Treća runda pregovora o Kosovu između delegacija Beograda i Prištine u bečkoj palati Auersperg 3. aprila do sada je najteža, po nekim izveštačima, na granici pucanja, daleko od dogovora – razgovori vrlo žustri, a atmosfera izuzetno zaoštrena. Pregovaralo se o dokumentu o decentralizaciji, koji je sačinila kancelarija međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, a kojim nisu zadovoljne ni prištinska ni beogradska delegacija.

U Beogradu su rezerve prema tom dokumentu, po svemu sudeći, veće.

Članovi srpskog pregovaračkog tima, posle konsultacija u Predsedništvu Srbije, saopštavaju da predlogom posrednika o decentralizaciji Kosova nisu zadovoljni. Temperaturu je u Beogradu podigla i jedna izjava Alberta Roana data u Prištini da neće biti spoljašnje niti unutrašnje podele Kosova, a da Srbi mogu slobodno da odluče da li će ostati na Kosovu (posle je dopunjavao tu izjavu tvrdnjom da ne treba govoriti o njihovom odlasku jer će to pospešiti njihov odlazak, već treba raditi na tome da ostanu, da predloženo rešenje to omogućuje itd.). Marko Jakšić, član pregovaračkog tima, taj stav je nazvao proalbanskim i zamerio je Beogradu što na vreme nije izražena rezerva prema posrednicima.

Srpska delegacija je posle toga kancelariji izaslanika Ujedinjenih nacija uputila pismeni protest zbog toga što posrednički dokument nije dovoljno u skladu sa zaključcima sa prethodna dva sastanka, i zato što sadrži i neka pitanja koja u dosadašnjim pregovorima nisu uopšte razmatrana.

Protestuje se i zbog toga što je taj predlog iznet u Prištini, gde je dva dana boravio Ahtisarijev zamenik Albert Roan, koji nije našao za shodno ni da dođe u srpsku prestonicu. Dokument je podeljen predstavnicima srpskih i albanskih opština na Kosovu, koji su ga dali medijima pre nego što je uručen srpskoj strani. Zbog toga je srpska delegacija u Beču protestovala na posebnom sastanku sa Ahtisarijem.

Ona nije zadovoljna ni objašnjenjem da međunarodni posrednici zadržavaju pravo da razgovaraju ne samo sa ovlašćenim pregovaračima već sa svakim s kim nađu za shodno. Traži da se poštuju ovlašćenja pregovarača.

Sve u svemu, prva intervencija posrednika u Beogradu probudila je otvorene sumnje da su međunarodni predstavnici bliži albanskoj strani i da zapravo već u početku stavljaju rampu i za pretenzije Beograda da kosovski Srbi radi sopstvene zaštite dobiju entitet.

RAMPA: Ne bi se moglo reći da je to beogradska paranoja – "Njujork tajms", na primer, 3. aprila izveštava da su se medijatori u Beču borili da nadvladaju srpske zahteve za autonomiju unutar teritorije sa albanskom većinom. U izveštaju tog lista se kaže i da medijatori predvođeni bivšim finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem zagovaraju značajnu lokalnu samoupravu s mogućnošću kooperacije između srpskih teritorija, kao i izvesno finansiranje njihove aktivnosti iz srpskog budžeta. Mali napredak je tu, ipak, vidljiv – do sada je finansiranje srpskih škola ili domova zdravlja na Kosovu tretirano kao polulegalno i nazivano "paralelnim strukturama".

Beograd insistira na pravu da direktno finansira srpske opštine na Kosovu, dok albanska strana traži da taj novac iz Beograda ide kao donacija i da bude pod kontrolom Prištine. Tako nekako je bilo s Fondom za razvoj nerazvijenih u SFRJ (galimatijas ulaganja i kredita koji nije raspetljan, a koji će valjda doći na red kad dođu na red imovinska pitanja). Iz tog fonda su šezdesetih i sedamdesetih građeni kosovski giganti i veliki javni objekti, koji su više služili kao simboli državnosti tadašnje pokrajine nego za razvoj.

