U Kragujevcu, glasila je vest objavljena 23. marta, nijedan student nije došao u Studentsku polikliniku na vakcinaciju protiv korone koja je počela prethodnog dana. Pretpostavka iz kragujevačkog Doma zdravlja glasi da razlog leži u tome što je studentima jedina dostupna vakcina bila Astra-

-Zeneka, premda je upravo tu vakcinu već bilo primilo 2000 Kragujevčana posle čega, kako je rečeno, nije bilo neželjenih efekata. Kako se sablažnjenost i "udarci" najšire javnosti upućeni akademcima nisu stišavali, dva dana posle objavljene vesti ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić posetio je Studentsku polikliniku u Beogradu. Kao u pravom filmskom obrtu, rekao je za medije da vakcinacija studenata protiče "perfektno" i da su im na raspolaganju tri vakcine – AstraZeneka, Fajzer i Sinofarm. Dodao je da su za proces imunizacije beogradskih studenata određena još dva punkta – u Studentskom domu "Karaburma" i u Studentskom gradu na Novom Beogradu.

"Studenti se u velikom broju prijavljuju za vakcinaciju", rekao je Ružić navodeći da su ankete pokazale da se znatan broj studenata već vakcinisao u rodnim mestima. Pritom im se zahvalio na odgovornom odnosu jer, kako je rekao, do sada nije bilo intenzivnijeg zaražavanja virusom korona na fakultetima i u studentskim domovima. Istom prilikom, v.d. direktorka Studentske poliklinike dr Marija Obradović, objasnila je da su već vakcinisani studenti iz prioritetnih grupa, kao i studenti završne godine medicine. I dodala da su dosadašnje ankete pokazale da je 20 odsto studenata spremno da se vakciniše, kao i da se do sada vakcinisalo nešto više od hiljadu njih.

Tragom svih objavljenih informacija – i onih o potpunom izostanku studenata sa vakcinisanja i onih o njihovom perfektnom odzivu – "Vreme" je pokušalo da dođe do novih i relevantnih podataka. Nekoliko dana kasnije pitali smo u Studentskom gradu kakav je "prolaz" studenata u ambulanti za vakcinisanje i kako ocenjuju njihov odziv, ali smo radi potpunije informacije upućeni na Studentsku polikliniku. Tamo smo, doduše, prethodno već zatražili podatak o tome koliko studenata u proseku dnevno dođe da se vakciniše, kao i dodatne informacije o pomenutim anketama koje svedoče o njihovom izuzetnom interesovanju, što bi u beogradskim uslovima značilo fantastičnih 24.000 studenata koji žele da se vakcinišu – no, osim ljubaznog izvinjenja zato što ne mogu da stignu da odgovore, više ništa nismo dobili.

Tražili smo i od drugih institucija podatak o broju odnosno procentu mladih, od 18 do 30 godina, koji se zbog korone nalaze na kliničkom lečenju. Bio bi to makar jedan kvantitativan pokazatelj koji bi mogao dublje osvetliti stav odnosno antistav mladih prema vakcinaciji. Institutu "Batut" se, izgleda, nismo obratili na pravi način. U Gradskom institutu za javno zdravlje saznali smo da oni, a ni "Batut", te podatke nemaju i bili upućeni na Ministarstvo zdravlja, odakle, naravno, nikakav odgovor nije stigao. Sada se već s pravom možemo zapitati da li se uopšte vodi evidencija o strukturi kovid pacijenata na kliničkom lečenju, koja institucija je obavezna da se time bavi i zašto se traženi podaci uskraćuju?

S obzirom na nedoumice studenata, ali i šire populacije, u efikasnost i valjanost novih vakcina, o čemu svedoče i mnogobrojne medijske ankete, hteli smo da razrešimo makar jednu dilemu. Obratili smo se nadležnima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva pitajući ih da nam navedu koje vakcine protiv kovida 19 kod nas imaju uvoznu a koje upotrebnu dozvolu i šta te dozvole konkretno znače, ali ni slova od odgovora nismo dobili.

Nesvakidašnja je koncentracija ćutanja eminentnih institucija i pojedinih stručnjaka iz njih koji se nalaze na odgovornim mestima; nesvakidašnje je snažan očito pritisak na njihovu javnu reč i na protok informacija u javnosti. Ko ih pritiska i zašto, ostaje otvoreno pitanje kada postaje sve jasnije da još jedino istinita, činjenična informacija plasirana javnosti može spasiti dalji proces masovne imunizacije i uliti poverenje i sigurnost još uvek nevakcinisanog ali kolebljivog dela stanovništva kako u ceo sistem, tako i u vakcine.

