Sedmostruko ubistvo u Leskovcu
Tihi momak iz susedstva
Svi se slažu da je zločin počinila psihički labilna ličnost. Međutim, u leskovačkom zdravstvu nema zvaničnih podataka. Dragan Čedić je, kažu rođaci pokojne Biljane, odbijao da se obrati lekaru u Leskovcu, ali ima indicija da se za pomoć obraćao lekarima u Beogradu. Pretpostavlja se da je iz tih razloga 1999. vraćen sa ratišta na Kosovu i Metohiji samo nakon dvadesetak dana
Dragan Čedić iz Leskovca, koji je u noći između 27. i 28. jula za nepunih pola sata oduzeo sedam, a ugrozio četiri života, ostavljao je utisak tihog momka iz komšiluka. Odrastao je u skladnom braku, nije bio problematično dete. Završio je Srednju veterinarsku školu, ali je porodicu izdržavao od šverca. Na zelenoj pijaci godinama je imao zakupljenu tezgu na kojoj je prodavao raznu tehničku robu i posuđe. Vredan je, kažu, i radan. Gledao je samo svoje, u tuđe poslove se nije mešao. Da nije bilo tikova, koji su s godinama bivali sve izraženiji i praćeni kricima, ni po čemu se ne bi izdvajao od svojih vršnjaka tridesetogodišnjaka. Njegova porodica, rođaci i bliski prijatelji znali su, međutim, da se iza prividno mirnog momka krije ličnost po čijoj glavi se vrzmaju mračne misli. I policija je u više navrata obaveštavana o tome, kao i Centar za socijalni rad gde se, u sklopu brakorazvodne parnice Dragana Čedića i njegove, sada pokojne supruge Biljane, vodio postupak. Niko nije reagovao. Desila se tragedija koja je kod Leskovčana izazvala šok.
KRVAVI PIR: Automatskom puškom kalibra 7,62 milimetra, Čedić je pet munuta pre ponoći upao u bilijar-klubu Sedam, glasno pozvao Nenada Lukića (31), a kad se ovaj pojavio pokosio ga rafalom i potom pobegao. Pretpostatvlja se da je Lukić bio u vezi sa Biljanom. Meci su pogodili i vlasnika kluba Slavoljuba Kržalića (37), koji se nakon operacije uspešno oporavlja u leskovačkoj bolnici.
"Sve se desilo vrtoglavom bzinom, za nekoliko sekundi. Pozvao je Lukića i sa ulaznih vrata počeo sumanuto da puca i potom pobegao", priča Kržalić.
Ubica je imao plan. Svojim vozilom vartburg stigao je nekoliko minuta posle ponoći ispred kuće Biljaninih roditelja i pozvonio na vrata. Čuo se Biljanin glas. "Evo Čede", bilo je, kažu očevici, poslednje što je izgovorila. Začuo se pucanj, a onda više rafala. Biljanine sestre Ivana Kalčić, koja je sa osmomesečnom bebom Nađom tog dana stigla iz Požarevca, i Jelena, koja je s mužem Bobanom Zdravkovićem živela u toj kući, ubijene su na pragu trpezarije. Ubijena je i Ivanina dugogodišnja drugarica Jelena Zlatković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Komšinica Maja Bojković lakše je ranjena. Još nije u stanju da razgovara s novinarima jer se nalazi u šoku. U kući se te kobne noći nalazila još jedna osoba – Aleksandar Marinković. Njega ubica, na sreću, nije otkrio budući da se u tom trenutku nalazio u susednoj prostoriji. I on se nalazi u stanju psihičkog šoka, a novinare izbegava i zbog straha od naoružanog Čedića. Sa mesta zločina Čedić se, kažu komšije, ufdaljio uz "vrišteću škripu" kočnica. "Čula sam škripu vartburga, ali nisam reagovala jer je Čeda u poslednje vreme dolazio da dovede ili odvede njihovu ćerkicu Mariju. Nešto pre toga čula sam tupu pucnjavu na koju nisam obratila pažnju jer je u komšiluku bilo neko veselje", navodi majka Maje Bojković, čija se kuća nalazi preko puta kuće u kojoj je počinjen stravičan zločin.