Albanska strana sumnjiči Beograd da preko srpskog entiteta priprema podelu Kosova, što je jedan od tabua definisanih u Kontakt grupi, a Beograd odgovara da srpske opštine treba da budu povezane samo funkcionalno, a ne i teritorijalno, pa, dakle, nema reči o podeli Kosova. Naglašava se da Beograd nikako ne želi podelu Kosova jer ga vidi kao deo Srbije sa specijalnim statusom.

Beograd traži garancije za srpsku zajednicu na Kosovu i obezbeđivanje njenog uticaja na vođenje pokrajine, autonoman izbor sudija, šefova policije itd. u svojim opštinama, i funkcionalno povezivaje tih opština, dok albanska delegacija predlaže sistem decentralizacije koji je "etnički neutralan" uz osporavanje predloga vezanih za srpski uticaj u sudstvu ili policiji u srpskim enklavama.

Srpska strana insistira na tome da prava kosovskih Srba budu uneta u opšti sporazum, odnosno da to moraju biti specifična ustavna prava, a albanska strana govori o klasičnom manjinskom paketu. Ako Srbija tako teško dobija koncesije u zaštiti getoiziranih Srba na Kosovu, što je u Savetu bezbednosti, a i drugde, proglašavano kao prioritet, onda ima razloga za veliku zabrinutost u Beogradu za ishod tih pregovora.

Između značajne lokalne samouprave i autonomije razlika je velika, ali je manja od razlike između proširene autonomije s međunarodnim garancijama, što kao rešenje kosovskog statusa nudi Beograd, i nezavisnosti, što traže Albanci. No, ta nas drama čeka na kraju.

NOVI ŠATL: Posle ove bečke sesije, na kojoj očito ima malo dodirnih tačaka, verovatno će uslediti period šatl diplomatije. Srpska delegacija će svoje primedbe, izrečene na račun posredničkog dokumenta, napismeno formulisati i dostaviti međunarodnom izaslaniku. Čule su se najave da će predstavnici Kontakt grupe boraviti na Balkanu, kao i to da bi Albert Roan mogao da dođe u Beograd (17. aprila) i u Prištinu, radi traženja kompromisa koji sada očito nije na vidiku.

Iz Roanovih izjava za BBC i Rojters vidi se da se posrednici spremaju za okolnost da pregovarači ne postignu saglasnost. Najavljuje se da će posrednici napraviti predlog za koji smatraju da je kompromisan i razuman, "tačno na sredini", i da će reći: "Slušajte, ovo su principi!", pa onda krenuti dalje. Formalno ni njihova neće biti poslednja. Odluku će doneti Savet bezbednosti.

Već je zakazano da se 4. maja (pominjan je i 28. april) pređe na pregovore o stvaranju novih opština, neki pominju u tom kontekstu i pitanje Kosovske Mitrovice.

Uslediće razgovori o zaštiti srpskog kulturnog i verskog nasleđa, opšte zaštite prava manjina, o veoma komplikovanim svojinskim i ekonomskim pitanjima i o međunarodnom vojnom i civilnom prisustvu na Kosovu.

Beograd takav scenario "vi pričajte, a mi ćemo već nešto skuvati" može malo podsećati na Rambuje, mada, s druge strane, nagoveštaj da će u odlučivanju biti prisutan sveti duh kompromisa možda može ukazati na relativno povoljan ishod. Može, ali sudeći po sadašnjem predlogu, nije.

OKOLNOSTI: Ova runda kosovsih pregovora odvijala se inače u okolnostima koje su bile manje nepovoljne po Srbiju nego pre nedelju ili dve.

