Uloga politike u ekonomiji
ŠTA ČEKA ZAPOSLENE: Simpo Vranje / fotografije: a. anđić
Velika fabrika na jugu države
Simpo je osnovan po političkoj volji "drugova", politika je obezbeđivala kredite iz primarne emisije, politika je pomogla da najveća fabrika nameštaja na Balkanu, a i šire, preživi sankcije, politika je gašenjem Beogradske banke učinila da 100 miliona evra Simpovog duga ishlapi, politika je učinila da Poreska uprava, zdravstveni i penzioni fond ne insistiraju da im se plati ono što im spada, politika je i stavila tačku na sve to: država će otpisati 30 miliona evra poreskog duga, a zauzvrat će svoj vlasnički udeo kompanije koja vredi jedva milion uvećati za 25 odsto – sa 40 na 65. I svi srećni
Da je Simpo jedan od deset najvećih poreskih dužnika nije novost – objavljeno je to pre više od godinu dana, ali je na tome i ostalo: tadašnja vlada Srbije je zamrznula taj dug sa obrazloženjem da će se namiriti od prodaje državnog udela u ovom preduzeću. U to vreme, dug Simpa Poreskoj upravi, zdravstvenom i penzionom fondu iznosio je otprilike koliko i danas, reda 50 miliona evra; državni udeo u vlasništvu, ako se u to uračuna i Akcijski i PIO fond, jedva domašuje do 40 odsto vrednosti kompanije, a kako je tadašnja vrednost Simpa bila svega dva miliona evra, država je mogla da namiri svega pedeseti deo duga.
Sad je drugi vakat: "zavrtači ušiju", što iz Evrope, što iz Amerike, neumoljivi su – porez mora da se plati i kvit, inače ništa od bilo kakve podrške bilo čemu. I Mlađan Dinkić je, kao, rad da dok se pakuje završi projektni zadatak "nulta tolerancija prema neplatišama poreza". Sa druge strane, i dalje je nezgodno da onih 5000 radnika ostanu bez posla, bez obzira što izbora, bar za sad, neće biti.
Dinkićeva ponuda za izlaz iz "situacije" je bila baš ova koja je na snazi: da dug bude preimenovan u vlasništvo, državno dakako. "Simpu već mesecima unazad predlažemo rešenje da se poreski dug pretvori u kapital države, ali su ga oni uporno odbijali. Simpo jeste privatna kompanija, ali ako želi da ostane privatna, onda mora da plaća porez, jer ne možemo dozvoliti da bilo koja kompanija u Srbiji, bilo privatna, bilo državna, ne plaća porez", kaže Dinkić.
Dakle, ili da se dug namiri ili sledi blokada računa. Rok: nedelju dana i ni makac dalje.
PREPUCAVANJE: "Ne može odlazeće ministarstvo finansija i odlazeći ministar da predlažu mere koje imaju politički karakter! To mora da sačeka novog ministra i novo ministarstvo jer su to mogli da predlože odavno", odgovorio je Dinkiću premijer Ivica Dačić preko medija i time, u stvari, poručio: Simpo je političko pitanje, bilo i ostalo.
Na ovu izjavu tercirao je Dragan Tomić, "otac" Simpa: "Simpo nije postao poreski dužnik zato što nije želeo da plaća porez, već zbog velikog kreditnog zaduženja u koje je ušao da bi posle embarga i rata nastavio proizvodnju koja je značajna za opstanak Vranja i juga Srbije, i to cela vlada zna." Tomić dodaje da i u ovakvim uslovima Simpo svakog meseca samo po osnovu PDV-a u budžet uplati oko 50 miliona dinara. I dalje radi s Ikeom i Kikom i Vranje živi od proizvodnje u Simpu.
"Ljudi koji imaju privatne interese u Simpu, s obzirom da je to privatna kompanija, izbegavaju ovo i traže političke veze – konkretno: očekuju pomoć od Ivice Dačića da ih kao mnogo puta do sada zaštiti! Mislim da to sada ne može da prođe", insistira Dinkić.
VOLI – NE VOLI: "Gospodin Dinkić nas više ne voli, a jedan od razloga je njegov politički obračun. Mi ne želimo da budemo ni Dinkićeva ni Dačićeva ni Vučićeva firma. Mi smo nacionalni brend", vajkao se na konferenciji za štampu sazvanoj povodom najave blokade predsednik nadzornog odbora ove kompanije Borislav Milačić.