Pet minuta posle toga Čedić je u kući porodice Ristić, udaljenoj pet stotina metara, ubio Biserku Ristić (48) i teško ranio njenog supruga Blagoja (51) i sina Đorđa (16). Biserka je tetka po majci ubijenih sestara čije je devojačko prezime Kulašević. Kola kojima se ubica vozio od jednog do drugog mesta zločina pronađena su napuštena u ataru leskovačkog sela Donja Jajina. U tom selu potražio je svog rođaka, pošto ga nije našao kod kuće, uputio se pešice u nepoznatom pravcu.
Svi se slažu da je zločin počinila psihički labilna ličnost. Međutim, u leskovačkom zdravstvu nema zvaničnih podataka. Tikovi koji su se manifestovali snažnim trzajima glave, praćeni glasnim kricima, upućivali su na to da sa Čedićevim zdravljem nešto nije u redu. Dragan je, kažu rođaci pokojne Biljane, odbijao da se obrati lekaru u Leskovcu, ali ima indicija da se za pomoć obraćao lekarima u Beogradu. Pretpostavlja se da je iz tih razloga 1999. vraćen sa ratišta na Kosovu i Metohiji samo nakon dvadesetak dana. Zato su bespredmetne priče o navodnom vijetnamskom sindromu i da je otuda poneo automatsko oružje. "Tvrdim da nikakvo oružje nije doneo sa Kosova, a gde je i od koga nabavio pušku ne znam. Mi je nismo nikada videli", priča kroz plač njegova majka Dobrila.
PREDSKAZANJA: Ona i Draganov otac Tomislav od trenutka tragedije žive praktično u kućnom pritvoru jer je policija danonoćno s njima, a kontakti s komšijama i, pogotovo, s novinarima strogo su kontrolisani: "Ne znamo šta ovo učini. Nije pio niti se drogirao. Nije tačno da je ranije po dvorištu pucao iz puške. Bacao je s društvom pre dva meseca petarde. Bili su se malo zaneli. Policija to zna jer su dolazili i zapretili mu. Ćerkicu je mnogo voleo, više nego sebe. Zašto ovo uradi, nije smeo zbog nje. Ko zna da li ćemo ga ikada više videti", rekla je majka Dobrila pre nego što je policajac prekunuo razgovor "u cilju istrage" i zamolio novinara da se udalji.
Nije stigla da odgovori na pitanje o spisku za likvidaciju koji je Dragan, navodno, poslednjih meseci nosio i pokazivao prijateljima. Mnogi tvrde da je spisak postojao, ali niko da ga je sam video.
"Neshvatljivo je da on okolo luta sa spiskom za likvidaciju, a da niko to ne prijavi policiji", kaže Milun Dinić, aktuelni potpredsednik leskovačke vlade i Čedićev komšija, koji dodaje da je pre dva meseca iz Draganovog dvorišta čuo rafalnu paljbu. "Policijski šefovi treba odmah da podnesu ostavku, pre svega zbog toga što se Biljana njima više puta obraćala za pomoć", kategoričan je Dinić.
Biljanina familija negira tvrdnje o namerama da supružnicima rastura brak: "Sve su to, dete moje, laži. On je psihički bolesnik, ko zna šta šta mu se sve pričinjavalo. Nismo mu mi rasturali brak, već on sam svojim ponašanjem. Svi smo patili s našom Biljom. Mnogo je teško živela", kaže jedna od baka ubijenih sestara. "Osam godina sam molila i preklinjala policiju, Centar za socijalni rad i sud da nam pomognu, ali niko nije hteo da nam izađe u susret", optužuje majka Gordana koja je u ponedeljak 29. jula sahranila tri kćeri i zeta. Nakon smrti supruga Radomira ona je s najstarijom kćerkom Ivanom živela u Požarevcu. Nadležne organe optužuje i komšija Kulaševića Dragan Tasić: "Ovde je više puta dolazila policija na Biljin poziv, a Dragan je, kažu, i u SUP-u pretio da će pobiti tazbinu. Postoji li kazna za one koji prete i može li neko da predupredi ovakve zločine", pita se Tasić.
Policiju je prozvala i zatražila odgovornost i leskovačka vlada, koja je 29. jul proglasila danom žalosti, a porodiciama ubijenih dodelila po 30.000 dinara. U SUP-u, međutim, odbacuju sve optužbe uz tvrdnju da Biljana i njena rodbina nisu podnele nijednu krivičnu prijavu protiv Čedića.
