Promocija carskog akademika Jovana I Deretića

Tesla za istoriju, tačno u podne

Ilir je sinonim za Srbina, a Srbin za Ilira, sve albanske vođe na Kosovu imaju srpsko poreklo, Skenderbeg je bio čist Srbin, a Tadić je Bećir...

Reporter "Vremena" već im’o priliku sluša, pamti, dr Jovana I Deretića, koji u međuvremenu post’o i akademik Ruske carske akademije, sve o to i tome da su Srbi narod najstariji. Napamet može kaže da je kolevka civilizacije u delti Dunava, gde su srpski volovi, po humusu, čepali zrnevlje, da su svi evropski narodi, i dalje, deca Srbije. U toj teoriji već su sitnice da je aramejski jezik, kojim je govorio Isus, u stvari srpski, da seobe Slovena nije bilo, da je i Napoleon bio Srbin…

Zato reporter takoreći rado plus spremno, sredinom prošle nedelje, tačno u četvrtak, tačno u podne, krene u Dom sindikata Glavnog grada, gde najavljena promocija knjige dr Deretića, Srbi i Arbanasi.

LOMONOSOV: Reporter prođe vrata, od jednog aktiviste, koji ga uputi na sprat, Sala 2, dobi još materijala. Uđe u nizbrdnu salu, koja je kako treba, i zlu ne trebalo, bila obložena plutom, napred bina sa u plavo dužnim stolom, levo govornica zastrta crvenom, sa dvoglavi orao, zlatne rese, zastavom. Na onaj dužni astal, na desnom kraju, dve knjige Doktora, Srbi i Rusi, Srbi i Arbanasi, posetioci prilaze, Doktor – na braon odelo, kravata mešano zagasiti’ boja, brada stilizovana, pulover, koji čuva da ne ozebu leđa, u neku kontra boju – samo potpisiva, na pitanja odgovara. Tu i jedno žensko, ko Rusija, plava kosa preko čela stegnuta širokom crnom trakom, preko svega, preko celo žensko što ko Rusija, crna čojana pelerina sa krupno crveno cveće aplikacije.

Sala uze da se puni, napuni se to, jedan reče, puna sala ko šipak, bi još tog potpisivanja knjiga, Doktor uze telefonira, javi da evo drži jedno predavanje, Ono žensko što ko Rusija, što imađaše napred na pelerini tu identifikacija belu karticu na kojoj pisalo Aktivista, stade za onu crvena zastava u žute rese govornicu. nastavak Odma’ pređe na stvar, Narod koji ne zna ko je, šta je, i odakle je, ne može od Srbije da napravi državu u kojoj će unučići živeti normalno. Istoriju koju smo učili pisali pogrešni ljudi, ne moramo čitati knjige da bi znali istinu, dovoljno je da slušamo dedove i pradedove. Pa reče, U ovom veku profesor doktor Jovan I Deretić, kao otac buduće srpske nacije, zaslužuje najveće priznanje, jer je za ovu državu i narod učinio više nego svi ostali zajedno…

Onda, za one koji ne znaju, opriča Doktor biografiju, rođen u Trebinju, započeo studije matematike u Beogradu, ali 1963, zbog situacije koja je vladala, morao da napusti zemlju, 2009. primljen za redovnog člana Ruske carske akademije nauka. Prvo bio u Francuskoj, završio škole, u Americi dobio priznanje doktora istorije, u Srbiju se vratio 1997, i od tada radi na obnovi Srpske autohtone istorijske škole. Učesnik Međunarodnog kongresa istoričara u Sankt Peterburgu, u ovom trenutku podneo kandidaturu za nagradu "Lomonosov", izvršio uticaj širom sveta, u Kelnu ga izučavaju, svuda proučavaju njegove izvore, prevodi se u Oksfordu, gde ona studira… Napisao Srpsku istoriju, hiljade i hiljade stranica, svi koji su ga slušali izjavili da je Tesla za istoriju, jedan blistavi um koji će osvetliti mrak u Srbiji.

OTIŠLE LAĐE: U sali, koja bila ko šipak, nisi mog’o čuješ muvu, nisi mog’o čuješ zzzz, Akademik uze otkriva istine do koji’ doš’o, humanistički da ih deli sa prisutnima. Govorili su, a i danas govore, kako su Oni potomci Ilira, da su starosedeoci, da smo mi došli u njihovu kuću, a seoba Slovena izmišljena 100 posto. Pa objasni kako bilo, kad su Šiptari došli u Srbiju pola bili Hrišćani, pola Muslimani, jedan deo primio katoličku veru, i zbog toga je Vatikan radio na tome da se od njih napravi slavni Antički narod, da ih upotrebi kao klin u leđa Srbije, Kosova i Metohije kao srca pravoslavlja.

