Pavle,

komšija "najpoznatije folk pevačice u bivšoj Jugoslaviji" Lepe Brene, kao i ostali iz tog kraja "možda se ne druže s njom, ali zato, kad god je sretnu, ona ih pozdravi najljubaznije, pa čak i popričaju":

"Ne družim se sa Brenom, ali zato moj Stefan ide stalno kod Viktora, njenog sina, pogotovu leti, na bazen. Eto, jednom se Stefan nešto udario, pa smo ga vodili kod lekara, gde se i onesvestio, a Brena je odmah posle toga došla da nas pita kako je. Interesuje se, brine žena!"

("Blic puls")

N.N.

komšija potpredsednika Vlade Božidara Đelića, kaže da on živi u "iznajmljenom stanu u nadograđenom potkrovlju stambene zgrade" i da je jedini član Vlade do čijih ulaznih vrata se dolazi i bez interfona jer su vrata zgrade širom otvorena:

"Ujutru samo izleti iz zgrade, a uveče se kasno vraća, tako da ga i ne vidim, ali se uvek ljubazno javi. Kad mu dođu ćerke iz Francuske, popriča nekad sa nama dok se one igraju u dvorištu."

("Kurir")

N.N.

komšija ministra odbrane Dragana Šutanovca, kaže da se druži sa ministrom i njegovom suprugom:

"Uopšte se nije promenio. Oduvek smo imali korektan, komšijski odnos. Poznajemo se već dugo, ali u poslednje vreme se ne viđamo tako često."

("Kurir")

Slađana Đorđević,

poznatija kao Bucka, mlada zvezda Granda, na pitanje šta najradije jede, kaže:

"Najčešće jedem sendviče, pa čak i kada mama skuva jelo. To je loše, ali navukla sam se. Manijak sam za torte i kolače, naročito one sa kokosom. Jedem sve. Volim i kinesku i italijansku hranu. Moja mama dobro kuva i to se vidi po nama. Svi u porodici smo ugojeni."

Da li kuva i sama:

"Ne, uopšte. Sve me pitaj samo nemoj varjaču u ruke da mi daješ. Sve što može da se spremi na brzaka, za to sam. Ne volim ni kućne poslove. Izbegavam da radim sve što može da uradi neko umesto mene."

("Press")

Rasim Ljajić,

predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, "sabira utiske sa četvorodnevne posete glavne haške tužiteljke Karle del Ponte Srbiji":

"Čudan smo put prešli za nekoliko dana, od lupanja šakom o sto prvog dana posete do vrlo srdačne večere poslednjeg dana. Nisam mogao da verujem šta se dešava, maltene smo se izljubili na kraju…"

Ko je bio na večeri:

"Osim mene, na toj večeri bili su i šefovi BIA i VBA Rade Bulatović i Svetko Kovač, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i drugi. Atmosfera je bila vrlo vesela, pa čak i prisna. Zaista neverovatno."

("Press")

Miroslav Micić,

upravnik beogradskog Centralnog zatvora, udovoljava novinarskoj radoznalosti i otkriva:

"Ako vas baš zanima Milorad Ulemek, moram da vam kažem da on ništa ne traži, potpuno poštuje kućni red i uglavnom provodi vreme čitajući. Tako je i sa Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem… Zbog nekih tekstova koji su se pojavili po novinama, za Ulemekov rođendan prečešljali smo njegovu sobu i ništa nismo našli."

Na pitanje da li je istina da Ulemek, Nenad Bujošević, Dragan Ilić, Rade Marković i Mihalj Kertes redovno dobijaju ručak iz restorana, upravnik kaže:

"To su vaša saznanja, ne očekujete valjda da vam dam i spisak?! Naravno, neki od pritvorenika dobijaju redovno dnevne obroke i van CZ-a uz odobrenje suda, i to od supe, preko glavnog jela do kolača. Sve što se unosi mora da bude u providnoj ambalaži."

("Press")

Riza Halimi,

poslanik u srpskom parlamentu, jedan od ispitanika u anketi na pitanje, "Da li kupuje kinesku robu?" priča da u kupovine ne ide on već njegova supruga i da se ponekad desi da kupi nešto kinesko:

"Kod nas na pijaci ima malo Kineza, ali zato u Gnjilanima ima prodavnica u kojoj veoma kvalitetne cipele mogu da se kupe za pet evra. Moja supruga je takođe nekoliko puta tamo pazarila. Apsolutno mi ne bi smetalo da sedim u skupštinskoj klupi sa Kinezom. Pa mi sada imamo poslanika koji je rođen u Palestini, što ne bismo imali i Kineza."

Ivica Dačić,

predsednik SPS-a, objašnjava da po Beogradu inače ne ide u kupovinu, ali da je u Kini kupio "mnogo dobrih krpica":

"Tamo je roba vrlo kvalitetna i jeftina zato što je radna snaga jeftina. Oni su majstori kopiranja pa, recimo, čak i svetski dizajneri ne mogu da prepoznaju šta je original, a šta kopija. Podrazumeva se da mi u parlamentu ne bi smetao Kinez kao poslanik. Kad mogu Albanci i Mađari da budu u njemu, što ne bi i Kinezi. Čak mi ne bi smetalo ni to da Kinez bude predsednik, ko zna, možda bi on bolje vodio državu od nekih naših."

("Kurir")

Bora Čorba,

pevač, objašnjava čime je Ceca Ražnatović zaslužila njegovo divljenje:

"Za nju sam već napravio nekoliko dobrih pesama koje bi trebalo da se pojave na novom albumu. Nju toliko napadaju iz potpuno besmislenih razloga da joj se divim kako izdržava udare medija. Član sam UNS-a i podržavam oba udruženja novinara kad apeluju da se zaštite novinari, ali bi trebalo zaštititi i čitaoce i javne ličnosti od novinara.

Bio sam veliki prijatelj sa njenim suprugom, pokojnim Željkom. Tog prijateljstva se ne odričem bez obzira na sve šta se o njemu priča. Ona je bila izbor mog prijatelja, a samim tim ima i moje simpatije. Ne razumem one koji govore da je tipovala vlasnika televizije Pink. Ako je i rekla da njen kum ima love, kao da to ne zna cela Srbija. Ali to sigurno nije tipovanje. Za razliku od mnogih kopija koje do javnosti mogu da dođu samo tako što će se slikati gole, Ceca zna da peva."

("Glorija")

Saša Ćurčić Đani,

bivši fudbaler i pobednik "Velikog brata", koji je "umesto u crkvi, svoje grehe okajao u kući Velikog brata", seća se svojih slavnih dana:

"Za razliku od Londona gde sam debelo platio ulazak u džet set, Njujork me je odmah primio, jer taj grad ima dušu. Tamo sam zbog Ace Lukasa imao problema sa majkom Paf Dedija, koja se zatekla u jednom hotelu u apartmanu preko puta mog. Po povratku iz diskoteke u pet ujutru, nostalgičan što nisam sa svojima, pustio sam pesme Ace Lukasa, počeo da plačem i da pijem. Posle nekoliko sati došao je portir koji me je zamolio da smanjim muziku, jer smeta drugim gostima, a kasnije sam saznao da se upravo ona žalila. Kad sam pokucao na njena vrata da joj se izvinim i dam karte za utakmicu, nije verovala da sam fudbaler."

("Stori")

Big Lale,

mađioničar, koji svoju kuću u Boleču ne bi menjao ni za petsto kvadrata na Dedinju, objašnjava zašto na ulaznim vratima ima urezan natpis "Big Lale":

"Dobio sam vrata na poklon od prijatelja kojeg sam slučajno upoznao jedne večeri. Prišao mi je i rekao da zna ko sam ja, na šta sam mu odgovorio da ga ne poznajem. Pošto mi je objasnio da je čarobnjak za drvo, obećao mi je na poklon ulazna vrata od punog drveta pod uslovom da na njima bude ispisano nešto po njegovoj želji, a želja mu je bila da na vratima bude urezano Big Lale."

("Stori")

Ivica Ilijev,

fudbaler Mesine, priča o italijanskim navijačima:

"Italijani su veoma temperamentni. Jednog kolegu iz Katanije, kluba sa juga Italije, navijači su pretukli jer je otpozdravio samo jednoj strani tribina, ne i njima koji su bili na drugoj. Fudbal je strast kakva se sreće samo kod Mediteranaca. Kad klubu ide dobro, svi vas poštuju, ne dozvoljavaju vam da platite račun u restoranu, puštaju vas preko reda u noćni klub. Ali zato kad gubite, kao što je bio slučaj sa Mesinom u prošloj sezoni, onda bolje da vas nigde nema. Pošto sam porodičan čovek, imam suprugu i sina, boravak u kući mi nije teško padao. Neki moji saigrači, koji su se osmelili da izađu u grad, loše su se proveli. Gnevni navijači su ih jurili da ih tuku, smatrajući kako oni treba da dele sudbinu kluba za koji igraju. Pored fudbala, Italijane zanimaju samo žene, klopa i garderoba."

("Glorija")

Aleksandar Saša Kovačević,

pop pevač, opisuje svoje najgore pijanstvo:

"Bio sam kod jednog druga, i pravo da vam kažem, nije bilo naročitog povoda za slavlje. Počeo sam sa viskijem, a najčešće pijem pivo, i posle sat vremena sam ležao u krevetu iz kojeg se nisam dizao četiri dana. Ne volim baš rado da se sećam tog događaja… Od mamurluka nema leka, a zavaravaju se svi oni koji misle da ima. Ipak, treba vremena da se sve polako izvetri."

Na pitanje da li se nekad okliznuo tokom nastupa, kaže:

"Nisam tokom izvođenja svog repertoara, ali jednom prilikom sam zbog klizavog poda pao na splavu dok sam razgovarao sa koleginicom koja je to veče imala nastup."

("Stori")