Uprkos svemu, približavamo se poslednjem činu – uporedo sa mračnom zvaničnom statistikom epidemije, ali i onom drugom, naslućenom i još mračnijom, novembar obeležava i nekoliko dobrih vesti, koje nagoveštavaju da uskoro nećemo biti tako bespomoćni pred i dalje narastajućom pandemijom.

Prvo je 9. novembra američka kompanija Fajzer objavila da vakcina, koju je razvila sa nemačkim Biontekom, pokazuje u trećoj fazi testiranja kako štiti od virusa SARS-CoV2 sa efikasnošću od 90 odsto. Nakon toga je iz Moskve stigla vest i da ruska vakcina Sputnjik V (koja se takođe testira u trećoj fazi, mada je već odobrena za ranu upotrebu) ima efikasnost od 92 odsto, da bi 16. novembra američka kompanija Moderna saopštila kako preliminarni podaci iz treće faze pokazuju efikasnost njihove vakcine od 94,5 odsto.

Međutim, za celovitu trenutnu sliku nisu dovoljni samo izuzetno ohrabrujući procenti iz ovih važnih saopštenja proizvođača vakcina (još uvek nije reč o konačnim i recenziranim naučnim radovima), koji su do svetske javnosti stigli za nekoliko minuta kroz udarne vesti, postove na društvenim mrežama i telefonske notifikacije. Slika je, kako biva, bitno složenija i, možda iznenađujuće, optimističnija nego što bi se moglo zaključiti iz medija, neizbežno bombardovanih antivakserskim i drugim pseudonaučnim poluistinama.

KRAJ (NI)JE BLIZU

Naime, pored tri pomenute vakcine koje se testiraju u različitim državama, u trećoj fazi testiranja je još devet vakcina koje su – kao deo nikada ranije viđenog naučnog i tehnološkog napora – ubrzano razvijene u Americi, Evropi, Kini i Australiji, pa se može očekivati još sličnih najava. Uz to, poslednji podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO) pokazuju da istraživači širom sveta ukupno testiraju čak 54 nove vakcine u različitim fazama kliničkih studija, i još 87 u pretkliničkim ispitivanjima na životinjama. Mnoge od njih će, pre ili kasnije, takođe izaći na megdan koronavirusu.

Da li to znači da ćemo, nakon što smo na sceni već videli maske, gnev, represiju, zlobu, glupost i sve vrste ljudske drame, kada i vakcina kao deux ex machina izađe na svetlo pozornice, zaista dočekati kraj mučne korona predstave? Da li se može reći kada ćete, verovali u zarazu ili ne, otići do svog doma zdravlja, vakcinisati se i konačno se osloboditi terora koronavirusa?

Nažalost, ne. Sada je izvesno da će se ostvariti proletos lansirani slogan "Nauka će pobediti", ali se još uvek ne može dati dobra procena kada, jer to i ne zavisi od nauke. Sa prvom vakcinom koja izađe iz treće faze ispitivanja i rezultate objavi u recenziranoj studiji (a najmanje tri vakcine pokazuju da će to uskoro postići), nesumnjivo ulazimo u finale komada, kada odluka prelazi na države gde regulatorna tela pregledaju rezultate testova i daju odobrenje za uvoz vakcine. Tada će se posle broja respiratora, zaraženih i umrlih, države najzad nadmetati manje morbidnim brojkama – podacima o vakcinisanima protiv kovida 19. Međutim, niko ne može pouzdano reći koliko će ovo finale pandemije trajati.

Uz sve najave koje svakodnevno slušamo, ipak je ravno proricanju budućnosti dati procenu o tome kada će vakcina stići i u male države (bez sopstvenih naučnih kapaciteta da razviju vakcinu) poput Srbije, sa koliko doza i koliko će se čekati da stigne do doma zdravlja u velikom ili malom gradu (ko je ovih dana zvao dom zdravlja i pokušavao da se vakciniše protiv gripa, sve mu je jasno).