Pa objasni kako još bilo, Oni su poreklom sa Kavkaza, tamo su živeli kao stočari po brdovitim kavkaskim planinama, u VIII veku se tu vodi rat između Hazara i Arapa, deo Albanaca prima islam i Arapi ih, u dve kolone, odvode u Siriju i Saudijsku Arabiju. Pošto ovce nisu mogle da pasu po pesku, Arapi grupu iz Saudijske Arabije prebacuju na Siciliju, gde su oni ostali jedan period dok Vizantinci nisu oteli Siciliju. Onda je Vizantija poslala vojsku protiv Srbije, 1042. bila bitka u današnjoj Severnoj Albaniji, srpski car Vojislav u dve bitke satro celu vizantijsku vojsku. To izazvalo nerede, tražen puč, jedan Vizantijski general sa Sicilije kreće na Carigrad, i uzima Šiptare kao pomoćne čete. On se 1043. iskrca u Draču, račun’o da će mu Srbi pomoći, ali gine kod Dorjana, vojska se predala, Vizantinci uzimaju svoje vojnike sa Sicilije, a Šiptare, koji su bili Muslimani, gurnu natrag na srpsku teritoriju. Šiptari nisu imali kud, lađe zarobljene i odvezene, i tu su dobili ime Arnauti, jer Arnaut na arapskom znači Oni koji se nisu vratili. Onda su molili Vojislava da im da neko mesto da se nasele, i Vojislav im da mesto Ravan, što je današnji Elbasan, gde su imali pravo da napasaju stoku, ali ne i da prisvajaju teritoriju, a Srbima je bilo zabranjeno da sklapaju brakove sa njima…

Bi još, u vreme Turaka Šiptari su se setili da su bili Muslimani, a svi oni koji su bili Muslimani su nazivani Turcima. I mnogi Srbi su pod terorom prihvatali islam, i oni su nazivani Arbanasima, ili Arnautima. Tako imamo srpske Arnautaše. Danas na Kosovu, cela ta njihova elita i vođstvo su Arnauti, nije nijedan poreklom Šćipetar, nego svi imaju srpsko poreklo, i to samo par kolena. Akademik nevericu prisutnih razuveri argumentom, To se može videti po liku i tako dalje.

Nastavi o planu Austrougarske i Nemačke o prodoru na Istok, za koji su Šiptari bili oslonac. Sve do 1908. Arbanasi su pisali srpskim pismom, kada su im Bečlije napravile azbuku. Vatikan je nastoj’o da ih pridobije, pošto je to narod koji se množi kao zečevi, i odredio je da će oni biti ti koji će prodreti u srce pravoslavlja, oni će biti ti koji će da razore Srpsku državu i Srpsku naciju. Da bi im dali nešto zauzvrat, kažu da su oni potomci starih Ilira, a od pojave Ilira do dana današnjeg, za 33 veka, Ilir je sinonim za Srbina, Srbin je sinonim za Ilira…

DE SU DAKTILOGRAFI: Jedva se stiša odobravanje, Ono žensko što veliko ko Rusija, pljeskalo je za dvojicu, Akademik jošte malo doktorski diže glavu, nastavi se još, Šiptari su prisvojili Skenderbega, Skenderbeg nije im’o nikoga u familiji ko je u vezi sa Šiptarima, on je čist Srbin, cela njegova familija, svi brakovi, svi su Srbi. Taj čovek je proglašen za Šiptarskog heroja, dižu njegove spomenike po srpskim zemljama, Srbi su malo naivni, dok oni dižu spomenike, treba da polažu vence na iste, to je naš čovek, naš junak, njegova vojska je bila Srpska vojska… A što se tiče Seobe Slovena na Balkan, sve su izmislili, slušajte ljudi, ne trebaju vam nikakve knjige, Antički pisci, ništa, na osnovu zdravog razuma će vam sve biti jasno, da bi jedan narod naselio teritoriju od Crnog mora do Jadrana, do Ženevskog jezera, koliko je morao biti brojan taj narod, višemilionski, je li bio višemilionski, nije… Sad moramo ponovo da pored Svetog pisma stavimo i sablju, jer neće Srbija biti slobodna dok se sablje ne latimo, to da znate, pa uz aplauze burne takoreći završi, Nemojte da mislite da je Srbija slomljena, ima nade, vraćamo nadu, Dole izdaja, Živela Srbija.

