Posle dva meseca iščekivanja i verbalnih i političkih ratova, u utorak uveče (19. februar) na novoj skadarlijskoj sednici Predsedništva DOS-a možda je učinjen korak ka konsolidaciji ove vladajuće koalicije koja se valjda zbog ironije "prvog zakona samoimenovanja" još zove Demokratska opozicija. Čanak je ostao u manjini s predlogom da se DSS isključi iz DOS-a, a, kao i u svim teško rešivim krizama, formirane su dve komisije – jedna koja za nekoliko dana treba da predloži tekst zakona o saradnji s Haškim tribunalom; druga za lečenje DOS-a. U ovoj drugoj komisiji biće predlagači platformi pomirenja Miroljub Labus, Goran Svilanović, Nebojša Čović uz Dragana Milovanovića i predstavnika DSS-a. Oni najkasnije za sedam dana treba da pripreme rešenja koja se tiču: ponašanja poslanika u saveznoj i republičkoj skupštini, podrške vladi i jednoj i drugoj, podrške rekonstrukciji srpske vlade kao i odgovarajuća unapred dogovorena personalna rešenja – što znači mesta predsednika Skupštine Srbije i mesta saveznog ministra finansija.

Predstavnik DSS-a Dejan Mihajlov bio je uzdržan, ali će DSS učestvovati u komisijskom radu. DSS-u je upućen poziv da se vrati u vladu, ali nezavisno od toga zahteva se da poslanici DSS-a podrže vladu u Skupštini.

To je sada već konkretan pokušaj da se prevaziđu sporovi koji su u velikoj meri imobilisali tu političku grupaciju. Manje ili više bila je vidljiva kriza u radu oba parlamenta uprkos vladinom samoohrabrivanju i, kako primećuje sociolog Slobodan Antonić, uspostavljanju monopola na jednu značajnu političku vrednost kakvu predstavlja reč reforma.

DIKTAT OKOLNOSTI: Zapravo, krupni zadaci su izdiktirali dnevni red ovog partijskog sastanka. Jasno je bilo da je potrebno skinuti se nekako sa indeksa američkog kongresa, bilo je neophodno još jedno važno (ili možda konačno) izjašnjavanje o regulisanju saradnje s Hagom; Beograd takođe treba da se izjasni o predlogu EU-a o uređenju odnosa u federaciji; posle federalne platforme na dnevni red dolazi pitanje ustavnog ustrojstva Srbije, a i mandat predsednika Srbije Milana Milutinovića ističe…

Pre ovog skupa održan je sastanak državnog vrha uz prisustvo predsednika SRJ Vojislava Koštunice koji je predsednik Veća građana Skupštine Jugoslavije Dragoljub Mićunović ocenio kao izvanredan. Desetak dana pre toga na jednom visokom sastanku, kome su prisustvovali predsednik Koštunica, srpski premijer Đinđić, ministar inostranih poslova Svilanović, kako je saopšteno, dogovoreno je da se pitanje saradnje s Haškim sudom zakonom reši do kraja februara. Predlog DSS-a koji je već u proceduri biće očito povučen i zamenjen novim tekstom. U komisiji za "haški zakon"nalazi se i profesor Momčilo Grubač, predlagač i onog zakona koji nije prošao zbog protivljenja SNP-a. SNP sada izjavljuje da će podržati predlog DSS-a, ali taj predlog očito ne prihvata ostali deo DOS-a, pa ostaje da se vidi kako će se sve završiti. Koalicija za Jugoslaviju je inače malo izoštrila sluh za glasove međunarodnih faktora.

ČOVIĆ, LABUS, SVILANOVIĆ: Kriza u DOS-u uglavnom je posmatrana kroz sukob između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Trebalo je vremena da se shvati da obe u tom sukobu krvare, a da pozitivni poeni počinju da se dodeljuju naporima za poboljšanje odnosa u DOS-u. Ti predlozi su dolazilli, ako tako može da se kaže, iz "trećeg bloka". Gospodin Mićunović je pokazivao diplomatsko umeće odlažući trenutak kada će skupiti glavare a da oni ne budu u stanju "među se’ se hoće da pomore, jedan drugog da pobodu noži’". Planove za konsolidaciju su podneli Miroljub Labus i Goran Svilanović, a pred februarsku sednicu i Nebojša Čović, koji je tražio da se napravi novi čvrst koalicioni dogovor koji bi podrazumevao definisanje neophodnih političkih zadataka koalicije na vlasti i rokove za njihovu realizaciju.

