Latentna netrpeljivost između Aleksandra Vučića i Radio-televizije Srbije eskalirala je nakon prošlonedeljne premijerove konferencije za novinare, na kojoj se on o toj kući izrazio najpogrdnije do sada. Iako je njegov nastup bio izuzetno neprijatan, bučan i nimalo u skladu s funkcijom premijera i statusom javnog servisa, s druge strane već deset dana ne stiže nikakav odgovor: sve što RTS ima da kaže u odbranu svojih novinara i svoje nezavisnosti svelo se na prepisku s "Informerom", koji već danima samo nastavlja premijerov monolog, navodeći RTS-ove službene odgovore jedino kao ilustraciju svoje unapred postavljene teze.

Teza je pritom: da je RTS na izveštavanje s Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru potrošio mnogo više nego što Vučić i "Informer" smatraju da je trebalo (što se dokazuje navodno previsokim iznosima za honorare, smeštaj, avionske karte, smeštaj emisione tehnike itd.).

U čitavoj toj, sad već zamornoj i neukusnoj priči fali samo jedno – da neko iz RTS-a, tijanićevski "kurčevito" ili (ako već tako ne može) makar reda radi, objasni da ni premijer, ni njegova službena glasila nisu moralni arbitri, vrhunska božanstva ni neko pred kime bi javni servis trebalo da klekne i čeka milost koja će možda stići.

TATA JE MALO NERVOZAN: Na samom startu, vrlo je važno da Vučićev bes zapravo nije izazvao RTS. Kao u onoj poznatoj situaciji kad se roditelji iznerviraju na poslu, pa se kod kuće izderu na dete, tako je i premijer – ne mogavši da se ostrvi na vaterpolistu Andriju Prlainovića koji je u direktnom prenosu objasnio kako "ovakvi sportski rezultati nisu rezultat sistemskog ulaganja u sport" – tu teško prikrivanu frustraciju izlio najpre na komentatora koji je s Prlainovićem razgovarao, a potom i na čitav tim RTS-a.

"Što se nisi odrekao visokih dnevnica, pa da uložimo za bazene. Potrpao si pare za odlazak u Brazil u svoje džepove, a nisi se odrekao za bazene, koji tvrdiš da nedostaju", podviknuo je premijer, više puta ponavljajući reč "ološ" i ističući da neće gostovati na RTS-u, ali i da s njima nije u svađi. "Nije u pitanju svađa, poštujem što su javni servis. Nažalost, pojedini urednici se ponašaju kao političke persone, sami ste svedoci tome, vidite šta rade u programu. A ja imam pravo kao ličnost da se s tim ne slažem. Je l’ ih neko dira, sede tu, ko ih je postavio ne znam, DS ili neko drugi, sede tamo već četiri godine i pre toga još deset. Neka rade svoj posao, mene jedino interesuje koliko su para potrošili. Neka pričaju o meni i Vladi šta hoće, ja ću da uzvraćam", poručio je Vučić. Po njemu, poenta je u tome da je pravo građana da znaju "kolike su dnevnice pojedinih ljudi s javnog servisa i koliko troše na taksi", o čemu će ih oni i pitati. "O nekima na javnom servisu sramota me je i da govorim. Građani ih plaćaju da bi oni širili mržnju prema pojedincima ili Vladi samo zato što ne mislimo kao oni."

Svi oni koji su sutradan, pa i u danima nakon ovog nastupa, očekivali neki malo glasniji ton iz Takovske, grdno su se prevarili. Po rečima više zaposlenih u toj kući, angažovanih na različitim pozicijama, a vrlo upućenih u ono što se tamo događa, bilo je nerealno da se takva reakcija uopšte dogodi. "Ni Tijanić im ne bi odgovorio kurčevito, kao što nije odgovarao ni Tadiću. On je to mogao da radi samo Dačiću, kao ‘mlađem partneru’. Glavni problem je u pretplati, odnosno u činjenici da dve trećine našeg budžeta zavise od države, koja određuje koliko će i kad će da nam da. Njihove uplate kasne i po dva meseca, a ti čekaš da Vlada uplati da bi imao platu", objašnjava jedan od urednika koji za "Vreme", baš kao i drugi sagovornici iz te kuće, govori pod uslovom da mu se ne navodi ime.