UJEDINJENI PROTIV KOVIDA I ĆUTANJA

"Studenti nisu ni glupi, ni neprosvećeni", kaže za "Vreme" eminentni epidemiolog dr Zoran Radovanović iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida, "iako i do njih stižu razne kontradiktorne poruke o vakcinama na osnovu čega i među njima postoje razlike. Recimo, studenti medicine su ipak u znatnom broju odmah prihvatili vakcinaciju, a ostali manje. Ali, ne zato što su paranoidni ili žrtve teoretičara zavere, nego zato što im je na primer kao u Kragujevcu ponuđena samo jedna vakcina pri čemu su imali informaciju da njen rok ističe tog dana. I postavili su pitanje: zašto nam se nudi samo ta vakcina? A onda, stigla je i priča o tromboembolijama od te vakcine, pa bez obzira koliko bila neosnovana, ona može da stvori opravdanu bojazan. Studenti imaju iskustva i od letos, kada im je bilo naređeno da svi u Studentskom gradu moraju da se testiraju, međutim testom čiji je rok trajanja isticao za nekoliko dana. Oni nekad znaju, a nekad i slute da su zloupotrebljeni. To je prvo. A drugo, zna se da okorelih antivakcinaša ima jedan do dva odsto u populaciji, sa malo blažim kriterijumom i pet odsto. Na njih ne vredi uticati, jer tu argumenti i zdrav razum ne pomažu. Stvar je u tome da se treba boriti za duše tih nekoliko desetina procenata neodlučnih koji zaista traže informacije."

Kako su uopšte mladi u Srbiji, a prvenstveno studenti, postali tema broj jedan kada je reč o masovnoj imunizaciji protiv kovida 19, kada od početka tog procesa njih niko nije pominjao, nije ih svrstavao u prioritetne grupe niti pozivao da se vakcinišu? Najzad, njihovo masovno interesovanje za vakcinaciju nema uporište ni u ostalim evropskim zemljama, u kojima vlada hronična nestašica i glad za vakcinama i u kojoj su prioriteti strogo postavljeni – da se građanstvo vakciniše počev od najstarijih. Ni roditelji mladih u tim zemljama, sredovečni pedesetogodišnjaci još nisu došli na red za vakcinu i nadaju se tome u najboljem slučaju tek na jesen.

"Ovde u Srbiji", kaže nam u razgovoru P. V., student Medicinskog fakulteta u Beogradu, "borba da se mladi vakcinišu proizilazi iz toga što među starijima gotovo da i nema više zainteresovanih za vakcinaciju. Mi smo prvom dozom vakcinisali oko 1.300.000 ljudi, a na e-upravi se prijavilo oko 1.400.000 do 1.500.000, i vidim da se sada ide po kompanijama i organizacijama kako bi se što veći broj ljudi privoleo da primi vakcinu. Kada su bile velike gužve i redovi na Sajmu tada niko nije pominjao da treba da se vakcinišu mladi. Generalno, imamo vakcina ali nemamo ljudi koji hoće da prime tu vakcinu, i zbog toga se sada ide na to da primi svako ko može i hoće da je primi."

Upitan kakvo je interesovanje među njegovim kolegama sa fakulteta, on kaže da je na Medicinskom fakultetu krajem januara prosleđena informacija da je sklopljen dogovor sa Studentskom poliklinikom o vakcinaciji studenata medicine i to samo starijih godina uz poziv da se prijave: "Do sada su bila dva kruga prijavljivanja i mislim da sada kreće treći krug. Bila je naravno mogućnost da biramo koju hoćemo vakcinu, a tokom trećeg kruga prvo su ponudili AstraZeneku. Moguće da na poliklinici nemaju u istom trenutku sve četiri vakcine. Po mojoj proceni, interesovanje studenata medicine je bilo između 40 i 60 odsto. Na medijima je bilo i da su u Nišu medicinari imali veoma dobar odziv. Inače, rekao bih da među medicinarima nema toliko same podozrivosti i sumnje u kvalitet i bezbednost vakcina, nego je možda eventualni uzrok tome zašto neko neće da se vakciniše – zato što je mlad, pa čak i ako se zarazi koronom ne vidi sebe u velikoj opasnosti. Mnogi će reći da ne znaju nijednu osobu do 30 godina da je imala neku težu sliku, nešto više od temperature koja je trajala dva-tri dana."

Njihov profesor u penziji, dr Radovanović ipak upozorava na to da i mladi mogu imati teže kliničke slike, pa i završiti na intenzivnoj nezi, iako se to ređe dešava: "Čak iako oboleli nema tako dramatičan klinički tok, nekada ostanu posledice na krvnim sudovima. Za sada znamo da u ređim slučajevima, i kod onih sa blagom slikom ostaju oštećenja na unutrašnjim organima koja su prevashodno posledica oštećenja unutrašnjeg zida krvnih sudova. A zdravstveno-prosvetna akcija koja se sada odnosi na mlade trebalo je od samog početka da se odnosi i na sve druge. U trenutku kada je ugovarana nabavka vakcina i kada su dobijena prva obećanja morala je da usledi akcija prosvećivanja, objašnjavanja, mnogo energičnija nego što smo je imali. Međutim, našim vođama je bilo važno da budu lideri u regionu, da nabave najviše vakcina, a posle šta će s njima da bude nekako im je promaklo."

