Na komandu "Tigrova reč!", maskirani pripadnici Supertigrova Milorada Ulemeka Legije, u stavu mirno sa oružjem postrojeni u tri vrste, počinju jednoobrazno da deklamuju svojevrstan zavet da će u borbi radije položiti život nego se prepustiti milosti neprijatelja. Reč je o elitnom delu Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana; mesto je Erdut u istočnoj Slavoniji, a vreme – najverovatnije 1994.

Na istu komandu pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), Resora Državne bezbednosti MUP-a Srbije, u trpezariji svoje baze "Radoslav Kostić" u Kuli izgovaraju isti tekst. Komandant i ove formacije je Milorad Ulemek Legiija.

Malo je ko izvan žičane ograde Arkanove baze u Erdutu i centra JSO-a u Kuli ikada čuo za ovaj opskurni zavet. I pre i posle ubistva Zorana Đinđića i potonjeg rasformiranja JSO-a u martu 2003. godine, Tigrova reč je za srpsku javnost ostala u senci, kao i sama Jedinica. Mogla se videti samo povremeno, na internet forumima ultradesničarskih organizacija, čuti od veterana koji su na nekom od ratišta sreli neke pripadnike Jedinice ili eventualno dobiti kao preteća SMS poruka.

Za retke upućene, Tigrova reč je indentifikovana sa Jedinicom. "Šta je to?", pita jedan neobavešteni korisnik foruma Stormfront i dobija kratak odgovor: "JSO." Tigrova reč je bila kredo jedinice, njen simbol i na neki način smisao postojanja. Šira javnost se sa ovom "zakletvom pre jela" prvi put upoznala tek u trodelnom dokumentarnom filmu Jedinica, napravljenom u produkciji "Vreme filma" koji se prethodnih nedelja prikazivao na televiziji B92. U drugoj epizodi filma vidimo i čujemo i Legijine Supertigrove i Legijin JSO kako deklamuju:

"Jednoga dana kad budeš ranjen
I ostavljen na bojnom polju
I kada dođu
Neprijateljske žene, deca i psi
Da te rastrgnu na komade
Ispali sebi metak u glavu
I umri kao heroj."

UNIVERZALNO RODOLJUBLJE: Legija je 1993. godine u okviru Arkanove Garde izdvojio grupu koju je nazvao Supertigrovi i posebno je obučio. Uz crne uniforme uveo je dotad neviđene strojeve radnje, komande i rituale, sve po uzoru na Legiju stranaca u kojoj je svojevremeno služio. Tigrova reč je deo te impresivne koreografije. No, gde je Legija čuo ove stihove? Odakle potiče, šta predstavlja i znači zavet koji su svakodnevno izgovarali pripadnici Jedinice? Šta je uopšte Tigrova reč?

Na prvi pogled, ovi tendenciozni stihovi su potpuna zagonetka. Napisani u slobodnom stihu, bez rime, bez čvrste forme, jasne versifikacije i strogog metra, oni nimalo ne liče na srpsku rodoljubivu poeziju. Da je Legija tražio uzore u srpskoj poetskoj tradiciji, teško bi naišao na nešto slično. Samožrtvovanje jeste uobičajen motiv i u srpskoj rodoljubivoj poeziji, podvizi Miloša Obilića i vojvode Sinđelića su detaljno opevani u usmenoj književnosti, a slična stremljenja su se javljala i u umetničkoj poeziji, kao u stihovima pesme Na Gazimestanu Milana Rakića – "Ja ću dati život, otadžbino moja, Znajući šta dajem i zašto ga dajem".

No, Tigrova reč ima labavu formu bez rime koja je uz prisutan zapovedni način krajnje neuobičajena. S druge strane, u Tigrovoj reči javljaju se proste i hladne sintagme "na bojnom polju", "neprijateljske žene" i "umri kao heroj", koje bi se teško mogle pronaći u srpskoj rodoljubivoj poeziji, pošto nisu uobičajeno uronjene u srpsku tradiciju kosovskog ili nekog drugog tragičnog mita. Nigde se ne pominju gazimestanski junaci, nazivi istorijskih mesta ili elementi pravoslavnih vrednosti.

