Pre 2007. ovi praznici su se prethodni put poklopili 2004. godine, ali je ta periodičnost sasvim slučajna, jer se poklapanje pravoslavnog i katoličkog Uskrsa ne ponavlja svake tri godine. Posle 2010. on će se poklopiti već sledeće, 2011. godine.

Upravo zbog tačnijeg određivanja datuma Uskrsa, papa Gregorije je 1583. godine izvršio reformu dotadašnjeg rimskog ili julijanskog kalendara, zbog čega se u katoličanstvu i pravoslavlju svi praznici slave različitog datuma. Zbog nakupljanja razlike u gregorijanskom i julijanskom kalendaru, razmak između dva Božića i drugih fiksnih verskih praznika u katoličkoj i pravoslavnoj crkvenoj godini trenutno iznosi 13 dana. Međutim, to ne važi i za pomične praznike koji su u godišnjem ciklusu vezani za datum Uskrsa. Kako dolazi do njihovog povremenog poklapanja?

PASHALNI PUN MESEC: Datum Uskrsa je jedna od retkih tekovina drevnog lunarnog kalendara koje su preživele u hrišćanskoj civilizaciji. Savremeni kalendar je solarni, u njemu godina odgovara periodu revolucije Zemlje oko Sunca, dok se u Starom veku češće koristio danas sasvim neintuitivan lunarni kalendar, zasnovan na periodičnosti rotacije Meseca oko Zemlje. Uskršnji datum je, kao i svaki drugi, delimično astronomski problem, ali je, zapravo, samo konvencija koja se koristi već 17 vekova i koja je, uprkos reformama kalendara, u međuvremenu izgubila na tačnosti.

Po rasprostranjenoj definiciji, uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici posle punog meseca koji se javi posle prolećne ravnodnevice (21. marta). Posmatran sa zemlje, Mesec uobičajeno prolazi kroz četiri svoje mene, od mladine do uštapa, punog meseca, koji se neposredno po dolasku proleća, tradicionalno naziva pashalni. Tako je proleće 2007. godine počelo 21. marta u jedan sat posle ponoći, a prvi pun mesec posle toga desio se 2. aprila, pa je za datum Uskrsa izabran 8. april.

Po pravilu, ako se prvi prolećni uštap dogodi u nedelju, za Uskrs se uzima sledeća nedelja. Zato Uskrs može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice, od 22. marta do 25. aprila. Pošto su u julijanskom kalendaru datumi pomereni, pravoslavni Uskrs može biti između 4. aprila i 8. maja. Uskrsi se, dakle, mogu poklopiti samo između 4. i 25. aprila, a po Dirihleovom principu, to se može desiti u tri od pet mogućih sedmica.

Međutim, sa ovom definicijom uskršnjeg datuma treba biti oprezan. Mada jednostavna i pominje se u većini enciklopedija, ona nije jednoznačna, samo je približna i ilustrativna, pošto pun mesec i prolećna ravnodnevica koji se u njoj pominju ne odgovaraju današnjem astronomskom punom mesecu i ravnodnevici. Datum praznovanja vaskrsenja Isusa Hrista je tako izabran da odgovara astronomskim uslovima koji su navodno vladali 30. godine nove ere, u doba kad je Hrist razapet.

GODIŠNJE UMETANJE: Uskrs se zapravo slavi u nedelju u sedmici posle pashalnog punog meseca, odnosno u nedelju posle prvog eklezijastikalnog punog meseca posle 20. marta. Kad je ova konvencija usvojena na Prvom saboru u Nikeji 325. godine, prolećna ravnodnevica je bila dan ranije nego danas, a Uskrs se od tada određuje u odnosu na 20. mart, a ne 21. mart kad danas počinje proleće. Datum punog meseca je tada približno određen i naziva se eklezijastikalni, ili crkveni pun mesec. Ni on, kao ni ravnodnevica, ne odgovara uvek pravom astronomskom punom mesecu.

Pri crkvenom određivanju datuma Uskrsa isključivo se koriste zlatni brojevi i takozvane epaktne tablice. Naziv epakti potiče od grčke reči epaktós, uveden ili umetnut, a označava broj dana za koliko solarna godina premašuje lunarnu. To je zapravo broj dana Mesečeve starosti na početku svake nove godine i kako se menja iz godine u godinu, on određuje koliko će se Uskrs pomeriti.

Četrnaesti nisan: U pozadini ovakvog načina određivanja Uskrsa je stari jevrejski, solarno-lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina se određivala kao 12 lunarnih meseci. Inače, Mesec obiđe put oko Zemlje za 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3,3 sekunde. Pošto ovaj takozvani sinodički mesec traje oko 29,5 dana, godina u zbiru iznosi samo oko 354 dana. Zato je u ovom kalendaru uvek nedostajalo oko 11 dana godišnje.

Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a ceo ciklus se ponavljao na svakih 19 godina. Tako se i pri određivanju Uskrsa počela koristiti tablica, razvijena u VI veku, sa 19 pashalnih datuma iz koje se datum Uskrsa čita na osnovu ostatka pri deljenju sa 19. Taj metod je razvio aleksandrijski matematičar Dionizije Eksiguus, zaslužan za izračunavanje godine Hristovog rođenja i uvođenja nove ere u računanje vremena.

No, kakve veze uopšte ima Uskrs sa pashalnim mesecom i lunarnim kalendarom? Osnov za to se nalazi u Jevanđeljima, ali su rane hrišćanske zajednice vodile žustre rasprave o datumu na koji treba praznovati Uskrs. Navodno je Isus vaskrsao u nedelju, prvog jevrejskog radnog dana posle Sabata. Prema Jevanđelju po Jovanu (20,1), "u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalena na grob rano dok još beše mrak i vide da je kamen dignut sa groba", a prema prethodnim opisima tajne večere i raspeća, to se odigralo u vreme jevrejskog polećnog praznika Pashe.

Jevreji slave Pashu 14. dana meseca nisana koji određuju na osnovu svog lunarnog kalendara. Sve do sabora u Nikeji 325. godine, pojedine hrišćanske zajednice su slavile Uskrs u odnosu na jevrejsku Pashu, bez obzira na dan u nedelji, dok su druge to uvek činile samo nedeljom, kako je na Saboru potom opšteusvojeno. Ovaj pokret je bio poznat kao Quartodecimanism, što je naziv potekao od latinskog broja četrnaest. Tokom protekla dva veka na nekoliko hrišćanskih sabora se ponovo raspravljalo o promeni načina određivanja uskršnje nedelje i izboru jednog fiksnog datuma koji bi više odgovarao savremenom, solarnom kalendaru.