Pre otprilike mesec i po dana (vidi "Vreme" broj 1534, tekst "Košmar koji traje") sagovornici "Vremena" su stanje u turizmu i hotelijerstvu ocenili kao – katastrofalno.

Podaci su im davali za pravo: tada je direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov izneo računicu da će Srbija od marta do početka jula imati štetu od oko 300 miliona evra samo po osnovu turizma i propuštenih noćenja, dok se broj turista u martu 2020. (poslednji dostupni podaci tada) prepolovio u odnosu na mart 2019. godine.

Bilo je jasno da će april i maj biti naročito loši, s obzirom da je ceo april bio osakaćen vanrednim stanjem i zabranom kretanja zbog – mislilo se – veoma teške situacije sa virusom korona. I zbilja, april je bio "rekordan" u negativnom smislu: Srbija je imala 97,9 odsto manje turista nego u aprilu 2019, ukupno 6293 turista za ceo mesec.

U prvoj nedelji maja ukinuti su vanredno stanje i zabrana kretanja, pa je maj bio nešto manje loš nego april, ali ni izbliza da se išta pozitivno može reći: 87,6 odsto manje turista nego u maju 2019. godine.

Krajem maja bilo je možda osnova i za nekakve naznake optimizma: broj zaraženih bio je u padu (1. juna samo 18 novozaraženih, ako je verovati zvaničnim brojevima iz ozloglašene baze "Batuta", koje su, izgleda, samo "Batutu" i još ponekome poznate), bilo je najavljeno da se otvaraju granice između Srbije i Bugarske i Bugarske i Grčke od 1. juna, te da će građani Srbije moći turistički u Grčku od 15. juna.

EKSER U MRTVAČKI SANDUK

Mesec i po dana kasnije, situacija sa virusom korona pogoršala se svuda, a naročito u Srbiji: u tzv. drugom "piku" prvog talasa dnevno (zvanično) umire više ljudi nego onda kada smo mislili da je epidemija najžešća – ovoga puta i bez ulaska korone u staračke domove. Sada je korona ušla svuda.

Zahvaljujući tome, a nakon silnih peripetija (može kroz Makedoniju u Grčku, ne može, vraćaj se, može kroz Bugarsku, ne može, ipak može, testiraju na granici, velike gužve, nisu, mi prošli za 15 minuta, niko nas nije testirao) – epilog je da građani Srbije od 6. jula ujutru ne mogu da uđu u Grčku.

Jer, kako su pisali grčki mediji, od 43 novozaražena 5. jula, 36 je otkriveno na graničnom prelazu Promahonas, od kojih je 20 iz Srbije i 16 iz drugih zemalja. Jednostavno rečeno – neće Grci da im unosimo zarazu.

Tako je zakucan još jedan ekser u mrtvački sanduk ovogodišnjeg turizma, a naročito poslovanja turističkih agencija: procenjuje se da između 900 hiljada i milion građana Srbije ode na letovanje u Grčku, a nakon kratkotrajnog otvaranja (15. jun – 6. jul) zabranjen im je ulazak barem do 15. jula – tada će se opet na osnovu epidemiološke situacije odlučivati o mogućnosti ulaska građana Srbije u Grčku. (U danu kada ovaj broj "Vremena" ide u štampu, zabeležen je najgori dan po broju umrlih ljudi od korone u Srbiji: zvanično ih je bilo trinaestoro).

STOPOSTOTNI GUBITAK

Jasno je da su hotelijeri po velikim gradovima u očajnom stanju (u Beogradu je u maju 2020. bilo 96 odsto manje turista nego u maju 2019; u Novom Sadu – 93,4 odsto manje), u očajnom stanju su i turističke agencije, a da stvar bude gora, nakon što se država (Vučić) na proleće hvalila da ima para "ka pljeve", da će da bude novca i iz helikoptera i ko zna odakle, odjednom, država više nema para i neće biti druge runde pomoći privredi koju očekuju maltene sve grane, a naročito turizam.

"Više od 70 odsto celokupnog turističkog prometa u inostranstvu je Grčka, tako da se faktički 90 odsto agencija u Srbiji bavi samo Grčkom, ili ima Grčku u svojoj ponudi kao najveću destinaciju na kojoj bazira svoje prihode i planove. Tako da su turističke agencije sada u jako teškoj situaciji", počinje priču za "Vreme" direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.

"Gubici su praktično stopostotni. Mi nikakve prihode nemamo od početka marta, samo troškove, nemamo nikakvu dodatnu pomoć od bilo koga, samo nas posmatraju sa strane i čekaju kako ćemo završiti, a nećemo dobro završiti, to je sigurno", kaže Vlaho.

On objašnjava kako deluje da je velikim agencijama teže jer imaju veliki broj zaposlenih i celokupno poslovanje prilagođeno većim prihodima i većim troškovima, velikom broju putnika.