TRŽIŠTE I DISTRIBUCIJA

U međuvremenu, moguće je sagledati različite scenarije. Jedan zanimljiv način da se misli o tome, zgodan kad nešto treba predvideti, jeste da se preskoče svi konkretni detalji i, sasvim apstraktno, sagleda najšira moguća slika. Naime, neugodni virus, koji je izvorno mutirao u ljuskavcima (pangolinima), raširio se planetom za samo nekoliko meseci, od decembra prošle godine do marta ove, postajući nesumnjivo najomraženiji prirodni neprijatelj čoveka u 21. veku. Ako pandemiju tako posmatramo, kao borbu dva prirodna neprijatelja – jednog živog, čoveka, i jednog neživog, virusa – može se reći da bi jedan trebalo da se planetom raširi za isto ono vreme kao i drugi ako želi da ga pobedi. Na osnovu ovoga, moglo bi se reći kako, od trenutka kada vakcina bude dostupna, ne bi trebalo da protekne više vremena da se proširi svetom nego što je virusu trebalo da iz Vuhana stigne na svaki kontinent (osim Antarktika). Zar je virus sposobniji od čoveka?

Nažalost, stvari nisu tako jednostavne jer, za razliku od virusa, nema dva čoveka koji dele jedan isti cilj. No, kako bi se distribucija ubrzala, za proizvodnju vakcina tokom leta su obezbeđena sredstva koja se mere milijardama i milijardama dolara, deo novca je prikupila Evropska unija, a značajan deo je obezbeđen privatnim donacijama (između ostalih i od Bila Gejtsa). Ali, tehnološki izazovi u proizvodnji i transportu su mogući. Dosta se pisalo o tome kako Fajzerova vakcina mora da se skladišti na izuzetno niskoj temperaturi od 80 stepeni Celzijusa ispod nule. Ova vakcina je bazirana na RNK koji bi se raspao na višoj temperaturi. To svakako nije nerešiv problem (kako se pisalo kod nas), ali održanje hladnog niza svakako neće ubrzati distribuciju. Neka rešenja su već ponuđena, a Fajzer razvija i posebne boksove za transport. Na drugoj strani, sasvim praktično, rusko Ministarstvo zdravlja naručilo je dve varijante vakcine Sputnjik V, od kojih je jedna za bolnice jer se skladišti na oko 20 stepeni ispod nule, dok je druga u prahu, kako bi se mogla transportovati na velike udaljenosti unutar Rusije (i nadajmo se, izvan nje).

Nakon što proizvodnja bude pokrenuta, naivno je očekivati kako će tržište i distribucija vakcina biti jednostavno regulisani, budući da svet ni sada nije jedinstven. Na primer, jedan od glavnih aktera, Sjedinjene Američke Države, odlukom Donalda Trampa trenutno nisu članica SZO, dok na drugoj strani, male države nemaju mnogo opcija u pregovorima sa velikim farmaceutskim koncernima. SZO je uspela da ubedi 75 država da dotiraju sredstva i da okupi 90 siromašnijih zemalja u projektu COVAX, koji bi trebalo da za više od 150 zemalja sveta obezbedi "brz, pravičan i pravedan pristup vakcini". Republika Srbija je deo ovog sistema, koji predviđa obezbeđivanje vakcine za bar 20 odsto stanovništva, što objašnjava deo najava predsednika Republike da kupujemo 1,8 miliona doza vakcine.

Moglo bi se reći da tok imunizacije dobrim delom zavisi od načina na koji će i u kom trenutku različite vakcine biti odobrene za upotrebu u Srbiji. To je svakako povezano sa finansijama, ali i tekućim pregovorima – države su ovde zaista na testu, i ako naprave dobre procene, ranije će se osloboditi zaraze. Nažalost, u igri ima mnogo nevidljivih junaka koji lutaju oko proscenijuma epidemije, a koji bi kampanjama mogli da uspore i čak osujete vakcinaciju.

Bez sumnje, antivakcionalni lobiji čekaju svoj politički trenutak računajući na nizak nivo poverenja u vakcinu, a prema njihovoj snazi će se određivati i politički akteri, bilo da su u opoziciji ili na vlasti, što može biti vrlo loša vest za brzinu imunizacije. Pokušajte da i sami ne upadnete u ovu zamku – ako ste oprezni, razmislite o tome gde ste i na osnovu čega uopšte razvili sumnju u vakcinu, daleko brže nego što se vakcina razvila.