Svaki dobar domaćin u pola noći tačno zna koju sve imovinu poseduje, u kakvom je ona stanju, koliko mu treba novca da je održava, koliko troši na grejanje, struju, vodu, šta je hitno da se popravi, šta može da se odloži za bolja vremena, i sve tome slično. Nažalost, država Srbija, pokazuje se to već decenijama, nikako ne može da se nazove dobrim domaćinom – ogroman je problem bio da se uopšte pobroje svi njeni zaposleni, a kamoli koju imovinu ima, koliko ona troši, gde su moguće uštede, gde se pare i energija rasipaju…

Inženjeri Željko Zečević i Nikola Vujović bili su i više nego svesni da je u Vrbasu pre sedam-osam godina situacija bila vrlo slična. Radeći u Direkciji za izgradnju, sve vreme su se susretali sa istim problemima – velika potrošnja i rasipanje energije u javnim zgradama i javnoj rasveti, kao i loše održavanje. Suočeni sa stalno istim problemima, došli su na ideju: treba uvesti sistem koji će da dovede u red komunalnu energetiku. I, krenuli su, od nule. Od jedne javne zgrade do druge, obišli su sve javne objekte i svaku prostoriju u njima – izmerili ih, popisali sve potrošače električne energije, svako sijalično grlo, svaki utikač, svaki prozor. Skupili su potrebne podatke, koristeći vlastite resurse, od telefona i automobila, pa nadalje. Naravno, sve ovo paralelno sa obavljanjem svog redovnog posla u Direkciji.

"Slabo je ko shvatao šta mi to i zašto radimo, a radili smo maltene poluilegalno. Skoro niko nije znao da se mi i time bavimo. To je trajalo dve-tri godine", kaže za "Vreme" Željko Zečević.

Za te dve-tri godine, oni su bukvalno "peške" i bez naknade obavili posao koji treba da radi država – popisali i analizirali stanje, sve sa ciljem uspostavljanja sistema energetskog menadžmenta i njegovog uvođenja u institucije. Istovremeno sa Nikolinim i Željkovim pionirskim poduhvatom, na nivou opštine u toku je bilo donošenje Strategije razvoja za period 2010-2015. Priča o energetskom menadžmentu našla je svoje mesto u Strategiji, zahvaljujući i stečenom početnom razumevanju članova opštinskog veća i odbornika. U julu 2011. je osnovana Kancelarija za energetski menadžment (KEM), koja je poverena Direkciji za izgradnju.

"Ta Strategija 2010. je bila prekretnica", kaže Nikola Vujović. "Nakon toga smo učestvovali na projektu ‘Exchange 3’, na kome smo konkurisali sa delom naših ciljeva iz Strategije. Taj projekat je prošao, zajedno sa još dve opštine, Kulom i Bačkom Palankom. Izvršeni su energetski pregledi javnih objekata, delimično je napravljen katastar javne rasvete, napravljen je informacioni sistem, a urađene su i brojne obuke za ključne učesnike u sistemu energetskog menadžmenta", dodaje on.

Potom su se stvari dalje razvijale. Energetski menadžment je nadograđen programom energetske efikasnosti i energetskom sertifikacijom – među prvima u zemlji su dobili sertifikat ovlašćene organizacije za izdavanje energetskih pasoša i tu uslugu su izneli na tržište. Napokon je došla i pomoć lokalne samouprave: nabavljena je oprema za termovizijsko snimanje, blower door aparat koji meri zaptivenost objekata (narodski: gleda gde "vuče promaja" u svakoj prostoriji), data-logere temperature, kvaliteta izduvnih gasova, kojim se meri koeficijent korisnog dejstva kotla…

Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas, kaže da su i njega ljudi čudno gledali kada je insistirao da se Kancelarija opremi neophodnim aparatima. "Prethodna garnitura nije prepoznala značaj Kancelarije, ali i ja sam, u pokušaju da je izgradimo i opremimo, naišao na mnoge kritike, od svojih najbližih saradnika pa nadalje. Opština je bila u teškoj situaciji, jedan i po budžet je bio potrošen unapred, samo za javnu rasvetu smo imali nasleđeni dug od 30 miliona dinara. Međutim, ja sam gurao tu priču, govorio sam da će se sve to isplatiti. Čak je bilo momenata gde su mi ljudi govorili ‘šta stalno pričaš o toj energetskoj efikasnosti?’. Nerazumevanje ljudi. Posle su već i digli ruke", kaže za "Vreme" Milan Glušac.

Upornost inženjera, praćena podrškom lokalne samouprave, napokon se isplatila. Kancelarija je iskontrolisala sve javne objekte, snimila probleme – stolarija, krov, grejanje… Nakon tog popisa su sve uneli u softver, uz dogovor sa menadžmentom svih javnih objekata da mesečno javljaju utroške struje, grejanja i drugih relevantnih podataka. Sada je sistem uspostavljen i sve je na "jedan klik" daleko – koja je potrošnja, koji koraci moraju da se preduzmu… Stvar je došla dotle da su javne ustanove koje je Kancelarija "popisala", počele da zovu KEM i da im traže podatke o svojim sopstvenim objektima. U 2015. Kancelarija je uvela standard ISO 50001 za upravljanje energijom, koji "pokriva" oblast komunalnog energetskog menadžmenta. Time je Vrbas postao jedna od retkih opština u Evropi, a prva i jedina opština u Srbiji sa tim standardom.

