumem klubove, jer vi nemate šta da tražite u utakmicama sa Zvezdom. To je od ove sezone naročito očigledno i većina uprava i trenera racionalno opredeljuje da sačuva igrače od povreda i kartona i odigra prijateljsku utakmicu. I mene ne bi iznenadilo da Zvezda u ovoj sezoni pobedi sve do kraja i uzme svih 111 bodova”, kaže Poledica, i naglašava da je skoro sav klupski sport obesmišljen u Srbiji, a posebno fudbal.
“To se vidi po praznim tribinama širom Srbije. Ako izuzmemo Zvezdu i Partizan koji imaju svoje navijače, sve ostalo je praktično porodični sport, jer ga gledaju samo najbliži rođaci fudbalera. Najbolji vam je primer superligaška utakmica koja je bila predmet istrage, između Mladosti i Kolubare u Novom Sadu. Bio sam prisutan i bio jedan od tek 78 gledalaca. A ulaz je bio besplatan. To više niko neće da prati, ljudi nisu glupi, jasno vide da sve to nema smisla i nemaju poverenja u naš fudbal. Tu su i te kriminalne grupe navijača, koje takođe teraju ljude od stadiona. A ako nema ljudi koji pune stadione i interesovanja, nema ni motivacije, ni smisla, i zato igrači odlaze, iako ovde primanja u Super i Prvoj ligi nisu loša, i mimo Zvezde i Partizana”, svedoči sagovornik “Vremena”.
Po zvaničnim podacima naša elitna liga je među ligama sa najmanje gledalaca, a da bi se situacija preokrenula potrebno je mnogo toga promeniti, međutim, kako ističe Mirko Poledica, nedavno je propuštena prilika da “Nemanja Vidić i ekipa pravih i poštenih fudbalskih radnika preuzmu FSS i pokušaju da izleče srpski fudbal”.
“Videli ste kako se sve to završilo, jer se umešala politika. I sada imamo Skupštinu FSS sa 90 odsto delegata sa raznih strana Srbije koji su lokalni funkcioneri SNS-a, počev od Branislava Nedimovića, donedavnog ministra, koji praktično vodi Savez umesto predsednika Dragana Džajića. I Skupština FSS-a funkcioniše kao i svaka glasačka mašina naprednjaka, a ako niste deo tog sistema, onda niste podobni i trpite svakodnevnu negativnu kampanju”, kaže Poledica i zaključuje da dok je ovakva vlast ne možemo očekivati ni da nam fudbal bude bolji.
I zato ćemo ove sezone gledati kako šampion grabi ka novoj odbrani titule, a i juri još jedan rekord koji nije oborio u Vučić-Terzićevoj eri – u broju utakmica kod kuće bez poraza. Od poraza od Partizana 18. aprila 2017. godine Crvena zvezda je na svom stadionu ostvarila 104 pobede i 12 remija i veoma je blizu rekordu madridskog Reala, koji je bio nepobediv 121 utakmicu na svom terenu, od 1957. do 1965. godine, u doba čvrste vladavine španskog El Kaudilja (vođe), generalisimusa Fransiska Franka.
Nakon što je Sud za sportsku arbitražu u Lozani spustio kaznu Kolubari sa devet na šest oduzetih bodova i time je praktično ostavio u Superligi, nastala je opšta konfuzija u FSS-u i fudbalskoj javnosti, te su mediji iz dana u dan procenjivali ko će ispasti iz lige i moguće scenarije izlaska iz krize, a malo ko se ozbiljno bavio osnovnim pitanjem, počev od Tužilaštva pa do medija pod kontrolom vlasti: kako su to Kolubara i drugi klubovi koje je u protekloj sezoni UEFA markirala i na njihove utakmice upozorila FSS, “narušili integritet takmičenja” (što je nekakav eufemizam za nameštanje utakmice koji je uvela oprezna UEFA u svojim dopisima nacionalnim savezima)?
Na kraju je sve rešeno dogovorom, daleko od očiju javnosti, a lazarevački klub, iako ga je FSS prvobitno izbacio u najniži rang, preselio se jedan rang niže – u Prvu ligu Srbije. Niko nije bio ni blizu bilo kakve krivične odgovornosti zbog “narušavanja integriteta takmičenja”, niti je neko zbog toga udaljen iz fudbala, a mimo nezavisne javne i medijske scene, niko se opet od državnih organa i medija pod kontrolom vlasti nije ozbiljno posvetio konkretnim i lako vidljivim anomalijama koji razjedaju naša fudbalska takmičenja i čine ih negledljivim i samim tim neperspektivnim: razne neregularnosti, od nameštanja utakmica pa na dalje, zatim upliv sumnjivog novca i sumnjivih likova u klubove i FSS, te sve veći uticaj kriminalnih i huliganskih grupa sa tribina, a sve to pod nadzorom vladajuće političke i finansijske elite, oličene u jednom čoveku – Aleksandru Vučiću.