Većina njih uverena je da bi situacija bila drugačija da je svojevremeno uvedena regularna pretplata koja bi RTS-

-u omogućila finansijsku, a samim tim i uređivačku nezavisnost. No, to je postalo nemoguće u maju 2013, kada je Aleksandar Vučić, još na funkciji prvog potpredsednika Vlade, izjavio da će "televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biti ukinuta". Građani su tada masovno prestali da plaćaju pretplatu, a u nacrt Zakona o javnim medijskim servisima ubačena je odredba o oročenom, dvogodišnjem budžetskom finansiranju RTS-a i RTV-a, dok se ne nađe neki efikasniji model finansiranja i naplate.

Dve godine kasnije, u decembru 2015, to "solomonsko rešenje" svelo se na kompromis u kojem građani preko računa za struju plaćaju 150 dinara, dok se iz budžeta dopunjava ostatak potrebnih sredstava. Na taj način, Vučić je sebi obezbedio mogućnost da i dalje komanduje i "uređuje" program RTS-a, tim pre što ni građani i građanke (uglavnom slabo medijski pismeni) nisu potpuno zadovoljni: godinama ubeđivani da im RTS zapravo ne treba i da je pretplata u stvari krađa, oni su i danas uvereni da za javni servis daju više nego što bi trebalo, zaboravljajući pritom da ga – kao poreski obveznici koji pune budžet – svejedno plaćaju.

SVILEN GAJTAN: Posebna je tema to što bi RTS – kako god da se finansira – trebalo da izveštava javnost o tome kako se novac troši. U ovom slučaju, objašnjeno je koliko je novca, kako i zašto potrošeno, a tek bi trebalo da se analizira da li su ti iznosi bili adekvatni. Sagovornici "Vremena" napominju da je iznos koji će biti potrošen unapred odobren u prošlom sazivu Upravnog odbora, da su dnevnice bile adekvatne uloženom radu, rezultatima i broju radnih sati, a da su često pominjane avionske karte kupljene preko firme koja je taj posao dobila na tenderu i da RTS nije mogao da utiče na njihovu tačnu cenu.

Ipak, način na koji o tom slučaju izveštavaju pre svega "Informer" i TV Pink učinio je da računica u startu padne u drugi plan pred otvorenom političkom propagandom ovih glasila, tj. da kompletno uredništvo i redakcija budu označeni kao "žuti" i puni mržnje prema premijeru i Vladi. Naravno, ne znači sve ovo da je RTS potpuno "nevin" i "čist" i da ga, eto, neosnovano napadaju neprijatelji: to znači da prava tema ovde nisu ni računi, ni pare potrošene u Riju, već nezadovoljstvo Aleksandra Vučića onim što RTS rad i. Rio je samo zgodan povod i oružje.

Potvrđujući da je suština ovog problema u tome što RTS direktno zavisi od trenutnog raspoloženja Vlade i onog koji je personifikuje, neki sagovornici "Vremena" ipak napominju da je aktuelna situacija velikim delom objašnjiva i činjenicom da na čelu javnog servisa više nije Aleksandar Tijanić. "Vučiću i ostalima niko nije bio veći autoritet od Tijanića i s njim nisu mogli ovako. On je znao mnogo o njima, mogao je na neki način da ih ‘ucenjuje’ i da ti njihovi pritisci ne dođu ne samo do javnosti već ni do više postavljenih urednika."

No, pošto su stvari takve kakve već jesu, pitanje svih pitanja glasi čime je Vučić zapravo nezadovoljan i šta bi hteo. U programu RTS-a već se godinama ne pojavljuju "nepodobni" gosti i analitičari, izveštaji o aktivnostima premijera zauzimaju najistaknutija mesta u informativnim emisijama, a pojedini "ekscesi" u tom smislu uglavnom su proizvod lične hrabrosti pojedinaca (u čijim se prilozima i emisijama povremeno nađe i mesta za ono što se Vučiću sigurno ne dopada). Ni lične premijerove intervencije nisu retkost: tokom posete Džoa Bajdena, recimo, RTS nije direktno prenosio njegovo i Vučićevo obraćanje, upravo po Vučićevoj naredbi. Naime, u tom trenutku bila je u toku vaterpolo utakmica naše reprezentacije u Riju, pa je procenjeno kako bi Bajdenov i njegov nastup gledali samo oni koji ne gledaju vaterpolo. Pošto je takvih jako malo, Vučić je naložio da se posle utakmice emituje snimak čija je gledanost – opet zbog tek završenog vaterpola – bila veća nego što bi bila inače.