Ujedno, opština je donela Odluku za unapređenje energetske efikasnosti, koja je jedinstvena u zemlji – za razliku od postojećih odluka u drugim opštinama, koje govore samo o unapređenju energetske efikasnosti u sistemu javnog osvetljenja, Odluka opštine Vrbas ide u dubinu: zalazi u objekte. Po rečima Vujovića i Zečevića, ta odluka je "alat koji pravi prvi filter da se ne bi pravile gluposti sa nesagledivim posledicama za buduće korisnike tih objekata – ne dozvoljava se da neko ko nije stručan donosi odluku o tome koji će energent da bude u upotrebi, kakva kotlarnica, a kakvi prozori, da li će da se predimenzioniše objekat, to se sve usmerava na ljude od struke. Mi to s ponosom ističemo da ta odluka treba da bude uzor za sve ostale opštine. Javno je dostupna za svakoga ko želi da je uzme, da je dopuni, nadogradi, da i nama kaže čime bismo mogli da je unapredimo…"

Takođe, obeležene su sve bandere javne rasvete, a opština je iz sopstvenih sredstava, između ostalog, zamenila rasvetu u jednom naseljenom mestu. Kombinovana rasveta, natrijum pod visokim pritiskom i LED, donela je uštedu od 47 odsto. I tu dolazimo do ključnog mesta u priči: kolike su uštede napravljene? Kako kažu inženjeri Vujović i Zečević, bez velikih budžetskih investicija, dakle, prevashodno energetskim menadžmentom, promenom navika i kontrolama, u odnosu na baznu 2009. godinu ušteda energije u sektoru javnih zgrada bila je 17 odsto, odnosno, oko deset miliona dinara.

"Nama je žao što druge opštine u Srbiji, ili Ministarstvo, ne kopiraju sistem koji je napravljen u Vrbasu. Voleli bismo da i druga opština može da kaže da godišnje štedi deset miliona. A ako Vrbas može sa 25.000 stanovnika da uštedi deset miliona, zamislite koliko mogu Beograd, Novi Sad, ili čitava Srbija da uštede. Nažalost, u Ministarstvu nije bilo interesovanja. Interesovao se Pokrajinski sekretarijat za energetiku, ljudi su dolazili, ali iz Ministarstva – niko", kaže Željko Zečević.

Predsednik opštine Glušac ističe da Vrbas stoji svima na raspolaganju. "Ko god je zainteresovan, ja sam nudio drugim opštinama da bez ikakve naknade dođu i vide o čemu je reč. Video sam da ostali predsednici opština nemaju ni formirane kancelarije, niti znaju šta je u pitanju. Ta priča može i mora da zaživi i u drugim opštinama, jer se radi o njima samima, jer će na taj način imati ogromne uštede – ta sredstva mogu da iskoriste za druge namene, za sport, kulturu…", kaže Glušac, i dodaje da postoji želja da bude otvorena regionalna kancelarija, gde bi se vršila obuka za celu Srbiju, ali i okruženje – za sve one koji su zainteresovani.

I tu dolazimo do problema. Opština Vrbas je, zajedno sa još tri opštine u Srbiji, dobila šest miliona švajcarskih franaka donacije od švajcarske organizacije za razvoj SEKO za unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata. Reč je o zameni stolarije, fasade, energetskoj zaštiti objekata – praktično nastavak onoga čime se Kancelarija već uveliko bavi. Osim ovoga, postojala je namera da se iz donacije podrži i osnivanje regionalnog centra, koji i Glušac i Zečević i Vujović navode kao sledeći korak – praktično, "izvoz" dobre ideje, kvalitetnog rada i uvođenja sistema i u ostale opštine u Srbiji. Međutim, taj predlog nije naišao na podršku ni u resornom ministarstvu pa je Vrbas, uprkos drugačijim nagoveštajima, dobio isto novca kao i druge, lošije rangirane lokalne samouprave.

Da stvar bude još gora po inženjere iz Kancelarije, postupajući po dopisu Ministarstva finansija, Skupština opštine Vrbas je u januaru 2016. ukinula Direkciju za izgradnju, jer je procenjeno da "ne može biti uspešno tržišno orijentisana", što je bio zahtev Ministarstva finansija. Kancelarija je tako prešla u Opštinsku upravu, što je značilo da više nema prava da nastupa na tržištu. Ovime je opština uskraćena za dosta novca koji joj je donosila Kancelarija prodajući svoje usluge na tržištu – od elaborata i energetskih pasoša, do iznajmljivanja opreme. Ujedno, "kao nagradu", inženjerima Zečeviću i Vujoviću su plate, usklađujući se sa opštinskim, smanjene za po trećinu – sada tvorci sistema energetskog menadžmenta u Vrbasu primaju plate koje su ispod republičkog proseka. Rešenje vide u formiranju nekog oblika organizovanja – agencije, preduzeća, ili nečeg trećeg – koji će im omogućiti da nastave da se bave energetskim menadžmentom, jer su prelaskom u opštinu dobili i mnoge druge poslove zbog kojih ne mogu dovoljno da se posvete Kancelariji. Prema rečima predsednika opštine Glušca, opština razmatra rešenja koja će omogućiti nastavljanje uspešne prakse kojom je Vrbas postao lider u Srbiji u oblasti energetskog menadžmenta.

Na potezu su opština i Ministarstvo.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel i RES fondacije