NENORMALNA DOMINACIJA
U takvom ambijentu Crvena zvezda, pomognuta državnim i paradržavnim novcem i predvođena generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem, dominira u državnom prvenstvu, ima prevlast u FSS-u i Zajednici klubova, grabi šta stigne u mlađim kategorijama, te svoju moć iskazuje na svakom koraku. Tačno je da se radi o našem najvećem klubu, najvećem i u okvirima bivše Jugoslavije, ali niko nikada nije imao dominaciju u domaćem prvenstvu kao Zvezda u poslednjih šest godina. Partizan je ozbiljnije zapretio samo u pretprošloj sezoni, a šampionski niz crveno-belih u šest sezona u brojkama deluje impresivno, ali i poprilično neshvatljivo, da ne kažemo nenormalno (vidi okvir).
“Crvena zvezda ima takav monopol da je to teško rečima opisati. Svi već znamo da je šampion, samo ne znamo šta ona ima od svega toga, od te svoje nekonkurentnosti, koja dodatno obesmišljava ionako već po mnogo čemu sporno i slabo gledano prvenstvo. A iza te potrebe za prevlast Zvezde stoji politički interes, to je očigledno. I moguće je, idu izbori, da je vlast odlučila da poveća Zvezdin budžet, da obezbedi mir na tribinama i potkupi navijače, a i podari ljubiteljima fudbala malo evropskog spektakla, ili što bi se reklo, podari ‘hleba i igara’ narodu”, kaže za naš nedeljnik Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost” i po tom osnovu član Skupštine FSS-a, jedan od retkih nezavisnih glasova u domaćem fudbalu. On nas vraća na slučaj izbacivanja Kolubare iz Superlige, jer sam po sebi govori o velikoj netransparentnosti rada FSS-a i klubova.
“Nije bilo zvaničnog suvislog obrazloženja zašto je na kraju Kolubara izbačena iz lige i šta je bio pravni osnov za takvu odluku. Nameštanje utakmica je ozbiljno krivično delo, a koliko znam niko nije dobio krivičnu prijavu za sumnjive utakmice. Na kraju su se čelnici FSS-a nešto dogovorili sa klubom, pa se pitate čemu zakoni i zvanični fudbalski pravilnici? Sve to oslikava stanje u našem Savezu i takmičenjima, a ono je loše kao i stanje u celom društvu pod upravom naprednjaka, a kroz fudbal se te društvene anomalije često još drastičnije iskazuju”, kaže Poledica i objašnjava da UEFA ne želi da preuzima nadležnosti nacionalnih saveza, već pokušava da pomogne da se fudbal u Srbiji, a i celoj jugoistočnoj Evropi očisti od neregularnosti, i upozorava nacionalne saveze da postoji sumnja u nepravilnosti na pojedinim utakmicama.
“U našim ligama je i dalje veliki broj nameštenih utakmica, doduše najmanje u najvišem rangu, što je i razumljivo jer je pod najvećom pažnjom naše javnosti i međunarodnih asocijacija, a imate i VAR, ali i u Superligi je bilo mnogo sumnjivih utakmica u plej-ofu i plej-autu. Kako se ide niže situacija je sve gora, a najviše zabrinjava što se nameštaju utakmice u omladinskim i kadetskim ligama. To je poražavajuće i pogubno za fudbal, jer učite decu od malih nogu da je nameštanje utakmica normalan obrazac ponašanja, da je to praktično dopušteno i nekažnjivo”, priča naš sagovornik o sumornoj stvarnosti u srpskom fudbalu.
A FSS-u stvarnost vide drugačije, prevashodno kroz prizmu dobre zarade u protekloj godini, čemu su najviše doprineli dobri rezultati “A” reprezentacije, baš kao što i prvi čovek Crvene zvezde svoje uspehe meri povećanim prihodima od Lige šampiona, ali niko neće da prizna da se stanje u našem fudbalu od mračnih devedesetih nikako ne popravlja; naprotiv, od dolaska naprednjaka nanovo je FSS kadrovski oslabljen, a klubovi kriminalizovani, te se novac koji se sliva i u naš Savez i klubove zahvaljujući enormnoj ekspanziji fudbala uglavnom preliva u privatne džepove klupskih gazda i menadžera ili se razbacuje na komoditet fudbalskih funkcionera.
