Srbija je predsedavala projektu CEFTA tokom 2010. godine, i tada je održan veliki broj skupova i susreta na različitim nivoima. U Privrednoj komori Srbije imali smo dva foruma komora, koji su održani kao deo zvaničnih susreta. Na konferenciji "Regionalna saradnja i CEFTA sporazum", održanoj 12. februara 2010. u PKS-u okupili su se predstavnici komora iz regiona, komorskog sistema Srbije, ali i direktori vodećih kompanija iz svih CEFTA članica. Na konferenciji smo se posebno bavili problemom brojnih prepreka slobodnoj trgovini, pre svega necarinskim barijerama.

Do Foruma održanog 9. novembra 2010. u Beogradu, na kome su učestvovali predstavnici komora i komorske delegacije CEFTA, predstavnici državnih institucija Srbije, kao i funkcioneri ministarskog komiteta i potkomiteta CEFTA, najviše se razgovaralo o uslovima za formiranje regionalnog investicionog tržišta, uklanjanju necarinskih barijera, regionalnim klasterima, liberalizaciji tržišta osiguranja i saosiguranja. Tokom našeg predsedavanja CEFTA postavljena su četiri prioriteta, na kojima će se raditi i u 2011. kada predsedava UNMIK/Kosovo. Ta četiri prioriteta u daljoj primeni CEFTA su: otvaranje pregovora o liberalizaciji u oblasti usluga, stvaranje jednakih uslova za investicije, otvaranje tržišta javnih nabavki i postizanje konkurentnosti i usaglašene trgovinske liberalizacije.

Na forumima u PKS-u predstavnici privrednih zajednica svih potpisnica složili su se da je regionalno CEFTA tržište od 30 miliona stanovnika prednost u uslovima globalne ekonomske krize, koja nije mimoišla ni nas, ali i da se očekivao brži tok procesa liberalizacije jer sve članice CEFTA žele u EU. Jedan od načina borbe protiv globalne krize može i treba da bude veća i kvalitetnija međusobna privredna saradnja u Regionu, odnosno razvoj regionalne ekonomije. Treba sagledati potencijale CEFTA regiona, kako bi se uspostavila čvršća i plodnija međusobna privredna saradnja. Očekuje se da na poslovnu klimu u Regionu pozitivno deluje primena CEFTA sporazuma, na šta upućuje činjenica da su naše privrede kompatibilne. Takođe, iskustvo drugih zemalja upućuje na to da su regionalna povezivanja i razvijanje regionalnih oblika saradnje dobra priprema za evropske integracije.

Prvi CEFTA sporazum bio je potpisan 1992. između zemalja centralne Evrope, zbog čega je i dobio takav naziv (Central Europe Free Trade Agreement). Taj prvi CEFTA sporazum bio je dobra i delotvorna priprema svojim potpisnicama za evropske integracije i one su sada sve punopravne članice Evropske unije. Sa istim ciljem, Evropska unija je inicirala i zaključivanje novog CEFTA sporazuma, koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006. godine sa još osam potpisnica (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK/Kosovo, kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom SB OUN 1244). CEFTA 2006 je postala prvi jedinstveni multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi.

Postavši punopravne članice EU, Bugarska i Rumunija su od 1. januara 2007. godine prestale da budu članice CEFTA.

Sve članice Sporazuma otpočele su njegovu primenu 22. novembra 2007. godine, a CEFTA 2006 sporazum je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini. Veći broj članova CEFTA sporazuma se bazira na pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Zbog svega ovoga, s pravom se kaže da je CEFTA, ustvari, predvorje EU.

Šta je definisano CEFTA sporazumom?

Utvrđeno je da se od dana uoči stupanja Sporazuma na snagu, kvantitativna ograničenja, carinske i druge dažbine fiskalne prirode na izvoz i uvoz među potpisnicama neće povećavati, odnosno da će se primenjivati nivo liberalizacije predviđen prethodnim bilateralnim sporazumima.

