Sa Draganom Đilasom, ministrom bez portfelja za Nacionalni investicioni plan i kandidatom Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda, razgovarali smo dan nakon što je boravio u Sjenici. Zato se nametnulo pitanje – kojim putem je ministar išao do tamo i kakav mu je utisak o uslovima putovanja kroz taj deo Srbije.

DRAGAN ĐILAS: Išao sam preko Kraljeva i Kragujevca, a vratio se preko Užica i Požege. Uslovi putovanja bili su lošiji nego što će biti ako se Srbija opredeli za najvažniji put, put ka Evropi.

"VREME": Jesu li vas građani pitali šta se dešava sa autoputem i jeste li uspeli da im to objasnite? I preciznije – da li u ovom trenutku imate pouzdan odgovor na pitanje da li će biti izgrađen autoput do Požege?

Ukoliko koncesionari budu ispoštovali Ugovor koji su potpisali sa državom Srbijom, onda sigurno hoće. Vlada Srbije je prihvatila, na moju inicijativu sačinjen, Predlog ministara iz DS-a i G17 plus da se koncesionarima, odnosno zainteresovanom finansijeru Dojče banci da rok od 90 dana da sa predstavnicima Vlade precizira sve što je neophodno da se uradi sa naše strane da bi jedna ovako velika svetska kompanija ušla u ovaj posao. Ako do tog dogovora dođe, Srbija će putem davanja koncesije dobiti ovaj autoput.

Kritičari kažu da je odluka o davanju dodatnog roka koncesionarima zapravo "popuštanje" nakon koga se mogu očekivati i druga popuštanja države u tom slučaju. Pojavile su se informacije o izmeni početnog ugovora pri čemu bi, između ostalog, Srbija bila dužna da koncesionaru pokrije eventualne gubitke. Ima li istine u tome?

Ono što mogu da vam garantujem jeste da bez jasnih garancija i ugovora o finansiranju koncesionar neće moći da započne radove, jer u tom slučaju država ne bi imala nikakve garancije da će se posao zaista završiti. Nikakvog popuštanja tu neće biti. Ali ako imamo mogućnost da napravimo dogovor i da nam neko u Srbiji svojim parama gradi autoput, onda tu šansu nećemo propustiti. Promene Ugovora, koje pominjete u vašem pitanju, apsolutno ne dolaze u obzir.

Posle svega što se desilo vezano za koncesiju za autoput Horgoš–Požega, kako možemo da budemo sigurni da sumnje koje se stalno javno iznose da je bilo korupcije u tom slučaju nisu osnovane?

Upravo sam ja čovek koji je na Vladi tražio da Ugovor bude dostupan javnosti, jer smatram da je jedini način borbe protiv korupcije da građani imaju što više podataka o svakom poslu u koji su umešane državne institucije i preduzeća. Što se ovog konkretnog posla tiče, svoje mišljenje ću definitivno moći da formiram kada prođe ovih 90 dana. Iskreno mislim da je posao u koji neko treba da investira 1,5 milijardi evra u Srbiju, koje se realno ne mogu vratiti kroz prihod od putarine bar 20 godina, apsolutno dobar za državu. Osim ako ima nešto što ja ne znam, poput najave ministra Bubala da će koncesionar naplaćivati i vožnju sadašnjom Ibarskom magistralom kada bude gotov autoput!? Takve informacije, za koje ne vidim nikakvu osnovu u Ugovoru, sigurno bi me navele da pomislim da u ovom poslu ipak nije sve najčistije.

Osim koncesije za autoput, još jedan kapitalni projekat postao je tema izuzetno oštre izborne kampanje i razlog za sukob u tehničkoj vladi. Da li dogovor koji su sa ruskom stranom u Moskvi sklopili i Boris Tadić i Vojislav Koštunica važi?