Tada je skup tema otvorenih 2006. izgledao kao nova eksplozivna mešavina: rasprave o promeni ustava u BiH, otpori unifikaciji Bosne u okviru kojih se čula i rečenica: "Ako bude sledeće faze, naredna je – regrutacija"; pregovori o kosovskom statusu koji je u Srbiji doživljen kao otimanje teritorije; Hag; posledična kriza evropskih pregovora; crnogorski referendum i neizvesna sudbina državne zajednice; političke podele posle haške smrti Slobodana Miloševića; politička destabilizacija u Srbiji…

Pesimistu je takav splet tema mogao da podseća na 1990, kada je počeo dramatičan rasplet sudbine SFRJ. Na sreću, to možda izgleda isto, ali je obrnuto – akteri sada baš ne polivaju zgarište benzinom, mada još ima sumnjivog isticanja, kontraproduktivnih čvrstih zagrljaja, preteranih dramatizacija, pa i nepromišljenog zalaganja za to da se proces započetih podela dovede do krajnjih konsekvenci.

Tokom posete Beogradu Karle del Ponte, koja je protekla u znaku neuobičajenih mera bezbednosti, nije bilo izjava, što su neki mediji tumačili kao znak njenog nezadovoljstva i čak sat-dva pre te vesti saopštavali da pouzdano znaju da su pregovori prekinuti, zbog toga što nije uhapšen general Mladić, za čije se hapšenje sada pominje novi rok – kraj aprila. Neki mediji su tražili da vlada saopšti šta je tačno uradila u saradnji sa Hagom i Mladićem. U tom kontekstu čuo se i vic na račun medija – čemu frka, zar mediji nisu Mladića već uhapsili 1. marta.

Srbija je, inače, prošle nedelje i formalno otvorila sve arhive za haško tužilaštvo. Po onome što medijima izjavljuje Rasim Ljajić, Karla del Ponte je detaljno informisana o traganju nadležnih službi. To pitanje i dalje visi nad vratom.

Potpredsednik srpske vlade Labus, kome su evropski pregovori glavna preokupacija, tražio je u tom kontekstu da se sastane srpski Savet bezbednosti, ali je srpski predsednik Tadić ponovio da neće prisustvovati sednicama tog tela jer predsedavajuće mesto po sadašnjem rešenju mora da deli s premijerom, a on smatra da kao predsednik treba da ima punu odgovornost za rad tog saveta. To je reklo bi se uobičajena dinamika jedne kohabitacije. Posle inicijative demokrata da daju podršku vladi pod uslovom da budu zakazani vanredni izbori i posle Koštuničinog odgovora da u državnim pitanjima ne može biti uslovljavanja, odnosi u demokratskom bloku su očito ostali isti kao pre, ali parlamentarna kriza posle smrti Slobodana Miloševića je uz malo gnjavaže prevaziđena, Skupština je nastavila rad, a priča o izborima (a oni su uvek i podizanje temperature i pojačavanje retorike) odložena je za kad joj dođe vreme.

Posle posete predsednika RS Čavića Beogradu postalo je izvesnije da u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj ne bi trebalo da se dramatizuje stanje zbog ustavnih promena.

Iz Brisela je došao prvi znak olakšanja posle izjave komesara Olija Rena, koji je nakon telefonskog razgovora sa srpskim premijerom Koštunicom nagovestio da možda ima izvesnog napretka u saradnji Srbije sa Hagom.

Važan znak smirivanja predstavljala je i konačna potvrda iz Brisela da će evropski pregovori biti nastavljeni 5. aprila, a da će jedan deo paketa (u koji spadaju i pregovori o viznom režimu) biti pomeren za kraj maja, kada će se znati i rezultat crnogorskog referenduma.

Uprkos sporovima i zebnjama, u ovdašnjim vladajućim krugovima jača nada da će evropski pregovori biti ne samo nastavljeni nego i da će se uspešno okončani.

Rezultat kosovskih pregovora i dalje je neizvestan, a možda je najvažnije da njihov početak i prve činove, i pored incidenata (pucanje u selu Straža kod Gnjilana, demonstracije u Bujanovcu), ipak ne prati mnogo tragičnih događaja na terenu.