Sporazumom je predviđena postepena liberalizacija, tako da se do kraja 2010. dostigne puna liberalizacija međusobne trgovine. Sporazumom su obrađene tehničke prepreke u trgovini, kao i nove oblasti koje nisu bile tretirane bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini: trgovina uslugama, investiciona ulaganja, javne nabavke, zaštita prava intelektualne svojine i arbitraža u slučaju spora.

Zajednički komitet je najviši organ u okviru CEFTA, koji nadgleda i sprovodi Sporazum i predlaže mere za njegovu adekvatnu primenu. Sastaje se najmanje jednom godišnje na ministarskom nivou. Formirao je tri potkomiteta za značajnije oblasti (za poljoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja, za carine i poreklo robe, za tehničke i necarinske barijere). Osnovan je i CEFTA Sekretarijat, koji obavlja stručne i organizacione poslove za potrebe Zajedničkog komiteta.

Preciznije su definisani rokovi za usaglašavanje pojedinih oblasti u Sporazumu. Na primer, po pitanju tehničkih barijera u trgovini, potpisnice će do 31. decembra 2010. godine zaključiti plurilateralni sporazum o harmonizaciji i međusobnom priznavanju procedura za procenu usaglašenosti tehničkih propisa. Od 1. maja 2010. godine pravila konkurencije će se primenjivati na sva preduzeća, uključujući i javna i ona sa specijalnim i ekskluzivnim pravom, uz aktivno delovanje nezavisnog regulatornog tela. Potpisnice su bile obavezne i da do 1. maja 2010. godine obezbede nediskriminaciju i nacionalni tretman u javnim nabavkama. Delikatno polje zaštite intelektualne svojine ostavljeno je da bude rešeno do 1. maja 2014. godine.

Definisana su i operativna pravila o poreklu robe, saradnja carinske administracije, pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravila o zaštiti. CEFTA dopušta primenu mera zaštite od prekomernog uvoza, kao i antidamping i kompenzatorne mere, koje mogu primenjivati članice ukoliko na njihovoj teritoriji dođe do poremećaja na tržištu.

Sporazum ima devet aneksa. Među njima su liste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji nisu u potpunosti liberalizovani stupanjem na snagu CEFTA 2006.

Dijagonalna kumulacija porekla robe

CEFTA sporazum donosi mnoge novine u odnosu na ranije bilateralne sporazume, a od posebnog interesa za privredu je dijagonalna kumulacija porekla robe. Dijagonalna kumulacija porekla robe jedna je od najvažnijih postavki koje stvaraju zdrav osnov za formiranje i razvoj regionalnog tržišta. Kao i kod bilateralnih sporazuma, liberalna, odnosno bescarinska trgovina prema CEFTA moguća je samo za robe koje imaju status domaćeg proizvoda.

Za razliku od bilateralnih sporazuma gde se primenjuje samo bilateralna kumulacija porekla robe, dakle između dve države, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje (sabiranje) porekla robe više zemalja u Regionu, koja će imati status domaćeg proizvoda.

Na primer, flaširano vino ima status domaćeg proizvoda, iako je nabavljeno u Makedoniji, punjeno u Srbiji u flaše iz Hrvatske. Srbija ovakav proizvod može bez naplate carine da plasira na tržište CEFTA, jer su u Srbiji urađene radnje koje premašuju minimalne operacije definisane posebnim Protokolom, koji je sastavni deo CEFTA sporazuma. Dijagonalna kumulacija porekla podrazumeva učešće najmanje tri ugovorne strane, odnosno potpisnice sporazuma, i korišćenje sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda sa različitih teritorija, pri čemu se te sirovine tretiraju kao domaće komponente. Ovo omogućava plasman proizvoda na šire tržište, širi asortiman robne razmene, niže troškove poslovanja, što je pogodnost za investitore i može da privuče više stranih investicija na regionalno tržište nego što bi to bio slučaj sa pojedinačnim tržištima.

Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini u Regionu i celog Regiona sa EU, kao i EFTA i Turskom, treba da doprinese da se većim asortimanom roba bescarinski trguje. Dijagonalna kumulacija sa EU, EFTA i Turskom moguća je samo za one zemlje i teritorije u Regionu koje sa njima imaju potpisane odgovarajuće sporazume o slobodnoj trgovini.

Liberalizacija trgovine

Srbija je, kao i ostale članice CEFTA, liberalizovala u potpunosti trgovinu industrijskim proizvodima od 1. januara 2007. godine, a kod poljoprivrednih proizvoda određen stepen zaštite ostao je samo u trgovini sa Hrvatskom. U 2009. godini obavljeni su pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda između članica CEFTA. Srbija je dogovorila slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom, a postigla značajnu liberalizaciju sa Hrvatskom. Između dve zemlje dogovoreno je fazno sniženje ili ukidanje preferencijalnih carina i povećanje kvota u okviru određenog vremenskog perioda. Ova liberalizacija, će se primenjivati kada sve članice CEFTA, koje to žele, potpišu i ratifikuju dodatni protokol sa listom koncesija za poljoprivredne proizvode u Aneksu 10. CEFTA sporazuma, a to se očekuje najranije u prvom kvartalu 2011. godine. Posle sprovedene liberalizacije, oko 72 odsto tarifnih oznaka poljoprivrednih proizvoda biće potpuno liberalizovano u razmeni između Srbije i Hrvatske.

Robna razmena Srbije i CEFTA

Srbija u poslednjih nekoliko godina značajan deo od svog ukupnog izvoza realizuje na tržištu CEFTA, u proseku godišnje oko 30 odsto. Iz Regiona uvozi oko osam odsto od ukupnog uvoza. Sa Regionom u celini kontinuirano ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Deficit beleži samo sa Hrvatskom i neznatan iznos sa Moldavijom.

U strukturi razmene uglavnom dominiraju proizvodi crne i obojene metalurgije, hemijske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, električna energija i dr. Suficit je, pre svega, rezultat većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u ove zemlje. U izvozu Srbije na tržišta članica CEFTA udeo poljoprivrednih proizvoda je oko 30 odsto, dok u uvozu iznosi oko 24 odsto. Struktura robne razmene Srbije sa ovim zemljama se uglavnom nije promenila poslednjih godina.

Necarinske barijere

Poseban problem u sprovođenju CEFTA sporazuma, odnosno slobodne trgovine u Regionu, predstavljaju razne vrste necarinskih barijera.

Najčešće se uočavaju komplikovane procedure na graničnim prelazima i veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi i nedostatak međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela i nedovoljno ovlašćenih laboratorija i institucija. Takođe, smeta i nepriznavanje sertifikata o kvalitetu jer još nisu doneti sporazumi o međusobnom priznavanju ovih dokumenata između zemalja i teritorija u Regionu, pa ovu vrstu kontrole obavlja svaka za sebe. Kao necarinska barijera slobodnoj trgovini u regionu navodi se i problem neusklađenosti domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim standardima i nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture.

Prema CEFTA 2006, svaka potpisnica je odgovorna i dužna da otkloni necarinske barijere u trgovini u Regionu i da o tome redovno podnosi izveštaj Zajedničkom komitetu, koji je odgovoran za sprovođenje sporazuma.

Radi preduzimanja potrebnih aktivnosti na olakšavanju trgovine i transporta u Regionu i otklanjanju necarinskih barijera, Privredna komora Srbije je izradila Upitnik u cilju prikupljanja, evidentiranja i analize ovih barijera (slične upitnike koriste i ostale zemlje u Regionu). Cilj upitnika je da se utvrde barijere ove vrste sa kojima se firme iz Srbije susreću u trgovini u Regionu i da se na osnovu toga uputi predlog i zahtev za njihovo rešavanje i otklanjanje nadležnim državnim organima, kao i drugim institucijama (nacionalnim i međunarodnim) koje se bave problematikom funkcionisanja regionalne trgovine.

