Intervju – Jugoslav Ćosić, novinar i direktor programa TV N1

foto: marija janković

Uvod u istrebljenje medija

"Te novine ‘Alo’, kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije. Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika"

Pre samo osam meseci Jugoslav Ćosić, novinar i urednik na televiziji N1, voditelj emisije "Pressing", dao je intervju "Vremenu", a njegova fotografija je bila na naslovnoj strani. Za nepunih 29 godina koliko izlazi "Vreme" i 1486 objavljenih brojeva, novinari koji su dali intervju "Vremenu", a pogotovo oni koji su zaslužili naslovnu stranu, mogu se nabrojati na prste dve ruke. Najnovija, prolećna ofanziva predsednika Aleksandra Vučića i njegovih odanih boraca iz i oko Srpske napredne stranke na preostale nezavisne medije izgleda da je najjača za poslednjih sedam godina njihove vladavine. U napadima na televiziju N1 Srbija koristi se najteža artiljerija i to je povod za još jedan intervju sa Jugoslavom Ćosićem.

"VREME": Kako se osećate kada posle tako kratkog perioda ponovo razgovaramo?

JUGOSLAV ĆOSIĆ: Da citiram Matiju Bećkovića, koga su u jednoj prilici novinari obavestili da je dobio neku nagradu i pitali kako se oseća povodom nagrade koju je dobio, a bilo je to valjda devedesetih. Rekao je: "Osećam se kao neko kome su javili dobru vest, ali u trenutku kada prisustvuje sahrani." Na stranu humor, pa i crni, to je samo trenutak u kom ne uživam, jer jasno je, radi se o poziciji u kojoj se nalaze N1 i drugi nezavisni mediji u Srbiji na koje se vrše ekstremni pritisci. Nisu vesele teme.

Predah od napada na N1 završio se u martu ove godine nakon ulaska učesnika protesta "Jedan od pet miliona" u zgradu Radiotelevizije Srbije (RTS). Vašoj televiziji je zamereno neprofesionalno izveštavanje sa tog događaja, a premijerka Ana Brnabić je smatrala da N1 ćuti kada je u pitanju "fizički upad Đilasa, Obradovića i Vuka Jeremića u RTS sa motornim testerama". Da li ste nešto prećutkivali?

Ako je tako rekla, premijerka nije govorila istinu. Nije tačno da je N1 ćutao. N1 je u dnevniku u našoj ključnoj informativnoj emisiji, kroz prilog u kom sam i ja učestvovao i kroz stavove drugih sagovornika, jasno osudio upad u RTS. Ja sam, takođe, lično na svom profesionalnom Tviter profilu jasno osudio taj gest. Samo neko ko je stvarno slep ili zlonameran može da kaže da to nije video.

Dakle to smo, kao medij, potpuno jasno osudili. Problem je u tome što su prisustvo kamere i reporterke N1, odnosno prenos uživo, u velikoj meri onemogućili kasniju manipulaciju sa tim šta se u RTS-u zaista događalo. Da podsetim, mi smo u tom specijalnom programu prenosili i vanrednu konferenciju za novinare ministra policije, vanredni dnevnik RTS-a kao i gostovanje direktora RTS-a na njihovom programu. Ali uz premijerkinu izjavu, kao gosti su se, narednog dana, na nekim nacionalnim televizijama ređali i njeni ministri, svi odreda optužujući N1 da podržava nasilje i da poziva građane u RTS kako bi protest bio masovniji. Čak je i predsednik Srbije izjavio kako bi on sa lakoćom mogao da pošalje 10.000 ljudi ispred N1, koji će tamo ostati dok ne promenimo programsku politiku, ali kako to, eto, ne bi bilo u redu, on to neće uraditi.

To je kao u onom vicu ili anegdoti o Staljinu koji je jednog jutra izašao ispred kuće i video pionire kako se igraju. Prišao im je i pomazio ih po glavi, a mogao ih je streljati. To je bio apsolutno organizovan napad na N1 od strane državnih funkcionera, koji je doveo do talasa novih i opasnih pretnji novinarima N1, i tada smo odlučili da se obratimo brojnim međunarodnim organizacijama i da tražimo zaštitu.

Početkom aprila član borda N1 Brent Sadler napušta N1 i Junajted grupu. Otprilike u isto vreme, u medijima bliskim trenutnoj vlasti u Srbiji pojavljuju se tekstovi o takozvanom Hardingovom izveštaju. Da li je to koincidencija ili se samo tako čini?

Ne znam stvarno da li se radi o koincidenciji ili nečem drugom.

Šta je u stvari Hardingov izveštaj?

Obična analiza koju kompanije povremeno naručuju od spoljnih profesionalaca, kako bi stekle još bolju sliku o funkcionisanju pojedinih segmenata. Analiza je naručena za potrebe članova borda Junajted medija i Junajted grupe. Oni su je i dobili. Koliko mi je poznato, nikom drugom i nije bila namenjena. Posebno ne javnosti.

Na portalu Antidot je pisalo da taj izveštaj navodi veliku pristrasnost u izveštavanju N1 Srbija u vezi sa Telekomom i aspiracijama te kompanije da uzme veću ulogu u pružanju telekomunakacionih usluga. Takođe, Antidot navodi da N1 ima saveznike u istoj misiji u nedeljnicima NIN i "Vreme", portalima BIRN, Krik i Cenzolovka, dnevnom listu "Danas", NUNSu, silnim opozicionim strankamaZašto Junajted grupa ne objavi taj dokument i dokaže da su optužbe neosnovane?

Junajted medija je već saopštila da su sve te optužbe neosnovane i da je gotovo sve što je objavljeno, osim ponekog imena, netačno. Izveštaj je prema saopštenju Junajted medije takav da je učvrstio poverenje grupe u sva tri centra N1. Da li će da ga objavi, to je do grupe. Ja lično ne vidim ni jedan jedini razlog zašto bi to uradili. Čak i da to urade i da se vide sve razmere spina, sutra će biti izmišljena nova afera. Rezervoar neistina i spinova vlasti je u našem slučaju beskonačan, kao i potencijal nuklearne elektrane. Ali i Černobilj je imao taj potencijal.

A u vezi sa pisanjem Antidota, analizama i citatima Hardingovog izveštaja, to vam je kao sa Higsovom česticom. Niko je nije video, ali svi imaju svoju teoriju i objašnjenje šta je to. Sa stopostotnom sigurnošću mogu da vam kažem: šansa da su takozvani Hardingov izveštaj pročitali Goran Vesić, urednici Antidota i razni drugi likovi koje citiraju je ista kao i šansa da su ga pročitali učesnici rijalitija "Zadruga". O nekoj zaveri nezavisnih medija je besmisleno da razgovaramo.

U vezi sa tekstom Antidota mogu da vam kažem da u njemu osim izmišljotina vidim i jednu metodičnost, a to je da su uspeli da na jednom mestu pažljivo skupe sve spinove i laži o grupi, N1, a i o meni lično, uključujući i uvrede. Znam neke urednike u toj mreži. Nikada nisam mogao da zamislim da će se spustiti do takve moralne provalije.

Prošle nedelje je zamenik gradonačelnika Goran Vesić optužio televiziju N1 da vodi kampanju protiv gradske vlasti i kao dokaz za to izneo na svom Fejsbuk profilu internu prepisku između urednika i novinara N1. Da li je ta prepiska autentična?

Jeste, ali radi se samo o delu tog imejla koji se odnosi na zadatak novinara koji je pratio konkretan događaj na kom je bio zamenik gradonačelnika. Tu su zadaci i svih ostalih reportera koji su tog dana bili na smeni, kao i raspored urednika i voditelja u dnevnim emisijama. U njemu nema apsolutno ništa sporno ni kontroverzno. Verujem da ste videli taj citat. U njemu je samo zadatak novinaru da isprati taj događaj kao i da zamenika gradonačelnika pita za gužve u gradu i da li je čitao Hardingov izveštaj pošto je o njemu više puta govorio u različitim medijima. Svaka televizija pravi takav plan za sutradan. I u svakoj televiziji ga prave urednici.

Sve što Goran Vesić govori je čista izmišljotina. Niti u tom imejlu ima bilo kakve direktive da se napada gradska vlast, a u to mogu da se uvere svi koji pročitaju taj citat, niti sam taj imejl ja poslao, niti je bilo ko vršio mobing nad novinarima N1. Zamenik gradonačelnika to odlično zna i svesno govori neistine u svojoj ličnoj borbi da opstane i da postane kalif umesto kalifa, u gradu koji sve dublje tone u haos a sve je teže održavati iluziju da je sve u redu. Tim pre što je N1 veoma nezgodan medijski svedok jer pratimo grad iz dana u dan.

Mislim da je njegova najveća frustracija što nema mnogo poverenja. Ima faraonsku ambiciju a najmanje mu veruju u samom SNS-u. To shvatamo iz neformalnih razgovora sa članovima SNS-a. A da je tako, govori i to što SNS nije smeo da ga postavi za gradonačelnika nakon poslednjih beogradskih izbora. I on to odlično zna. Jer radi se o ekstremnom političkom preletaču. Od jednog od najbližih saradnika Zorana Đinđića postao je jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića. Ta priča nema veze ni sa Đinđićem ni sa Vučićem već isključivo sa gospodinom Vesićem i njegovim političkim moralom. O političkim preletačima smo inače pravili specijalnu dokumentarnu emisiju. Glavna zvezda je upravo on.

Zbog svega toga njegova mržnja prema N1 je epska. Ali je tek sada očigledno dobio dozvolu da otvori taj čir. Naravno da sa ovolikom kontrolom medija sistem može da održava mnoge iluzije. Ali i to ima svoje granice jer ljudi nisu slepi. Zamenik gradonačelnika je vlasti koristan u određenoj meri, ali ona je sada već suočena sa izazovom ozbiljnog građanskog fronta u prestonici, upravo zbog Gorana Vesića i načina na koji vodi politiku u gradu. Iz mog novinarskog ugla biće zanimljivo videti da li će na predstojećim izborima sledeće godine, a predsednik je najavio i lokalne, SNS smeti da rizikuje sa njim. Mogli bi da prođu kao Erdogan u Istanbulu.

Kako je Vesić došao do te prepiske?

To je pitanje za njega. A učinićemo sve da ga isto to pita i tužilac posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.

Pa, upravo je taj tužilac, Branko Stamenković, izjavio da neće pokrenuti istragu protiv Gorana Vesića. Ako tužilac kaže da nema krivičnog dela, onda je neko iz N1 dao taj podatak Vesiću ili nekom njemu bliskom, a ako advokati N1 spremaju krivičnu prijavu, znači da je Vesić taj podatak na određeni način ukrao. Ko je u pravu?

Pre verujem u to da nam službe protivzakonito presreću komunikaciju. I tužilaštvo po zakonu mora da postupa po našoj prijavi. Ali ako za trenutak i zanemarimo pravni i bezbednosni aspekt, to što je Vesić uradio je skandal i sramota za sebe. Ne znam da je to ikada iko uradio. Lično mislim da je SNS-u i vladajućoj koaliciji naneo ogromnu štetu, koliko god ga javno branili. Taj potez je momentalno ušao u fokus svih međunarodnih institucija i organizacija koje prate šta se događa sa medijima u Srbiji.

Junajted grupa je izdala još jedno saopštenje prošle nedelje u kojem navodi da vlast u Srbiji sprovodi negativnu kampanju protiv ove kompanije i u inostranstvu. Šta nanosi veću štetu vašoj televiziji: napadi u Srbiji ili van nje?

N1 pokušavaju da zastraše i kompromituju različitim metodama, a štetu uporno pokušavaju da naprave Junajted grupi. I u Srbiji i u inostranstvu. Samo što u Srbiji imaju podršku ogromne većine medija koju kontrolišu. Napokon su shvatili da N1 ima čvrstu i trajnu podršku investitora za uređivačku politiku i da se tu ništa neće menjati, pa je sve oružje upereno na uništenje same grupe jer misle da je to jedini put da se uguše ne samo N1 već i drugi nezavisni mediji. Nebitno je što u Junajted grupi radi više od 3500 ljudi čije porodice žive od toga.

Mislim da je vlast spremna na sve samo da bi ugušila svaku kritiku i nezavisne medije. Grupa je u saopštenju, koje pominjete, jasno rekla da će se tome suprotstaviti, da će nastaviti da se razvija i da će nastaviti da podržava N1. Nije moje da branim ni grupu ni Dragana Šolaka, znaju to sigurno dobro i sami, ali kad me već pitate, izneću svoje novinarsko zapažanje. Pogledajte sve afere u poslednjih sedam godina, ali i pre. Sve sporno da spornije ne može biti. Od Mobtela, Luke Beograd, TC Ušća, postavljanja optičkih kablova uz koridor 10, do Beograda na vodi, Er Srbije, prodaje PKB-a i Galenike. Sve godinama samo pršti od afera, napada, optužbi i krivičnih prijava. Nikada i ni u jednoj aferi nisu pomenuti ni SBB ni ime Dragana Šolaka sve do 2014. godine, kada je N1 počeo sa radom. Da li vam to nešto govori? Tada su odjedanput i SBB i Šolak izronili kao podmornica. Odjednom se SBB razvijao nekorektno i uz političku pomoć.

