Po treći put od kada ga je okrivljena bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović javno optužila da je narko-diler, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković pozvan je, u svojstvu građanina, na informativni razgovor u Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo i ne skriva da pokušava da sazna imena njegovih saradnika i otkrije način rada s njima.

Sasvim je moguće da Milenković strahuje da njegovi saradnici ne završe kao doušnici njegovih kolega, koji su prethodnih godina ubijeni ubrzo pošto su njihova imena zavedena u službene policijske knjige. Ipak, ministar policije Aleksandar Vulin ekspresno je oslobodio inspektora čuvanja tajni i dozvoljava tužiteljki da ga ispita. Dakle, živote svojih saradnika Milenković treba da preda u ruke Željke Nikolaidis, u medijima označene kao tužiteljke koja je prethodnih godina radila upravo po nalogu Hrkalovićeve.

Inspektor je odbio da odgovara na tužiteljkina pitanja. Zdenko Tomanović, advokat Milenkovića, ističe da će podneti ustavnu žalbu kako bi se preokrenulo rešenje ministra unutrašnjih poslova o skidanju oznake tajnosti.

“Jasno je da je ono što MUP radi povećanje ugroženosti inspektora Milenkovića”, kazao je Tomanović, dodajući da bi odavanje službenih tajni ugrozilo Milenkovićev život i život njegovih kolega.

“Ne može se pojedinac žrtvovati zbog nečijeg kolektivnog interesa zvanog Jovanjica. Ova kampanja će se završiti ili kada oni sruše Jovanjicu ili kada Jovanjica sruši njih”, kazao je Tomanović, dodajući da je Milenković iskoristio svoje pravo da ne odgovara na pitanja tužioca.

Pored ustavne žalbe, Tomanović je najavio i podnošenje pritužbe Zaštitniku građana, ali i dve radnje pred međunarodnim institucijama.

ESKOBAROVA PONUDA

Tokom prvog informativnog razgovora tužiteljka Nikolaidis je Milenkovića dočekala dok je pijuckala kafu iz šolje sa amblemom BIA. Zanimljiv momenat s obzirom na podatak da su u okviru slučaja “Jovanjica”, pored policajaca i pripadnika VOA, uhapšeni i pripadnici BIA, kao čuvari na plantaži marihuane. Ne može čovek da se ne zapita koga li je onda tužiteljka predstavljala tokom tog ispitivanja: Bezbednosno-informativnu agenciju ili Više javno tužilaštvo?

Kada je treći put Milenković ušao u zgradu Palate pravde, sudska straža uputila ga je u podrum, a tamo ga je čekala tužiteljka Nikolaidis. Svoju kancelariju zamenila je dežuranom pored pritvorskih ćelija – inače, tu se saslušavaju uhapšeni. Milenković je tokom ispitivanja imao pogled na čelične pritvorske rešetke. Poruka o tome šta mu spremaju ne može biti jasnija. Da li Milenkoviću slede čelične rešetke – pošto je preživeo opasnosti od olovnih metaka, a i odbio srebrnjake kao mito od dvojice članova Srpske napredne stranke u zamenu da se “dogovore” oko Jovanjice?

Sve ovo neodoljivo podseća na nekadašnje ponude Pabla Eskobara policajcima Kolumbije. Jedan od najvećih narko-bosova u istoriji imao je običaj da policajcima koji bi pokušali da ga uhapse kaže: “plata o plomo”, u prevodu “srebro (mito) ili metak”. Dakle, ko se od policajaca tada nije ogrešio, taj nije ni preživeo. U srpskoj verziji, ponuda bi mogla da glasi: olovo, srebro ili čelik. Naime, dok pojedinci iz SNS-a inspektoru Milenkoviću nude mito, prema nekim informacijama, deo vrha bezbednosnih službi odobrio je njegovu kriminalizaciju, a potom i likvidaciju. Poslednja ponuda, po svemu sudeći, stiže od Tužilaštva; ćelijske, čelične rešetke.

OSTAVLJENI I PREPUŠTENI SAMI SEBI

Usput, Tužilaštvo se ne libi ni od medijske kriminalizacije Milenkovića, iako se u zvaničnim saopštenjima pozivaju na to da poštuju presumpciju nevinosti i to građanina kog bi da ispitaju. Naime, posle oko godinu dana istrage, baš u momentu dok je Slobodan Milenković napuštao tužilaštvo, stigla je nova vest – podignuta je još jedna optužnica protiv Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika SBPOK-a. Papić se inače tereti da je činio usluge klanu Belivuk, a sada je optužen da je sprečavao hapšenje jednog narko-dilera.

Tužilaštvo je o Milenkovićevom razgovoru i Papićevoj optužnici pisalo u istom saopštenju. Samo što nisu nacrtali: “Narode, ovo su prljavi policajci, rame uz rame, ne verujte svojim očima kad vidite hajku na inspektora koji je otkrio Jovanjicu, već verujte nama tužiocima, koje su na te funkcije izabrali, između ostalog i Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a, a predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe i branilac baš vlasnika Jovanjice Predraga Koluvije i bivše policajke Dijane Hrkalović.”

Ne može da se ne primeti neuobičajeno brzo reagovanje ministra MUP-a Vulina da Tužilaštvu odobri da otkrije sve tajne policijskog inspektora, i ne može da se ne primeti da osam meseci isti taj MUP prstom nije mrdnuo kada je Milenković prijavio informaciju da se spremaju njegova kriminalizacija i likvidacija, te zatražio bezbednosnu procenu. Nisu proverili ni koliko je bezbedan šef operative Odeljenja za borbu protiv droga Dušan Mitić, koji je takođe učestvovao u hapšenju Koluvije i za koga je, kako je prijavljeno, takođe naručena likvidacija. Deluje da su inspektori tog Odeljenja prepušteni sami sebi. Tako se i čuvaju, sami sebe i svog načelnika.