Na osnovu rezultata ankete koju je PKS sproveo u privredi, utvrđeno je da postoje različite necarinske barijere, koje otežavaju privrednu saradnju sa zemljama u Regionu. O njima su upoznati nadležni državni organi Srbije, privredne komore u Regionu i potkomiteti i Zajednički CEFTA komitet. U proceduri usvajanja su određene mere, procedure i inicijative za rešavanje i otklanjanje ovih barijera. Posebno se to odnosi na problem međusobnog nepriznavanja sertifikata o kvalitetu (sanitarni, fitosanitarni, veterinarski) kod poljoprivrednih proizvoda, koji otežava trgovinu ovim proizvodima u Regionu.

Stalni forum privrednih komora CEFTA

Posle potpisivanja CEFTA sporazuma, na inicijativu PKS-a i uz podršku Evrokomora, u Beogradu je aprila 2007. godine konstituisan Stalni forum privrednih komora CEFTA zemalja (sa tri radne grupe, istog naziva kao i potkomiteti Zajedničkog komiteta). Cilj ovog foruma je da se putem međukomorske saradnje i dijaloga pruži podrška privredi ovih zemalja da maksimiziraju pozitivne efekte stvaranja zone slobodne trgovine u Regionu.

Najvažnije razmatrane teme i aktivnosti Foruma su: početni efekti primene CEFTA, seminari i edukacija, necarinske barijere u regionalnoj trgovini, rešavanje problema nepriznavanja sertifikata o kvalitetu, liberalizacija trgovine poljoprivrednih proizvoda, poreklo robe i dijagonalna kumulacija, sektorsko povezivanje i regionalni klasteri, inicijative za razmatranje zaštite životne sredine u okviru primene CEFTA i dr.

Aktivnosti Privredne komore Srbije u vezi primene CEFTA

Privredna komora Srbije aktivna je u implementaciji CEFTA sporazuma. U okviru Komore postoji Biro za regionalnu saradnju, kao posebna organizaciona jedinica, a takođe i Operativni tim za primenu CEFTA.

Privredna komora Srbije je i u 2010. godini nastavila sa aktivnostima u vezi sa što efikasnijom primenom CEFTA sporazuma. U saradnji sa nevladinom organizacijom, Centralnoevropskim forumom za razvoj –CEDEF, i Upravom carina, sačinjena je anketa na uzorku određenog boja preduzeća, kako bi se saznalo koliko privrednici Srbije poznaju CEFTA sporazum i prednosti njegove pune primene. U cilju što bolje informisanosti javnosti o CEFTA sporazumu, PKS je objavio konkurs za najbolji tekst, prilog, reportažu i slično na temu CEFTA.

Radi pružanja konkretnih informacija preduzećima o kumulaciji porekla robe, PKS je uspostavio operativnu saradnju sa resornim državnim institucijama. Nastaviće sa programom edukacije komorskog sistema Srbije i privrednika o karakteru i prednostima dijagonalne kumulacije porekla robe, a u vezi sa tim izrađena je i odgovarajuća brošura. Takođe, PKS je pripremio publikaciju o primeni svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija do sada zaključila.

Privredna komora Srbije i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije zajedno sa Sekretarijatom CEFTA bili su organizatori "CEFTA nedelje", od 9. do 12. novembra 2010. godine u Beogradu. To je bio centralni privredni događaj, koji je okupio visoke zvaničnike zemalja u okruženju, istaknute privrednike, predstavnike privrednih komora i relevantnih institucija.

U okviru ove manifestacije održan je sedmi Forum privrednih komora CEFTA regiona, sastanak predsednika privrednih komora zemalja bivših jugoslovenskih republika i članica CEFTA i sastanak zajedničkog ministarskog komiteta CEFTA i njegovih potkomiteta. Manifestaciju je činio veći broj susreta, seminara, radionica i drugih događaja posvećenih zajedničkim naporima za uklanjanje svih barijera u Regionu, kao i unapređenja privredne saradnje.