"A u malim agencijama, gde rade 2-5 zaposlenih, posmatrano spolja deluje da je lakše, ali proporcionalno je svima podjednako teško – prihoda niko nema i čekamo da potrošimo to šta imamo i onda se zna šta sleduje", kaže Vlaho.

POPULISTIČKA FARSA

Rajko Rajković iz Obrenovca je jedan od onih koji imaju malu turističku agenciju, Domino travel. Kaže da velike agencije imaju ogroman problem zbog toga što su ogromna sredstva prethodno investirale u zakupe kapaciteta za letnju sezonu – apartmane, hotele, paket aranžmane, dok agencija poput njegove gubi zato što se ne prodaju aranžmani.

"Što se tiče ukupnog poslovanja – sve ostalo što se radi praktično ne postoji, a od danas, sa zatvaranjem grčke granice, faktički više ne postoji ni letnja sezona", kaže Rajković. On dodaje da je "farsa" pozivanje ljudi da ovo leto provedu u zemlji.

"Pogledajte brojke. Ne može ništa preko noći, pa tako ni strateška grana poput turizma ne može za mesec dana da se preorijentiše, ni u smislu smeštajnih kapaciteta, ni u smislu ponude agencija. Ako 90 odsto putnika leti ide u inostranstvo na godišnji odmor, ne možete vi sad nekim populističkim pozivanjem da preorijentišete te ljude. U Srbiji postoji 107.000 kategorisanih ležajeva, tu su i hoteli i privatni smeštaj i seoski turizam… Od toga sigurno 30 odsto otpada na Beograd, Niš, Novi Sad, kao najveći kapaciteti hotela. Tu je otišlo 30.000, tu niko ne letuje. I prethodnih godina su kapaciteti bili popunjeni 60-70 odsto u julu i avgustu po najpoznatijim banjama, naročito sa vaučerima koje daje Vlada Srbije. Ostaje, dakle, neki fond od 20-30 hiljada ležajeva koji bi mogao da se ove godine popuni. A prošle godine je samo u Grčku, bez Italije, Španije, itd, otišlo 900.000 građana Srbije. Zamislite sad kad vi pozivate 900.000 ljudi da se ove godine okrenu srpskom turističkom proizvodu i ponudite im 20-30 hiljada ležajeva", kaže Rajković.

Vlaho dodaje da nije reč samo o Grčkoj i letnjoj sezoni. "Korona je krenula početkom marta, nama su tada otpali osmomartovski aranžmani, putovanja u evropske gradove, otpali su svi prolećni aranžmani, uskršnji, prvomajski, otpala su neka skijanja, krstarenja… Dakle, ne radi se samo o letnjoj sezoni, mi radimo i pre nje i prihodujemo i pokrivamo troškove. Izgubili smo kompletnu prolećnu sezonu, gubimo kompletnu letnju, i ko zna šta još", kaže Vlaho.

ZANEMARENI TURISTIČKI VODIČI

Kada je reč o pomoći države, agencije su mogle da uzmu pomoć za zaposlene u iznosu od tri minimalca. Međutim, licencirani turistički vodiči – nisu. Oko 200 licenciranih turističkih vodiča u istoimenom udruženju nisu ni mogli da dobiju pomoć jer posluju po ugovoru o delu – a pomoć su dobijali samo zaposleni koji imaju ugovor o radu.

Kako kaže Tatjana Krković iz Udruženja turističkih vodiča Srbije, posla "apsolutno nema od 15. marta, prihodi su nula, a i pre toga ih gotovo nije bilo". "Naš posao je sezonski, preko zime se više pripremamo za novu sezonu, učimo nešto novo, čitamo, ali naša sezona traje do početka novembra. Taman kad je trebalo da krene nova sezona, polovinom marta, ona prosto nije krenula. Zima je za nas vansezonski period kada se taj novac zarađen u toku sezone raspoređuje – kad je on došao do kraja, nastao je problem", kaže Tatjana Krković za "Vreme".

Ona ističe da turistički vodiči rade i receptivni i emisivni turizam, odnosno, da i sačekuju turiste u Srbiji i vode turiste iz Srbije u inostranstvo, ali da posla jednostavno nema – stranci ne dolaze, a mali broj domaćih gostiju odlučuje se na individualna putovanja po Srbiji.

"Ljudi izbegavaju izlete, bilo kakvo sedenje u autobusu, strah je prisutan i dalje. Malo ko se odlučuje na organizovano putovanje, makar to bilo i u Srbiji, koje podrazumeva turističkog vodiča. Ono što postoji, to su individualna porodična putovanja, u svom autu, sa svojom porodicom, vodič tu nije uračunat, ili, ako i jeste, onda je on na 7. ili 8. mestu", kaže Tatjana Krković.