"Očito je da neko u Simpu hoće i jare i pare. Ovde neko želi da ne plaća porez i da ostane privatna kompanija. To je potpuno apsurdno. Oni su verovali da će ih neko politički zaštititi, ali ta vremena su prošla", izjavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
"Niko ne priča o tome da Simpo ne treba da plati porez, to je glupost, ali šta ćemo sa privatnim licima koja duguju. Više puta smo privatne kompanije oslobađali plaćanja poreza i doprinosa", rekao je Dačić. Isti mora da bude princip za sve – i za Tigar iz Pirota i za Simpo! Isti princip mora da bude, a ne kad su moji u pitanju – onda u redu", kaže Dačić.
SPORAZUM: Naizgled, politika je bitku sa fiskalnom disciplinom izgubila: Ministarstvo finansija blokiralo je račun Simpa, na šta je uprava izjavila da prihvata uslove: da im se račun odblokira da bi mogli (od nekoga već) da pozajme novac koji duguju zdravstvenom i penzionom fondu, e da bi onda mogla da se obavi konverzija dugovanja u (državno) vlasništvo. Usput, poslovodstvo se svečano obavezalo da će ubuduće svoje obaveze prema državi i fondovima uredno da izmiruje.
Državni sekretar Ministarstva finansija Aleksandar Ljubić kaže da je "na ovaj način zaokružena priča o nultoj toleranciji za neplaćanje poreskih obaveza", ali i da cilj cele "operacije" nije gašenje Simpa, jednog od najvećih poslodavaca na jugu Srbije, već da se tražilo rešenje kako postići najbolji dogovor za obe strane. "Ne znamo šta će biti plan nove vlade u narednom periodu, ali smatramo da država, kada postane većinski vlasnik Simpa, svojim domaćinskim odnosom prema kompaniji, treba da smanji troškove koje ona ima i učini sve da ovo preduzeće sutra nađe strateškog partnera", rekao je Ljubić i dodao da se nada da će "ministri koji budu nasledili Dinkića nastaviti sa politikom nulte tolerancije na finansijsku nedisciplinu".
FAKTA: Jedino što je ostalo otvoreno je šta, u stvari, država kupuje i za koliko. Prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti, najveći pojedinačni akcionar Simpa je Akcionarski fond AD, odnosno Agencija za privatizaciju, čiji je Akcionarski fond AD ćerka firma, sa ukupno 29 odsto, za njim sledi PIO fond sa 9,4, pa Republika Srbija sa 5 odsto akcija. Najveći broj akcija "drže" 7994 mala akcionara, što pravna što fizička lica – ukupno 49,9 odsto akcija. Među njima najveći pojedinačni vlasnik je odbojkaš Ivan Miljković koji poseduje 1,6 odsto, odnosno 17.100 od ukupno 1.059.700 akcija.
Najveća istorijska vrednost akcija Simpa bila je 5700, a najniža 98 dinara. Simpo je najviše vredeo 18. aprila 2007, a najmanje 17. jula ove godine. Te 2007. godine, po ondašnjem kursu, Simpo je vredeo šest milijardi dinara, odnosno 75 miliona evra.
Istini za volju, ta vrednost Simpa bila je daleko od realne: reč je o samoprocenjenoj vrednosti akcije u trenutku kad je ova kompanija izašla na berzu, što je uobičajeno: emiter odredi cenu po kojoj akcije nudi, a onda tržište, u ovom slučaju potražnja, cenu valorizuje. Svega koji dan posle emitovanja akcija, njihova vrednost je bila manja i uz povremena kolebanja neumitno klizi nadole sve do danas. Dve godine po emitovanju, akcije Simpa su vredele deset puta manje od nominalne vrednosti; u vreme kad je Ivan Miljković kupio akcije Simpa, one su bile na dotadašnjem "istorijskom minimumu" i vredele svega 200 dinara komad.
Uporedo sa padom vrednosti akcija, logično je, padala je i vrednost samog Simpa: sa početnih, doduše prenaduvanih 75 miliona pala je na jedva nešto više od milion evra: kad se uporede dve krive – pad vrednosti kompanije i rast duga, može da se primeti određena zakonomernost: zbir vrednosti kompanije i duga konstantan je i vrti se negde oko 50 miliona evra.
Kako god, stvar je rešena, bar politički, ali ostaje i onaj tehnički deo: kako će država preuzeti vlasništvo. Po svemu sudeći, mada je reč o nagađanju, dodatno će se emitovati akcije, ali bez pokrića – živog novca, već na ime duga, nečega što je potrošeno. Time će svaka pojedinačna akcija izgubiti na vrednosti tačno za procentualni udeo novoemitovanih akcija u odnosu na one stare.