NAUKOM PROTIV KORONE

Mladi, kao slika opšte populacije u malom, u pretežnoj meri i dalje sumnjaju i postavljaju pitanja na koja traže moguće odgovore, a to pravo im niko ne može osporiti, jer i od nauke bi bilo previše ako bi tražila da se u nju veruje kao u dogmu. Sumnje u to da li su vakcine dovoljno ispitane, šta znači "dozvola za hitnu upotrebu leka", treba li da strahuju od dugoročnih negativnih posledica, mogu li vakcine da eventualno izazovu sterilitet, šta sve čini toliko pominjanu treću fazu ispitivanja, prvenstveno su rezultat izostajanja bilo kakvog sistemskog napora u opštem informisanju.

"Najvažnije je bilo da pripremite populaciju, da im pružite mogućnost da razreše dileme koje imaju, a to je u velikoj meri izostalo", kaže dr Radovanović. "Potrebno je ljudima detaljno i naučno objašnjavati, to bi trebalo da bude posao izabranog ili porodičnog lekara, samo što su sada i lekari preopterećeni. Recimo, ako proizvođač vakcine konstatuje da je ona bezbedna i efikasna, ali ima izvesnu zadršku u slučaju trudnica to ne znači da je ona štetna za trudnice, nego da u toj fazi još uvek nema podataka. Neko to onda u javnosti interpretira na obrnut, pogrešan način. Ispostavilo se da je među ispitanicama bilo žena koje nisu ni znale da su trudne u vreme kada su dobile vakcinu ili su zatrudnele malo kasnije, i pokazalo se da štetnih efekata nema. Kod nas su vraćali sa vakcinacije mlade žene koje planiraju trudnoću, a mi smo uvek davali trudnicama upravo model kineskih vakcina, umrtvljenih virusa, protiv gripa se čak savetuje da trudnica dobije takvu vakcinu. Postoji mnogo toga što se predstavi kao opasnost kao, na primer, sterilitet za šta nema nikakve logike. I kako vi sad uspešno da demantujete nešto što je već usađen crv sumnje, pa ma koliko pričali da je to praćeno, da nikakvih indicija nema niti ikakvog razumnog objašnjenja zašto bi do toga došlo. Postoji logičan pristup svemu, svakom pitanju, zasnovan na onom najboljem što jedan naučni metod može da pruži."

Uveliko uzdrmano poverenje građana u doslednost sistema i njegovog kriznog štaba – od sporih i selektivnih odluka o merama čas kao da virus kosi sve pred sobom, čas kao da uopšte ne postoji, od krajnjeg stezanja za jedne i potpunog popuštanja drugima, od zatvaranja svega što radi i proizvodi do raskalašnog otvaranja granica, pa sve do, možda i glavnog, odustajanja od dobro planirane strategije vakcinacije po prioritetima – na kraju ostavlja duboko uzorane brazde za razvijanje nekih "sopstvenih", "alternativnih" misaonih tvorevina "imunih na koronu".

Za to naš sagovornik P. V., student medicine, najviše krivi medije koji takvu sliku stvaraju prenoseći informacije ljudi koji, kako kaže, uopšte ne bi trebalo da budu promovisani, niti su relevantni da pričaju o takvim temama. "Do skora uopšte nisam shvatao koliki je njihov uticaj na proces vakcinacije, na primer ono što govori dr Nestorović. Znao sam da on ima određen uticaj, ali kad sam video da na Jutjubu ima recimo po pet, šest video-klipova sa milion do milion i po pregleda, onda je to stvarno zabrinjavajuće. Uz to, moramo dodati i poverenje u krizni štab koje je izgubljeno još odavno, a i stepen zdravstvenog obrazovanja, odnosno kulture koji nam je jako nizak."

Profesor Radovanović tvrdi da su prorežimski mediji ne samo tolerisali nego promovisali antivakcinaše: "Nisu morali da u svoje medije ubacuju destruktivne poruke Nestorovića, Dane Grujičić, Jovane Stojković i mnogih drugih, jer to sluđuje građane. Nisu morali da pomažu u prosvećivanju, ali nisu morali ni da odmažu".

Halabuka od tri dana u kojoj su "glavni junaci" bili studenti polako se stišava, racionalizuje, pa i zaboravlja. Smenila ju je nova halabuka zbog vakcinisanja svih zainteresovanih iz regiona, salve pohvala i čestitanja srpskoj državi i njenom predsedniku Vučiću što su im za razliku od njihovih matičnih zemalja omogućili vakcinisanje. No, smeši nam se novo društveno "čudo" – da li će se, gde će se i kada će se Aleksandar Vučić vakcinisati i da li će za sobom povući, kako sam tvrdi, još 500.000 novovakcinisanih. Za to vreme, ona velika troma grupa "sumnjivaca" koja nije u prvom naletu pristala na vakcinu, ali je možda odlučujuća za postizanje kolektivnog imuniteta i dalje čeka na svoje pravo da zna nešto više, da bude što više i što naučnije informisana o rezultatima dosadašnje vakcinacije, pa tek onda da poveruje. U strateškom smislu ta grupa je upravo sada prioritetna, a tu Vučićevo javno vakcinisanje u nekom selu ništa ne pomaže.