OBESMIŠLJAVANJE FUDBALA
I opet se vraćamo na Crvenu zvezdu, koja u svemu odskače, a ovog leta je toliko pojačala prvi tim da realno nema ozbiljnog takmaca u borbi za titulu. Da su se mnogi predali pred tom činjenicom videlo se već na otvaranju sezone na stadionu “Rajko Mitić”, kada je Vojvodina nastupila sa podmlađenim timom koji se sklanjao pred domaćinom i od prvog minuta pokazao da je došao samo da “časno izgubi”.
“Ja razumem klubove, jer vi nemate šta da tražite u utakmicama sa Zvezdom. To je od ove sezone naročito očigledno i većina uprava i trenera racionalno opredeljuje da sačuva igrače od povreda i kartona i odigra prijateljsku utakmicu. I mene ne bi iznenadilo da Zvezda u ovoj sezoni pobedi sve do kraja i uzme svih 111 bodova”, kaže Poledica, i naglašava da je skoro sav klupski sport obesmišljen u Srbiji, a posebno fudbal.
“To se vidi po praznim tribinama širom Srbije. Ako izuzmemo Zvezdu i Partizan koji imaju svoje navijače, sve ostalo je praktično porodični sport, jer ga gledaju samo najbliži rođaci fudbalera. Najbolji vam je primer superligaška utakmica koja je bila predmet istrage, između Mladosti i Kolubare u Novom Sadu. Bio sam prisutan i bio jedan od tek 78 gledalaca. A ulaz je bio besplatan. To više niko neće da prati, ljudi nisu glupi, jasno vide da sve to nema smisla i nemaju poverenja u naš fudbal. Tu su i te kriminalne grupe navijača, koje takođe teraju ljude od stadiona. A ako nema ljudi koji pune stadione i interesovanja, nema ni motivacije, ni smisla, i zato igrači odlaze, iako ovde primanja u Super i Prvoj ligi nisu loša, i mimo Zvezde i Partizana”, svedoči sagovornik “Vremena”.
Po zvaničnim podacima naša elitna liga je među ligama sa najmanje gledalaca, a da bi se situacija preokrenula potrebno je mnogo toga promeniti, međutim, kako ističe Mirko Poledica, nedavno je propuštena prilika da “Nemanja Vidić i ekipa pravih i poštenih fudbalskih radnika preuzmu FSS i pokušaju da izleče srpski fudbal”.
“Videli ste kako se sve to završilo, jer se umešala politika. I sada imamo Skupštinu FSS sa 90 odsto delegata sa raznih strana Srbije koji su lokalni funkcioneri SNS-a, počev od Branislava Nedimovića, donedavnog ministra, koji praktično vodi Savez umesto predsednika Dragana Džajića. I Skupština FSS-a funkcioniše kao i svaka glasačka mašina naprednjaka, a ako niste deo tog sistema, onda niste podobni i trpite svakodnevnu negativnu kampanju”, kaže Poledica i zaključuje da dok je ovakva vlast ne možemo očekivati ni da nam fudbal bude bolji.
I zato ćemo ove sezone gledati kako šampion grabi ka novoj odbrani titule, a i juri još jedan rekord koji nije oborio u Vučić-Terzićevoj eri – u broju utakmica kod kuće bez poraza. Od poraza od Partizana 18. aprila 2017. godine Crvena zvezda je na svom stadionu ostvarila 104 pobede i 12 remija i veoma je blizu rekordu madridskog Reala, koji je bio nepobediv 121 utakmicu na svom terenu, od 1957. do 1965. godine, u doba čvrste vladavine španskog El Kaudilja (vođe), generalisimusa Fransiska Franka.
Nadmoć Crvene zvezde u brojkama
Od dolaska SNS-a na vlast, posebno od ustoličenja Aleksandra Vučića u neprikosnovenog vođu, Crvena zvezda iz godine u godinu sve više dominira u domaćem fudbalu i sada je praktično jedini veliki klub u nas, uz nekoliko osrednjih i mnogo malih. Od 2012. godine Zvezda je osvojila osam titula, a preostale tri glavni rival Partizan, poslednju 2017. godine.
Od tada je Zvezda, koju je po Vučićevom zahtevu preuzeo Zvezdan Terzić, nanizala šest titula, uglavnom osvojenih sa velikom bodovnom prednošću u odnosu na rivale. U poslednjih šest sezona Zvezda je u 216 prvenstvenih susreta zabeležila 187 pobeda, 24 remija i samo 5 poraza, uz 566 datih i tek 115 primljenih golova. Prošlu sezonu je završila bez poraza, a u Superligi nije izgubila u prethodne 64 utakmice, od kraja oktobra 2021. godine, pre 667 dana, kada ih je savladao Radnik u Surdulici (2:1).