Ona dodaje da se njihovo udruženje više puta obraćalo i vladi i ministarstvu, ali bez uspeha. "Pričamo o oko 200 članova udruženja koje je najreprezentativnije i najstarije, postojimo pedeset godina. Kad nam dolaze visoke državne delegacije, kada dolaze tur-operatori – oni pozivaju isključivo vodiče iz našeg Udruženja. Tako da vi tada predstavljate Srbiju, i to je jedan od razloga zbog kojih je broj stranih turista povećan: vodič je taj koji vas provede i kroz kulturu i kroz znamenitosti, kuhinju, običaje, jezik… Na neki način, mi pokažemo da Srbija ima šta da pokaže, da je važno da dovedu turiste tu, a sada, kada treba da dobijemo pomoć – te pomoći nema", podvlači T. Krković.

OPASNOST OD NESTANKA

Kada se povede priča o merama pomoći, Vladimir Vlaho kaže da bi trebalo produžiti moratorijum na kredite.

"Svi smo u kreditima, naročito hotelijeri, oni su u potpunom kolapsu. Vi ćete reći – pa, pun je hotel u Vrnjačkoj Banji. Možda, ali su svi hoteli prazni u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu. Znači, u gradovima, koji nemaju banjski ili planinski turizam.

Takođe, imali smo tu nazovi pomoć u povoljnim kreditima Fonda za razvoj. Oni jesu povoljni, ali je jako, jako teško konkurisati za te kredite, jer su uslovi maltene neispunjivi, osim za velika preduzeća i velike sisteme – traže se garancije kao i za obične kredite. Jedino što jeste povoljno to je kamata, a sve drugo je veoma komplikovano. Za veliku većinu preduzeća koja traže određene iznose odobravali su samo pola. Iz kog razloga, ne znam. Banke sa nama uopšte nisu kontaktirale jer su procenile da je naša branša izuzetno rizična i da im je veoma rizično da nam plasiraju bilo kakve kredite", kaže Vlaho. On ocenjuje da su sve turističke agencije u opasnosti da nestanu.

"Mi očekujemo da će kolaps da nastane u septembru ili oktobru, kada ćemo potrošiti zalihe koje imamo. Ako se ništa ne dogodi, ako država ne pomogne, mislim da pričamo o petnaestak hiljada ljudi koji će ostati bez posla, samo u našoj branši", kaže Vlaho.

NEMOGUĆI USLOVI

Rajko Rajković ističe da je "ispalo kao da su ona tri minimalca bili pomoć za zaposlene i firme koji posluju punim ili nešto umanjenim kapacitetom", odnosno, koje su posle vanrednog stanja nastavile normalno da rade.

"Oni zadržavaju broj radnika i njima je ta pomoć dosta značila. Ali, šta sa agencijama koje neće imati posla? A vi ih ucenjujete da drže radnike još tri meseca nakon isplate pomoći. Nije stvar samo u moja četiri radnika, šta da radi agencija sa 20 zaposlenih? Ako mora da otpusti petoro zaposlenih jer ne može da iznese poslovanje, oni gube pravo na tu pomoć i moraju retroaktivno da vraćaju sve pare što su dobili. A to kreće od oktobra. Nemoguće je držati radnike duže vreme ako posla nema. To ne trpi prosta poslovna logika", kaže Rajković.

On dodaje da je turizam specifičan jer postoje biznisi koji će imati efekat akumulirane tražnje, odnosno "da ako neko pet meseci nije mogao da kupi nešto što mu treba, kad se situacija stabilizuje, on to mora da kupi u više komada".

"A u turizmu, ovaj ko ove godine nije putovao, on će možda sledeće godine da ide na letovanje, ali neće da ide na dva letovanja. Posebno ovi koji su dobili vaučere, to su putnici koji su platili u prošlom vremenu. Faktički, gubitak koji su agencije napravile ostaće stalan i biće potrebne godine da se povrati likvidnost agencija, obrtni kapital, jer kad se život vrati u normalnu, neće se pojačati potrošnja u toj oblasti", kaže Rajković.

On ističe da je turizam jedna od retkih delatnosti koja je stupanjem vanrednog stanja počela ne samo da gubi trenutne i buduće poslove, nego da imaju i gubitke "unazad": "Ako sam ja u decembru rasprodao neki hotel u Grčkoj, čovek je platio u celosti meni, ja sam platio Grcima. Na to je obračunat porez za poslednje tromesečje prošle godine, ostalo je samo da se to fizički izvede, što je deo celog aranžmana. Ali u finansijskom smislu to nema veze. Kad ta stranka koja je uplatila u decembru sad dođe u julu i kaže – ja stvarno ne mogu da putujem – vi stopirate ceo taj aranžman, dajete mu za ta sredstva vaučer.

Tu zaradu koju ste iskalkulisali u decembru i prema njoj planirali broj zaposlenih u ovoj godini, ulaganje u marketing, kupovinu autobusa – ta zarada je poništena i na čekanju, možda se pojavi sledeće godine. Tako da se nama stvari "raspakuju" i unazad, ne samo trenutna ili buduća prodaja", zaključuje Rajković.