U vreme Čika Jove Zmaja vladale su zarazne dečje bolesti, i deca su umirala. Bolest, bol, smrt i patnja tema su njegovog dela Đulići uveoci – njegova deca preminula su od zaraznih bolesti do treće godine života. Zahvaljujući vakcinama, danas deca više ne umiru od zaboravljenih zaraznih dečijih bolesti poput difterije, tetanusa, malih boginja, dečje paralize, a današnji pedijatri bi mogli da ih prepoznaju samo iz udžbeničkih opisa i sa slika, a ne na osnovu ličnog iskustva. Internet i antivakcinalni lobi naneli su ogromnu štetu tvrdeći da MMR vakcina izaziva autizam, što epidemiolozi uporno i glasno negiraju. "Roditelji su zbunjeni porukama iz nekredibilnih izvora sa društvenih mreža, dobijaju neubedljive poruke od nesavesnih pedijatara i pojedinaca iz stručne javnosti", kaže za "Vreme" doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, navodeći da je u jednoj od centralnih beogradskih opština obuhvat MMR vakcinom za prošlu godinu pao na 35 odsto. "To znači da je u toj opštini dve trećine dece nevakcinisano u drugoj godini života." Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu je mali obuhvat vakcinacijom MMR-a u drugoj godini detetovog života – 65,2 odsto (2015. godine obuhvat je bio 77,1 odsto). Kako je naglasila doktorka Lazarević, "vakcine su žrtve svog uspeha". Međutim, obuhvat revakcine u sedmoj godini je znatno bolji – 91 odsto. "Razlika između obuhvata u drugoj i sedmoj godini pokazuje da su deca u međuvremenu psihofizički sazrela i da se roditelji više ne plaše autizma." Doktorka Lazarević naglašava da je virus morbila najkontagiozniji: "Ulaskom jedne osobe obolele od malih boginja u prostoriju gde su svi bez imuniteta zarazi se dvanaest do osamnaest osoba, dok, na primer, gripozna osoba zarazi najviše dvoje." Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje upozoravaju da roditelji ne mogu da vakcinišu svoju decu protiv malih boginja posle navršene 14 godine, a ukoliko se predomisle ranije, vakcinacija i revakcinacija su moguće sa određenim vremenskim razmakom. O tome treba misliti.

U susednoj Rumuniji je nedavno objavljen podatak da je 17-oro dece umrlo od malih boginja. Prema mišljenju profesora dr Zorana Radovanovića, epidemiologa u penziji i osnivača Lige za imunizaciju, pojava epidemije morbila u Srbiji je samo pitanje vremena. "Neke naše kolege smatraju da nas štiti imunološki bedem postignut u Banatu zahvaljujući visokom obuhvatu vakcinacijom. Gube iz vida da rezervoar zaraze ne mora da se zadrži u Vršcu, već iz Temišvara može autom da protutnji sve do Beograda."

Rumunija je imala u nekoliko mahova epidemiju u ovom veku, do 2009. godine imali su visok obuhvat, ali je onda naglo opao. "Oni kažu 17 umrlih, ali kod malih boginja je karakteristično da organizam ostaje u stanju smanjene otpornosti i na samu bolest može da se nadoveže bakterijska upala pluća koja odnese dete, tako da je stvarni broj veći. Tokom prethodne godine Rumunija je prijavila skoro 2000, Italija preko 1000, a Ujedinjeno Kraljevstvo preko 500 zaraženih ovom bolešću. Tačno je da se epidemijski proces od jeseni do danas pojačao u Rumuniji (preko 3000 obolelih), ali je bilo godina kada je tamo broj prijavljenih prelazio 4000–6000 (2005, 2011, 2012). S druge strane, da bi od malih boginja u Evropi umrlo dvadesetak osoba, broj zaraženih bi morao da bude nekoliko hiljada puta veći, recimo u rasponu od 30.000 do 50.000. Doduše, u Velikoj Britaniji je početkom ovog veka smrtnost bila jedan na hiljadu, ali je u razvijenim zemljama obično rizik umiranja od malih boginja nekoliko puta niži. To je u ogromnom neskladu u odnosu na siromašne krajeve sveta, gde i danas tu bolest ne preživi 5-10 odsto dece", kaže profesor Radovanović. Prema njegovim rečima, od 30 zemalja EU i Evropske ekonomske zajednice, 25 zemalja ima pokrivenost vakcinacijom oko 95 odsto, dok se u Srbiji protiv malih boginja vakciniše jedva nešto preko 80 odsto dece. Profesor takođe ukazuje na nedopustivo mali broj vakcinisane dece u Niškom okrugu i pojedinim delovima Beograda.

