Formiranje javnog mnjenja
Šta znate o aferi Jovanjica: Inspektori S. Milenković i P. Mitić ulaze u sud
Foto: Sava Radovanović /Tanjug
Tumačenja umesto vesti
Šta građani znaju o slučaju “Jovanjica” i progonu inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili tu najveću plantažu marihuane? O nesreći na naplatnoj rampi Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević? O plagiranim doktoratima, padu helikoptera, svim spornim ugovorima, rušenju u Savamali i slično? Prema Crtinim istraživanjima, sve zavisi gde se i kako informišu
“Tko ne misli ovako, taj kleveće i laže”, stih je iz pesme Nedeljni komentar Džonija Štulića. Ovaj četvrtak, 2. novembar, dan u kojem se novi broj “Vremena” pojavljuje na kioscima je 306. dan u ovoj 2023. godini. U tih 306 dana Aleksandra Vučić, predsednik Srbije, a do 27. maja i predsednik Srpske napredne stranke, direktno se, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom obratio građanima kako bi im objasnio realnost i kako bi je oni bolje razumeli, čak 247 puta.
Međutim, ovaj broj možda u ovom trenutku već više nije važeći. Važio je u ponedeljak uveče kad je Vučić gostovao u “Ćirilici” Milomira Marića na televiziji Hepi. Prema zakonu verovatnoće, daleko je veća šansa da se Vučić u periodu od odlaska novog broja “Vremena” u štampu (noć između utorka i srede), pa dok ne stigne na kioske i do čitalaca, još koji put negde pojavio kako bi građanima objasnio da razumeju šta im se to dešava u životima.
JEDAN ČOVEK: “Predsednik je osoba koja kreira naš javni diskurs. Osoba koja nama nameće teme i tumači realnost. Građani vrlo često ostaju uskraćeni za tačne informacije zato što dobijaju nekakva tumačenja upakovana u vesti”, kaže za “Vreme” Aleksandra Srećković, menadžerka medijskih istraživanja u organizaciji Crta.
Crtina istraživanja pokazuju da se građani Srbije najviše informišu preko televizije.
“Televizija je dominantan način informisanja građana”, nastavlja Aleksandra Srećković. “Građani se najviše informišu putem televizije, njih 54 odsto, a zatim preko internet portala – 49 odsto. Kad pogledamo po temama, tu se dodatno vidi značaj televizije jer se građani koje zanima politika češće informišu preko tradicionalnih medija, a pre svega televizije.”
Sa ovakvom medijskom slikom gde se na televizijama sa nacionalnim pokrivenošću u centralnim informativnim emisijama može čuti gotovo isključivo o predstavnicima vlasti i to u pozitivnom kontekstu, nameće se pitanje koliko su građani informisani o ključnim događajima u društvu i aferama koje prate aktuelni režim, a kojih nije malo.
Šta znaju o slučaja “Jovanjica” i progonu inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili tu najveću plantažu marihuane? O nesreći na naplatnoj rampa Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević? O plagiranim doktoratima, padu helikoptera, svim spornim ugovorima, rušenju u Savamali i slično? Prema Crtinim istraživanjima, sve zavisi gde se i kako informišu.
“Kad smo 2020. godine radili istraživanje, za aferu “Krušik” i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića čulo je 60 odsto onih građana koji prate provladine televizije, dok je taj procenat daleko veći kad je reč o građanima koji se informišu preko medija u kojima se može čuti kritika vlasti”, navodi Aleksandra Srećković. “Tu je čak 99 odsto njih čulo za aferu ‘Krušik’. Naše istraživanje iz marta ove godine pokazalo je da je 58 odsto onih koji prate provladine medije čulo za slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. S druge strane, za taj slučaj čulo je 94 odsto onih koji prate kritičke medije.”
Još jedan podatak iz Crtinih istraživanja pokazuje kolika je moć medija na formiranje stavova građana.
