Radio Jerevan je javio: "(…) da i juče nastavljeni pregovori odlično napreduju, da su gotovo sve sporne tačke rešene, da su otklonjene sve bitne razlike i da su ostale samo neke sitnice, ali je važno da će naša dva bratska naroda ostati da žive u zajedničkoj državi, koja će i dalje imati izlaz na more i uopšte nije važno koliko će to koštati jer nacionalni interesi nemaju cenu sa čime se složio i drug H. Solana pred koga mi sutra izlazimo čista obraza".

Kao u svakom vicu o Radio Jerevanu i u ovom – ništa nije tačno. Veče (utorak, 12. mart) pred još jedan dolazak u Beograd Havijera Solane, evropskog ministra za spoljnu politiku i bezbednost, ono malo informisanih koji nešto znaju o učestalim tajanstvenim susretima Koštunica-Đukanović kažu da pregovori uopšte ne napreduju, da sporne tačke nisu rešene, da bitne razlike nisu otklonjene, da crnogorski pregovarači ne odustaju od eura kao svoje valute, vlastitih carina i bankarskog sistema i da zato brojniji narod tek treba da se pita hoće li da plati bilo koju cenu da bi izašao na more i tako ispuni proročanstvo iz horor filma zvanog Memorandum…, koji je pre otprilike deceniju i po snimila i bunkerisala Srpska akademija nauka i umetnosti.

LABUSOV TEŽAK DAN: Kad bi bilo po Radio Jerevanu, onda bi se Miroljub Labus, federalni vicepremijer i jedan od učesnika tajanstvenih sastanaka, u utorak ceo dan izležavao u iščekivanju još jednog kurtoaznog zagrljaja sa Solanom. Labus je, međutim, u utorak imao naporan dan. Prvo je pozvao na brifing ambasadore zemalja članica Evropske unije koji su bili šokirani kad im je rekao da su pregovori o ekonomskim pitanjima zajedničke države Srbije i Crne Gore potpuno stali jer nema saglasnosti ni oko jednog pitanja. Još veći diplomatski šok nastao je kad je Labus ambasadorima predočio "goodbye opciju", odnosno, raspisivanje referenduma u Srbiji ukoliko njenim građanima neko pokuša da nametne loše i skupo rešenje zajedničke države s Crnom Gorom.

Istu priču Labus je nameravao da saopšti istom diplomatskom sastavu nedelju dana ranije, po povratku iz Podgorice (gde je, prema dobro obaveštenom izvoru "Vremena" koji je zahtevao anonimnost, šest sati bezuspešno mlaćena prazna slama na takozvanom crnogorsko-jugoslovenskom samitu), ali federalni predsednik Koštunica nije dozvolio takvu vrstu druženja.

Odmah posle Podgorice, u Beogradu su se sastali Miroljub Labus, guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, srpski premijer Zoran Đinđić i njegov ministar finansija Božidar Đelić i formulisali srpsku pregovaračku poziciju za dijalog sCrnom Gorom obudućoj zajedničkoj državi. Trojica od pomenute četvorice (falio je iz nepoznatih razloga guverner M. Dinkić) sastali su se još jednom u utorak 12. marta (posle Labusovog brifinga s ambasadorima) i još jednom potvrdili da se ide "tvrdo do kraja" u insistiranju na uslovima Srbije pod kojima bi ostala u zajednici s Crnom Gorom.

DVA LOŠA I EVROPA: Šta je zapravo srpska pregovaračka platforma? Uprošćeno rečeno, čine je tri zajednička elementa: valuta, carina i bankarski sistem, što suštinski znači jedinstveno tržište.

"Eksperti Evropske unije insistiraju na jednoj valuti, oni su u Briselu nedvosmisleno stavili do znanja Crnoj Gori da je uvođenje eura preuranjeno i da će doneti ekonomsku štetu. Za vlast u Podgorici uvođenje eura je političko pitanje, a za Srbiju je nacionalna valuta ekonomsko pitanje. Dakle, oko valute imamo apsolutnu nesaglasnost", kaže za "Vreme" Mlađan Dinkić, guverner NBJ.

Eksperti Evropske unije su na sastanku u Briselu početkom februara, prema tekstu profesora Borisa Begovića u najnovijem broju časopisu "Prizma", ubeđivali Crnogorce "u nedvosmisleno federalno rešenje".

"Najdosledniji i najsistematičniji u tome bio je nemački carinski ekspert koji je, uz bolnu sistematičnost, objašnjavao prednosti jedinstvenog carinskog prostora u poređenju sa carinskom unijom. Naime, oba navedena rešenja podrazumevaju jedinstvenu carinsku i spoljnotrgovinsku politiku (bez toga nema ni govora o slobodnom protoku robe između dve teritorije), jedino što carinska unija podrazumeva više carinskih uprava, a jedinstveni carinski prostor samo jednu", napisao je profesor Begović, koji je inače bio i pregovarač Beograda u ekspertskim razgovorima s kolegama iz Podgorice.