TEMPIRANA BOMBA: Profesor Radovanović smatra da je opadajući nivo kolektivnog imuniteta tempirana bomba čiji se značaj osetio već u nekoliko mahova, kada smo doživljavali metastaze bosanskih epidemija, ponavljanih zbog malog odziva na vakcinaciju tokom građanskog rata. "Međutim, sa stalno opadajućim nivoom kolektivnog imuniteta mi smo predodređeni za epidemijsko javljanje malih boginja. Do toga možda neće doći za godinu dana, možda ni za dve, ali što kasnije kresne varnica, požar će biti burniji. Verovatno neće biti smrtnih slučajeva dok se broj zaraženih znatno ne poveća, ali valja imati na umu da svako dvadeseto obolelo dete dobija ozbiljno (bakterijsko) zapaljenje pluća, a svako hiljadito zapaljenje mozga, često sa trajnim psihičkim i/ili fizičkim oštećenjima. Znatno je ređa uvek fatalna skleroza mozga, ali je samo sarajevski doktor M. Zubčević prethodnih godina negovao 14 državljana BiH sa tom poznom komplikacijom malih boginja."

Profesor Radovanović naglašava da je povezivanje vakcine MMR i autizma opasna besmislica i poziva na odgovornost stručnu i naučnu javnost, koja se nedovoljno jasno odupire antivakcinalnom pokretu. Optužuje i pojedine pedijatre za nesavesno obavljanje svog posla i napominje: "Vi možete da odbijete lečenje od raka jer time nikoga ne ugrožavate, ali ne možete da rasejavate zarazne klice zato što time ugrožavate druge ljude. Sloboda pojedinca prestaje tamo gde on počinje da ugrožava druge." Profesor objašnjava da je Ustavni sud Hrvatske doneo odluku da roditelj nije jedini donosilac odluke kad je reč o vakcinaciji dece, jer "roditelj može da bude neobrazovan, povodljiv, nedovoljno bistar ili zaveden nesuvislim teorijama zavere". Osim toga, potpisnici smo Konvencije o pravima deteta, po kojoj je pravo na zdravlje jedno od osnovnih prava, a postoji i pravo društvene zajednice da se štiti od opasnosti. "U pojedinim zemljama, poput Australije, roditeljima nevakcinisane dece uskraćeno je pravo na dečji dodatak, u Švajcarskoj se obračunava drugačija stopa prilikom ugovaranja osiguranja nevakcinisane dece, a u mnogim zemljama nevakcinisana deca se udaljavaju iz kolektiva kad se proglasi epidemija. U SAD dete ne može da pohađa školu ukoliko nije vakcinama zaštićeno od 15 (dečaci), odnosno 16 bolesti (devojčice). U nekim saveznim državama SAD izuzetak se pravi za pojedine verske grupe i sekte, ali je i tu postupak sve rigorozniji."

