Predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rešio je da u kampanji za predstojeće izbore uz njega bude njegov prethodnik – Tomislav Nikolić. To je saopštio prošle subote, 21. oktobra u Šapcu.

Tomislav Nikolić “zamoljen” je 2017. godine da se ne kandiduje za drugi predsednički mandat, te da tu ulogu prepusti Vučiću. Ta molba, međutim, nije bila tako nežna kao što se danas čini. Naprotiv, ideja je bila da svi mogući predsednici opština i gradonačelnici po Srbiji traže od SNS-a da Vučić bude predsednički kandidat. Jedan od gradonačelnika koji je podržao Vučićevu kandidaturu bio je – Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca, ali i sin Tomislava Nikolića. Tada je taj čin tumačen kao brutovska izdaja oca. Iz današnje perspektive, jasno je koliki je stepen strahovlade u samoj Srpskoj naprednoj stranci, pa je verovatnije i bliže istini to da se Tomislav žrtvovao da sačuva Radomira.

MALA PARA VESELI ČOVEKA

Nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić dobio je “utešnu nagradu”. On je postavljen na čelo Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom – tela za koje nije poznato da li i kakve rezultate ostvaruje. Za aktivnosti ovog tela se, ipak, izdvaja novac iz državnog budžeta, a u 2022. godini za njegove aktivnosti izdvojeno je 38,02 miliona dinara, a u prethodne četiri i po godine 1,8 miliona evra. Nema dostup­nih informacija o tome koliko Kancelarija ima zaposlenih i kakve su im plate, a poznato je da njen v. d. direktor Nedeljko Tenjović na toj funkciji mesečno zarađuje 180.000 dinara. U vidu naknada za troškove zakupnine, Tenjović prima još 41.100 dinara mesečno.

Nikolić, takođe, živi i dalje u nekada predsedničkoj vili u Užičkoj 23 na Dedinju, za koju, prema pisanju Insajdera, građani Srbije plaćaju troškove održavanja u iznosu od približno 400.000 dinara ili oko 3.400 evra.

“U te troškove spada redovno održavanje objekta, spolja i iznutra, generalno čišćenje kompletne zgrade dva puta godišnje, komunalni troškovi kao što su voda, struja i telefon, kao i grejanje na lož-ulje”, rekli su za Insajder u Vladi u novembru 2018.

Za razliku od ostalih visokih državnih funkcionera, koji su se po odlasku sa funkcija iseljavali iz državnih vila, Nikolić je želeo da na Dedinju ostane iako je u svom vlasništvu imao luksuzni stan na Novom Beogradu, kuću u Bajčetini, ali i nelegalne vikendice na Savi, koje se zvanično vode na njegove sinove.

A ŠTA ĆE IM ON

Iako su dešavanja unutar Srpske napredne stranke često misterija, nakon što se Nikolić povukao sa mesta predsednika ove partije, bilo je jasno da Vučić ulaže velike napore da je očisti od Nikolićevih kadrova. Međutim, usput se dogodilo nešto čemu se nadao, ali nije baš dobro procenio sve posledice tog ishoda: sav kapital SNS-a u biračkom telu danas se zasniva na idolopoklonstvu prema Vučiću, ili pak na strahu od njega.

SNS je danas očišćen od bilo kakvih ideoloških vrednosti. Tradicionalnim glasačima ove stranke to smeta. Dobar deo “patriotskog”, “domaćinskog” i nacionalističkog potencijala otišao je iz ove stranke zajedno sa Tomom Nikolićem. Nije velika tajna da je prosečan srpski glasač sklon desno orijentisanom, tradicionalnom srpskom domaćinu koji peče rakiju u vunenim čarapama, u avliji u Bajčetini. Ta pravoslavno srpska ikonografija mnogo bolje stoji, bar estetski, osedelom, vazda zabrinutom i nikad nasmejanom Nikoliću, nego nezgrapnom i nervoznom Vučiću.

Prostim jezikom rečeno, Srpskoj naprednoj stranci treba četnik. A ko će jače i ko će bolje od četničkog vojvode Tomislava Nikolića.

Osim toga, ovdašnje biračko telo voli i kad je političar kom daju poverenje malo jadan i napaćen. Vučić ume da glumi žrtvu, ali ne tako dobro kao onaj Toma Nikolić koji je sedeo na stiroporu kukajući na hladnoću u aprilu 2011. a onda započeo štrajk glađu. Nikada nikome, pa ni Vučiću, štrajk glađu ne bi tako dobro stajao kao što je stajao Tomislavu Nikoliću. Te su fotografije i danas prosto ikonične: zabrinuta buduća prva dama Dragica Nikolić nadvijena nad iznemoglim supružnikom, dok partijski drugovi stoje oko njih i ćute u velikom i važnom trenutku. Dvoje sredovečnih ljudi koji su decenije proveli zajedno, on se žrtvuje za viši cilj, za Srbiju, ona pati i zabrinuta je za njega.

E, toga nam fali u političkoj ikonografiji SNS-a. Žargonski rečeno, mnogo su se “namunjili”: svi su nešto mladi, sposobni, svi nešto rešavaju probleme i rade za Srbiju. Niko da zastane, da zagrmi nad patnjom srpskog roda, da pomene žute ljude koji piju vodu na Moravi. Svi umeju da koriste Instagram i Tviter, niko kao Toma nekad da kaže kako je pokušavao da dobije Fejsbuk telefonom.

Odlazeći sa mesta predsednika SNS-a, Tomislav Nikolić je pustio suzu i rekao: “Poraslo dete, osamostalilo se”. Izgleda da se odraslo dete vratilo da otpije gutljaj sa izvora stare dobre radikalske mudrosti.