Pitanja da li se mogla izbeći tragedija i ko je još odgovoran što je do nje došlo ostaće, po svemu sudeći, bez odgovora. Ostaju samo nagađanja, ali je očigledno da je izostalo blagovremeno i adekvatno reagovanje porodica, policije, Centra za socijalni rad, suda i, možda, zdravstvenih radnika.
Za hvatanje odbeglog ubice policija je angažovala ovde dosad neviđenu poteru. Pored lokalnih policajaca, na terenu su i žandarmerija i helikopteri. Prema nezvaničnim informacijama, locirano je mesto gde se on skriva i "obruč se steže". Nalazi se, navodno, na potezu od varoši Vučje prema planini Kukavica. Policija je privela nekoliko osoba za koje sumnja da su pre izvesnog vremena nabavile i prodale oružje i municiju Draganu Čediću. Leskovačka javnost, posebno mladi, s nestrpljenjem očekuju vesti o njegovom hapšenju. Suprotno ustaljenoj slici, Leskovac je poluprazan u kasnim večernjim časovima. "Ko zna, možda negde vreba iz mraka", kaže jedna tinejdžerka.
Bračni slom
Dragan i Biljana bili su komšije, kuće njihovih roditelja udaljene su oko tri stotine metara jedna od druge. Venčali su se se pre devet godina iz ljubavi, uprkos snažnom protivljenju Biljaninih roditelja i imaju osmogodišnju kćerku Mariju. Nedugo po venčanju brak je za Biljanu postao pakao jer je Dragan na neuobičajen način ispoljavao ljubomoru i posesivnost. "Danima je držao u sobi. Nije smela ni kroz prozor da proviri, nije smela telefon da dodirne. Branio joj je kontakte s roditeljima i sestrama, s ostalom bližom i daljom rodbinom, sa drugaricama. Kada bi se pobunila, tukao ju je", priča jedna Biljanina drugarica zahtevajući "duboku anonimnost" zbog "ubice koji naoružan vreba". Jedan od Čedićevih komšija veli da Dragan nije poštovao ni roditelje koji su mu povremeno skretali pažnju na neprimereno ponašanje: "Znao je da nasrne i na rođenu majku".
Dragan je često odlazio po robu za Bugarsku. Jedno takvo putovanje iskoristila je Biljana u oktobru prošle godine. Pokupila je najneophodnije lične stvari i s kćerkom Marijom pobegla glavom bez obzira. Priča se da je iz kuće ponela, navodno, desetak hiljada maraka i da je tim novcem plaćala smeštaj krijući se od Dragana koji je "prevrnuo zemlju i nebo" kako bi je pronašao. Njen nestanak on je prijavio policiji i to je jedini pisani dokumet u leskovačkom SUP-u koji upućuje na bračne razmirice mladih supružnika. Biljana se iz dobrovoljnog izgnanstva vratila početkom maja ove godine, ali u roditeljsku kuću. Podnela je zahtev za brakorazvodnu parnicu. Sociolozi iz Centra za socijalni rad omogućili su Draganu da redovno posećuje i odvodi kod sebe malu Mariju. Bezuspešno su pokušali da ih pomire. Biljana je odbijala svaku pomisao na mogućnost da se vrati u Draganovu kuću. Službenice Centra kažu da nije bilo nikavih indicija o navodnoj Draganovoj psihičkoj bolesti. "Delovao je normalno. Bio je tih. Biljana je njemu zamerala da je fizički zlostavljao, a on njoj ništa. Samo je tražio da mu se vrati", veli službenica koja moli za anonimnost. "Svi smo ovde u šoku. Ovo će nas pratiti godinama."
Draganove kolege sa zelene pijace ističu, međutim, da je teško podneo odlazak supruge. "Imala sam utisak da je mnogo voli, ali sam iz njegovih priča primetila da je bolesno ljubomoran. Još dok su bili u braku, žalio se na njenu rodbinu i na jednu komšinucu da im se mešaju u brak i da nagovaraju Biljanu da ga napusti. Ne znam koliko je to tačno, ali meni ga je bilo žao. Preživljavao je duboku krizu, posebno je čeznuo za kćerkom, a nisam videla srećnije stvorenje od njega kada je čuo da su se njih dve vratile u Leskovac", priča jedna prodavačica sa zelene pijace.