Sledi zatim pitanje guvernera Dinkića: "Zašto bi Srbija u pregovorima s Crnom Gorom zastupala poziciju koju čak ne podržavaju ni eksperti Evropske unije?" i njegov novi uslov koji je očigledno usaglašen na "sastanku četvorice" prošle nedelje: "Treća stvar koja se do sada nije pominjala u razgovorima, ali koju ja, evo, sada pokrećem jeste pitanje jedinstvenog bankarskog sistema u eventualnoj zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore. Ne postoji nijedna zemlja na svetu koja se zove zajednička država a da ima dva bankarska sistema, dva zakona o bankama i različite uslove za otvaranje banaka".

Posle ovakvih stavova, esencija srpske pregovaračke platforme mogla bi da glasi: "Ako zaključimo da Crna Gora uporno insistira i ne odustaje od eura kao svoje valute, na vlastitom bankarskom sistemu i svojoj carini – to je onda nešto što, po definiciji, ne može da predstavlja osnov ni za kakav dogovor o zajedničkoj državi".

TAJANSTVENI SUSRET (1): Posle prvog tajanstvenog susreta u Podgorici, beogradski tandem Koštunica-Labus ispraćen je s paketićem u koji su crnogorski domaćini spakovali malo virtuelne zajednice s dve mnogo suverene države koje imaju različite ekonomske sisteme, ali zadovoljavaju ambicije imperijalnog Beograda i moćnog Brisela za jednom stolicom u Ujedinjenim nacijama. Uplašen da u istoriji Srba ne ostane upamćen kao poslednji predsednik "velike Srbijice" koji je u Palati federacije ugasio svetlo i proglasio fajront, Koštunica se iz Podgorice vratio Beograd vlastan da Crnogorcima ispuni još dve želje.

Prva je da Srbija preuzme bratsku obavezu da otplaćuje dugove Crne Gore u slučaju da ova zapadne u docnju i, druga, da Crna Gora u svim organima virtuelne zajedničke države ima 50 odsto stvarnih (ne virtuelnih) mesta, funkcija, mandata. Na pitanje da li to važi i za diplomatiju, izvor "Vremena" koji nije želeo da mu se objavi ime, odgovorio je potvrdno.

"Sada kad smo rešili problem Pariskog kluba i Svetske banke, pitanje raspodele dugova već je na dnevnom redu. U prvom predlogu Evropske unije i Havijera Solane figurira stav o solidarnoj otplati dugova. To je, međutim, potpuno neprihvatljivo ukoliko ne postoji kontrola nad ostvarivanjem ciljeva ekonomske politike u obe republike. Mora, dakle, postojati neka minimalna koordinacija i kontrola jer, ako se prihvata zajednička odgovornost, mora postojati i minimum zajedničkog upravljanja. Ako ne postoji nikakav uticaj na ostvarivanje ekonomske politike, onda Crna Gora ili Srbija mogu da banče kao pijani šeici, a drugi partner u zajedničkoj državi kasnije mora da plaća te račune", kaže guverner Dinkić.

Da je takva pretpostavka veoma moguća, pokazuje slučaj koji je zabeležen početkom februara u pregovorima o novom stend-baj aranžmanu Jugoslavije i Međunarodnog monetarnog fonda. Srpski ministar finansija Božidar Đelić se

zaprepastio kad je video da mu je smanjena suma za zaduživanje budžeta kod NBJ za 0,1 odsto. Pitao je da li je to štamparska greška, na šta mu je direktor MMF-a za jugoistočnu Evropu Emanuel Zervudakis odgovorio: "Ne nije, vaš novac je potrošila Crna Gora". Kasnije se ispostavilo da je Vlada, odnosno budžet Crne Gore neovlašćeno pozajmio iz crnogorskog ZOP-a tridesetak miliona maraka i za taj iznos MMF je odmah smanjio mogućnost zaduživanja srpskog budžeta kod NBJ.

"To praktično znači da bi Crna Gora mogla da troši koliko god hoće bez ičije kontrole, a da to plaća Srbija bilo mogućnošću manjeg povlačenja kredita ili povećanjem otplate. A možda bi se moglo dogoditi i obrnuto", kaže Mlađan Dinkić.

TAJANSTVENI SUSRET (2): Informacija s drugog tajanstvenog predsedničkog samita održanog u Beogradu kaže da je Miroljub Labus ostao potpuno isključiv u zahtevu da, ukoliko se bude pravio ugovor o virtuelnoj zajednici, u njega obavezno uđe klauzula o čvrstim garancijama svake države članice da će vraćati svoje dugove.

Druga želja Crne Gore koju je predsednik Koštunica nameravao da joj ispuni kao nagradu za pristanak na virtuelnu zajednicu bila je paritet 50:50 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Srpska strana, međutim, smatra da je paritet 70:30 sasvim dovoljan s obzirom na ekonomsku snagu Srbije i Crne Gore i praksu Evropske unije.

