"Amerika mora da pronađe drugi način za ispoljavanje svoje naklonosti i ljubavi prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama." Tom rečenicom srpski premijer Koštunica je u ponedeljak pre podne ispoljio ogorčenje na izjavu koju je američki predsednik Buš dao tokom posete Albaniji proteklog vikenda, a ponovio tokom posete Bugarskoj: da je Amerika odlučila i da veruje da Kosovo treba da bude nezavisno i da se u jednom trenutku mora reći – dosta je, i Kosovo je nezavisno.

Buš je Albancima rekao ono što su oni želeli da čuju: da podržava njihovu težnju za ulazak u NATO i skoru nezavisnost Kosova. Po nekima to je ispoljavanje američke rešenosti, a po nekima očekivano podilaženje. Američki listovi se šale u izveštajima o Bušovoj trčećoj evropskoj turneji i citiraju kako je u Bugarskoj izgovorio oveštalu frazu: "Ponosan sam što se nalazim u vašoj lepoj zemlji", što ih podseća na film "Danas je utorak, to mora da je Belgija!".

BLACK CADILAC: U američkoj štampi se naglašava kako, za razliku od drugih zemalja gde su demonstrirali antiglobalisti, u Albaniji hvale čak i rat u Iraku i kako je albanski predsednik Beriša pozdravio predsednika Buša kao najvećeg i najizuzetnijeg gosta koga je Albanija ikada imala (a ovaj je prema izveštačima u tim trenucima izgledao malo pospano). Opširno se opisuje kako je Buš u Albaniji dočekan s neviđenim oduševljenjem; kako su i s Kosova ljudi satima putovali da bi ga videli; kako su skandirali "Buši, Buši"; kako su kartonski šeširi Ujka Sema bili postavljeni i na džamijama. Opisuje kako je on, opkoljen obožavaocima, u želji da im maše i da se rukuje s vrištećom masom, stajao na pragu svoje limuzine i kako su ga ljudi vukli prema sebi i zamalo oborili, pa su pripadnici tajne službe hitno dovezli drugu limuzinu kako bi ga "pokrili".

Buš je inače tokom evropske turneje (Nemačka, Poljska, Češka, Italija, Albanija, Bugarska) putovao sa dve limuzine transportovane vojnim avionima C-5 ili C-17. Predsedničku limuzinu pripadnici tajne službe zovu "zver", to je teško oklopljen crni kadilak s predsedničkim tablicama. Na samitu G8 dolazili su na večeru u kombijima koje je obezbedila nemačka vlada a Buša je vozila "zver". Dok je putovao od Vatikana do američke ambasade u Rimu, "zver" se bila pokvarila, pa je na pet minuta zaustavljena predsednička kolona od dvadeset automobila.

Na stranu neprimerenost da se o teritoriji jedne države govori sa teritorije susedne države – po nekim tumačenjima on u tim izjavama zapravo nije preuzeo nijednu novu obavezu. Prema američkim listovima, Buš je najpre rekao da mora postojati rok za završetak pregovora o Kosovu, takozvani dedlajn, ali u nedelju on je pokušao i da se malo povuče kada je bio upitan kada će doći taj dedlajn. "Pre svega, ne sećam se da sam pominjao dedlajn, rekao je kada se pojavio pred novinarima s Berišom u dvorištu albanske vlade. Kada su ga podsetili, on je iznenađeno upitao: "Jesam li? Šta sam tačno rekao? Pomenuo sam dedlajn? OK, yes, mislio sam to što sam rekao." Sledi smeh reportera.

Buš je albanskom premijeru Saljiju Beriši preporučio da radi s liderima Kosova da se održi mir u završnoj fazi procesa određivanja konačnog statusa Kosova i ovaj je navodno rekao da će to uraditi, pošto ima dobre kontakte na Kosovu gde očekuju predvodništvo od premijera i predsednika Albanije koje je on voljan da im pruži. Toliko o čvrstom principu Kontakt grupe – da Kosovo ne može biti priključeno drugoj državi.

Pre Koštuničine izjave srpski ministar spoljnih poslova Jeremić je ocenio da je Buš izneo stav koji je odavno poznat javnosti i da je to u funkciji učvršćivanja američke pregovaračke pozicije uoči debate u Savetu bezbednosti, a da je Savet bezbednosti još daleko od saglasnosti. Stejt department je u ponedeljak saopštio da će razgovori sa Rusijom o Kosovu biti nastavljeni, pre svega zato što niko ne želi da se suoči sa mogućnošću da zvanična Moskva iskoristi pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao ni sa novim talasom nasilja na Balkanu. Buš je pre toga rekao kako niko ne želi veto, a svi žele napred. (Da li je rekao? Ako je tako rekao, onda je to i mislio.)