Predsednik Srbije je izrazio žaljenje zbog činjenice da je premijer oborio Vladu, pa ratifikacija ovog sporazuma mora da sačeka izbor nove, ali je istovremeno jasno rekao da je reč o tehničkom kašnjenju. On se takođe složio sa stavom ruskog šefa diplomatije i naglasio da je sporazumom definisano da se on primenjuje od dana potpisivanja i da ratifikacija ne odlaže njegovu primenu. Mislim da u vezi sa tim nije ostalo ništa nejasno.

Kako onda da tumačimo odsustvo vaših koalicionih partnera, ministara iz G17 plus, sa sednice vlade na kojoj je, između ostalog, na dnevnom redu bio i predlog DS–a da se umesto zakona, jer tehnička vlada nema kapacitet da ih usvaja, odobri izveštaj koji bi ruskim partnerima u energetskom sporazumu bio garant da postignuti dogovor nije doveden u pitanje?

To morate da pitate ministre iz G17 plus. Treba da znate da postoji međudržavni sporazum i postoji ugovor koji reguliše te odnose, koji još nije preciziran do kraja. Naš stav je da kada se budu precizirale sve odredbe, uključujući ulaganja i ekološke standarde i sve ostalo, onda možemo da potpisujemo ugovor. A sam Sporazum se primenjuje i na osnovu njega je potpisan i ovaj sporazum između Gasproma i Srbijagasa.

Znači da nema većeg spora, iako je ministar Dinkić bio vrlo nezadovoljan, naročito zbog cene predviđene za NIS?

Svi bismo voleli da je ta cena veća i ukoliko može da bude veća, sve ćemo učiniti da je dobijemo. Ali, mislim da moramo naći način koji neće ugroziti prolazak magistralnog gasovoda kroz Srbiju.

"Na tapetu" se predizborno našao i dugo najavljivani most kod Ade Ciganlije. Da li će Beograd dobiti taj most, ili je moguće preispitivanje dosadašnjeg plana. Kritike ne stižu samo od političke konkurencije nego i od stručne javnosti.

Beograd će sigurno dobiti ne jedan most nego tri mosta u narednih šest do sedam godina. Kad je reč o mostu preko Ade, podsećam vas da je procedura koja je vođena oko konkursa za taj most bila najrigoroznija moguća i da je pobedničko rešenje izabrala komisija sa predsednikom Srpske akademije nauka na čelu. Naravno, pratim sve komentare i kao i uvek zalagaću se za sprovođenje najboljeg, ali i najpoštenijeg rešenja. Svi treba da znamo da kada bi se išlo na odabir nekog drugog rešenja za most, njegova izgradnja ne bi započela još nekoliko godina.

Koja su to još dva mosta o kojima govorite?

Osim mosta na Adi Ciganliji, u planu je i most na Adi Huji, o kome pregovaramo sa japanskom vladom i metro most ili možda metro i drumski most koji će biti verovatno u nivou Nemanjine ulice. I postoji plan izrade projekta između Borče i Zemuna. To je prsten obilaznica oko Beograda. Jedini koji ne zavisi od nas, to je most na Adi Huji.

Čini se da je odnos dosadašnjih koalicionih partnera, DS–a i DSS–a, čak i na nivou Beograda, gde je saradnja trajala četiri godine i delovala dosta uspešno, odjednom prerastao u totalno i nepomirljivo neslaganje. Da li je, posle svega što ovih dana gledamo, moguća saradnja tih partija posle 11. maja?

Po prirodi nisam destruktivna ličnost i stoga se uvek trudim da pronađemo rešenje koje je najbolje i za građane i za Srbiju. Poznato vam je da sam u tom smislu dao doprinos i pri formiranju sada odlazeće vlade, kada se činilo da nikakav dogovor nije moguće postići. Takođe, rekao sam da mi ne pada na pamet da vodim negativnu kampanju. Energija nam je potrebna za nastavak mnogih projekata koji su u prethodnom periodu značajno poboljšali život u Beogradu, ali i za velike stvari koje su pred nama. Svi oni koji dele viziju razvoja Beograda su dobrodošli.