Za slučaj dveju tužiteljki koje su sklonjene iz svog odeljenja nakon što su uhapsile osumnjičene za zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije čulo je 48 odsto građana koji prate provladine medije. S druge strane, to je slučaj sa 91 odsto onih koji prate kritičke medije. Uz sve to, 56 odsto onih koji prate provladine medije misli da tužiteljke treba vratiti u Odeljenje za suzbijanje korupcije na predmet EPS i da završe posao. Isto misli 91 odsto onih koji prate kritičke medije.
KAD RTS RADI SVOJ POSAO: Aleksandra Srećković dodaje da je posebno važna uloga RTS-a jer građani prepoznaju Javni medijski servis kao kredibilan izvor informisanja: “Koliko je on važan pokazuje i podatak da je za proteste ‘Srbija protiv nasilja’, nakon što je RTS izveštavao o njima, čulo 93 odsto građana, a među njima je 31 odsto građana koji veruju provladinim medijima reklo da podržava te proteste. RTS je mediji kojem se najviše veruje. Podaci o gledanosti pokazuju ne samo da je najgledaniji, već je Dnevnik RTS-a jedna od informativnih emisija koja se najduže gleda u odnosu na informativne emisije drugih televizija. Takođe, Dnevnik 2 ima daleko najlojalniju publiku. Najveći broj onih koji gledaju Dnevnik ne gledaju druge dnevnike. Zato je značaj RTS-a veći u poređenju sa drugim komercijalnim televizijama, a samim tim i odgovornost RTS-a.”
Kako kaže naša sagovornica, mi praktično imamo dve paralelne realnosti.
“Jedno kreiraju prorežimski mediji, drugo je ono što se zaista dešava. Oni koji prate i veruju provladinim medijima češće su zadovoljni načinom na koji žive, optimističniji su i veruju da zemlja ide u dobrom pravcu. Oni češće navode da danas žive bolje nego pre 10 godina iako češće od ostalih navode da trenutno imaju velikih finansijskih problema; pored njih, kao najveći problem pre navode Kosovo nego ekonomiju. Ovi građani češće veruju da vlast ispunjava svoja predizborna obećanja i uvereni su da na izborni dan neće biti problema koji bi uticali na izborne rezultate.”
Neretko se od Vučića čuje da se u ovoj zemlji nešto nije dogodilo još od vremena Tita. Onog koji se tokom epidemije variole vere nijednom nije obratio građanima. Tada su govorili oni koji su imali šta da kažu.
Međutim, ovaj broj možda u ovom trenutku već više nije važeći. Važio je u ponedeljak uveče kad je Vučić gostovao u “Ćirilici” Milomira Marića na televiziji Hepi. Prema zakonu verovatnoće, daleko je veća šansa da se Vučić u periodu od odlaska novog broja “Vremena” u štampu (noć između utorka i srede), pa dok ne stigne na kioske i do čitalaca, još koji put negde pojavio kako bi građanima objasnio da razumeju šta im se to dešava u životima.
JEDAN ČOVEK: “Predsednik je osoba koja kreira naš javni diskurs. Osoba koja nama nameće teme i tumači realnost. Građani vrlo često ostaju uskraćeni za tačne informacije zato što dobijaju nekakva tumačenja upakovana u vesti”, kaže za “Vreme” Aleksandra Srećković, menadžerka medijskih istraživanja u organizaciji Crta.
Crtina istraživanja pokazuju da se građani Srbije najviše informišu preko televizije.
“Televizija je dominantan način informisanja građana”, nastavlja Aleksandra Srećković. “Građani se najviše informišu putem televizije, njih 54 odsto, a zatim preko internet portala – 49 odsto. Kad pogledamo po temama, tu se dodatno vidi značaj televizije jer se građani koje zanima politika češće informišu preko tradicionalnih medija, a pre svega televizije.”
Sa ovakvom medijskom slikom gde se na televizijama sa nacionalnim pokrivenošću u centralnim informativnim emisijama može čuti gotovo isključivo o predstavnicima vlasti i to u pozitivnom kontekstu, nameće se pitanje koliko su građani informisani o ključnim događajima u društvu i aferama koje prate aktuelni režim, a kojih nije malo.
Šta znaju o slučaja “Jovanjica” i progonu inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili tu najveću plantažu marihuane? O nesreći na naplatnoj rampa Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević? O plagiranim doktoratima, padu helikoptera, svim spornim ugovorima, rušenju u Savamali i slično? Prema Crtinim istraživanjima, sve zavisi gde se i kako informišu.
“Kad smo 2020. godine radili istraživanje, za aferu “Krušik” i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića čulo je 60 odsto onih građana koji prate provladine televizije, dok je taj procenat daleko veći kad je reč o građanima koji se informišu preko medija u kojima se može čuti kritika vlasti”, navodi Aleksandra Srećković. “Tu je čak 99 odsto njih čulo za aferu ‘Krušik’. Naše istraživanje iz marta ove godine pokazalo je da je 58 odsto onih koji prate provladine medije čulo za slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića. S druge strane, za taj slučaj čulo je 94 odsto onih koji prate kritičke medije.”
Još jedan podatak iz Crtinih istraživanja pokazuje kolika je moć medija na formiranje stavova građana.
Za slučaj dveju tužiteljki koje su sklonjene iz svog odeljenja nakon što su uhapsile osumnjičene za zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije čulo je 48 odsto građana koji prate provladine medije. S druge strane, to je slučaj sa 91 odsto onih koji prate kritičke medije. Uz sve to, 56 odsto onih koji prate provladine medije misli da tužiteljke treba vratiti u Odeljenje za suzbijanje korupcije na predmet EPS i da završe posao. Isto misli 91 odsto onih koji prate kritičke medije.
KAD RTS RADI SVOJ POSAO: Aleksandra Srećković dodaje da je posebno važna uloga RTS-a jer građani prepoznaju Javni medijski servis kao kredibilan izvor informisanja: “Koliko je on važan pokazuje i podatak da je za proteste ‘Srbija protiv nasilja’, nakon što je RTS izveštavao o njima, čulo 93 odsto građana, a među njima je 31 odsto građana koji veruju provladinim medijima reklo da podržava te proteste. RTS je mediji kojem se najviše veruje. Podaci o gledanosti pokazuju ne samo da je najgledaniji, već je Dnevnik RTS-a jedna od informativnih emisija koja se najduže gleda u odnosu na informativne emisije drugih televizija. Takođe, Dnevnik 2 ima daleko najlojalniju publiku. Najveći broj onih koji gledaju Dnevnik ne gledaju druge dnevnike. Zato je značaj RTS-a veći u poređenju sa drugim komercijalnim televizijama, a samim tim i odgovornost RTS-a.”
Kako kaže naša sagovornica, mi praktično imamo dve paralelne realnosti.
“Jedno kreiraju prorežimski mediji, drugo je ono što se zaista dešava. Oni koji prate i veruju provladinim medijima češće su zadovoljni načinom na koji žive, optimističniji su i veruju da zemlja ide u dobrom pravcu. Oni češće navode da danas žive bolje nego pre 10 godina iako češće od ostalih navode da trenutno imaju velikih finansijskih problema; pored njih, kao najveći problem pre navode Kosovo nego ekonomiju. Ovi građani češće veruju da vlast ispunjava svoja predizborna obećanja i uvereni su da na izborni dan neće biti problema koji bi uticali na izborne rezultate.”
Neretko se od Vučića čuje da se u ovoj zemlji nešto nije dogodilo još od vremena Tita. Onog koji se tokom epidemije variole vere nijednom nije obratio građanima. Tada su govorili oni koji su imali šta da kažu.
