Sa prvim danima februara 2015. grad Pančevo završava projekat "Upravljanje imovinom 1, 2, 3", koji se realizuje u okviru programa EU Exchange 4 koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Ukupna vrednost projekta je skoro 115.000 evra, od kojih je EU obezbedila nešto iznad 100.000, a ostatak su finansirali gradovi Pančevo (oko 5800) i Zrenjanin (oko 7900 evra). Kao instrument za upravljanje imovinom nabavljen je najsavremeniji softver, u koji je do sada uneto više od 6000 jedinica imovine. Takođe, grad na Tamišu i Dunavu dobio je u 2014. godini i svoj krovni strateški dokument i formirao poslovnu zonu "Sever" za investitore.

U razgovoru za "Vreme", gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov kaže da je ovo važan korak i jedan od uslova da se dovedu investicije u grad i da se građanima Pančeva omogući zapošljavanje u realnom sektoru. "Ovaj projekat omogućava nam da evidentiramo imovinu, ubacimo podatke u jedinstvenu bazu koja će nam biti uvek dostupna sa objedinjenim informacijama na jednom mestu, a zatim u daljim koracima i da upravljamo imovinom, pre svega u smislu stvaranja uslova i zaokruživanja celokupnog procesa za privlačenje investicija i otvaranja poslovnih zona za nova radna mesta."

"VREME": Kada govorimo o investicijama, šta grad Pančevo nudi potencijalnim investitorima?

PAVLE RADANOV: Pančevo ima dva velika potencijala. Kao prvo, imamo velike poljoprivredne resurse. Raspolažemo sa 70.000 hektara obradivog zemljišta gde imamo ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju, ali nemamo prerađivačku proizvodnju. Takođe, Pančevo je sredinom prošlog veka doživelo pravu ekspanziju industrijalizacije, čiji razvoj mi hoćemo da nastavimo. Grad se nalazi u jugozapadnom delu Južnog Banata koji je kategorisan kao poljoprivredno područje. Od 70.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, 27.000 hektara koji su u vlasništvu države daje se u zakup licitacijom. Dakle, imamo ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju koju treba da očuvamo i unapredimo, a cilj nam je da razvijemo i napravimo snažan centar prerađivačke proizvodnje – povrtarstva i voćarstva. Kada je reč o poslovnoj klimi, važno je reći da smo prošle godine ušli i u proces certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Krajem prošle godine Pančevo je donelo Strategiju razvoja Grada Pančeva od 2014. do 2020. godine sa ciljem unapređenja poslovnog ambijenta. Šta će za poslovni ambijent značiti projekat "Upravljanje imovinom 1, 2, 3"?

Uređen sistem upravljanja gradskom imovinom predstavlja jedan od najefikasnijih instrumenata lokalnog ekonomskog razvoja. Realizacijom projekta "Upravljanje imovinom 1, 2, 3" gradovi Pančevo i Zrenjanin unaprediće svoje sisteme upravljanja imovinom, što će doprineti boljem planiranju prihoda i stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta u ovim sredinama, čime će oni postati konkurentniji i zanimljiviji zainteresovanim investitorima.

Jedan od ciljeva projekta bio je unapređenje digitalne evidencije imovine u gradu Pančevu. S obzirom na to da je evidencija imovine vođena na različitim mestima, neobjedinjeno, na papiru, i da nije omogućavala upravljanje imovinom na odgovarajući način, bilo je potrebno da se napravi jedinstvena evidencija koja će služiti kao osnov za upravljanje. Nabavljen je savremen softver, koji je po rečima stručnjaka koji su ga razvili, najnapredniji sofver u Srbiji. Dakle, osim toga što je instrument rada, ovakav softver omogućuje i javni prikaz imovinskog stanja za sve zainteresovane: privredu, investitore i građane. U tom softveru trenutno se nalazi više od šest hiljada jedinica imovine, s tim što se konkretni podaci o svakoj jedinici imovine stalno verifikuju i ažuriraju, jer je reč o "živom sistemu". Upravljanje imovinom nam služi kao osnov za upravljanje lokalnim ekonomskim razvojem. Softver će omogućiti da formiramo portfolija naše imovine, da tačno znamo šta je naše, koliku nam to dobit ili gubitak donosi i da li možemo da idemo ka tome da stvorimo što veći profit. Dakle, da opremimo imovinu koja je u prvim zonama i da je izdamo, a imovinu koja je u nekim manje zanimljivim zonama ili da prodamo (ako se ne isplati ulaganje u nju) ili da ustupimo nevladinom sektoru, ili da na neki drugi način isplaniramo njeno korišćenje.