U poslednje vreme dosta se spekuliše o

socijalistima kao stranci "velikog koalicionog potencijala". Da li je moguća neka postizborna koalicija u kojoj bi se našli DS i SPS?

Politika Demokratske stranke i Borisa Tadića, za koju je glasalo 2.350.000 građana Srbije, jasna je i definisana u pet principa: borba za očuvanje Kosova, nastavak evropskih integracija, borba protiv kriminala i korupcije, podizanje ekonomije zemlje i ispunjenje obaveza koje imamo prema Hagu. Ispostavilo se da tzv. demokratski blok u tome nije jedinstven i da smo se razišli na pitanju evropskih integracija. Prefiks "demokratski" tu nije pomogao. Dakle, nas interesuje suština i sarađivaćemo sa onima koji će poštovati svih pet principa.

Iz dana u dan sve je manje onih, koji bi, makar deklarativno, mogli da ispune taj uslov – posle oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju, premijer Koštunica zatražio je od EU preispitivanje legitimnosti Haškog tribunala. Gde mislite da nađete partnere sa kojim ćete se dogovoriti o svih tih pet principa?

Nije EU formirala sud u Hagu, nego Savet bezbednosti UN-a. Što se tiče presude, svima je jasno da je ona katastrofalna, i, da citiram tužioca za ratne zločine, gospodina Vukčevića, pitanje je da li dalje postojanje Haškog tribunala ima smisla. Ali, ja zaista verujem da moramo da tražimo načina kako ćemo razlike među strankama da smanjujemo a ne da povećavamo. Da svi mislimo isto, bili bismo u istoj stranci.

Zašto DS nije izašao sa imenom svog kandidata za premijera? Na prošlim izborima ste to učinili?

Zato što se pokazalo da to skreće pažnju sa suštine koja je sadržana u pet jasnih principa. Na nama je da se izborimo za evropsku Srbiju i uveren sam da će građani da glasaju za takvu svoju budućnost. Demokratska stranka u svojim redovima ima mnogo sposobnih ljudi koji će sa pozicije "prvog među jednakima" znati da program koji vodi u bolju, evropsku budućnost Srbije i realizuju.

Kandidat ste DS–a za gradonačelnika Beograda. Po čemu biste voleli da vaš eventualni mandat gradonačelnika bude zapamćen?

Imam jasan plan za još brži razvoj Beograda i on bi takođe mogao da se formuliše u pet tačaka. Prva je rešenje saobraćajnih problema izgradnjom tri mosta, obilaznice, izmeštanjem teretnog saobraćaja, dodatnim proširenjem parking prostora i definitivnom izgradnjom metroa. Druga je razvoj infrastrukture u svim delovima grada, a pre svega asfaltiranje ulica i rešavanje problema sa kanalizacijom u prigradskim naseljima. Treća je izgradnja grada koja će ujedno značiti i privlačenje domaćih i stranih investicija, pa i otvaranje novih radnih mesta. Demokrate su ponosne na ono što smo napravili od Novog Beograda, a ja planiram da po tom uzoru napravimo i Beograd 3 na potezu Borča–Krnjača. I, naravno, poboljšanje opšteg kvaliteta života i briga o deci. Mi smo ti koji su posle 20 godina u ovom gradu izgradili prvu novu školu, a adaptacijom i izgradnjom novih obdaništa broj dece koja čekaju na prijem smanjili smo na trećinu i ja vam garantujem da do kraja sledeće godine neće biti deteta koje ne može da se upiše u obdanište.

I drugi kandidati za gradonačelnika govore o saobraćaju, komunalijama i vrtićima. Šta je ono što mislite da biste za Beograd vi sigurno mogli da učinite, a vaši konkurenti ne? Na osnovu čega bi građani trebalo da vam veruju?