"Mislim da ovo sad ima veze čak i s time da premijerov ekspoze nije emitovan na Prvom, već na Drugom programu, ali i da mu u dnevnicima nisu uvek posvećeni prvi i najduži prilozi. Pa, Vučić ujutro sedne i pregleda rejting svake emisije. On rejtinge zna i zna ih bolje nego bilo ko na televiziji", objašnjava jedna dobro upućena sagovornica "Vremena", ističući da je aktuelni sukob uzrokovan isključivo željom premijera da dodatno disciplinuje javni servis. "Ideja je da stalno budeš u strahu, da se ne opuštaš, da ti još malo pritegnem svileni gajtan."

FAKTORI I MENTALITET: Iako je premijer u svom napadu posebno istakao da su na čelu RTS-a ljudi koji tu sede već godinama, još iz epohe pre njega, sasvim je jasno da bi ih on jednim potezom, i da ne trepne, vrlo brzo smenio da mu ne odgovaraju.

Pritom, taj uticaj na uređivački kolegijum nije samo neformalan i "preko telefona": upravni odbor RTS-a, čije članove po zakonu bira Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), izabran je tako da Vučićeva volja teško može da se zaobiđe. Zapravo, jedno od "briljantnijih" poglavlja u inače sramotnoj istoriji Saveta REM-a jeste poslednji izbor članova upravnih odbora RTV-a i RTS-a. Nadležni u RTV-u već su praktično pokazali kakva im je moć i kakve su posledice njihovog delovanja, a tek će da se vidi kako će svoju ulogu da odigra UO RTS-a. Za sada, jasno je da s te strane neće biti nikakve konkretnije reakcije na ono što se dogodilo na premijerovoj konferenciji za novinare, pa ni na ono što svakodnevno objavljuje "Informer" (vidi okvir).

Slično je i s drugim "faktorima" koji bi u normalnim okolnostima takođe bili pozvani da se oglase povodom premijerovog nastupa, pa i ponašanja uopšte. Savet REM-a je telo koje postoji samo de jure: de facto ga nema već mesecima, čak ni kad je u pitanju medijski monitoring izborne kampanje ili totalno urušavanje RTV-a. Nadležno ministarstvo još je beznadežnija adresa. Novopostavljeni ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević već je danima u Kini i ne oglašava se o ovdašnjim događajima – što ga, sve zajedno, unapred kvalifikuje da bude ministar gori čak i od Ivana Tasovca.

Sve u svemu, čini se da je odbrana nezavisnosti RTS-a u potpunosti prepuštena onima koji u njemu rade, odnosno onima koji njime upravljaju – gde su oni koji rade uglavnom onemogućeni da preduzmu bilo šta osim da pokupe pinkle i odu, a oni koji upravljaju spremni da oćute sve. "Tu je na delu slugeranjski mentalitet RTS-a koji nije od juče, kao i disciplinovanje RTS-a. A RTS će trpeti. Trpeće do poslednje kapi krvi. Niko im neće odgovoriti "kurčevito". Nemaš nezavisnost, nemaš upravni odbor koji će te pošteno braniti, ti si oruđe i talac", kaže jedan od sagovornika "Vremena" opisujući trenutno raspoloženje u Radio-televiziji Srbije.

Dodatno otežavajući faktor predstavlja predstojeća sistematizacija u kojoj do sredine iduće godine iz RTS-a mora da ode od hiljadu do hiljadu i po zaposlenih. Ćutanje i saginjanje glave zato je još upadljivije nego inače.

Za sada, direktne žrtve su ljudi koji su izveštavali s Olimpijskih igara, koji (ma šta o tome mislili premijer i uredništvo "Informera" i Pinka) tamo nisu napunili džepove, a koji su sada označeni u najmanju ruku kao državni neprijatelji. Osim njih, žrtva je i javni servis – o čijoj nezavisnosti i profesionalnom dignitetu posle premijerske dernjave više ne može biti ni govora. Konačno, čitava ta stvar ima direktne posledice i na celokupnu medijsku, pa i javnu scenu Srbije: jer, ako premijer dozvoli sebi da kao ološ i političke aktiviste označi kompletan tim RTS-a, a svi koji su u RTS-u i oko njega sebi dozvole da to jednostavno oćute – imamo posla s nečim što je vrlo blizu diktaturi.