Ali ostade za tu govornicu ogrnutu crven zastavom sa zlatnim resama, pozva sve koji imaju nešto pitaju, da pitaju, sve će kaže. Pokaza se da prisutni znaju gradivo, da u nekim temama prevazilaze Akademika. Javi se jedan pita, Da li je tačno da su članovi OVK poreklom Srbi, Akademik bi kratak, Nijedan komandant OVK nije Šiptar, sve su to Arnautaši, Srbi dakle. Drugi uze pita, šta veli na tvrdnje da je Boris Tadić muslimanske veroispovesti i u vezi sa Albancima, Akademik i tude bi na visini, Postoji da je u porodičnoj vezi sa Tačijem, koliko zna prvo ime mu je bilo Bećir.

Onda uze objasni da je zastava preko govornice original nemanjićka, šivena u Nišu, odgovori u kojoj je vezi loza Nemanjića sa Isusom Hristom, bi pitanje, Srbi pre Adama, javi se jedan sa vr’ sale, Akademik upita, Jeste li čitali patrijarha Pajsija, onaj o’zgo ko da reče da to nije tačno, Akademik viknu, Napolje, skoči sala, Ona što ko Rusija se cela diže od bine, pa kad viknu, Ajde napolje, Ovo je srpska teritorija, napolje, sala prihvati njene reči, Plaćenik, Ovo je Srbija, Onog o’go izbaciše napolje, Akademik uze završi misao, Niko ne zna ko je David, a patrijarh Pajsije objasnio.

Ondak jedna uze protestuje, šta će tamo latinica, Akademik sve uze pita, Gde, Ona jedna uze pokaziva, Eno tamo, siđe i pokaza da pored knjige Srbi i Arbanasi stoji papir na kome Cena knjige 500 RSD piše latinicom. Bi i pitanje, Šta je sa Srpskom enciklopedijom, Akademik uze odgovara da je Srbija jedina zemlja koja nema pravu enciklopediju, i rešio da pristupi izradi enciklopedije, treba stručni’ saradnika, ima dosta materijala, ali nemaju daktilografe, niko nije dao pomoć, ide sporo, ali enciklopedija će biti. Sve pitan, dođe i do toga da će Slobodna Srbija biti centar okupljanja patriotskih snaga, da već imaju saveznike, ali da se narodu poturaju oni koje plaća vlast da pričaju lepe priče, da misli na Dveri, Onog Zaharija, PUPS…

Dođe se i do pitanja Ruskog državljanstva, Akademik reče da bi Rusi trebalo da dodaju lex specialis na svoj Zakon o državljanstvu, kao dodatak za Srbe, da bi to bilo rešenje, 90 posto Srba bi uzelo dvojno državljanstvo, pomenu i Evro-azijsku uniju, reče da Ruska televizija tri puta bila kod njega po to pitanje. Sve se oduži, pređoše na grofa Drakulu, koji isto bio Srbin, Reporter uze da se meškolji, upita jednog iz prvog reda sa onu Aktivista identifikaciju, more li se povlači, ovaj klimanjem glave odobri.

Iz istog broja

Inovacije u Srbiji

Izum po glavi stanovnika

Slobodan Bubnjević

Popkulturna arheologija

Put za istok

Jovana Gligorijević

Vlada Divljan

Često te viđam s Poljacima

Vlada Divljan

Bugarska

Pusni malko srubsko

Jana Genova

Istraživanje

Evropa iz ugla vernika

Jelena Jorgačević

Mediji na internetu

Vesti od sutra

Marija Vidić

Javno-privatno partnerstvo i koncesije

Zakon i njegove zadrške

Dimitrije Boarov

Momčilo Bajagić Bajaga

Jugoslovenski voz

Momčilo Bajagić Bajaga

Evropa podeljena – srpska kandidatura odložena

Zelena trava marta 2012.

Milan Milošević

Jugoslovenska popularna muzika i Istočni blok

Na drugoj strani

Đorđe Matić

Intervju – Srbijanka Turajlić, profesor

Ne dam im glas za nastavak korupcije

Slobodan Kostić

Intervju – Čedo Prodanović, advokat

Na Sanaderu će sve početi i završiti

Tatjana Tagirov

Novi grad na Novom Beogradu

Povratak bezbrižnom detinjstvu

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu