Za "Vreme" iz Soluna

Usred letnje turističke sezone, dok ponovo raste broj zaraženih od kovida 19 i preti mutirani delta virus, u Grčkoj su u sredu 14. jula antivakseri održali velike demonstracije. Uz parole "NE obaveznoj vakcinaciji!", "Sloboda!", "NE podelama! NE ucenama! NE terorizmu!", "Ne gradiš imunitet, gradiš sebi zatvor!", više hiljada ljudi okupilo se na protestima protiv obavezne vakcinacije i novih mera vlade premijera Kirijakosa Micotakisa. Tako su se protivnici vakcinacije, a pogotovu obavezne vakcinacije, sa grčkim zastavama i krstovima u Atini okupili ispred grčkog parlamenta. U Solunu je hiljade demonstranata marširalo obalom i okupilo se kod Bele kule. Mnogi su pevali himnu, dok je malo njih nosilo zaštitne maske.

Za sada je oko 45 odsto grčke populacije kompletno vakcinisano, još 10 odsto samo jednom dozom, što znači da je polovina stanovništva i dalje nezaštićena i izložena zarazi, a masovna vakcinacija umesto da se ubrzava, svakim danom se sve više usporava.

Antivakseri u Grčkoj su veoma šarolika grupa sastavljena od ksenofoba svih vrsta – od uplašenih od nepoznatog koje dolazi iz nauke i tehnologije, preko verskih fanatika, pa sve do paranoičnih, ekstremnih desničarskih teoretičara zavere. Među njima se nalazi i mali broj "alternativaca" koji su skeptični prema konvencionalnoj medicini i "farmaceutskim kartelima". Svima njima je zajedničko nepoverenje, zbunjenost, dezinformacije, strah i paranoja. "Ljudi su zbunjeni onim što se priča. Čuli smo o trombozi od koje se umire. Astra Zeneka je čas dobra, čas nije. Fajzer i Moderna su nove tehnologije. Da li ti znaš kakve ćeš posledice od toga imati za pet godina? Ja ne znam pošto nisu izvršena klinička ispitivanja. Samo se ti vakciniši, ja ću da sačekam da vidim. Nosim svoju maskicu, roditelji su mi se vakcinisali, nikoga ne ugrožavam," priča jedan solunski frizer.

NOVE MERE PROTIV PANDEMIJE

Neposlušnost takozvanog pokreta protiv vakcinacije naterala je vladu da preduzme nove mere čija je taktika "štap i šargarepa", jer osetljiva grčka ekonomija ne bi izdržala još jedan lokdaun. Da bi socijalno najaktivniju populaciju staru između 18 i 24 godine motivisala da se vakciniše, vlada je odlučila da im pokloni 150 evra pod uslovom da prime bar jednu dozu vakcine. Ovaj novac će se davati u obliku "e-novčanika" i moći će da se potroši isključivo na putne karte, hotele ili kampove, koncerte, pozorišta i druge kulturne događaje kojih su mladi ljudi bili lišeni svih prethodnih meseci. Takođe je doneta odluka da od 15. jula u zatvorene zabavne centre i klubove, restorane, kafiće, barove, bioskope i pozorišta mogu da uđu samo ljudi sa potvrdom da su vakcinisani, preležali kovid 19 ili uz pi-si-ar test ne stariji od 48 sati. Stranci koji nisu državljani EU, kao na primer građani Srbije, moraće sa sobom da imaju potvrdu o vakcinaciji na engleskom na kojoj se vidi da je prošlo najmanje 14 dana od druge doze vakcine i pasoš. Na otvorenom prostoru lokali će nastaviti da rade kao do sada, uz poštovanje svih protivpandemijskih propisa.

Vlasnici lokala koji se ne budu pridržavali ovih mera biće kažnjeni sa 5.000 evra i zatvaranjem lokala na sedam dana. Ako se prekršaj ponovi, kazna će iznositi 10.000 evra i 15 dana zabrane rada. Posle trećeg prekršaja lokal se zatvara na 60 dana.

PODELE U DRUŠTVU

Preduzetnici su se žestoko usprotivili novim merama. Kažu da neće da "postanu stražari" i "kontrolori vakcina". Na Fejsbuku su formirali novu antivaksersku grupu pod nazivom "Lokali bez vakcina" koja već ima oko 120.000 članova. Istovremeno, oni ne žele da im se u potpunosti zatvore kafići, taverne ili klubovi, kao što je bio slučaj tri puta po nekoliko meseci u poslednjih godinu i po dana. Micotakis obećava da "neće zatvoriti ekonomiju, niti ograničiti slobodu većine odgovornih (vakcinisanih) građana zbog nekolicine koji se bune i ne žele da preuzmu "svoj deo društvene odgovornosti". Najavio je pokretanje platforme za vakcinaciju maloletnih tinejdžera i dece starije od 12 godina uz odobrenje njihovih roditelja. Takođe je odlučeno da se na nekim radnim mestima, poput bolnica, staračkih domova i škola, uvede obavezna vakcinacija. Za antivaksere vlada priprema ukidanje svake finansijsku podrške i pomoći.

U privatnim kompanijama to konkretno znači da će neko ko odbije da se vakciniše i na taj način ugrozi zdravlje svojih kolega moći da bude prinudno poslat na neplaćeno odsustvo u trajanju od mesec dana. Ako zaposleni i posle toga odbije da se vakciniše, poslodavcu se daje mogućnost da ga otpusti. Te stroge mere su podelile grčko društvo. Opoziciona Siriza je optužila vladu desnog centra da se njeni pokušaji da racionalnim argumentima nagovori građane da se vakcinišu doživeli fijasko. Optužuje je za "politiku podele", "ucene" i "terorisanje" ljudi, jer je istovremeno izglasavala zakone o radu koji direktno ugrožavaju radnike i umanjuju njihova prava. "Retorika o obaveznim vakcinacijama izazvaće negativne reakcije i teratogenezu. To je ono što vlada želi. Svesno hrani zver, samo da bi je predstavila kao manje zlo. To su opasne igre," izjavio je tim povodom poznati advokat Tanasis Kabajanis.

PRETNJA TURIZMU

Brzo širenje mutiranog delta virusa počelo je ozbiljno da ugružava turizam koji slovi za grčku "tešku industriju". Trenutni broj novozaraženih iznosi oko 3.000 dnevno, a deset ljudi na dan podlegne ovoj bolesti (od početka pandemije u Grčkoj je, prema zvaničnim informacijama, od oboljenja kovid 19 umrlo 13.000 ljudi). Stručnjaci predviđaju da bi u avgustu broj novozaraženih mogao da se popne na 12.000 dnevno. Nakon nedavne odluke Nemačke da Grčku stavi na listu "opasnih" zemalja i lokdauna koji je uveden na Mikonosu, čini se da će Izrael, iz koga godišnje dolazi više od pola miliona turista, dodati Grčku na listu zemalja iz kojih u Izrael može da se uđe samo uz sedmodnevni karantin, bez obzira na negativan pi-si-ar test i potvrdu o vakcinaciji.

S druge strane, britanska vlada je dala zeleno svetlo za vakcinisane Britance da se vrate bez karantina sa "narandžastih" destinacija, a to je značajno podstaklo rezervacije za Grčku i smatra se važnim "vetrom u leđa" za grčki turizam. Cilj je da zemlja privuče makar 50 odsto od 35 miliona turista koji su u pretpandemijskoj 2019. godini posetili Grčku. U ovom trenutku, taj cilj izgleda veoma daleko.