Čovićeva Demokratska alternativa u predlogu od 11 članova traži da se u DOS-u potpiše sporazum o zajedničkom delovanju i prioritetnim zadacima, kojim bi se članice DOS-a obavezale na poštovanje izbornog programa.

Ta Čovićeva "radna obaveza" podrazumeva da se do kraja maja okončaju politički dogovori o statusu savezne države, a da se do kraja godine ustavno-pravno definiše postignuti dogovor. Do istog (očito izbornog) roka treba da budu izrađeni i usvojeni izborni zakoni, kao i da budu usvojeni sistemski zakoni u oblastima informisanja, radija i televizije, univerziteta, javne uprave, zdravstva, denacionalizacije, zatim antikorupcijski zakon, zakon o ombudsmanu, o radu i finansiranju stranaka, o zaštiti životne sredine i drugi.

Takođe, do kraja 2002. godine zemlja bi trebalo da bude uključena u Savet Evrope i Partnerstvo za mir.

Puna saradnja s Hagom počela bi odmah, do 1. juna definisala bi se parlamentarna kontrola snaga i službi javne i državne bezbednosti i Vojske Jugoslavije i njene službe bezbednosti a da do 1. septembra trebalo bi završiti transformaciju VJ.

Do 1. juna bila bi izvršena revizija poslovanja javnih preduzeća čiji su osnivači savezna i Vlada Srbije, za period od 5. oktobra 2000. godine, bila bi utvrđena eventualna odgovornost za zloupotrebe u poslovanju, a odmah bi trebalo da se napravi mesečna analiza učinka države u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Čovićev plan je s nešto više prijemčivosti komentarisan od strane DSS-a nego DS-a i vlade, možda u nastojanju da se izbegne pojava nekog snažnog "trećeg čoveka" na sceni, a možda i zbog nastojanja neke struje da nastavi rat sa DSS-om radi smanjivanja njenog uticaja.

SONDAŽE: Do sada se kristalisalo uverenje da Zoran Đinđić ima pobednički mentalitet, ali nema pobedničke performanse, a da Koštunica ima pobedničke performanse, ali mu fali pobednički mentalitet. U tom vakuumu rastu krila i nekolicini političara koji su bili u drugom planu.

U istraživanju javnog mnjenja Agencije Medium Galup Jugoslavija Srbobrana Brankovića u četvoročlanoj tabeli u kojoj se ocene kreću od vrlo povoljnog mišljenja (++) do vrlo nepovoljnog (–) vrh liste bi izgledao ovako:

Ocena ++ + – —

Koštunica 36 35 14 9

Čović 36 11 20 24

Labus 32 24 15 27

Svilanović 32 15 18 21

Dinkić 31 19 15 27

Velja Ilić 29 10 24 23

Đinđić 21 18 15 40

Košarkaškim žargonom rečeno, u Brankovićevoj optici šansu da uđu u prvu petorku imaju Koštunica, Čović, Labus, Svilanović i Dinkić.

SMMRI Srđana Bogosavljevića prošle nedelje pak pokazuje da prvu petorku možda čine: Koštunica, Labus, Đelić, Svilanović i – Đinđić. U jednom segmentu istraživanja on čak siguran primat daje Labusu. Uočavajući Koštuničinu prednost u opštoj populaciji, Bogosavljević, naime, u DOS-ovoj populaciji na prvo mesto stavlja Labusa, iza njega Koštunicu, a potom Svilanovića, Đelića…

Ako se gleda šta istraživači mere, vidi se da se merka kako bi ko s kim mogao da izađe na izbore i ko bi mogao biti kandidat za predsednika Srbije. Kako će se videti, fokus pažnje je na G17 za koju se sumnja da bi mogla da nastupi na sledećim izborima.

U istraživanju Medium Galupa Jugoslavija ispitanicima je ponuđena zatvorena lista od petnaestak najuticajnijih političara, s mogućnošću da zaokruže jednog. U januarskom ciklusu istraživanja takvo "glasanje" pokazuje da predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici najviše veruje 27 odsto građana, srpskom premijeru Zoranu Đinđiću 12 odsto, dok šest odsto građana najviše poverenja ima u potpredsednika savezne vlade i ministra za ekonomske odnose s inostranstvom Miroljuba Labusa; Slobodanu Miloševiću i lideru radikala Vojislavu Šešelju veruje najviše sedam odsto građana; u guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića najviše poverenja ima pet odsto; predsedniku SPO-a Vuku Draškoviću, predsedniku Nove Srbije Velimiru Iliću i predsedniku SSJ-a Borislavu Peleviću, veruje najviše tri odsto anketiranih; potpredsedniku Vlade Srbije i predsedniku Demokratske alternative Nebojši Čoviću i saveznom ministru za inostrane poslove i predsedniku Građanskog saveza Srbije Goranu Svilanoviću najviše veruje dva odsto ispitanika.