VESTI IZ PITERA: Ruski novinari pitali su Putinovog portparola Nikitina o čemu je s predsednikom razgovarao dok su šetali po travnjaku grand hotela Kempinski. Ovaj kaže: "O svemu, o vremenu, o tendencijama, o samitu." I, šta je rekao? "Da je samit u Piteru bio bolje organizovan." Za nas jeste. Posle Koštuničinog susreta s ruskim predsednikom Putinom, ovde se procenjuje da je Rusija spremna i da uloži veto na američku rezoluciju o Kosovu. To uverenje ovde se učvršćuje posle 3. aprila kada je Ahtisarijev plan došao na dnevni red sednice Saveta bezbednosti posle koje je Koštunica poručivao da rezolucija o Kosovu u SB-u neće biti usvojena, a takođe i posle 19. marta kada je ruski ambasador u UN-u Vitalij Čurkin napustio konsultacije u Savetu bezbednosti o Kosovu, pošto je izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera ocenio kao jednostran i kao još jedan znak pogrešnog rukovođenja situacijom.

Tokom susreta s Putinom Koštunica je pominjao novu inicijativu za pregovore o Kosovu, ali sem opaske da ta ideja svedoči o otvorenosti Srbije za nove pregovore o Kosovu, da će se o njoj još razgovarati, i opšteg pozivanja na međunarodno pravo, o njoj se ne iznose detalji. Po rečima ministra za KIM Slobodana Samardžića, Beograd će dodatno obrazložiti svoju platformu za pregovore, i nada se da će je SAD, posredstvom ruske strane, uzeti u razmatranje. Predsednik Tadić je mogući kompromis široko opisao kao samostalnost Kosova u političkom i ekonomskom smislu, a da se istovremeno ne povredi suverenitet i integritet Srbije.

Najava srpske inicijative korespondira sa Putinovom rečenicom, izgovorenom tokom samita G8, da bi strpljiv rad sa Srbima i Albancima mogao da dovede do kompromisa. Pre Koštuničinog odlaska u Petrograd, čuli su se nagoveštaji da će biti izvesnih novina u odnosu na formulu međunarodno nadgledane suštinske autonomije koju je Beograd ranije predložio, a Ahtisari nije uzeo u obzir.

Koštunica ocenjuje da se njegov susret s ruskim predsednikom Putinom u Sankt Peterburgu održava u sudbonosnom trenutku, da je došao prelomni trenutak i da je ruski stav od istorijskog značaja.

U Beogradu se procenjuje da je na samitu G8 Kosovo izbilo na sam vrh liste najvažnijih svetskih tema, da nije uspeo američki pokušaj da se ono "diplomatskim blickrigom" otcepi od Srbije. U obraćanju učesnicima peterburškog 11. međunarodnog ekonomskog foruma, premijer Koštunica je, na primer, rekao da je samo zahvaljujući principijelnom stavu Rusije osujećena namera da Savet bezbednosti izglasa rezoluciju koja bi predstavljala direktno negiranje Povelje UN-a.

SARKO AMERIKANAC: Vlada Srbije je u međuvremenu odbacila predlog francuskog predsednika Sarkozija da se rešenje za Kosovo odloži za šest meseci, pa ako Beograd i Priština u tom roku ne postignu kompromis, da se Rusi uzdrže od veta. Ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić kaže da bi u tom slučaju albanska strana ponovo bila motivisana da opstruiše pregovore jer bi joj ponovo bila unapred garantovana nezavisnost.

Sarkozijevoj inicijativi u Hajligendamu novinski izveštači dodaju i nekoliko slikovitih anegdota o otopljavanju novog "hladnog rata". Najpre, na pripreme tog samita desetak dana ranije u Potsdamu ministri spoljnih poslova su iz Berlina doputovali vozom da bi usput malo razgovarali. Novi francuski ministar spoljnih poslova Kušner seo je pored ruskog ministra Lavrova da mu između ostalog prenese da francusko-ruski odnosi ostaju isti kao u vreme Žaka Širaka. Novi francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je tokom izborne kampanje zaradio nadimak Sarko Amerikanac, sudeći po izveštajima zapadnih medija sreo se s Bušom u njegovom apartmanu pošto je ovaj, kad se ujutru obukao, shvatio da ima probleme sa stomakom, da li zbog stomačnog virusa, da li zbog trovanja hranom ili zbog nečeg drugog.

