Kada bi se na osnovu ozbiljne ankete pravio spisak stranih moćnika koji žele da unište Srbiju i sve što je srpsko, ime američkog milijardera Džordža Sorosa svakako bi se našlo na prvom mestu. To nije rezultat rada njegovog Fonda za otvoreno društvo, koji već više od četvrt veka pomaže razvoj demokratskih institucija i vrednosti u Srbiji, već uporne satanizacije Sorosa od strane praktično svih srpskih režima, od Miloševića do danas. "Soros pobesneo: Sravniću Srbiju sa zemljom!", "Soros finansira rat u Srbiji", "Srbija u opasnosti: Soros pripremio pakleni plan!", "Putin upozorio Srbe: Soros vam sprema građanski rat!" samo su neki od naslova koji su u poslednjih nekoliko meseci vrištali sa stranica provladinih tabloida. Stoga je mnoge zbunila vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što se pre dva meseca sreo sa Sorosem u Njujorku, u Beogradu uz najveće počasti primio njegovog sina i svog imenjaka Aleksandra, inače člana Upravnog odbora Soroseve zadužbine i jednog od njenih glavnih promotera.

Uopštena saopštenja nakon ta dva susreta, iz kojih se nije moglo saznati ništa konkretnije osim da je bilo reči o reformama u Srbiji i evropskim integracijama, nisu pomogla da se ta zbunjenost otkloni. Vučićevim pristalicama je lako: oni su odavno navikli na kopernikanske obrate svog lidera, pa su tako bez mnogo muke progutali imenovanje bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, jednog od glavnih organizatora bombardovanja Srbije 1999. za Vučićevog savetnika, kao i Vučićevu otvorenu podršku Hilari Klinton tokom američke predsedničke kampanje. Oni se, uostalom, nisu bunili ni kada je Srpska lista, partija koja predstavlja ogranak Vučićeve Srpske napredne stranke na Kosovu, ušla u vladu Ramuša Haradinaja. Teže je bilo borcima za ljudska prava, novinarima nezavisnih medija i članovima nevladinih organizacija, koji su donedavno stalno bili izloženi napadima da za račun Sorosa rade protiv Srbije, čak i ako od Fondacije nikada nisu primili ni dolar. Pre samo malo više od godinu dana, Vučićev omiljeni tabloid "Informer" objavio je "šokantan" spisak primalaca donacija Fonda za otvoreno društvo u prethodnih pet godina, navodno dobijen od nepoznatih hakera. Na spisku su masnom žutom bojom podvučena imena ozloglašenih "srbomrzaca" poput Nataše Kandić i Sonje Biserko, ali je iz pratećeg teksta pažljivo izostavljen podatak da je lavovski deo Sorosevog novca otišao u državne institucije, za razne programe njihovog usavršavanja i jačanja, a čitaoci su ostali uskraćeni i za podatak da je ceo spisak, bez ikakve pomoći hakera, odavno dostupan svima na internet stranicama Fondacije. U svakom slučaju, ljudi koji Vučića već godinama prozivaju zbog narušavanja osnovnih prava i jačanja partije na račun države i zbog toga trpe žestoke napade, našli su se u čudu zbog naglog približavanja Vučića i Sorosa, odnosno Aleka i Aleksa.

DNEVNIK UVREDA: Pre nego što se upustimo u analizu ovog neobičnog prijateljstva, treba se podsetiti duge i uglavnom nesrećne priče o Sorosevim aktivnostima u Srbiji. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Soros fondacija bila je povremeno javno napadana, ali u osnovi tolerisana, sve do februara 1996. kada joj je odlukom Vrhovnog suda Srbije oduzeta licenca za rad. Par meseci kasnije, ponovo se registrovala pod imenom Fond za otvoreno društvo, začudo bez problema. Sledeće godine, nakon zimskih protesta, Soros je lično posetio Srbiju i sreo se sa novoizabranim gradonačelnikom Beograda Zoranom Đinđićem, ali ga je primio i Milan Milutinović, ondašnji ministar spoljni. Do novog zaoštravanja došlo je 1999. godine; tada je Džordž Soros podržao bombardovanje SR Jugoslavije zbog Kosova, ali je Fond nastavio sa radom čim je vanredno stanje ukinuto. Tadašnja direktorka Fonda Sonja Liht se intenzivno angažovala na distribuciji lekova i drugih vidova humanitarne pomoći koja je preko njene kancelarije stizala u Srbiju.