To malo liči i na izborni rejting.

Istraživanja Medium Galupa pokazuju da, ukoliko bi stranke izašle pojedinačno na izbore, za Demokratsku stranku Srbije glasalo bi 22 odsto građana, za Demokratsku stranku 13 odsto, a za SPS 10 odsto, za Srpsku radikalnu stranku osam odsto, za SPO i SSJ po četiri odsto, a za male stranke u DOS-u oko 10 odsto građana. Branković meri rejting malih članica DOS-a, procenjujući da će njihove ambicije možda rasti s obzirom na očekivano smanjenje izbornog cenzusa na dva odsto.

Rezultati istraživanja Medium Galupa pokazuju da bi eventualnim ulaskom G17 u igru rezultat bio čak i povoljniji za celokupan rezultat sadašnjeg DOS-a: na izborima bi za G17 glasalo 14 odsto građana, od kojih četiri odsto glasača DS-a i tri odsto glasača DSS-a – ali zato i još pet odsto iz grupe apstinenata.

SMMRI Srđana Bogosavljevića, međutim, procenjuje da bi, ako bi se sada održali izbori, Demokratska stranka imala 21 odsto glasova, DSS 20, dok bi G17, ako bi izašao na izbore, imao šest odsto glasova.

Istraživanja SMMRI-ja registruju stalan pad DSS-a, a rast DS-a, u januaru je DSS bio malo iznad, a u poslednjem DS je iznad DSS-a za jedan odsto.

Mada preseci istraživanja Medium Galup, takođe pokazuju da rejting DSS-a opada u čitavom periodu, ova agencija, za razliku od SMMRI-a, prilično uvereno ukazuje na to da popularnost DS-a nije porasla toliko da može ugroziti primat Koštuničine stranke. Branković čak nešto veće šanse daje G17 nego DS-u, lociravši ovu grupu na potencijalnih 14 odsto glasova!

TREĆI ČOVEK: U međuvremenu "mali" koji se "drže reformskog puta i vladinog skuta" počinju da traže svoj samostalni put i ispostavljaju račune. Aktiviran je Savez za demokratske promene unutar DOS-a koji čine Liga za Šumadiju, Sandžačka demokratska partija, Savez vojvođanskih Mađara, Reformisti Vojvodine i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Reformisti Vojvodine najavljuju da će u ime 19 poslanika ovog saveza tražiti da se u rekonstruisanoj vladi Srbije jedna od potpredsedničkih funkcija poveri predsedniku te stranke Miodragu Isakovu, koji kritikuje rigidni legalizam Koštunice i beskrupulozni pragmatizam Đinđića i traži kombinaciju oba principa.

Branković smatra da će ulaskom Velimira Ilića u vladu premijer Đinđić pridobiti parlamentarnu većinu, ali da će ona i dalje biti nestabilna, s obzirom na to da male stranke previše mogu da ucenjuju premijera pretnjom da će mu srušiti većinu. On smatra da će Đinđić zbog toga najverovatnije ostaviti otvorena vrata za odnose sa Demokratskom strankom Srbije.

Mijat Damjanović iz PALGO centra primećuje da se umesto programima, projektima i snažnim ličnostima koje nude nova rešenja, glasovi i dalje skupljaju u parlamentu, a politička lojalnost se nagrađuje novim ministarskim mestima, te ponovo u ministarstvima imamo malo stručnjaka, a mnogo političkih pristaša.

Damjanović, koji je član Političkog saveta G17, najavljuje da će ova grupacija pokušati da još izvesno vreme okupi koaliciju kako bi se sproveo što veći deo reformskog paketa, ali da će ova grupacija istovremeno procenjivati ponašanje glavnih aktera, pa će možda jedan njen deo možda odlučiti i da uđe i u izbornu utakmicu.

Tako se pokazuje da praktično postoje tri glavna aktera (tri i po) u vladajućoj koaliciji u kojoj niko nema apsolutnu većinu. Srbobran Branković procenjuje da bi sukobi u DOS-u mogli najverovatnije biti prevaziđeni kratkotrajnim, taktičkim kompromisom, kako zbog pritiska međunarodne zajednice da rešimo krizu na saveznom nivou tako i zbog mogućnosti da se profiliše i treća struja u DOS-u.