Ruski izveštači ispisuju drugu anegdotu. Angela Merkel zabrinuto je obratila pažnju na to što u jednoj od zajedničkih prilika dvojice od osmoro G-osmaša nema. U tom trenutku Vladimir Putin i Nikola Sarkozi su izlazili iz "doma za pregovore". Francuski predsednik je držao ruku na plećima ruskog predsednika i obojica su se nečemu (ruski izveštači dodaju da nije isključeno i nekome) dugo i zarazno smejali. Potom je, kad su već prolazili kroz špalir novinara, Sarkozi iz džepa izvadio mobilni telefon uputivši zamolni pogled ka Putinu, što je bilo shvaćeno kao da hoće s nekim da prozbori nekoliko reči. Putin je posle kraćeg razmišljanja klimnuo glavom. Президент Франции с торжествующим видом okrenuo je broj i viknuo u slušalicu na francuskom, ali tako da je ruskim novinarima bilo razumljivo: "Draga, dajem slušalicu Putinu!"

"Файн", marljivo je progovorio u tu slušalicu Putin."Хау ар ю?" Sarkozi je bio srećan jer je obećao svojoj ženi da će je pozvati – Putin. Sve je bilo jako interesantno s obzirom na to da je prethodnog dana za vreme obeda za lidere G8, koji je priredila Angela Merkel, madam Sarkozi cele večeri razgovarala upravo s predsednikom Putinom. Ujutro je otišla izvinivši se da je ona novajlija u tim poslovima, pošto je njen muž samo tri nedelje predsednik, a Ljudmila Putina joj na rastanku rekla da nikako ne govori da je novajlija.

RADAR–POKER: Kad su se predsednici Buš i Putin pojavili ispred Kempinski grand hotela, na obali baltičkog luksuznog odmarališta Hajligendam počele su da se ređaju procene da je napetost oko raketnog štita u Poljskoj i Češkoj možda popustila. Putin je predložio Amerikancima da zajedno koriste radiolokacionu stanicu u rejonu sela Zaragan u oblasti Gabalin u Azerbejdžanu koja radi od 1985. a koju je 2002. Ajzerbedžan dao Rusima pod arendu na deset godina. Stanica je namenjena za kontrolu međukontinentalnih balističkih raketa na južnoj Zemljinoj polulopti i kontroliše teritoriju Irana, Turske, Kine, Pakistana, Indije, Iraka, Australije, veći deo afričkih zemalja, ostrva Indijskog i Atlantskog okeana. Ruska štampa citira Putina: "Мы договорились с Джорджем." Buš koji je i u vreme "razmene vare" Putina zvao Vladimir, odlučio se za opreznije ocene, da će predlog njegovi eksperti pažljivo ispitati, da je reč o ozbiljnim strateškim pregovorima, da je Iran suviše blizu, i sl. Pariski "Figaro" piše o mešavini zbunjenosti i iznenađenja na Zapadu posle Putinovog "pokerskog poteza" i – citira Sarkozija, koji govori o "velikoj harmoniji". Nemački "Špigl" piše kako je Putin umesto diktatorskog i neohladnoratovskog pokazao nasmejano lice i gurnuo u stranu zapadne kritike na svoj račun.

REZERVE: Kosovo je, sudeći po većini izveštaja, a ne samo po utisku beogradskih političara, ostalo predmet sporenja. Kad je objavljeno da francuski predsednik Sarkozi nije uspeo da isposluje kompromis o šestomesečnom odlaganju u zamenu za rusko prihvatanje rezolucije, nemačka kancelarka Anglela Merkel je najavila da će politički direktori članica Kontakt grupe nastaviti konsultacije. Predstavnici Francuske, Britanije, Amerike, Nemačke i Italije sastaju se u Parizu 12. juna da bi raspravljali o narednim koracima. Rusi, kako izgleda, ne idu. Evropljani pokušavaju da uvežbaju "govorenje jednim glasom", kao što je 27 članica to dogovorilo u Bremenu 30. marta, kada su se na inicijativu medijatora Ahtisarija okupili pred prošlu sednicu Saveta bezbednosti. I pored saglasnosti, i u zapadnoj štampi (na primer, pariski "Mond") vide se razlike.