Iako bi se očekivalo da nova, DOS-ova vlast u Beogradu, čiji su čelnici i sami često bili na tapeti kao Sorosevi plaćenici, bude naklonjena aktivnostima američkog milijardera, odnosi su se pogoršali 2003. godine, uoči druge Soroseve posete Beogradu. On je Svetskom ekonomskom forumu u Atini između ostalog izjavio sledeće: "EU treba da počne proces kojim bi se rešio status Kosova. Ovaj proces treba da bude okončan priznavanjem kosovske nezavisnosti pošto prethodno budu uspostavljene čelične garancije za srpsku i druge manjine. UN treba da prenesu vlast na građane Kosova s jasnim ciljem pripremanja Kosova za nezavisnost. Srbija, za uzvrat, treba da bude stavljena na brzi kolosek puta za Evropu." Nimalo iznenađujuće, kada se posle toga pojavio u Beogradu, naišao je na vrlo hladan prijem.

Odnosi su ostali zategnuti i tokom vladavine Vojislava Koštunice, a ni dolazak Borisa Tadića tu nije mnogo promenio, pre svega zbog Soroseve otvorene podrške nezavisnosti Kosova. Sasvim očekivano, izborna pobeda Vučića i SNS 2012. dovela je do novog zahlađenja. Iako sam Vučić, otkad se premetnuo u Evropejca, nikada nije direktno pomenuo Sorosa, njegovi tabloidi i analitičari koji se predstavljaju kao ovlašćeni tumači Vučićevog mišljenja redovno su ga, kao što je opisano na početku ovog teksta, označavali kao zlikovca koji stoji iza svih protesta protiv vlasti, od "Žute patke" do lokalnih protesta u Kraljevu. Upitan direktno ko mu radi o glavi, Vučić je svojevremeno rekao: "Nije velika tajna kako se finansiraju oni koji me napadaju. Biće to projekti za ‘odgovornu i transparentnu vlast’. Biće uvek onih koji će plaćati novcem spolja da se urušavaju vlada i predsednik. To je u skladu sa zakonom i dobar deo tih para će završiti u našoj zemlji. Nemam problem sa tim što rade, narod samo treba da zna šta je istina."

Treba biti fer pa reći da haranga kojoj je Soros poslednjih godina bio izložen u Srbiji nije ništa prema onome što mu rade u rodnoj Mađarskoj, gde je vlast raspisala peticiju protiv Sorosevog navodnog plana da uništi Mađarsku kulturu i nacionalnu državu i naseli zemlju muslimanskim izbeglicama, ili donedavno u Makedoniji, gde je svima koji su na bilo koji način kritikovali bivšeg premijera prišivana etiketa "sorosoida", ili u Rusiji gde je Fondaciji pretprošle godine zabranjen rad pod obrazloženjem da predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti… Dodajmo tome i dezinformacije koje uporno lansiraju teoretičari zavere iz desničarskih krugova širom sveta, po kojima je Soros bio saradnik nacista u Drugom svetskom ratu (imao je 14 godina kad je rat počeo i kao Jevrejin, jedva je izvukao živu glavu), glavni arhitekta rata u Ukrajini, ili čak uopšte nije ljudsko biće nego gušter iz svemira, pa se vidi da je u Srbiji još dobro prošao. Paradoksalno je da ovi napadi na čoveka koji je osnovao Fondaciju sa namerom da posle pada komunizma uloži brdo novca u izgradnju civilnog društva u zemljama u tranziciji dostižu svoj vrhunac nakon što je Soros pre nekoliko godina drastično smanjio takve operacije i preusmerio pare u politički nekontroverzne projekte kao što je inkluzija Roma.