Ne bih voleo da zvuči pretenciozno, ali tačan odgovor je – sve ovo što sam naveo. Bili smo svedoci potpune propasti Beograda i ja ne želim da nam se to ponovo dogodi. Da li shvatate kolika je bila socijalna pomoć kad smo je mi za proteklih osam godina uvećali 200 puta! Koliko se nije ulagalo u škole kad smo mi prvo gradili toalete i fiskulturne sale, sanirali obdaništa u kojima su ormarići sa zidova padali na decu. Petnaest hiljada mališana nije moglo da se upiše! Da ne govorim o stanju u saobraćaju – gde smo se molili bogu da autobus dođe, a onda obarali zakone fizike da u njega uđemo. Oni su mnogo bolji na rečima, ali ja ne bih želeo da nam se ponove njihova dela.

Da li smatrate da je normalno, da nakon izmeštanja autobuske i železničke stanice, autobuska stanica bude na Novom Beogradu, a železnička u Prokopu? Nekad se tvrdilo da će autobuska stanica biti na Autokomandi, što je logična "komšijska" lokacija odavno započetoj železničkoj stanici.

Procenjeno je da je najbolje rešenje da se autobuska stanica izmesti na Novi Beograd, te da ona sa centrom grada bude povezana Beovozom. Međutim, planira se i još nekoliko stanica u raznim delovima Beograda.

Da li je tačna tvrdnja LDP–a da ste vlasnik tabloida "Pres"?

Naravno da nije. Iako znam da mnogi misle da je u politici sve dozvoljeno, razmišljao sam da ih tužim. Začudilo me da i mediji prenose baš sve što nekome padne na pamet da izjavi, čak i kad za to jasno ne postoje bilo kakvi dokazi. Na šta bi to ličilo da ja sad izađem i kažem – ovi su narkomani, lopovi i sl., a na pitanje "je l’ imate dokaze", odgovorim poput njih "pa rekli su mi njihovi saradnici". Ali, ako je neko mislio da me posvađa sa LDP-om i njihovim glasačima, ljuto se prevario. Smatram da je neophodna saradnja svih demokratskih i proevropskih snaga u ovoj zemlji, i zato u ovoj kampanji neću odgovarati na te pokušaja provokacija.

Bez obzira na kampanju, vi ste i dalje ministar bez portfelja zadužen za NIP. Kada ste stupili na tu funkciju, obećavali ste preispitivanje dotadašnjeg trošenja tog novca i tvrdili da vam se čini da je "bilo projekata koji nisu od nacionalnog značaja". Jeste li za ovih godinu dana obavili to "preispitivanje" i kakvi su rezultati?

Obavio sam sve što sam obećao i dostavio izveštaje Vladi. Loša strana bila je i to što su za sredstva iz NIP-a konkurisali i projekti koji nisu bili realni, pa planirana sredstva nisu ni utrošena. Situacija je sada sasvim drugačija, mi smo dobili zvanične pisane pohvale međunarodnih organizacija za način na koji smo sproveli konkurs i utvrdili kriterijume za raspodelu sredstava. Za sada su rezultati veoma dobri.

Za razliku od međunarodnih organizacija koje pominjete, domaći ekonomisti ne govore baš blagonaklono o NIP–u. U IZIT–u, recimo, tvrde da se više koristi u političke svrhe nego za privredni razvoj, da utiče na rast javne potrošnje, a samim tim i inflaciju i da bi ga trebalo ukinuti.

Voleo bih da svi oni koji kritikuju krenu malo po Srbiji da te ljude kojima je nešto do sada urađeno iz Investicionog plana, pitaju šta oni misle o NIP-u. Mnogo je lako sedeti ovde i kritikovati nešto bez ikakve odgovornosti. Poštujući sve ekonomske stručnjake, za mene su dovoljna potvrda papiri koje sam za ovo što sam uradio dobio i od Svetske banke i od EU. Investicije u Srbiji ne mogu da stanu. Ko će da gradi puteve, škole, pruge, mostove, gasovod? Pa država, nema ko drugi.