Povod za razgovor sa direktorkom ljudskih resursa (HR – human resources) kompanije Victoria Group Draganom Vukosavić bilo je istraživanje rodne ravnopravnosti unutar kompanije koje su zajednički sproveli Victoria Group i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Takođe, neke od tema u razgovoru bile su i generalna slika o položaju žena u Srbiji prilikom zapošljavanja, kao i svetska iskustva, koja pokazuju da su kompanije sa najvećim udelom žena među zaposlenima ujedno i – najuspešnije.

"VREME": Možete li nešto više reći o zaduženjima koje ima jedan HR direktor – kako generalno tako i u vašoj kompaniji?

DRAGANA VUKOSAVIĆ: Posao HR direktora je izuzetno odgovoran i podrazumeva svakodnevne aktivnosti koje prožimaju sve sektore i oblasti poslovanja. Moj posao se ne završava onog momenta kada neko prođe proces regrutacije i dobije posao. U opisu posla je i komuniciranje sa vođama timova i sektora s jedne strane, odnosno zaposlenih s druge, što je jako odgovoran posao i direktno utiče na poslovanje kompanije. Osnovni zadatak HR je da kompaniji pruži adekvatnu sredinu i organizaciju koja će u najboljoj meri podržati strategiju i poslovne procese, pa samim tim i planove i rezultate. Takođe, na HR sektoru je i obaveza da svim zaposlenima obezbedi iste uslove za rad i napredovanje, kao i da se zaposleni motivišu, da se osete kao deo tima i da zajedno funkcionišu na najbolji način i tako doprinose sopstvenom razvoju i razvoju kompanije. Jednom rečju, da bude pravi partner i da doprinese razvoju i napretku poslovanja i stvori pozitivnu klimu koja će omogućiti ostvarenje vrhunskih rezultata.

Pomenuli ste da je HR zadužen da obezbedi iste uslove rada za sve zaposlene, a poznato je da žene vrlo često ne ostvaruju jednaka prava kao njihove muške kolege, pa čak i da u Srbiji najviši procenat među nezaposlenima čine upravo žene.

Nažalost, te brojke zaista neretko i jesu poražavajuće. Međutim, imajući u vidu da se već dugi niz godina bavim ovim poslom, mogu da konstatujem da se stvari ipak menjaju nabolje i da sve više kompanija i institucija sada obraća pažnju na položaj žena u društvu. Svest društva o urgentnosti ovog pitanja je na znatno višem nivou nego što je to ranije bio slučaj, a postoje i primeri koji su već daleko otišli u rešavanju ovog pitanja. Veoma mi je drago da i sama radim u kompaniji koja se ovoj temi veoma ozbiljno posvećuje, a iza sebe ima već zavidne rezultate.

Kako uopšte ocenjujete rodnu ravnopravnost zaposlenih u Srbiji i u vašoj kompaniji?

Dosta toga je urađeno proteklih godina i rezultati svakako jesu vidljivi, ali generalno nije ujednačeno i često zavisi od kompanije ili institucije. Upravo rukovođeni time, Victoria Group je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja inače čini deo naše vlasničke strukture, sprovela istraživanje na temu rodne ravnopravnosti unutar kompanije. Metodom upitnika i fokus grupa obuhvatili smo 846 zaposlenih u čak šest naših članica – Victoria Group korporativni centar, Victoriaoil, Fertil, Sojaprotein, Veterinarski institut Subotica i Victoria Logistic. Ovo inače predstavlja prvo ovakvo istraživanje EBRD-a u jednoj kompaniji u Srbiji, a cilj nam je upravo bio da sagledamo realnu sliku unutar kompanije viđenu direktno okom samih zaposlenih – i muškaraca i žena.

I, kako izgleda ta slika i šta je istraživanje pokazalo?

Slika je veoma dobra i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da sve brojke i te kako govore u prilog tome da se žene zaposlene u Victoria Group osećaju ravnopravno, ispunjeno i sigurno, kao i da je rodni balans koji smo postigli prepoznat i od strane samih zaposlenih. Tako, recimo, više od 85 odsto svih zaposlenih smatra da žene u kompaniji ostvaruju ista prava kao i njihove muške kolege, a čak 92 odsto njih radije radi u rodno mešovitim radnim sredinama. Na pitanje o mogućnostima koje žene imaju za profesionalni razvoj, oba pola ispitanika slažu se da pravo na usavršavanje i stručnu edukaciju imaju podjednako sve kolege i koleginice, a gotovo 90 odsto ispitanica smatra da njihov profesionalni razvoj ni na koji način nije ugrožen odlaskom na porodiljsko odsustvo.

Ima li, po vama, dovoljno žena u menadžmentu kada je reč o Srbiji, ili je i dalje reč o gotovo statističkoj grešci? Koliki udeo žena u menadžmentu ima Victoria Group?

