Da li je marketing crnogorske vlade u tehničkom mandatu jači od mafije? Samo par dana nakon otkrića provale u depo Višeg suda, u kojem se čuvaju sudski spisi i dokazni materijali brojnih krivičnih postupaka, na graničnom prelazu Božaj zaplenjeno je pola tone skanka. Sa ovom potonjom vešću, Dritan Abazović je na Fejsbuku poželeo dobar dan Crnoj Gori i završio usklikom: “Idemo dalje, ruka pravde ne staje!” Toj izjavi je, poštujući sva marketinška pravila, pridružio i vladin slogan “Na pravom putu!”.

No, ispod puta, tačnije Njegoševe ulice u Podgorici mafija je prethodnih mesec i nešto više dana kopala svoj put, podzemni tunel dugačak tridesetak metara. “Rudari” podzemlja su povezali iznajmljeni stan u suterenu zgrade u Njegoševoj ulici i depo Višeg suda. Tunel je otkriven u ponedeljak 11. septembra i, ukoliko u čitavu storiju uvedemo i elemente kozerije, reumatski bolovi jedne uposlenice i promaja koja je dolazila iz depoa pomogli su da službenici utvrde da su neki predmeti ispreturani. O toj činjenici je obaveštena policija. Tokom uviđaja, međutim, nije otkriven tunel. Otvor iza police sa registratorima otkrili su službenici suda nakon što su počeli popis predmeta, s obzirom na očigledan neovlašćen ulazak u depo.

Reč je o mestu na kojem se nalazi gotovo 100.000 predmeta, dokaznog materijala iz brojnih krivičnih postupaka, materijali sa suđenja i nekoliko stotina komada oružja. Čitav događaj je ekspresno dospeo u medije. Predsednik Višeg suda Boris Savić je u prvoj izjavi rekao da “gotovo ništa ne nedostaje”, a potom je usledila i prava marketinška šarada koja bi se mogla nazvati – Vladin trip na mesto zločina.

Ministri pravde i policije, predvođeni premijerom Dritanom Abazovićem, uz podršku čelnika Uprave policije Nikole Terzića provukli su se ispod trake koja ograničava pristup mestu istrage i, nakon brzog, ekspertskog uvida, saopštili javnosti da je nestalo više predmeta, uključujući i oružje. Osnovno tužilaštvo je nakon uviđaja saopštilo da još ne zna šta je nestalo, ali je najavilo proveru po kom je osnovu došlo do posete premijera i njegovih saradnika. Abazović je kasnije pojasnio da je odobrenje za obilazak dobio od predsednika suda Borisa Savića. Tako je u temu hronike dospeo turistički žargon i izazvao pravu poplavu mimova na društvenim mrežama. A književnik Balša Brković je aludirajući na “Ruku pravde”, ime jednog od trajekata na liniji Lepetane–Kamenari, predložio novo ime trajekta – “Rupa pravde”.

POLITIČKE DIMENZIJE SPEKULACIJA

Spekulacije koje su usledile zavisile su pre svega od izvora iz kojeg su poticale. Nagađanja su išla od toga da je provala imala za cilj krađu predmeta iz istraga koje su vezane za crnogorski Kavčanski klan, preko onih koje su ukazivale na organizaciju bekstva ili eventualno ubistvo, do Abazovićeve tvrdnje da su se želeli kompromitovati dokazi iz slučaja ubistva urednika podgoričkih dnevnih novina “Dan” Duška Jovanovića. I doista, spekulacije kao spekulacije mogu ići unedogled. Recimo, da li su provala i kopanje tunela bili samo pokriće za nešto što se već dogodilo i što je samo bilo potrebno zamaskirati? Da li je iz depoa odnet deo zaplenjene droge koja nije bila tamo – da li je to iko merio ili će to tek učiniti? Zašto da ne, zar crnogorska javnost već nema iskustvo zaplenjenih cigareta za koje se sumnja da nisu sve spaljene i zbog čega je pod istragom bivši direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević? Ove spekulacije, svaka ponaosob, imaju svoju političku dimenziju i precizan politički cilj – ili skretanje pažnje ili ukazivanje na određene ličnosti bilo da one pripadaju podzemlju ili političkom miljeu.

U svakom slučaju, ono što je najfascinantnije u čitavom događaju jeste činjenica da je tunel kopan više od mesec dana u samom centru grada, gde se u prečniku od trista metara nalaze zgrade Skupštine, Vlade, Predsednika, prostorije Višeg, Vrhovnog i Ustavnog suda. To ukazuje na potpun promašaj svih bezbednosnih službi i naravno na procedure obezbeđivanja važnih državnih institucija. I da se na ovom mestu vratimo na početak teksta. Upravo ta činjenica ide u prilog tezi da je mafija pokorila kompletan marketinški tim Vlade Crne Gore.

Vrhunac čitavog ovog akcionog spektakla je izjava ministra policije Filipa Adžića, koji je optužio crnogorske medije za otkrivanje detalja istrage, aludirajući na činjenicu da obelodanjivanje podataka otežava i usporava tok istrage. Klasična zamena teza. Osnovno je pitanje kako su ti podaci došli do medija, zar to nije samo još jedan dokaz činjenice da su i policija i bezbednosne službe izuzetno porozne i potkupljive, na ovaj ili onaj način.