Šta je važno kada govorimo o uspostavljanju sistema upravljanja imovinom?

Jedan od ključnih elemenata u uspostavljanju sistema upravljanja imovinom jesu pravni okvir i lokalna akta koja treba doneti da bi se regulisali obaveze, zadaci i vremenski okvir. Zbog toga je sklopljen sporazum sa svim učesnicima u procesu popisa i upisa imovine – sa devet partnera u Pančevu i isto toliko u Zrenjaninu. Reč je uglavnom o institucijama i javnokomunalnim preduzećima. Donet je i Pravilnik koji definiše svačiju ulogu i način rada. Osim što smo definisali procedure oko popisa i upisa imovine, tim koji je radio na implementaciji ovog projekta napravio je i imovinski Akcioni plan za 2015. i 2016. godinu za Pančevo, koji obezbeđuje da se nastavi proces uspostavljanja upravljanja imovinom i nakon završetka projekta.

Koliko sam shvatio, u Srbiji je slabo zastupljena ovakva vrsta posla – upravljanje imovinom?

Da, opšti cilj projekta bio je da primenimo preporučenu metodologiju u upravljanju imovinom, budući da je to jedan nov posao za koji još uvek ne postoje ni obrazovni profili, ni u srednjim školama ni na fakultetima. Ta oblast nije uređena na nivou države, pa samim tim ni na nivou lokalnih samouprava, tako da sada zapravo uvodimo jedan novi sistem.

Preporučena metodologija obuhvata 30 koraka, a naš projekat obuhvata prvih 15 – sprovedenih za uvođenje sistema popisa i upravljanja imovinom. Preostali koraci biće napravljeni u sklopu pomenutog Akcionog plana upravljanja imovinom za period 2015. i 2016. godine. Uvođenje svakog novog sistema podrazumeva da su ljudi obučeni za nove poslove koje treba da obave, da postoji kadar sa potrebnim znanjima i veštinama, da postoje određeni tehnološki i tehnički uslovi, tako da smo sa našim partnerskim gradom Zrenjaninom održali 10 mentorskih dana i dve obuke namenjene donosiocima odluka i stručnim službama, a sve aktivnosti smo implementirali u koordinaciji sa partnerima. Takođe, urađene su i LED mape koje nam obezbeđuju fizički prikaz naše imovine na orto-foto podlozi, na kojima će se videti tačkasti prikaz poslovnog prostora grada, biće označene parcele grada, granice važećih planova, poslovne zone i granice građevinskih zona.

Kako se u ove planove za razvoj Pančeva uklapa nova poslovna zona "Sever"?

U prethodnoj godini, veliki rad i trud uložili smo na formiranju Severne industrijske zone, koja može da postane i centar prerađivačke proizvodnje. Rešili smo problem i skinuli teret u vidu nepovoljnog ugovora i zakupa zemljišta, doveli vodu, podigli trafostanicu, a izgradnjom grudobrana stekli su se uslovi da se ukine i zabrana gradnje na ovom području. Takođe, inicirali smo i rešavanje problema oko povezivanja na saobraćajnicu, i mogu da kažem da će u obećanom roku Severna industrijska zona biti spremna za investitore. Takođe, ovo je način da, kao odgovorna vlast, omogućimo šansu da se naši građani zaposle u realnom sektoru na teritoriji grada. Poslovna zona "Sever" biće puštena u funkciju u prvom kvartalu 2015. godine, a mi već radimo na tome da je "agresivnije" predstavimo ekonomskim atašeima iz drugih zemalja, i da Vladi Srbije pokažemo šta smo uradili. Takođe, postoji mogućnost da na tom području formiramo i "slobodnu zonu", a da osnivači budu Grad Pančevo, NIS Gaspromnjeft, HIP Petrohemija i HIP Azotara. Pred Novu godinu održan je prvi sastanak po ovom pitanju u Upravi za slobodne zone i u toku su pregovori sa Ministarstvom finansija Republike Srbije. Naš plan je da Pančevo postane još vidljivije za investitore, a svi zajedno ćemo raditi na privlačenju kako domaćih tako i stranih ulagača u naš grad. Očekujemo i od Vlade Republike Srbije i od institucija Evropske unije da nam pomognu da Pančevo bude vidljivo i prepoznato kao povoljno za domaće i strane investicije.