Zanimljivo: na dan kad je Dinkić najavio blokadu računa Simpa, na berzi je zabeležen skok vrednosti akcija – sa 100 na 110 dinara, a na dan kad je objavljeno da će poreski dug biti konvertovan u državnu svojinu, zabeležen je novi skok – sa 110 na 121 dinar, a na dan kad ovaj tekst neumitno ide u štampu – novi skok na 125 dinara po akciji. U nedelju dana, "ničim izazvano", vrednost akcija porasla je za celih 25 odsto. Istina, trgovano je "sićom": u prvom cugu vlasnika je promenilo svega 20 akcija, u drugom 95, u trećem sa (čak) 688 akcija, ukupne vrednosti na dan trgovine od 100.145 dinara, ali je vrednost kompanije skočila na 132.462.500 dinara ili, po današnjem srednjem kursu, 1.159.447,7 evra. Šta ti je tržište.
Dragan Tomić – Simpo: Čovek od vlasti
Dragan Tomić, alfa i omega Simpa, tokom svoje karijere obavljao je brojne značajne funkcije u privredi i politici. Po završenoj srednjoj školi radio je u Opštini Vranje u Upravi za investicije i razvoj, a na projektima iz te oblasti Opština ga je angažovala i tokom studija: na Ekonomskom fakultetu u Skoplju diplomirao je za svega dve i po godine.
Po završetku studija zapošljava se u tek osnovanoj Fabrici nameštaja "Sima Pogačarević", jednoj od mnogih "političkih fabrika" toga vremena, koja za svog kratkog postojanja nije uspela da zaradi više nego što potroši, te je četiri godine po osnivanju proglašen stečaj: od njenih nadzemnih ostataka, opet političkom odlukom drugova, osnovana je nova fabrika nameštaja – Simpo, a drug Dragan je postavljen za generalnog direktora.
Talentovan i vredan, ali i vešt u obezbeđivanju kredita iz primarne emisije, Dragan Tomić je za manje od dve petoletke od bankrot fabrike stvorio giganta. Tokom sedamdesetih, kad je američki Kongres Jugoslaviji dodelio status "najpovlašćenije nacije", što je otvorilo puteve za izvoz svakorazne robe odavde tamo, Tomić "patentira" izvoz nameštaja u "rasklopu": u njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je zahvaljujući tome drvna industrija postala najveći jugoslovenski izvoznik u SAD. Malo ga preteraše biografi: drvna industrija je bila najveći izvoznik iz prostog razloga što jugoslovenska privreda nije imala ništa drugo da ponudi: u to vreme Simpo je dotakao zvezde, a Dragan Tomić dosegao do Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.
Krajem osamdesetih, kad se "dogodio narod", Tomić se priključio Slobodanu Miloševiću i postao ugledan član Socijalističke partije Srbije. U dva navrata je bio član Vlade: od 1994. do 1997. ministar zadužen za privredu, a od 1998. do 2000. potpredsednik, opet zadužen za privredu. Na funkcijama u srpskoj vladi, piše u zvaničnoj biografiji, njegova uloga bila je isključivo ekspertska – da koordinira i sinhronizuje privredu zemlje u cilju prevazilaženja teškoća tokom sankcija. U to vreme, Simpo se umesto nameštaja okreće konditorskoj proizvodnji (Kondiva i Simka), proizvodnji deterdženata ("bio bel"), flaširanju vode ("rosa"), maloprodajom hrane ("Si-Market")…
Dragan Tomić zaslužan je za uvođenje obračunavanja plata prema učinku u "onoj" Jugoslaviji, u početku osporavano, a posle revizije Ustavnog suda opšteprihvaćeno. Zaslužan je, takođe, za razvijanje koncepta malih i srednjih preduzeća – porodičnih fabrika, proizvođača polufabrikata za "veliku industriju", koje će, šta ti je sudbina, ulaskom u proizvodnju gotovih komada nameštaja doprineti propasti Simpa.
Simpo danas u svojim fabrikama proizvodi sve vrste nameštaja – od garnitura u koži i štofu do pločastog. U sastavu Simpa danas su i fabrike dušeka, sunđera za nameštaj, dekorativnih tkanina, dečjih krevetića, stilskog nameštaja, pilane, fabrika ramovskih konstrukcija, lameliranog nameštaja, tepiha, kao i proizvodni kapaciteti konditorske industrije, fabrika cveća u Vranjskoj banji, farma ovaca na Vlasini, prerada voća, ugostiteljstvo, transport i špedicija, kao i sopstvena maloprodaja nameštaja sa oko 60 salona i robnih kuća u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Republici Srpskoj, a na ime poreza i doprinosa duguje bezmalo 50 miliona evra.