U Tigrovoj reči zapravo nema nikakvih toponima. Pripadnost vojnika koji treba da umre kao heroj krajnje je neodređena – ne postoji ni nagoveštaj za koga se on bori, gde se to dešava i sa kojom svrhom. Tigrova reč je univerzalan poklič koji bi mogli da koriste mazohisti bilo koje vojske bilo gde u svetu i, zbog te nelokalnosti, očigledno je nastala izvan srpskih kulturnih krugova. Jedna semantička nelogičnost ukazuje na to da se radi o prevodu neke strane patriotske pesme iz koje su obrisani lokalni toponimi – vojnik ostavljen na frontu zaista može da očekuje surovog neprijatelja, ali je besmisleno da se on najviše pribojava nemilosrdnih žena koje idu po ratištu i kidaju ranjenike na komade. Osim ako se kao kolonijalni vojnik ne nalazi u nekoj egzotičnoj zemlji u kojoj su postojali takvi običaji i slična ratna praksa.

KNJIGA O DŽUNGLI: Posle ove delimične tekstološke analize i detaljne bibliotečke pretrage, istraživanje "Vremena" dovelo je do izvora iz koga je nastala Tigrova reč. Reč je o ne preterano poznatoj pesmi engleskog pisca i pesnika Radjarda Kiplinga napisanoj pre 115 godina. Zapravo,"Tigrova reč" je samo poslednja strofa Kiplingove pesme The Young British Soldier (Mladi britanski vojnik):

"When you’re wounded and left on Afghanistan’s plains,
And the women come out to cut up what remains,
Jest roll to your rifle and blow out your brains
An’ go to your Gawd like a soldier.
Go, go, go like a soldier."

U slobodnom prevodu, Kipling kaže: "Ako si ranjen i ostavljen na Avganistanskoj ravnici / I žene dođu da te iseku na komade / Samo uzmi svoju pušku i pucaj sebi u glavu / I kreni ka Bogu kao vojnik / Kreni, kreni, kreni kao vojnik." Po smislu, prva četiri stiha su očigledno Tigrova reč sa izvesnim izmenama koje su nastale u prevodu. U originalu, poslednji stih u ovoj strofi ponavlja se još tri puta, a cela pesma ima trinaest strofa koje u istom ključu savetuju mladog britanskog vojnika kako da se hrabro drži u ratu. U nju je ugrađeno englesko kolonijalno iskustvo iz Indije, Burme i posebno Avganistana, gde su se britanski vojnici sretali sa nehumanim običajem avganistanskih žena da ubijaju ranjenike.

Britanski nobelovac Radjard Kipling (1865–1936) pisao je prozu za decu, ali je u svojim delima zagovarao i engleski imperijalizam i heroizam. Proslavio se romanima Knjiga o džungli i Kim, a poznate su i njegove kratke priče poput Čoveka koji je želeo da bude kralj. Vrlo je popularna njegova pesma Ako, koja spada u redovan sadržaj pubertetskih spomenara i može se videti kako visi na zidovima fotokopirnica, prodavnica bižuterije, pa čak i mesara. Pored Ako, Kipling je napisao na stotine rodoljubivih pesama koje su sasvim izgubile na popularnosti sa prolaskom kolonijalnog doba. Pesma o mladom britanskom vojniku napisana je između 1889. i 1891. godine i objavljena u zbirci Barack–room ballads, no ostala je prilično zaboravljena.

Za razliku od JSO verzije, originalna Kiplingova pesma ima strogu strukturu. Sve strofe osim poslednje su kvinte, sačinjene od po pet stihova sa nagomilanom rimom (aaabb), tako da su prva tri stiha napisana u jedanaestercu sa muškom rimom na zadnjem slogu, a poslednja dva u devetercu sa rimom koja se dobija ponavljanjem cele reči soldier. Prva i poslednja strofa su proširene ponavljanjem poslednjeg stiha, čime se dostiže kulminacija, ali je ova viktorijanska pesma u celosti napisana u strogom metru. Prevodilac je očigledno odstupio od toga. Uz to, geografski pojmovi poput Avganistana su obrisani i zamenjeni opštim odrednicama, treći i četvrti stih je sažet, a drugi je iz nekog razloga proširen, tako da uz žene, vojnika na komade kidaju deca i psi. Šta se to desilo u prevodu?

KOLONIJALNI PESNIK: Međutim, književni srpski prevod ove Kiplingove pesme ne postoji. Prema kataloškim podacima Narodne biblioteke Srbije, zbirka Barack–room ballads nikada nije objavljivana u zemljama gde se govore sprski i njemu bliski jezici. Zapravo, izuzev pesme Ako, Kiplingova poezija uopšte nije objavljivana na srpskom jeziku. "Nije bilo interesovanja jer je Kipling kolonijalni pesnik", rekla je za "Vreme" Svetlana Gavrilović iz Narodne biblioteke Srbije, objašnjavajući da je Kipling bio suviše pristrasan da bi bio zanimljiv našim čitaocima, a prevodioce je odbijao i krut vojnički rečnik. "Neke njegove pesme koje postoje na srpskom jeziku prevedene su jer su sastavni deo Kiplingovih proznih dela." Pesma o mladom britanskom vojniku ili bar njena poslednja strofa nije imala tu sudbinu i morala je biti prevedena alternativnim putem, izvan uobičajenih književnih tokova. "To su oni čuli na svojim divnim putešestvijima", smatra Svetlana Gavrilović, mada je moguće da su je čuli i kod kuće.

Na početku sukoba u bivšoj Jugoslaviji, u Beogradu je izlazilo više patriotskih časopisa. Tako je i režiser Dragoslav Bokan, čovek koji se početkom devedestih predstavljao kao komandant Belih orlova, jedne od srpskih paravojnih grupa, 1993. godine uređivao bogato ilustrovan desničarski časopis "Naše ideje". U uvodniku prvog broja Bokan između ostalog piše: "Ugasite šarenilo svoje niskosti otmenom tamom vrline. Crnom usamljenošću viteza tradicije, s one strane duge, protiv lažne vrline, lažnih suza, lažne nesreće i nesreće laži, protiv otmičara boja i osmeha, protiv Đavola. I zato – Živela smrt, koja je vaskrsenje i dole sa životom koji je večna smrt. Volim crno!"

U to vreme, kao da su čitali Bokanov uvodnik, Arkan i Legija oblače u crne uniforme svoju udarnu jedinicu. Pored crne boje, "Naše ideje" i drugi slični magazini razotkrivali su čitavu riznicu ratničkih koreografija, pa su mogli biti uzori srpskim paravojnim formacijama na frontu i oko njega. No, Dragoslav Bokan kaže za "Vreme" da u prva dva broja, koja su izašla iz štampe, nisu objavljivani prevodi Kiplingovih pesama. "Mi smo spremili materijal za još dva broja, ali bih morao da se podsetim jer je to bilo pre trinaest godina", objasnio je Bokan.

Kako god bilo, teško da je Tigrova reč potekla iz intelektualnih krugova, bez obzira na njihovo ideološko opredeljenje i eventulanu snagu njihovog uticaja na tipove poput Legije. Zapravo, to pokazuje i sama JSO verzija pesme, koja je kada se uporedi sa originalom vrlo rđavo i sasvim neknjiževno prevedena. "Pretpostavljam da nikad nije prevođena na srpski", rekao je za "Vreme" Zoran Paunović, profesor anglistike i jedan od naših najuglednijih prevodilaca. "Bilo koji književni prevodilac, ma kako bio loš, potrudio bi se da bar sačuva rimu. To je argument više", smatra Paunović.

LEGIO PATRIA NOSTRA: Ustanovljavajući običaje Jedinice, Milorad Ulemek se služio navikama iz Legije stranaca, pa je moguće da je Tigrovu reč doneo iz Francuske. Ideja samopožrtvovanja je vrlo prisutna u Legiji – posebno mesto među legionarima ima sećanje na bitku kod Kamerona u Meksiku gde se 1863. godine 60 legionara suprotstavilo čitavoj vojsci, a poslednja trojica se nisu predala, već su navodno svesno poginula u jurišu. Uz karakteristične uniforme sa pojasom, epoletama i francuskim kepijem, Legija stranaca ima nekoliko svojih muzeja i neguje čitav niz tradicionalnih rituala, specifičnu etikeciju, parade i obrede kojima se odaje počast palim legionarima i afirmiše herojstvo, što je moralo biti uzor za Jedinicu, koja je u Kuli napravila muzej svojih takozvanih herojskih pohoda.

Legionari imaju devizu "Čast i lojalnost", a geslo same legije je "Legio patrio nostra" tj. "Legija je naša domovina". Nalik na neprestano učenje i preslišavanje stražarskih dužnosti u Vojsci Srbije, svaki legionar naizust uči Legionarov kodeks časti od sedam članova. Muzika i stihovi se neguju među legionarima, a postoji čitav niz pesmama koje se pevaju u raznim prilikama, na ceremonijama ili u borbi radi podizanja morala. Jedna od najpoznatijih je pesma Le boudin:

"Nos anciens ont su mourir,
Pour la gloire de la Légion,
Nous saurons bien tous périr,
Selon la tradition".

U slobodnom prevodu: "Naši stari su znali kako se umire, / Za slavu legije, / I mi ćemo znati da ginemo, / Prema tradiciji", a to je refren koji nagoveštava legionarevu spremnost na žrtvu. No, među brojnim legionarskim pesmicama nema nijedne koja sadrži Kiplingove stihove. Možda se negde u Legiji ipak pevala ili recitovala poslednja strofa pesme o mladom britanskom vojniku, ali teško da je to bio način kojim je Tigrova reč stigla do Jedinice.

ŽENE, DECA I PSI: Francuski prevod Kiplingove pesme se gotovo i ne razlikuje od engleskog originala:

"Si vous êtes blessé et abandonné sur les plaines afghanes
Et que les femmes surgissent pour amasser ce qui reste,
Attrapez votre fusil et faites–vous sauter la cervelle
Et partez vers la mort en soldat".

U slobodnom prevodu na srpski: "Ako si ranjen i ostavljen na avganistanskoj ravnici / I žene dođu da te iseku na komade / Samo uzmi svoju pušku i pucaj sebi u glavu / I kreni ka smrti kao vojnik", vidi se da se francuska verzija od originala razlikuje samo po poslednjem stihu u kome vojnik ide ka smrti, a ne ka Bogu, mada još uvek ne "umire kao heroj". Nigde se ne pominju deca i psi, koji postoje u JSO verziji. Ovaj stih je zapravo ključni u putu oblikovanja Tigrove reči. Poznavaoci života i dela Jedinice složiće se da ima izvesne ironije u tome, pošto je Jedinica najefikasnija bila u borbi baš protiv žena, dece i pasa.

Uzora za formiranje koreografije Jedinice bilo je u istoriji nepregledno mnogo, naročito u prvoj polovini XX veka. Pored SS odreda, postojao je čitav niz njima nalik fašističkih organizacija u drugim evropskim zemljama, poput rumunske Gvozdene garde kapetana Korneliua Kodreanua i Zbora Dimitrija Ljotića, koje su izvodile svoje rituale, zaricale se ceremonijalno na smrt i pevale namenski napisane pesme.

JSO verovatno nije imao svog pesnika, ali je možda u svojim redovima imao nekog ko je između pucanja i skakanja sa konopcem čitao i amaterski prevodio Kiplinga. Možda se u tom poduhvatu nije okušao i sam komandant Jedinice koji je, otkako je u zatvoru, napisao tri knjige. Osim istorijskih uzora, Jedinica se mogla ugledati i na paravojne formacije u svom okruženju ili sopstvenoj prošlosti. Crvenu beretku Jedinica je nasledila od Knindži Kapetana Dragana, pa nije isključeno ni da je on autor Tigrove reči; moguće da je na ove stihove nabasao za vreme svog službovanja u australijskoj vojsci. Mada Kiplingova pesma o mladom britanskom vojniku nije opštepoznata, najamnici širom sveta je poznaju i povremeno recituju. "Berliner cajtung" od 17. novembra 2001. godine donosi odlomak iz memoara Tomasa Kareva, specijalca SAS-a u Avganistanu, koji citira upravo poslednju strofu Kiplingove pesme.

Inače, u Vojsci Srbije ne postoji nijedna protokolarna "mantra" slična Tigrovoj reči. Vojnička zakletva se izvodi znatno jednostavnije, a njen s godinama sve kraći i miroljubiviji sadržaj ("Ja taj i taj se zaklinjem čašću i životom da ću braniti Republiku Srbiju") razlikuje se na svaki način od nehumanog zaveta da će vojnik pucati sebi u glavu kad se greškom zatekne iza linije povlačenja svojih snaga. Po načinu izvođenja,Tigrova reč jedino liči na pozdrav "Vojnici zdravo!", posle kog vojnici u stroju odgovaraju u istom dahu – "Zdravo!".

Ko je bio na odsluženju vojnog roka, verovatno se seća koliko muke imaju podoficiri da u nekoliko nedelja pre vojničke zakletve uvežbaju grupu vojnika da istovremeno udahnu, odbroje dve sekunde i viknu samo jednu reč – "zdravo", a da to ne zvuči kao nerazumljiva dreka. Koliko bi im samo vremena trebalo da nateraju grupu ljudi da uglas ponavljaju jednu dugu, loše prevedenu Kiplingovu pesmu, nesimetričnu i bez rime. Verovatno meseci ili godine. Da ne govorimo koliko vojnika nikada ne bi pristalo da izgovara takav tekst i da se indentifikuje sa tom vrstom mazohističkog rodoljubivog patosa. Možda je Tigrova reč zapravo prava mera rastojanja sveta Jedinice od normalnih ljudi.