A ta praksa izgleda ovako: broj poslanika iz država članica EU u Evropskom parlamentu, na primer, utvrđuje se zavisno od njihove veličine. Nemačka ima 99 poslanika, Francuska, Italija i Velika Britanija po 87, Španija – 64, Holandija – 31, Belgija, Grčka i Portugal po 25, Švedska – 22, Austrija – 21, Danska i Finska po 16, Irska – 15 i Luksemburg šest poslanika. Slično je i u Evropskom sudu koji čini 15 sudija i devet nezavisnih advokata. Šest advokata dolazi iz velikih država članica, a trojica po rotaciji iz manjih država. I u Evropskoj komisiji svaka država članica ima po jednog, a Francuska, Italija, Nemačka, Španija i Velika Britanija po dva člana.

"Mislim da Crna Gora treba da ide na referendum da ne bi ispalo da je Srbija moli i tera da žive zajedno, kaže Mlađan Dinkić i dodaje, "Meni kao guverneru NBJ nije namera da Crnoj Gori silom namećem dinar kao nacionalnu valutu ako ona to neće."

CENA VIRTUELNE DRŽAVE: A na pitanje šta ako Srbiji bude nametnut model virtuelne zajedničke države, Dinkić odgovara: "To bi Srbiju mnogo koštalo i ona bi to rešenje morala da odbije, a mislim da bi za to dobila podršku svih najznačajnijih zemalja Evropske unije. Niko ne želi da natera Srbiju na nemoguća rešenja. Čini mi se da je Evropska unija za zdrav kompromis koji podrazumeva minimalne troškove".

Gotovo identično razmišlja i jedan od mlađih političkih lidera srpske vladajuće koalicije koji je zamolio za anonimnost: "Čini mi se, kako vreme odmiče, da će predlozi Crne Gore postajati sve neprihvatljiviji za Srbiju i Beograd će u jednom vrlo skorom trenutku morati da insistira na referendumu u Crnoj Gori. Iz razgovora s evropskim diplomatama stiče se utisak da sve veći broj njih shvata tu potrebu. Zašto bi Srbija prihvatila nešto za šta zna da ne valja, da nigde u svetu ne postoji i što će joj biti skupo. A, s druge strane, zašto bi mi prisiljavali Crnu Goru da bude s nama u zajedničkoj državi ukoliko ona to ne želi i nema interesa. Iz ove dve dileme sledi logičan odgovor: Crna Gora treba da se odluči hoće li sa Srbijom ili ne. Ali uvek će važiti pariteti koje ima Evropska unija".

"Ukoliko bi se ponudilo rešenje zajedničke države bez referenduma u Crnoj Gori, koje je očigledno neprihvatljivo za Srbiju, verujem da bi onda G-17 plus, ali i druge stranke, pozvao građane Srbije na referendum o takvoj državi. Mislim da ne treba organizovati referendum u Srbiji pre referenduma u Crnoj Gori. Ali, ako nema referenduma u Crnoj Gori, a nametne se rešenje koje skupo košta Srbiju, onda će G-17 plus sasvim sigurno pozvati građane Srbije da kažu žele li da žive u takvoj kvazimodo državi", kaže guverner NBJ Mlađan Dinkić.

U kakvoj će državi živeti, građani Srbije nisu još imali prilike da čuju. Ako su njihovi političari, pre svih predsednik SRJ Vojislav Koštunica, toliko zadovoljni napretkom u razgovorima s Crnom Gorom, zašto onda ne obaveste građanstvo o tako velikom i važnom pitanju, kao što su to učinili u telefonskom razgovoru s Havijerom Solanom. Ozbiljna senka sumnje ostaće da lebdi nad ovom važnom temom sve dok Koštunica ne objasni zašto je u utorak 12. marta uveče naredio obezbeđenju da istera novinare iz Palate federacije. Čini se da neko duguje i odgovor na pitanje zašto Miroljub Labus unapred upozorava da ništa neće potpisati i da insistira da svi papiri o budućoj državi idu u parlament na verifikaciju.

JEDNOSTRANO ZADOVOLJSTVO: U utorak su novinske agencije javljale iz Brisela i Beča da je Solana bio izuzetno zadovoljan i srećan onim što je čuo iz Beograda. Nevolja je što niko iz Srbije nije imao mogućnost da s njim podeli ta osećanja. Agencije su takođe izvestile kako je Solana rekao da je usaglašeno deset pitanja, a da su ostala dva sporna. Sporni su, kako se čuje, valuta i ekonomski sistem. Upravo na ta dva pitanja Srbija ima tvrd stav i neće odustati od jedinstvenog ekonomskog sistema. "Bez zajedničkog ekonomskog sadržaja, zajedničke političke institucije ne služe ničemu", izričit je guverner NBJ Mlađan Dinkić.

Kada budete imali u rukama ovaj broj "Vremena", Havijer Solana će vas obavestiti o tome šta su se dogovorili naš i njihov predsednik. I da li će sutra (petak, 15. mart), kada ističe rok za rešavanje njene sudbine, biti zajednice dveju starih evropskih država – Crne Gore i Srbije.