Grčka bi, na primer, volela da međunarodna zajednica dozvoli još malo vremena za razmatranje Ahtisarijevog izveštaja, i želeli bi malo više suverenosti za Kosovo, ali bez nezavisnosti u zamenu za jače veze Brisela i Srbije.

Slovačka, članica Saveta bezbednosti, stavljala je na izveštaj važne rezerve, pošto je njen parlament 28. marta usvojio deklaraciju koja obavezuje vladu da odbaci projekat nezavisnog Kosova zbog bojazni da on može imati efekte na ponašanje tamošnje politike. Rusija nagoveštava veto na rezoluciju o nezavisnosti Kosova zato što bi ona učinila univerzalnim proces rešavanja konflikta u Transdnjestriji (Moldavija), Abhaziji i Južnoj Osetiji (Gruzija) i što se boji obnove nacionalizma u Čečeniji i svim autonomnim Republikama Severnog Kavkaza.

Kina, stalna članica SB-a, izjednačava se s pozicijom Beograda i Moskve bojeći se da se to ne odrazi na njene zapadne provincije i, na drugi način, na Tajvan.

Indonezija, Južna Afrika i Kongo, članice SB-a, protive se Ahtisarijevom planu zbog zabrinutosti oko sopstvenih separatizama.

Evropska unija, koja se sprema da preuzme ulogu na Kosovu, želela bi da to bude odobreno rezolucijom SB-a po Ahtisarijevom planu. Za slučaj da rezolucija ne prođe, ona, kako izgleda, nema plan B. Ako plan ne prođe, međunarodne vojne snage će tamo ostati po postojećoj rezoluciji 1244 SB.

Ministar za Kosovo Samardžić procenio je da postoji i pretnja da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost, a da će zatim Amerika to priznati, i da je cilj da se tako izvrši pritisak na sve učesnike – Evropsku uniju i Rusiju, a da je to ujedno najveća pretnja Srbiji da popusti pod ucenama i pritiscima. Po njegovoj proceni, zapadni faktori se još nadaju da će se u Srbiji naći neki unutrašnji činilac koji će prihvatiti takozvano realno stanje, ali takva pretnja neće pasti na plodno tle jer Srbija ima svoju državnu politiku iza koje stoje svi državni organi i ima podršku Rusije i jednog broja zemalja u SB-u, što je dovoljno da ne poklekne.

Unutrašnje prilike u Srbiji su ipak nešto sređenije u odnosu na "institucionalnu insuficijenciju" 26. januara, kada je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a Marti Ahtisari svoj sveobuhvatni predlog o statusu Kosova predstavio Beogradu u trenutku dok je izborni postupak još trajao, Koštunica smatrao da je tajming zlonamerno izabran i demonstrativno odbio da se sretne s Ahtisarijem pošto je vlada konstatovala da u prelaznom periodu može da obavlja samo tehničke poslove, što je bilo predmet širokih polemika, a Ahtisarija primio predsednik Republike Boris Tadić, koji je u tom trenutku bio jedina institucija u funkciji. Institucije nisu bile konsolidovane ni kada je Ahtisarijev kosovski paket 26. marta ušao u proceduru Ujedinjenih nacija.

Predsednik Srbije Boris Tadić u saopštenju u utorak 12. juna poručuje da Srbija kao evropska i demokratska zemlja ima puno legitimno pravo, da na osnovu međunarodnog prava, političkim i mirnim putem brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Pošto je Buš u Italiji i u Bugarskoj, na sugestiju domaćina, pominjao i perspektivu za Srbiju – kroz evroatlantske integracije i poboljšanje odnosa sa SAD, predsednik Srbije je najodlučnije odbacio bilo kakvu mogućnost prihvatanja kompenzacije za gubitak dela teritorije. I premijer Koštunica ponavlja da Srbija odbacuje svaku vrstu ovakvog razgovora i svaku pomisao da bi mogla da se pogađa i trguje svojom teritorijom.

Pre toga Koštunica je poručio da će Srbija odbaciti i poništiti svaki oblik kosovske nezavisnosti. Nemaju mnogo direktnih sredstava u rukama. Kao da se ponavlja slika sa Berlinskog kongresa 13. juna do 13. jula 1878. godine. Govori se da je Jovan Ristić koji je predstavljao Srbiju i bio, kažu, i zaslužan za njenu nezavisnost, okapao po hodnicima, pošto su u pregovorima učestvovali samo delegati velikih sila, dok su predstavnici malih zemalja pokušavali da utiču na ishod posrednim putem.