Tužilaštvo uporno insistira i na pitanju: da li je Milenković imao telefon sa Skaj aplikacijom? Pošto njegova imovinska karta ne pokazuje da se obogatio, deluje da se kriminalom nije bavio. Ako je Skaj imao a nije ga prijavio svojim šefovima, logično bi bilo da ga ispituje Sektor unutrašnje kontrole MUP-a jer za to i te kako može disciplinski da odgovara. Inače Sektor unutrašnje kontrole odgovara upravo ministru Vulinu. Međutim, izgleda da šef Višeg javnog tužilaštva smatra da on bolje rukovodi tužiocima nego Vulin policajcima, pa da je ipak bolje da oni u Palati pravde urade policijsku stvar.

KO VUČE POLUGE

Ako se ostvare sumnje opozicije, onda sve možda i postane posao tužilaca. Naime, opozicionari pitaju: “Kome će dvojac iz SNS-a ponuditi 100.000 evra koje je odbio inspektor Slobodan Milenković? Možda nekome ko bi svedočio da je inspektor, u stvari, narko-diler. Pošto nisu uspeli u početku da zataškaju aferu, jasno je da su sada meta inspektori kao ključni svedoci u slučaju ‘Jovanjica’ kako bi se zaštitili organizatori proizvodnje droge.”
I naposletku, zašto već na drugi zahtev inspektora Slobodana Milenkovića da se putem medija obrati javnosti, MUP ne odgovara? Jednom je već bio pred kamerom i rekao da u slučaj “Jovanjica” nisu umešani ni Andrej Vučić, niti iko iz porodice Vučić. Saznali smo ko nije umešan, pa zašto se onda MUP plaši da Milenković opet govori za medije i otkrije ko jeste umešan?

Podsetimo, javnost je o zapleni, prema optužnici, 1,6 tona marihuane na Jovanjici saznala dve nedelje posle akcije i to od opozicionog političara Miroslava Aleksića. Kao narodni poslanik ispred Narodne stranke, on je rekao da ima određenih saznanja i pitao je: “Da li je Koluvija tokom hapšenja zvao Andreja Vučića da ga spase?”

Zbog toga je predsednikov brat i tužio Aleksića, a Sud je utvrdio da se poziv između Andreja i Koluvije nikada nije ni desio. Ali, odakle ta informacija opoziciji? Ko je upleo predsednikovu porodicu u Jovanjicu? Kako je nedeljnik “Vreme” već pisao, verovatno onaj koji i vuče sve poluge u ovoj priči. Naime, ni policajci koji su otkrili Jovanjicu, ni tužilac, ni istraživački novinari koji prate ovu temu nisu otkrili nijedan dokaz koji predsednikovog brata Andreja povezuje sa vlasnikom imanja.

Pitao je opozicionar Aleksić, još prošle godine, i da li je načelnik beogradskog centra BIA Mirko Škero zapravo glavni organizator narko-biznisa na Jovanjici. Niti ga je ko tužio, niti ga je Bezbednosno-informativna agencija demantovala. “Vreme” je ranije pisalo i da su Škero i Koluvija često ručavali u restoranu “Zvezdara teatar”, a posle tih ručkova nekoliko pripadnika BIA i policije, koji su sada među optuženima, dobijali bi nova zaduženja na Jovanjici. Koluvija je s njima razgovarao putem aplikacije za tajnu telefonsku komunikaciju “Razgovor”, dok bi sa Škerom komunicirao u ličnom kontaktu, ali i preko Vibera. Međutim, Škero nikada povodom tih susreta sa vlasnikom imanja u Staroj Pazovi nije pozvan ni na informativni razgovor. Za to vreme opozicioni političari često se po čaršiji hvale da je njihov pouzdani izvor iz BIA niko drugi do Škero, te da im škakljivim informacijama uzvraća uslugu zato što su mu zaposlili brata u jednoj stranoj kompaniji u Austriji.

Posle svega, opozicionari se pitaju da nije dojava od prvog bezbednjaka prestonice da je Koluvija zvao predsednikovog brata zapravo bila “prašina u oči”, kako bi se sakrio kontakt šefova BIA i VOA sa Koluvijom. Škero je nedavno smenjen, zbog sasvim drugih propusta u Službi. I baš od njegove smene po gradu je krenuo glasan šapat da se on zbog slučaja “Jovanjica” ne brine jer je, navodno, sve radio po nalogu svog direktora Bratislava Gašića.

Za takve informacije još nema zvaničnih potvrda, ali je interesantno da su novinari BIRN-a nedavno objavili da je leta 2019. godine Koluvija organizovao sastanak između brigadnog generala Zorana Stojkovića, direktora Vojnoobaveštajne agencije VOA i “šefa kabineta predsednika Vlade Makedonije, Dragog”, kako se navodi u dokumentu iz istrage slučaja “Jovanjica 2” u koji su novinari imali uvid. Reč je zapravo o tadašnjem generalnom sekretaru makedonske vlade Dragom Raškovskom, a prema dokumentu sastanak je organizovan u kafani “Mrak” u Nišu, i njemu je osim Raškovskog i Stojkovića prisustvovao i Predrag Koluvija. U dokumentu u koji je BIRN imao uvid navodi se i da su kontakti Koluvije i šefa VOA bili intenzivni.

O tom sastanku u “Mraku” iz VOA, kao i iz BIA, muk, niti demantuju niti potvrđuju. Telefone direktora Stojkovića iz vojne službe, ili Gašića iz civilne, nijedan tužilac ne proverava, niti ih poziva na informativni razgovor, makar onaj uz kafu, sa šoljama s amblemom BIA.