PRIJATELJSVO ZANAT NAJSTARIJI: A onda, iznenada, Vučić je tokom boravka u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru prihvatio poziv da se sretne sa američkim milijarderom. "Do tog susreta je došlo na inicijativu našeg osnivača, zbog toga što on ima pet fondacija u ovom regionu, izuzetno je zainteresovan za brzo napredovanje regiona prema EU i spreman da taj proces održi i da doprinese, ukoliko je moguće, njegovom ubrzanju", izjavila je za "Radio Slobodnu Evropu" Jadranka Jelinčić, koja je nasledila Sonju Liht na mestu izvršne direktorke Fondacije za Srbiju. Ona je na pitanje novinara RSE da li susreti sa ocem i sinom predstavljaju signal da će se odnos vlade prema nevladinim organizacijama, medijima i ostalim elementima civilnog društva trajno promeniti oprezno odgovorila: "Mislim da dva susreta sa bilo kime, pogotovo sa osnivačima jedne filantropske organizacije, ne mogu da izazovu revolucionarnu promenu u nečijem ponašanju u kratkom vremenskom periodu. Međutim, u svakom slučaju verujem da će predsednik Republike uzeti u razmatranje ono što mu je sugerisano da bi možda trebalo da se unapredi kada su u pitanju sloboda medija, sloboda izražavanja i odnos prema građanskom aktivizmu."

Razlozi za oprez mogu se naći i u činjenici da interesi Sorosa u Srbiji nisu samo filantropski, jer on svoje milijarde nije stekao šireći građanske vrednosti, nego finansijskim spekulacijama i investicijama. On je pre dve godine preko svoje firme "Mid Europa Partners" kupio "Danube Food Group" u čiji sastav ulaze neki od najpopularnijih srpskih brendova, kao što su "Knjaz Miloš", "Bambi" i "Imlek", te da su još u toku pregovori o kupovini "Galenike". Iako su Soroseve poslovne aktivnosti strogo odvojene od aktivnosti Fondacije, nije nemoguće da je tokom susreta u Njujorku, ili onog u Beogradu, bilo reči i o tome.

U drugom, širem kontekstu, uspostavljanje prijateljske veze sa Sorosem ima smisla ako Vučić ima nameru da se malo odmakne od Rusije, ubrza proces normalizacije odnosa sa Kosovom i potpiše famozni "pravno obavezujući dokument" sa Prištinom čim to bude moguće. Sem toga, Soros bi mogao da pomogne Vučiću da probije led u onim zapadnim krugovima koji na Vučića (pa i na Srbiju uopšte) gledaju kao na ruskog trojanskog konja koga bi trebalo držati na sigurnoj distanci od EU. Svakako nije slučajno što se Vučić sa Sorosem mlađim sreo odmah nakon povratka iz Brisela, gde je veoma srdačno primljen u sedištu NATO, i neposredno pred prvu posetu novog makedonskog premijera Zorana Zaeva Beogradu. Zaev je inače,u srpskim tabloidima donedavno redovno označavan kao učesnik Sorosevog "paklenog plana" za stvaranje Velike Albanije, ali ova poseta je prošla u sasvim korektnom tonu.

Sve u svemu, od Vučićevih susreta sa ocem i sinom Soros možda i neće biti neke konkretne koristi za civilno društvo u Srbiji, ali sigurno neće biti štete. Ostaje samo da se vidi kako će Vučićevi stari prijatelji Vladimir Putin i Viktor Orban reagovati na ovaj zaokret, ali ako su pravi drugari, oprostiće.