Premeštanje prvooptuženog Predraga Koluvije iz pritvorske jedinice Centralnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, njegovo prvo pojavljivanje u sudu i intervju koji je dao za jedan Jutjub kanal jednom od svojih branilaca, delovi su nove "afere" koja je munjevito zamenila "vikend rat na Kosovu".

Slučaj Jovanjica se vratio na naslovne stranice novina i portala, tema je u brojnim jutarnjim programima TV stanica: oni koji su u medijima i javnosti od početka govorili da je taj slučaj prekretnica za srpsko pravosuđe jer tereti ne samo pomenutog Koluviju nego brojne osobe iz srpskog MUP-a i bezbednosnih agencija, udružene zbog masovne proizvodnje, distribucije i prodaje droge tipa Cannabis sativa (marihuana), zabrinuti su da se ide u razvlačenje postupka i medijsko oslobađanje optuženih; drugi deo javnosti – oni iz vlasti – spremno su krenuli u kampanju sa ciljem da se pokaže kako nevin čovek trune u zatvoru, optužen na pravdi boga, žrtva zavere koja je imala za cilj da se sruši Aleksandar Vučić (a šta bi drugo bilo).

U tom javnom komešanju posebnu ulogu igra jedan od Koluvijinih branilaca Vladimir Đukanović (Beograd, 1979.), koji uspeva da se u kratkom roku transformiše iz advokata u novinara, iz novinara u poslanika, iz poslanika u predsednika odbora za pravosuđe, iz pozicije predsednika odbora u člana Državnog veća tužilaca, iz člana DVT u člana Vrhovnog saveta sudstva i, na kraju, u vernog branioca lika i dela Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja.

ODBRANA UŽIVO

Vrhunac dosadašnjeg Đukanovićevog delovanja na odbrani svoga klijenta desio se u višečasovnom intervjuu koji je objavljen u formatu Jutjub razgovora na kanalu koji se zove Objektiv TV – ime programa je "Ozbiljno sa Đukom".

I zaista, osoba kojoj su se svi uglavnom podsmevali, ne samo u delu javnosti koji nije njemu naklonjen nego i njegovi partijski drugovi i vrh stranke, čovek koji je nekoliko puta napuštao "sve funkcije u partiji", javno tražio da se Vučić obračuna sa onima koji koriste njegovo ime da bi se obogatili i stranački kadar koji nije devet godina uspeo da ubedi "šefa" da zaslužuje neku značajnu funkciju i državi – sada je ozbiljno shvaćen.

Đukanovićeva javna odbrana čoveka koji je optužen za teško krivično delo, kome je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna i kome se sudi za organizovani kriminal, izazvala je buru reakcija od vrha države do pojedinaca iz sudske vlasti. Jedno je sigurno – nikada do sada nije se desilo da se osoba optužena za takva krivična dela na taj način amnestira u javnosti, uz komentar da je potrebno poštovati prezumpciju nevinosti i da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno.

Nije sličnih primera nedostajalo u prošlosti: iz pritvora u Ševeningenu svojevremeno je Slobodan Milošević "dao" intervju telefonom jednoj američkoj stanici, ali nikada se nije dogodilo da intervju organizuje i vodi advokat optuženog. To daje posebnu boju ovom slučaju i pridodaje Đukanoviću novu crticu u biografiji, pa ako ga sutra neko bude pitao šta je on to posebno u životu uradio osim odbrane ratnih zločinaca i pokušaja da bude doktor nauka i direktor Lutrije Srbije, moći će da kaže da je jedini uspeo da kao advokat dovede svog klijenta pred kamere i dâ mu mogućnost da se uživo "brani".

Dalje, ako se njegov "šef" Vučić u prošlosti suzdržavao i nije bio spreman da svom "starom drugu" iz radikalskih dana i partneru u ljubavi prema Crvenoj zvezdi da neku važnu funkciju, sada mu je pomogao svojim dalekometnim komentarom iz Dubaija, dan nakon jutjub premijere Koluvijine ispovesti. Ukratko, predsednik države se sam isprsio i uzeo da javno brani Koluviju rečima da mu nije jasno zašto taj čovek strada kada niti je koga ubio niti je prodavao teške droge, nego, eto, samo tonu marihuane koja je, prema Vučiću, u svim civilizovanim državama najnormalniji prehrambeni artikal.

POKLONI SE I POČNI

Dakle, u subotu 2. oktobra 2021. novinar Đukanović doveo je prvooptuženog Koluviju iz slučaja Jovanjica da se ispovedi pred kamerama jutjub kanala, sa svešću da će taj sadržaj preneti skoro sve ostale TV stanice. Posebno je važno da se kaže kako stanice koje su prenele taj sadržaj to nisu uradile da bi proverile da li je tako nešto uopšte dozvoljeno. Naprotiv, sadržaj je municija kojom se brane Aleksandar i Andrej Vučić od glasina da su glavni menadžeri i upravnici imanja Jovanjica pored Pazove na kome se proizvodila droga.

Ovaj događaj traži odgovor na bar dva osnovna pitanja. Prvo, da li je normalno da se čoveku koji je optužen za organizovani kriminal dozvoli da govori pred TV kamerama usred postupka koji se poslednjih 15 meseci vodi protiv njega i njegovih saradnika. I drugo, čini se važnije, kako to može da radi čovek koji je njegov branilac, narodni poslanik, član najviših sudskih institucija i kao takav može da utiče na profesionalnu sudbinu tužilaca i sudija u tom postupku?

Odgovor na ova pitanja stigla su odmah direktno sa vrha, a posle su se kao vetrom raznosila po TV stanicama i tabloidima, kao da je sve unapred bilo dobro pripremljeno, što se i očekuje od PR tima Aleksandra Vučića. Iz Dubaija, sa terase nekog preskupog hotela, Vučić nam je objasnio da je najnormalnija stvar da Koluvija izađe pred kamere i govori jer je skandal da ga neko drži skoro dve godine u pritvoru za bezvezno krivično delo, ako se uzgajanje, distribucija i prodaja kanabisa može zvati krivičnim delom. Šef države je poručio i da zna zašto se taj događaj kritikuje – zato što Koluvija javno govori o tome da nema nikakvih veza sa braćom Vučić. On je sa terase u Dubaiju ponavljao ono što Đukanović, kao advokat Koluvije ali i advokat Andreja Vučića u postupku protiv Miroslava Aleksića, ponavlja mesecima: slučaj Jovanjica je izmišljen, to je deo veće zavere protiv režima Vučića, pokušaj da se na "monstruoznim optužbama" sruši Vučić.

Inače, sam Đukanović se poslednjih godina ponaša kao mladi Šešelj, ide okolo i govori svima da su glupi i neznalice. Sada, u ovom slučaju, gde je svakom normalnom i pristojnom čoveku jasno da ne može sediti na svim tim stolicama u isto vreme, on odgovara: Mogu, evo vidite da mogu!

I on je na neki način u pravu jer sprovođenje zakona i postupanje po zakonu nema mnogo veze sa moralom i ako ne reaguju oni iz sudskih institucija, iz advokatske komore, ako postupajući sudija iz slučaja Jovanjica ne radi ništa – koja to javnost ima autoritet da negira ono što Đukanović radi? Deo javnosti govori o tome da je čitav događaj pritisak na sud koji treba da dovede do odustajanja od postupka i posebno od Jovanjica 2 gde se terete policije i BIA. Ako izostanu reakcije iz pravosuđa, onda ti komentari nemaju poseban značaj i težinu u javnom mnjenju.

Sada će, najverovatnije, uslediti pokušaj da se slučaj Koluvija skrajne pošto je sam Vučić preterao – ako se Đuka "primio" na ulogu advokata (a on je advokat tek dve godine) i sa puno strasti i bez mere zastupa svoje klijente, predsednik Srbije nije smeo da se baš toliko povede za njim i da brani neodbranjivo.

VEČITI PRETENDENT NA FUNKCIJU

U vreme kada je slučaj Jovanjica otvoren, u drugoj polovini novembra 2019. poslanik Đukanović jedva da je bio advokat. On je svom snagom želeo da se prebaci u to zanimanje, ali je sve vreme čuvao poslaničku poziciju i mesto TV zamlate u programu "Na kafi sa Đukom", koji je služio za svađu sa publikom i promovisanje šovinista i ratnih zločinaca (što je sasvim u skladu sa Đukanovićevom ideologijom i onim u šta veruje). Od trenutka kada se pojavio u javnosti, posebno u "kapacitetu" novinara i TV lica, radio je istu stvar: pokušavao je da pokaže da on zna a da drugi ne znaju i da oni koji kod njega gostuju jesu pravi stručnjaci umesto onih sa TV stanica.

U tom "mešanju" uloga uvek mu je bilo važno da ima prostor da govori, jer mu čak ni dolazak na vlast nije donela satisfakciju i onu promenu koju je očekivao dok je sa Radio fokusa agitovao za Vučića i SNS. Promena vlasti nije bila promena – to je ono što on poručuje sve vreme jer, eto, svi oni iz ranijeg režima i dalje rade i dalje se pojavljuju i dalje hoće nešto da kažu, a to ne bi smelo da se dešava, plus, toliko su jaki da montiraju slučajeve i vode kampanje preko tih slučajeva kako bi slomili gvozdenu volju Vučiću, a time i Srbiji. Oskudnog znanja ali sa velikom energijom i uverenjem, Đukanović je utrčao na široko polje, preuzeo više uloga i ponekad, čini se, ni sam ne zna iz koje pozicije govori.

Ovo petljanje u slučaju organizovanog kriminala najozbiljniji je zalogaj do sada za njega. Iako voli tajne službe (kao i svi radikali, zazire od njih i istovremeno čezne da bude njihov deo), čini se da u ovom slučaju nije do kraja svestan u šta se upleo. Nesigurnost u sudnici i vođenju komplikovanog postupka pokušava da nadomesti ulogom Milomira Marića i Vanje Bulića gurajući njihov format "Crnih bisera" tamo gde ni njima nikada ne bi palo na pamet. A sve da bi se obesmislilo ono u šta se sam Đukanović kune: zakon, sud i kompletna država. Koluvija je imao vremena i prostora da u istrazi i na sudu ispriča apsolutno sve šta mu se događalo od te posne srede kada je po njega sve pošlo naopako i to je jedna istina. Sve van toga liči na puko radikalsko izrugivanje državi, sistemu i svakom uređenom poretku.