S jedne strane, građani i građanke ne plaćaju RTS da bi poslušnički trpeo sve što mu se servira i radio kako mu se naloži iz Nemanjine 11, već da bi izveštavao objektivno, nepristrasno i u javnom interesu. S druge, daleko važnije – premijer nije ni biran, ni plaćen kako bi urlao na novinare, ponižavao koncept javnog servisa ili pred javnost iznosio svoje lične frustracije i nezadovoljstva.

Svi koji mu ćutke dopuste da to radi, krivi su koliko i on za mrak koji neminovno sledi.

Intervju – Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS-a

Nemamo o čemu da se oglašavamo

"Ono što je rečeno na konferenciji za novinare Aleksandra Vučića ja ne tumačim kao napad i pritisak na RTS. To vi tako tumačite", kaže Vladimir Vuletić na početku razgovora za "Vreme".

"VREME": A kako Vi to tumačite?

VLADIMIR VULETIĆ: Ono što sam video jeste da je Vučić izneo svoje lično mišljenje. Mi smo i do sada imali prilike da slušamo lična mišljenja – i od Šešelja, i od Pajtića, i od DS-a, koji su takođe bili nezadovoljni RTS-om. Naravno, pošto je to lično mišljenje premijera, ono je za nas kao Upravni odbor imalo i veću specifičnu težinu. Nama u opisu posla nije da se bavimo ličnim mišljenjima, ali smo analizirali i to, pošto je premijer rekao da neće dolaziti na RTS i tako dalje.

On je na svoj način – a svako ima svoj politički stil, i u to ne ulazim – izneo dve primedbe koje nisu ništa specijalno novo. Jedna se tiče trošenja novca, što je sasvim legitimno pitanje. Druga se tiče načina izveštavanja. Što se toga tiče, ja to nisam doživeo kao napad na redakciju. To je, ponavljam, lično mišljenje čoveka kojem se nešto nije dopalo.

A što se tiče novca?

Time se UO već bavio na konstitutivnoj sednici. Meni je žao što se mediji time više ne bave. RTS trenutno posluje sa dobitkom, ako bi se izuzeli krediti kojima smo ranije zaduženi. Ono što je veliki problem jeste to što kablovski operateri ne plaćaju ni dinar RTS-u. Mediji o tome neće da izveštavaju, pa verujem da ni vi nećete.

Zar nije veći problem to što građani ne plaćaju pretplatu? Da nije bila priča o tome kako građani neće plaćati pa je napravljeno rešenje od 150 dinara, ne bi bilo ni finansijske zavisnosti od Vlade.

To nije tačno. Eto, čim smo dotakli problem finansiranja i operatera, vi od toga bežite. Niko neće da se dotakne kablovskih operatera koji plaćaju svima, osim RTS-u. Kada bi operateri davali RTS-u jedan evro mesečno od svakog korisnika, RTS bi imao potpuno finansiranje koje ga ni na koji način ne bi ugrožavalo.

Ali, kad bi građani davali tri evra koja su inače davali…

Nije problem u građanima. Građani već plaćaju operaterima, a onda bi još plaćali RTS-u dodatno. To je ključno, a sve ostalo su pitanja za dnevnu politiku. Upravni odbor se finansijama ne bavi na nivou konkretnog događaja, već na nivou principa i načela. Naše je načelo da sve bude u skladu sa zakonima, da se troši racionalno. Nema potrebe da se sada oko RTS-a diže ne znam kakva fama, jer naprosto tu fame nema. To je ono što je činjenica. A svako ima pravo da iznese svoje mišljenje.

Da, ali o tome se ne raspravlja ni na Upravnom odboru, ni u stručnoj javnosti, već u "Informeru".

Ja u to neću da ulazim. Svaki medij radi ono što misli da radi. Što se mene tiče, važno je da ono što je urađeno bude u skladu sa zakonom, a sve u vezi s Riom jeste bilo u skladu sa zakonom. Da li je taj zakon u redu ili nije, takođe nije moje da komentarišem. Ne vidim zašto bismo reagovali. Prošle nedelje održali smo konstitutivnu sednicu, razgovarali smo o svemu što se desilo i ne vidimo da ima potrebe da se o tome nešto posebno oglašavamo.

foto: m. milenković