A pogledajte šta trenutno radi Telekom. Svaki dan nam se javljaju građani i obaveštavaju nas. Divljački raskopavaju trotoare i razvlače svoju optiku do zgrada a onda ulaze u zgrade obmanjujući stanare da imaju saglasnost većine, štemuju zidove i razvlače svoje kablove tamo gde je već SBB. Nemam apsolutno ništa protiv konkurencije u bilo kojoj oblasti uključujući i medije, ali sam protiv nasilja i bezakonja. Kada im neko od stanara uporno traži na uvid napismeno tu saglasnost, samo nestanu i nikad se više ne pojave. Ako prođe, prođe. Po reakcijama građana vidim da je to provaljeno. Podržavam razvoj Telekoma, ali ovde se radi o političkom projektu i kontroli medijskog polja. Mi o ovom razvlačenju kablova ne izveštavamo upravo zbog toga što smo deo Junajted grupe, mada zaista imamo pravo na to jer se radi o akcionarskom društvu čiji je većinski vlasnik država. Uz to, ako ste primetili, kad god izveštavamo o Telekomu ili o nekom projektu Junajted grupe, obavezno na kraju svakog teksta ili priloga objavljujemo da je N1 deo grupe. Upravo da naše gledaoce ne bismo dovodili u zabludu. To radimo samo mi.

U jeku napada na vas i na vašu televiziju u martu ove godine vi ste na vašem Tviter nalogu napisali: "Medijski SS odred ALO nastavlja sa konstrukcijama i napadima na N1 i njegove reportere." Da li se kajete zbog te izjave?

Naravno da se ne kajem. Rekao sam istinu. To što su uradili stvarno liči na medijski SS odred. Iz našeg prenosa građanskih protesta uživo na Fejsbuku izvukli su jedan od milion komentara koji stvarno nije korektan i u kom se pominje "rumunski" scenario. Komentari na Fejsbuku idu takvom brzinom da niko ne može da ih kontroliše. I onda su nas optužili da N1 poziva na ubistvo Aleksandra Vučića.

Ali oni su samo deo te armije medijskih poltrona koji nemaju nijednu kočnicu: ljudsku, etičku ili profesionalnu. Samo interes. Meni se čini da se nezavisnim medijima u Srbiji danas događa isto ono što se događalo Jevrejima u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj 1936. godine. Uvod u istrebljenje. Te novine "Alo", kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije.

Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika. A sedište N1, koji permanentno napadaju, je u Luksemburgu. Nije na Dedinju. I uređivačka politika je definisana u Luksemburgu u skladu sa najvišim evropskim standardima profesionalnog novinarstva. N1 u sva tri centra svakodnevno ima sastanke sa članovima uredničkog borda iz Luksemburga. Na tim sastancima, koji su vođeni iz Luksemburga i vode ih članovi borda koji nisu iz Srbije, dogovaraju se teme u danu i to za sve ključne emisije. I svakog dana se rade izveštaji o dnevnim planovima u sva tri centra. Na njima se takođe razgovara i o drugim uredničkim temama i analizira se program. To je jedan veoma ozbiljan i odgovoran njuz-inženjering.

Iz istog broja

Reagovanje

Preko Todorovih leđa

Prim. dr sci. Todor Jovanović

Upravnici zgrada

I ovakvi i onakvi

Petar Jeremić

Portret savremenika – Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Dobar ministar svojih šefova

Radmilo Marković

Kako je medijska kompanija »Novosti« postala državni organ

Brza, kratka i jasna krađa

Zlatko Čobović

Smrti u fabrici »Milan Blagojević«

Bilo ih je dvadeset i jedan…

Davor Lukač

Intervju – Radoslav Rale Milenković, glumac i pozorišni reditelj

Moramo da očistimo društvo od parazita

Nedim Sejdinović

Slučaj D. Đ.

Medijska hajka na decu

Tamara Skrozza

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu