Izbori za predsednika Fudbalskog saveza Srbije
Fotografije: Tanjug
Vidić u napadu, Džajić u odbrani
Čini se da Vidić najpre ulazi u trku da bi najavio kako su promene neminovne i da će doći kad-tad, a i da bi ohrabrio druge da se uključe i pomognu u oporavku fudbalske organizacije. I time je već na neki način pobedio, bez obzira šta budu izglasali u najvećem broju bezlični delegati u Skupštini FSS-a
Svi su izgledi da će sredinom marta biti okončano dvogodišnje vanredno stanje u Fudbalskom savezu Srbije, ali ličilo je i nekoliko nedelja pred Izbornu skupštinu zakazanu za kraj oktobra prošle godine da je sve dogovoreno, pa je na sam dan sednice izbor novog predsednika i Izvršnog odbora opstruiran sa najvišeg mesta i jednostavno se produžilo sa v. d. stanjem.
Ipak, sada su u igri dvojica ozbiljnih kandidata – jedan brani postojeće stanje i već je zvanično predložen od dva regionalna saveza, ali za sada bez javne potvrde da prihvata kandidaturu, a drugi oštro kritikuje rad sadašnjih fudbalskih vlastodržaca i javno je obznanio kandidaturu, ali je još uvek nije zvanično predao. Prvi je Zvezdina igračka zvezda i potom funkcioner koji je klub doveo do titule evropskog i svetskog prvaka, proslavljeni krilni napadač Dragan Džajić, a drugi je takođe igračka legenda Crvene zvezde, a i znamenitog Mančester Junajteda u čijem dresu je podizao engleske i evropske šampionske pehare, čuveni komandant odbrane Nemanja Vidić. Lako je primetiti da su u trci za predsedničko mesto promenili pozicije: Džajić je isturen da svojim imenom odbrani sistem koji manje-više funkcioniše decenijama, a Vidić je u ulozi beskompromisnog napadača, uprkos svim preprekama koje doživljava i koje će, nema sumnje, tek doživeti u narednim danima i nedeljama.
KAKO JE VIDIĆ UŠAO U TRKU: Igračku karijeru Nemanja Vidić (42) je završio 2016. godine i posvetio se potom stručnom usavršavanju – stekao je trenersku PRO-licencu i završio master studije pod pokroviteljstvom UEFA za menadžment, strateški marketing i komunikacije u fudbalu. Retko se pojavljivao u ovdašnjoj javnosti, a još ređe davao izjave, a onda se krajem 2020. godine, nakon što se reprezentacija nije kvalifikovala na Evropsko prvenstvo, jasno svrstao u najžešće kritičare stanja u FSS.
“Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac. Sposobni ljudi kod nas u fudbalu su oni koji manipulišu sistemom i zakonom! Sram vas bilo”, poručio je Vidić i čelnicima Saveza pripisao odgovornost za neregularna domaća prvenstva, neuspehe reprezentacije, loše odnose Zvezde i Partizana.
Izazvao je pravi zemljotres svojim javnim pismom i praktično najavio da će se jednog dana uključiti u trku za čelnu poziciju u FSS-u. Mnogi su se, naravno, prepoznali u Vidićevim oštrim rečima i odgovorili, a na prvom mestu tadašnji predsednik Saveza, naprednjak Slaviša Kokeza. “Želim da mu poručim, za njegovo dobro, ‘majstore na ovom terenu, po okončanju karijere ne uklizava se, drugi se kvaliteti traže’. I poštovanje tek treba da se zasluži”, nadmeno je Kokeza uzvratio Vidiću.
U martu 2021. godine, pred start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru, Savez je ostao bez predsednika, a ubrzo je razvlašćen i Kokezin zamenik Marko Pantelić i za novog zamenika, u stvari v. d. predsednika, postavljen je Nenad Bjeković. Vidić se ponovo oglasio u javnosti i u jednom intervjuu potvrdio da ima nameru da se kandiduje kada budu raspisani izbori.
Iako Statut FSS-a nalaže da se u roku od tri meseca održi Izborna skupština, novi-stari čelnici obećali su da će izvršni organi biti izabrani do kraja te godine, a zbog vanredne situacije kroz prste im je progledala UEFA. No, odužila se procedura, a sve je zamaskirano uspesima reprezentacije koju je preporodio novi selektor Dragan Stojković. Izboren je plasman na Svetsko prvenstvo, što je pojačalo ionako veliki autoritet čuvenog Piksija, i on je po mnogima praktično rukovodio Savezom od jeseni 2021. do odlaska u Katar.
DVE GODINE V. D. STANJA: U leto 2022. godine konačno je poprilično nelegitimni Izvršni odbor raspisao izbore, glavni kandidat bio je Nenad Bjeković i uz njega Branislav Nedimović, donedavni ministar poljoprivrede iz redova SNS-a, i Rasim Ljajić, dugogodišnji ministar u više vlada, dugo godina u fudbalu u svom Novom Pazaru, a i Partizanu. Ponovo je pokrenuta priča o Vidićevoj kandidaturi, koji se u međuvremenu vratio sa porodicom da živi u Srbiji. Ni Ljajić a ni Nedimović nisu ozbiljno ušli u trku, a Vidić nije uspeo da obezbedi podršku nijednog regionalnog saveza, niti pet skupštinskih delegata, što su preduslovi za kandidaturu. Kasnije je izjavio da je želeo da se kandiduje, ali da je to bila unapred izgubljena bitka i da bi mu Savez na svaki način proceduralno onemogućio da to učini.
Bjeković je tako ostao jedini kandidat, ali i pored zvanične podrške triju od pet regionalnih saveza, kao i podrške u tom trenutku najpopularnijeg čoveka u domaćem fudbalu, Dragana Stojkovića, njegov izbor osporila je Crvena zvezda predvođena direktorom Zvezdanom Terzićem, dugogodišnjim fudbalskim moćnikom koji ima očiglednu podršku Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti. Ipak, činilo se da će biti izglasano onako kako je bilo dogovoreno, ali stalo je na najvišoj instanci. I taj deo izrežirane izborne procedure je odigran, no glavni događaj – Izborna skupština – propao je zbog nedostatka kvoruma.
Od 83 delegata Skupštine, u Staroj Pazovi se pojavilo tek tridesetak: očigledno je u poslednjem trenutku u samom vrhu vlasti, a zna se ko sedi tamo, odlučeno da se udovolji Terziću i ekipi i minira izbor Bjekovića, odnosno utemeljenje Stojkovića kao vrhovnog autoriteta u Savezu. Na Skupštinu nisu došli čak ni neki koji su prethodno podržali Bjekovića i njegov izbor članova Izvršnog odbora. Za sutradan je ponovo zakazana sednica, i bilo je kvoruma, ali samo da bi se ozvaničilo Bjekovićevo odustajanje od kandidature i pomeranje roka za izbor predsednika, opet uz blagoslav UEFE, do prvih meseci 2023. godine.
Ta farsa je nanovo dokazala jadno stanje u domaćem fudbalu, počev od sastava Skupštine FSS-a, te produbila sumnje mnogih pravih fudbalskih poklonika da u našim klubovima, Savezu i reprezentaciji ikada može biti koliko-toliko normalno stanje.
NOVI POKUŠAJ VIDIĆA: Nakon razočaranja posle katarske epizode, usledio je skandal zbog podele novca zarađenog od FIFE na osnovu plasmana na Mundijal i mnogi drugi skandali. U takvom ambijentu, sredinom januara odjeknula je vest da će Vidić ući u izbornu trku i ovaj put će imati podršku za formalnu kandidaturu. Početkom februara to se i potvrđuje pošto ga Jedinstvo iz Uba delegira u Skupštinu, a nekoliko dana kasnije on objavljuje da ima podršku pet delegata i da će uskoro zvanično predati kandidaturu.
“Verujem u ispravnost svojih ciljeva, a oni su jasni, isključivo patriotski. Želim da ujedinjujem, a ne da razjedinjujem. Verujem, jer mislim da mojoj Srbiji mogu da ponudim vrednosti koje su me krasile kao fudbalera. Verujem i znam da u fudbalskoj Srbiji ima sličnih ljudi i da zajedno možemo ponuditi rešenja. Nadam se da ću uspeti”, poručio je nadahnuto Vidić i po reakciji javnosti pobrao mnogo podrške. Mnogima nije jasno otkud Ubljani da se osmele da kontriraju zvaničnoj politici, naročito zbog činjenice da je tamo najmoćniji Darko Glišić, glavni naprednjački operativac, Vučićeva desna partijska ruka, a objašnjenje je da klub drži Nemanja Matić, proslavljeni fudbaler koji trenutno igra za Romu i voljan je da podrži prijatelja Vidića.
A podržali su ga i mnogi aktuelni i bivši igrači, treneri, javne ličnosti koje prate fudbal, brojni navijači, sportski novinari, tako da su “crvene lampice” u vladajućem taboru bile upaljene i mašinerija je pokrenuta. Prvo su glasnici preko sportske i druge štampe proturali da je izbor Nedimovića izvestan pošto ima najmanje 70 delegatskih glasova, dok Vidić jedva može da skupi koji glas više od potrebnih pet za kandidaturu. Ali, nije upalilo: lako se dalo zaključiti da je sportska javnost u velikoj meri za Vidića, a da nametnuti izbor političara može izazvati mnogo buke i negodovanja i ono što vlast najviše brine – opadanje rejtinga.
Zato se posle nekoliko dana kao adut vadi legendarni, ali vremešni Džajić (77), počasni predsednik Crvene zvezde. Prvo je postao Zvezdin delegat u Skupštini, a od ponedeljka je krenula i zvanična podrška delegata, mada se do sada javno nije oglasio i potvrdio da se prihvata kandidaturu. Zato mnogi veruju da mu nije nimalo prijatno da ide protiv jednog od svojih omiljenih igrača iz Zvezde, ali da je nakon što je hapšen 2008. godine i potom suđen, aboliran po dolasku naprednjaka na vlast, te da nema izbora.
Kako se kampanja za Džajića zahuktala, oglasio se Vidić i demantovao glasine da će odustati od izbora zbog Džajićeve kandidature, ali je naglasio i da su pritisci veliki, kako na delegate tako i na potencijalne članove njegovog Izvršnog odbora. “Ne vidim zašto je problem moja kandidatura i želim da istaknem da iza svega stoji Zvezdan Terzić, koji očigledno želi da posvađa sve Zvezdine legende. Ne odustajem, kao što nikad nisam”, poručio je Vidić, a odgovor moćnog Terzića zasigurno će uskoro stići.
Otud i logično pitanje: šta sve ovo Vidiću treba? Najpre sastav Skupštine – s jedne strane partijski kadrovi, istrenirani poslušnici, s druge večiti fudbalski funkcioneri koji su preživeli sve vlasti, oportuni oduvek, a s treće razni kontroverzni likovi, koji sarađuju sa onima koji imaju moć – govori da je Vidiću zaista nemoguće da osvoji više od deset glasova. Ne vredi mu ni što ima, kako se čuje, podršku i u sedištu UEFA. Znači da jedino može biti izabran uz saglasnost onoga koji se za sve pita, ali kako nakon toga da očisti partijske kadrove i druge “fudbalske radnike” bliske Predsedništvu i partijskoj centrali, od kojih su mnogi korumpirani i dobrano zaslužni za probleme u kojima se davi fudbal u Srbiji? Opet, čini se da Vidić najpre ulazi u trku da bi najavio kako su promene neminovne i da će doći kad-tad, a i da bi ohrabrio druge da se uključe i pomognu u oporavku fudbalske organizacije. I time je već na neki način pobedio, bez obzira šta budu izglasali u najvećem broju bezlični delegati u Skupštini FSS-a.
Rok za predaju kandidatura ističe 27. februara, a Izborna skupština zakazana je za 14. mart. ¶
Ipak, sada su u igri dvojica ozbiljnih kandidata – jedan brani postojeće stanje i već je zvanično predložen od dva regionalna saveza, ali za sada bez javne potvrde da prihvata kandidaturu, a drugi oštro kritikuje rad sadašnjih fudbalskih vlastodržaca i javno je obznanio kandidaturu, ali je još uvek nije zvanično predao. Prvi je Zvezdina igračka zvezda i potom funkcioner koji je klub doveo do titule evropskog i svetskog prvaka, proslavljeni krilni napadač Dragan Džajić, a drugi je takođe igračka legenda Crvene zvezde, a i znamenitog Mančester Junajteda u čijem dresu je podizao engleske i evropske šampionske pehare, čuveni komandant odbrane Nemanja Vidić. Lako je primetiti da su u trci za predsedničko mesto promenili pozicije: Džajić je isturen da svojim imenom odbrani sistem koji manje-više funkcioniše decenijama, a Vidić je u ulozi beskompromisnog napadača, uprkos svim preprekama koje doživljava i koje će, nema sumnje, tek doživeti u narednim danima i nedeljama.
KAKO JE VIDIĆ UŠAO U TRKU: Igračku karijeru Nemanja Vidić (42) je završio 2016. godine i posvetio se potom stručnom usavršavanju – stekao je trenersku PRO-licencu i završio master studije pod pokroviteljstvom UEFA za menadžment, strateški marketing i komunikacije u fudbalu. Retko se pojavljivao u ovdašnjoj javnosti, a još ređe davao izjave, a onda se krajem 2020. godine, nakon što se reprezentacija nije kvalifikovala na Evropsko prvenstvo, jasno svrstao u najžešće kritičare stanja u FSS.
“Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac. Sposobni ljudi kod nas u fudbalu su oni koji manipulišu sistemom i zakonom! Sram vas bilo”, poručio je Vidić i čelnicima Saveza pripisao odgovornost za neregularna domaća prvenstva, neuspehe reprezentacije, loše odnose Zvezde i Partizana.
Izazvao je pravi zemljotres svojim javnim pismom i praktično najavio da će se jednog dana uključiti u trku za čelnu poziciju u FSS-u. Mnogi su se, naravno, prepoznali u Vidićevim oštrim rečima i odgovorili, a na prvom mestu tadašnji predsednik Saveza, naprednjak Slaviša Kokeza. “Želim da mu poručim, za njegovo dobro, ‘majstore na ovom terenu, po okončanju karijere ne uklizava se, drugi se kvaliteti traže’. I poštovanje tek treba da se zasluži”, nadmeno je Kokeza uzvratio Vidiću.
U martu 2021. godine, pred start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru, Savez je ostao bez predsednika, a ubrzo je razvlašćen i Kokezin zamenik Marko Pantelić i za novog zamenika, u stvari v. d. predsednika, postavljen je Nenad Bjeković. Vidić se ponovo oglasio u javnosti i u jednom intervjuu potvrdio da ima nameru da se kandiduje kada budu raspisani izbori.
Iako Statut FSS-a nalaže da se u roku od tri meseca održi Izborna skupština, novi-stari čelnici obećali su da će izvršni organi biti izabrani do kraja te godine, a zbog vanredne situacije kroz prste im je progledala UEFA. No, odužila se procedura, a sve je zamaskirano uspesima reprezentacije koju je preporodio novi selektor Dragan Stojković. Izboren je plasman na Svetsko prvenstvo, što je pojačalo ionako veliki autoritet čuvenog Piksija, i on je po mnogima praktično rukovodio Savezom od jeseni 2021. do odlaska u Katar.
DVE GODINE V. D. STANJA: U leto 2022. godine konačno je poprilično nelegitimni Izvršni odbor raspisao izbore, glavni kandidat bio je Nenad Bjeković i uz njega Branislav Nedimović, donedavni ministar poljoprivrede iz redova SNS-a, i Rasim Ljajić, dugogodišnji ministar u više vlada, dugo godina u fudbalu u svom Novom Pazaru, a i Partizanu. Ponovo je pokrenuta priča o Vidićevoj kandidaturi, koji se u međuvremenu vratio sa porodicom da živi u Srbiji. Ni Ljajić a ni Nedimović nisu ozbiljno ušli u trku, a Vidić nije uspeo da obezbedi podršku nijednog regionalnog saveza, niti pet skupštinskih delegata, što su preduslovi za kandidaturu. Kasnije je izjavio da je želeo da se kandiduje, ali da je to bila unapred izgubljena bitka i da bi mu Savez na svaki način proceduralno onemogućio da to učini.
Bjeković je tako ostao jedini kandidat, ali i pored zvanične podrške triju od pet regionalnih saveza, kao i podrške u tom trenutku najpopularnijeg čoveka u domaćem fudbalu, Dragana Stojkovića, njegov izbor osporila je Crvena zvezda predvođena direktorom Zvezdanom Terzićem, dugogodišnjim fudbalskim moćnikom koji ima očiglednu podršku Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti. Ipak, činilo se da će biti izglasano onako kako je bilo dogovoreno, ali stalo je na najvišoj instanci. I taj deo izrežirane izborne procedure je odigran, no glavni događaj – Izborna skupština – propao je zbog nedostatka kvoruma.
Od 83 delegata Skupštine, u Staroj Pazovi se pojavilo tek tridesetak: očigledno je u poslednjem trenutku u samom vrhu vlasti, a zna se ko sedi tamo, odlučeno da se udovolji Terziću i ekipi i minira izbor Bjekovića, odnosno utemeljenje Stojkovića kao vrhovnog autoriteta u Savezu. Na Skupštinu nisu došli čak ni neki koji su prethodno podržali Bjekovića i njegov izbor članova Izvršnog odbora. Za sutradan je ponovo zakazana sednica, i bilo je kvoruma, ali samo da bi se ozvaničilo Bjekovićevo odustajanje od kandidature i pomeranje roka za izbor predsednika, opet uz blagoslav UEFE, do prvih meseci 2023. godine.
Ta farsa je nanovo dokazala jadno stanje u domaćem fudbalu, počev od sastava Skupštine FSS-a, te produbila sumnje mnogih pravih fudbalskih poklonika da u našim klubovima, Savezu i reprezentaciji ikada može biti koliko-toliko normalno stanje.
NOVI POKUŠAJ VIDIĆA: Nakon razočaranja posle katarske epizode, usledio je skandal zbog podele novca zarađenog od FIFE na osnovu plasmana na Mundijal i mnogi drugi skandali. U takvom ambijentu, sredinom januara odjeknula je vest da će Vidić ući u izbornu trku i ovaj put će imati podršku za formalnu kandidaturu. Početkom februara to se i potvrđuje pošto ga Jedinstvo iz Uba delegira u Skupštinu, a nekoliko dana kasnije on objavljuje da ima podršku pet delegata i da će uskoro zvanično predati kandidaturu.
“Verujem u ispravnost svojih ciljeva, a oni su jasni, isključivo patriotski. Želim da ujedinjujem, a ne da razjedinjujem. Verujem, jer mislim da mojoj Srbiji mogu da ponudim vrednosti koje su me krasile kao fudbalera. Verujem i znam da u fudbalskoj Srbiji ima sličnih ljudi i da zajedno možemo ponuditi rešenja. Nadam se da ću uspeti”, poručio je nadahnuto Vidić i po reakciji javnosti pobrao mnogo podrške. Mnogima nije jasno otkud Ubljani da se osmele da kontriraju zvaničnoj politici, naročito zbog činjenice da je tamo najmoćniji Darko Glišić, glavni naprednjački operativac, Vučićeva desna partijska ruka, a objašnjenje je da klub drži Nemanja Matić, proslavljeni fudbaler koji trenutno igra za Romu i voljan je da podrži prijatelja Vidića.
A podržali su ga i mnogi aktuelni i bivši igrači, treneri, javne ličnosti koje prate fudbal, brojni navijači, sportski novinari, tako da su “crvene lampice” u vladajućem taboru bile upaljene i mašinerija je pokrenuta. Prvo su glasnici preko sportske i druge štampe proturali da je izbor Nedimovića izvestan pošto ima najmanje 70 delegatskih glasova, dok Vidić jedva može da skupi koji glas više od potrebnih pet za kandidaturu. Ali, nije upalilo: lako se dalo zaključiti da je sportska javnost u velikoj meri za Vidića, a da nametnuti izbor političara može izazvati mnogo buke i negodovanja i ono što vlast najviše brine – opadanje rejtinga.
Zato se posle nekoliko dana kao adut vadi legendarni, ali vremešni Džajić (77), počasni predsednik Crvene zvezde. Prvo je postao Zvezdin delegat u Skupštini, a od ponedeljka je krenula i zvanična podrška delegata, mada se do sada javno nije oglasio i potvrdio da se prihvata kandidaturu. Zato mnogi veruju da mu nije nimalo prijatno da ide protiv jednog od svojih omiljenih igrača iz Zvezde, ali da je nakon što je hapšen 2008. godine i potom suđen, aboliran po dolasku naprednjaka na vlast, te da nema izbora.
Kako se kampanja za Džajića zahuktala, oglasio se Vidić i demantovao glasine da će odustati od izbora zbog Džajićeve kandidature, ali je naglasio i da su pritisci veliki, kako na delegate tako i na potencijalne članove njegovog Izvršnog odbora. “Ne vidim zašto je problem moja kandidatura i želim da istaknem da iza svega stoji Zvezdan Terzić, koji očigledno želi da posvađa sve Zvezdine legende. Ne odustajem, kao što nikad nisam”, poručio je Vidić, a odgovor moćnog Terzića zasigurno će uskoro stići.
Otud i logično pitanje: šta sve ovo Vidiću treba? Najpre sastav Skupštine – s jedne strane partijski kadrovi, istrenirani poslušnici, s druge večiti fudbalski funkcioneri koji su preživeli sve vlasti, oportuni oduvek, a s treće razni kontroverzni likovi, koji sarađuju sa onima koji imaju moć – govori da je Vidiću zaista nemoguće da osvoji više od deset glasova. Ne vredi mu ni što ima, kako se čuje, podršku i u sedištu UEFA. Znači da jedino može biti izabran uz saglasnost onoga koji se za sve pita, ali kako nakon toga da očisti partijske kadrove i druge “fudbalske radnike” bliske Predsedništvu i partijskoj centrali, od kojih su mnogi korumpirani i dobrano zaslužni za probleme u kojima se davi fudbal u Srbiji? Opet, čini se da Vidić najpre ulazi u trku da bi najavio kako su promene neminovne i da će doći kad-tad, a i da bi ohrabrio druge da se uključe i pomognu u oporavku fudbalske organizacije. I time je već na neki način pobedio, bez obzira šta budu izglasali u najvećem broju bezlični delegati u Skupštini FSS-a.
Rok za predaju kandidatura ističe 27. februara, a Izborna skupština zakazana je za 14. mart. ¶