Protivnici vakcinacije se pozivaju na svoja demokratska prava. Međutim, odnos prema vakcinaciji je civilizacijsko, a ne demokratsko pitanje. U Skandinaviji ljudi veruju u sistem i bilo bi nastrano da roditelj sumnja u pedijatra ili uobražava da zna više od njega. U polovini evropskih država, mahom na jugu i istoku kontinenta, vakcinacija je obavezna. Primera radi, obaveza za neke vakcine postoji u Francuskoj i južnom, frankofonskom delu Belgije. U severnoj Belgiji (Flandriji) vakcinacija se preporučuje, ali je obuhvat vrlo visok, kao i u etnički srodnoj Holandiji. Politiku vakcinacije, dakle, određuju okolnosti, odnosno kulturološki nivo sredine, a suština je da se, na jedan ili drugi način, postigne zaštita od zaraznih bolesti.

Postavlja se pitanje odgovornosti inspekcijskih i sudskih vlasti zbog njihovog tolerantnog odnosa prema ovom važnom problemu. Njima je lagodnije da se ne bave savesno svojim poslom i da podležu pritisku neodgovornih roditelja i raznih udruženja umišljenih "znalaca" obuzetih teorijama zavere i svojim skučenim svetonazorima. "Javne ličnosti mogu mnogo da utiču na formiranje stavova o vakcinaciji. Neke od njih, nažalost, poput Jelene Karleuše i Mirjane Bobić Mojsilović, svoju potrebu da šokiraju i budu u centru pažnje zloupotrebljavaju širenjem dezinformacija o vakcinaciji." Međutim, kada dođe do masovnih epidemija, najveću odgovornost snosiće oni pedijatri i oni domovi zdravlja koji se nonšalantno odnose prema svojim obavezama ili čak podučavaju roditelje kako da izbegnu vakcinaciju svoje dece. Greh bi bio da njih ne sustignu pravosudne sankcije.

STAVOVI STRUKE: "Udruženje pedijatara Srbije snažno se zalaže za potpuni obuhvat vakcinacijom i taj zadatak je uvrstilo u prioritete svoga delovanja. U tom smislu se sprovode akcije među pedijatrima i u široj javnosti", kaže za "Vreme" profesor dr Radovan Bogdanović, predsednik Udruženja pedijatara Srbije. "Na nizu stručnih manifestacija razmatraju se sva aktuelna pitanja u vezi sa vakcinacijom: zalaganje za proširenje i osavremenjivanje programa vakcinacije, stanje u obuhvatu vakcinacijom u Srbiji i borba protiv antivakcinalnog pokreta. Stav Udruženja je da pedijatri, a i ostali lekari i svi zdravstveni radnici, treba da zastupaju aktivan provakcinalni stav i da pedijatri ne mogu da budu ‘neutralni’ po ovom pitanju. Profesionalna i etička obaveza pedijatara je da se zalažu za vakcinaciju, da ukazuju roditeljima na nečasne motive ‘antivakcinalista’ i da roditelje objektivno informišu o svim pitanjima u vezi sa vakcinacijom. Odstupanje od ovog stava predstavlja profesionalni i etički prekršaj koji podleže sankcionisanju."

Prema mišljenu profesora Bogdanovića, izbegavanje roditelja da vakcinišu decu ima sve odlike medicinskog zanemarivanja dece, te je i sa te strane i ranije podlegalo sankcionisanju, nezavisno od docnije donetog propisa o obaveznosti vakcinacije.

"U borbi za imunizaciju pedijatri očekuju podršku javnosti, na prvom mestu medija, koji treba objektivno i odgovorno da informišu o svim aspektima imunizacije, a da se klone senzacionalizma i neproverenih informacija, i da ne plasiraju stavove antivakcinalnog pokreta koji su lišeni svakog naučnog osnova, a vrlo često i zdravog razuma. Epidemija morbila u Rumuniji i Mađarskoj treba da za sve nas bude opomena do čega mogu da dovedu propusti u vakcinaciji i da je to previsoka cena koja se može lako izbeći, odgovornim ponašanjem roditelja, celog zdravstvenog sistema i društva u celini", naglašava predsednik Udruženja pedijatara Srbije.