Na programu je bila diskusija o izveštajima radnih grupa za necarinske i tehničke barijere u trgovini u Regionu, za carinu i pravila o poreklu i za poljoprivredu.

Prezentirana je i uloga stranih direktnih investicija u jačanju konkurentnosti CEFTA ekonomija. Privredne komore su učestvovale u kreiranju odgovarajućih zaključaka za ministarski sastanak CEFTA, koji je dao preporuke za nadležne državne organe u vezi sa daljom primenom ovog sporazuma.

Učesnicima poslovnog foruma je predstavljen i Evropski regionalni ekonomski forum, u čijem je fokusu predstavljanje Regiona kao jedinstvene, privlačne destinacije za investicije, kao i rezultati istraživanja koje je PKS realizovao u saradnji sa Centralnoevropskim forumom za razvoj u određenom broju preduzeća. Posebna pažnja je posvećena i internet portalu CEFTA. Vođene su diskusije o liberalizaciji usluga, necarinskim barijerama u trgovini i mogućnostima predstavljanja regiona kao interesantne destinacije za investicije. Takođe, dodeljena je novinarska nagrada pobedniku konkursa za najbolje izveštavanje o CEFTA sporazumu. Privredna komora Srbije i nadležni državni organi daće svoj puni doprinos što uspešnijoj primeni CEFTA sporazuma i razvoju regionalne privredne saradnje.

Međukomorska regionalna saradnja

Komore Regiona treba da nastave i intenziviraju saradnju u okviru Foruma privrednih komora CEFTA. Različita dinamika harmonizacije propisa u pojedinim zemljama ne treba da utiče na kvalitet međusobne regionalne trgovine.

U cilju razvoja regionalne ekonomije, privredne komore aktivnost treba da usmere na definisanje i realizaciju zajedničkih projekata i nastupa na trećim tržištima, kao i bolje sektorsko povezivanje.

Aktivnosti privrednih komora i dalje treba da budu usmerene na pokretanje inicijativa za donošenje zakona iz oblasti privrede prema izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, čime se utiče na poslovnu klimu i doprinosi unapređenju privredno-sistemskog ambijenta.

Privredne komore treba da nastave da podstiču razmenu poslovnih informacija, kontakte između poslovnih partnera, organizuju susrete privrednih delegacija, sajmove i izložbe, kao i druge manifestacije u zemljama Regiona.

Komore će maksimalno doprineti razvoju ekonomske saradnje i trgovine i stvaranju jedinstvenog trgovinskog prostora u ovom delu Evrope. U tom procesu privredne komore očekuju da budu važan partner vladama, EU, Savetu za regionalnu saradnju, kao i svim drugim subjektima koji podržavaju i učestvuju u izgradnji i uspostavljanju zone slobodne trgovine u Regionu.

S tim u vezi, očekujemo da se uspostavi čvršća saradnja između Regionalnog saveta za saradnju i Asocijacije balkanskih komora, kao i CEFTA sekretarijata i Foruma komora CEFTA. Iste zemlje učestvuju u ABC-u i u RSS-u, imaju iste ciljeve i zadatke, a to je unapređenje poslovne klime i privlačenje direktnih stranih investicija, ujednačavanje uslova poslovanja u regionu, ubrzanje pripreme za pristupanje EU i omogućavanje lakšeg i efikasnijeg poslovanja realnom sektoru.

Zato smatramo da je neposrednija saradnja između Asocijacije balkanskih komora i Regionalnog saveta za saradnju, kao i Foruma komora CEFTA i CEFTA sekretarijata od izuzetnog značaja.

Tradicionalna upućenost naših zemalja na saradnju, kao i primena CEFTA sporazuma, predstavljaju osnovu za povećanje robne razmene i uspostavljanje viših oblika međusobne privredne saradnje.

Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat ("Vrline života u porodici evropskih naroda") finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.