Svakako mislim da je najvažnije to da na pozicijama pre svega budu kompetentne ličnosti, bez obzira na njihov pol. Kada je reč o Srbiji, taj je odnos danas dosta bolji jer se žene školuju podjednako kao muškarci. U nekoj meri i dalje postoji podela na "muška i ženska" zanimanja, ali i taj segment prolazi kroz određene promene. Što se Victoria Group konkretno tiče, u sedištu kompanije zaposlen je natprosečno visok broj žena, pa one tako čine 55 odsto zaposlenih, na različitim organizacijskim nivoima – od juniorskih pozicija do top menadžmenta.

Šta govore svetska iskustva kada je reč o odnosu učinka kompanije i rodne ravnopravnosti prilikom zapošljavanja?

Apsolutno postoje dokazi da su kompanije sa višim procentom žena uspešnije. Među prvim istraživanjima ovog tipa, na temu rodne ravnopravnosti i uticaja ovog faktora na prinos kapitala, sprovedeno je 1999. godine u Švedskoj, a učestvovalo je 14.000 kompanija. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazali su da kompanije u kojima je broj muškaraca i žena među zaposlenima ujednačen, ostvaruju viši stepen prinosa na kapital, više net profite i bolju produktivnost.

Jedno od skorijih istraživanja, iz 2007. godine, koje je sprovela "The Catalyst Corporation", obuhvatilo je 30.000 kompanija, a rezultati su pokazali da su kompanije sa najvećim procentom žena u top menadžmentu ostvarivale za 34 odsto bolje rezultate ka svojim stejkholderima, a čak 35,1 odsto viši prinos na kapital.

Istina je da sve više žena vodi kompanije i ima jako odgovorne pozicije, tako da ne iznenađuje činjenica koja proizilazi iz ovog istraživanja. S obzirom na to da je ovo istraživanje rađeno 2007. godine i obuhvatilo čak 30.000 kompanija, sigurna sam da takav rezultat proizilazi iz globalnih promena, a to je da je ženama u razvijenim delovima sveta obrazovanje postalo sve dostupnije, kao i mogućnost zaposlenja i jednakog napredovanja.

Uprkos odličnim rezultatima istraživanja, ima li prostora za napredak u ovoj oblasti u vašoj kompaniji?

Prostora za napredak uvek ima, a mi kao kompanija težimo ka tome da se stalno usavršavamo. Naš cilj je da se svi naši zaposleni osećaju dobro, i da budu svesni prilika koje imaju i da budu motivisani da ih iskoriste. Takođe, važno nam je da i dalje ostanemo poslodavac koji poštuje prava svojih zaposlenih, a pre svega želimo da opravdamo poverenje naših zaposlenih koji smatraju da imaju podjednako pravo na usavršavanje i edukaciju, kao i žena zaposlenih u Victoria Group, koje smatraju da njihov profesionalni razvoj nije ugrožen odlaskom na porodiljsko odsustvo. Ono što smo identifikovali kao oblasti kojima ćemo se baviti u narednoj godini svakako je motivacija žena da preuzmu odgovornije pozicije, ali i edukacija menadžmenta da je rad u mešovitim grupama veoma motivišuć za sve zaposlene. Razbijanje predrasuda po pitanju muških i ženskih poslova biće još jedan pravac našeg razvoja u narednom periodu s obzirom da današnja tehnologija proizvodnje dozvoljava potpuno izjednačavanje poslova između muškaraca i žena. Prosek žena među zaposlenima na nivou cele kompanije Victoria Group danas iznosi 27 odsto, a ideal kojem težimo je 30 odsto, što je ujedno i evropski prosek.

Da li postoje neke zakonske mogućnosti isprobane u razvijenijim zemljama koje bi mogle da pomognu u razvijanju rodne ravnopravnosti? Ili je ipak problem što se već postojeći zakoni krše i ne poštuju prava žena prilikom zapošljavanja i kada one već zasnuju radni odnos?

Zakoni nisu sporni, većina ih je usklađena za zakonima EU, pitanje je samo doslednosti u njihovom sprovođenju od strane poslodavaca i koliko svako od njih za sebe insistira na pružanju jednakih mogućnosti svim svojim zaposlenima. Mnoge kompanije danas ipak posluju u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim zemljama EU, a ohrabruje i to što pojedinci znaju svoja prava i spremni su da se za njih bore. Zajedničkim radom kompanija, institucija, obrazovnog sistema i pojedinaca moguće je sprovesti i šire društvene promene, ali volja mora da postoji na svim stranama podjednako.

Da li ste, možda, imali prilike da se upoznate sa nekim primerom suprotnim od uobičajene prakse – da je muškarac taj koji se ne tretira ravnopravno u radnom odnosu?

Lično ne, ali diskriminacija je nešto što se nažalost dešava. Ono što svakako raduje jeste činjenica da sve više idemo ka tome da je to izuzetak, a ne pravilo. Takvi slučajevi su izolovani, ali srećom sankcionišu se po zakonu i takve pritužbe se danas u zemlji vrlo ozbiljno razmatraju. Smatramo da ne samo poštujući zakone već i uspostavljanjem adekvatne korporativne kulture i procedura rada, kojima se poštuju različitosti i prava svakog pojedinca, kompanije umnogome mogu da promene trenutno poslovno okruženje i omoguće zaposlenima, a posebno talentima, da rade i doprinesu razvoju društva čiji su članovi.