Mreže su bačene početkom devedesetih godina kada je paralelno sa ratovima, inflacijom i beznađem građanima serviran i poker aparat kao sredstvo za brzu zaradu, ali i bekstvo od stvarnosti. Interesovanje za igru (kocku) bilo je ogromno pa se u kratkom vremenskom periodu broj aparata udesetostručio. Tada je izvršena prva organizovana regrutacija igrača za buduće patološke kockare.

Istraživanja pokazuju da svaki peti čovek koji pokaže interesovanje za kockanje postaje patološki kockar.

Otvaranjem sportskih kladionica i bogatijom ponudom elektronskih mašina, pre svih elektronskog ruleta, započela je i druga regrutacija za patološke kockare. Došle su nove generacije koje traže dinamičniju igru koju mogu da konzumiraju dvadeset četiri časa i kockarska industrija, koja je inače druga po profitu u svetu (prva je neprikosnovena industrija naoružanja) izašla im je u susret. Marketing je radio neumorno i naposletku uspeo da ubedi mnoge da im je kocka potrebnija od hleba, a ako ipak s vremena na vreme i ogladne, upravo će im kocka omogućiti da sebi priušte obrok kakav zaslužuju.

Juče sam dobio SMS da sam sâm kriv ako ne dobijem jer nisam učestvovao u igri. Isto kao u onom vicu o Piroćancu koji je molio boga da dobije, a ovaj mu poručio da mora da uplati. Ja jesam Piroćanac, ali je ulogu svevišnjeg, legalno ili ne, preuzeo neki novi centar moći.

Počela je i treća regrutacija patoloških kockara, iako druga još daje rezultate, u vidu sportskog takmičenja Teksas holding. Reč je o jednoj vrsti pokera koji znanje i inteligenciju stavlja ispred faktora sreće ili slučajnosti i označava ih kao presudne za pobedu. Opšte je poznato da se jedino oko količine pameti svi slažu da je ravnomerno raspoređena pa mogu te svoje skrivene kapacitete, sposobnost kombinatorike, procenu karaktera protivnika kroz način na koji on drži karte da unovče baš preko pokera. Na mnogim satelitskim kanalima se mogu pogledati analize partija najboljih svetskih igrača pri čemu se kroz identifikaciju sa njima mnogo lakše dolazi do novih klijenata. Vuk nikad ne spava!

Za pet godina, koliko Fond Herc radi na prevenciji patološkog kockanja, video sam posledice neodgovornog ponašanja kroz nekontrolisano kockanje koje su se ogledale u raspadanju porodice, siromašenju, nasilju – mentalnom, fizičkom, ekonomskom… Video sam ono što se ne vidi u reklamama, ono što se krije iza kulisa i dostupno je samo porodicama koje od srama i nemoći tonu zajedno sa kockarom do samog dna gde ih i dalje izjedaju zelenaške kamate.

Stalne aktivnosti Fonda odvijaju se u nekoliko pravaca: medijske aktivnosti, prevencija, rad SOS telefona i onlajn savetovališta, rad sa patološkim kockarima i njihovim porodicama, tribine i radionice u srednjim školama kroz formiranje tima vršnjačkih edukatora, reintegracija i rehabilitacija i ostalo. U okviru prevencije patološkog kockanja izdali smo dve knjige: roman Ulog i knjigu Patološko kockanje – uzroci i posledice.

Kockar nikada sam neće priznati problem osim zarad kompromisa kada je pod pritiskom dugova i to traje obično dok se dugovanja ne podmire. Na SOS telefon zovu uglavnom majke i supruge u potrazi za načinom na koji da privole svoje najbliže da potraže pomoć. Dnevno imamo desetak poziva, ali nas građani kontaktiraju i putem mejla kao i direktno u okviru nekih akcija.

Alarmantno je što se starosna granica patoloških kockara spušta pa sada imamo decu od dvanaest-trinaest godina koja su zavisna od kockanja. Alarmantno je i to što 75 odsto patoloških kockara, iako tome nisu skloni, izvrše ilegalnu ili kriminalnu radnju koja je posledica velikih dugovanja, kamata i želje za igrom. Naš program za odvikavanje prošli su među ostalima i jedan advokat, jedan rudar, više penzionera, jedan moler i dva profesora!

"Ako se ostvari plan da u Srbiji bude deset kazina sa živom igrom, kocka će ubiti više Srba nego Nemci za vreme Drugog svetskog rata", rekao mi je letos deda Spasoje, koji se, inače, više ne kocka!

Gospodo političari, zašto žmurite pred najbrže rastućim problemom mentalnog zdravlja?

autor je osnivač Herc fonda za prevenciju patološkog kockanja