Kako bi se upotpunila slika, nije bez značaja zabeležiti da je u jeku afere tunel Specijalno državno tužilaštvo (SDT) Crne Gore podnelo optužnicu protiv 21 osobe zbog sumnje da pripadaju “policijskom narko-kartelu”. Među osobama osumnjičenim za više krivičnih dela nalaze se i vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer, Petar Lazović, koji je bio visokopozicioniran službenik ANB, aktuelni predsednik opštine Budva Milo Božović i policajac Ljubo Milović, koji je u bekstvu. To ponajbolje govori, naravno ukoliko se sumnje iz optužnice dokažu, koliko je širok prostor u kojem je kriminal penetrirao u sve strukture crnogorske države. To, takođe, govori i da je tunel tek jedan od metoda razgibavanja mafije u cilju zaštite vlastitih interesa i osvojenih pozicija.

MUKE PO SPAJIĆU

I dok premijer u tehničkom mandatu muku muči sa borbom protiv organizovanog kriminala, mandatar Milojko Spajić je potrošio tačno polovinu vremena koje mu Ustav ostavlja kao rok u kojem mora predložiti sastav Vlade. Mandatar koji je svoj put ka novom kabinetu započeo sa ambicioznim ciljem da dobije tropetinsku većinu u parlamentu danas je daleko i od pouzdane proste većine, pre svega zahvaljujući vlastitoj brzopletosti i pre svega potcenjivanju političkih partnera, pa i protivnika. Način na koji je vodio razgovore o eventualnom rasporedu ministarskih fotelja, to jest činjenica da je iste pozicije nudio različitim sagovornicima, razotkrio ga je i učinio svakako nepouzdanim pregovaračem.

Samokontrola i matematički um su nadasve važne osobine u politici. Lako je sa govornica prosipati demagogiju, populizam, samokuražiti se, graditi performans pobednika i dominantnog faktora političkog odlučivanja. Kada siđete sa scene, greške izmakle kontroli i nedostatak praktične primene makar elementarnih matematičkih kombinacija dovode vas po pravilu u slepu ulicu iz koje možete izaći samo odlukom da se pospete pepelom po glavi i vratite na glavnu raskrsnicu. Ukoliko ste to u stanju, za vas još uvek ima mesta u politici.

Brzopleta izjava koja je usledila neposredno pred vanredne parlamentarne izbore, kojom je mandatar eliminisao Građanski pokret URA kao buduće konstituente vlasti, sada mu visi nad glavom poput Damoklovog mača koji jedino može da preseče čvor u koji su se upleli pregovori o sastavu nove vlade. Ta je izjava bila motivisana spinovanjem aferom u kojoj se uhapšeni “kralj kriptovaluta” Do Kvon povezuje sa Spajićem. Abazović je, naravno, pokušao politički da profitira potenciranjem čitave afere, ali to nije ništa neobično za američki stil vođenja kampanje koji prvi čovek URA naprosto obožava. Posledice takvih izjava danas trpe i jedan i drugi. Ali to nije prvi slučaj da su se lične tenzije i prepucavanja neposredno odrazili na važne događaje u crnogorskom političkom životu.

Nije toliko davno bilo da je sukob Demokrata i GP Ura bio toliko zaoštren da je to uticalo na nestabilnost i pad obe postdepeesovske vlade. Ali, kako je u politici sve moguće, Bečić i Abazović su se našli na zajedničkoj listi na poslednjim izborima. To bi mogla da bude dobra pouka Spajiću, pogotovu zbog činjenice da je već stekao neprijatelje u PZBCG, odnosno u Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, odbacivši ih iz kombinacije za sastav Vlade kao takozvani prosrpski, odnosno proruski politički subjekt.

Zašto je ovo važno? Pre svega zbog činjenice da Pokret Evropa sad (PES) nije ostvario uspeh na izborima koji su najavljivala istraživanja javnog mnjenja; drugo – što imaju obaveze prema članovima lokalnih partija i udruženja koji su se nalazili na njihovoj listi; i možda najvažnije – zato što se pojačava liderska tenzija između predsednika države Jakova Milatovića i mandatara koji je na čelu PES-a. Sve su to činioci koji utiču na početak kraja velikog talasa na kojem je Pokret Evropa sad dospeo u parlament, ali i u poziciju da zauzme dve najznačajnije funkcije u Crnoj Gori. Ukoliko Spajić u narednih mesec i po ne predloži vladu, realniji su novi izbori od opcije da predsednik Crne Gore nekom drugom ponudi mandat. Na novim izborima PES sigurno ne bi zadržao sadašnju podršku i mogao bi se suočiti sa poslovicom – što je uzlet veći, to je pad bolniji.

Demokrate Alekse Bečića su odbacile mogućnost da prihvate bilo kakvu opciju u kojoj bi o budućoj vladi odlučivao bilo ko ko pripada političkom korpusu Demokratske partije socijalista. Takvu vladu oni neće podržati, baš kao što neće pristati ni na eventualni izbor Alekse Bečića za predsednika Skupštine, ukoliko za to budu presudni glasovi nekoga iz DPS koalicije. Nakon ovako formulisanog stava, usledio je i zaključak PES-a da je to princip kojeg se drže od samog početka razgovora o parlamentarnoj većini koja bi podržala sastav nove vlade. Istina je međutim da je Spajiću time izbačen kec iz rukava da upravo na taj način obezbedi podršku za svoj kabinet.

A IZBORI TRAJU

Aktuelna slika crnogorske stvarnosti ne bi bila potpuna bez još jednog bizarnog detalja. Navršava se godinu dana od kada su u Šavniku počeli lokalni izbori. Nakon prvog pokušaja, usledilo je još osam i svi su prošli bez uspeha. Predsednik Državne izborne komisije Crne Gore Nikola Mugoša ocenio je to presedanom u izbornim sistemu Crne Gore. Jednostavno, zbog nedostatka nadležnosti Državne izborne komisije lokalni izbori u ovoj crnogorskoj opštini se ne mogu sprovesti do kraja.

Demokratija suočena sa sopstvenom nemoći.