U maloj novosadskoj ulici do pre tri-četiri godine saobraćaj je bio niskofrekventan, toliko da su klinci na njoj znali ponekad postaviti kamenje, improvizovati golove i poigrati se fudbala. Vozilo se sporo i pažljivo. A onda su u sklopu naprednjačke akcije razaranja grada građenjem, koju neki zovu i urbicidom, u toj ulici počele da niču predimenzionirane zgrade, naravno bez prateće infrastrukture. Kanalizacija se oseti malo-malo, pritisak vode u česmi je opao, a cesta je ostala uska – dva automobila jedva uspevaju da se mimoiđu. Pešačkih staza nema, niti će ih biti, jer za njih jednostavno nema mesta: mora se svaki kvadratni milimetar pretvoriti u novac. Klinci više ne igraju fudbal, saobraćaj je jako gust, ali moraju, kao i svi drugi, da hodaju džadom. Ne sprečava to nervozne, “bizi” vozače da projure tik pored njih – po pravilu, što je automobil skuplji, to je brzina veća. Niko od ljudi još uvek nije nastradao, ali kućni ljubimci jesu. Ne znaju potonji da se u Srbiji dešava graditeljska revolucija, koja odnosi živote ili ih, u boljem slučaju, čini nesigurnim i neudobnim, te da se valja čuvati. Aludirajući na to da su “bogatuni” danas oni koji su ili članovi SNS-a ili bliski toj stranci, neki dan se jedan komšija grko našalio. Kaže da bi “besna kola” trebalo obeležiti stranačkim obeležjima, da se čovek ili pas mogu na vreme skloniti.

Scena druga, Kikinda. Jedan “ugledni” naprednjak, poznat po bahatosti, napio se kao ćuskija i došao u romsko naselje da vređa i preti. Ne zna se šta je tačno bio motiv, možda čovek jednostavno dobio rasističku inspiraciju posle izvesne količine skupog vina. Potom se zakucao u banderu. Policija izvršila uviđaj, pozdravila se sa “uticajnikom” i on je, kako se navodi u izveštaju, bio trezan kao suva cepanica. Zvanično. Ni pretnje ni uvrede neće biti procesuirane, sasvim je izvesno.

To su uobičajene priče Srbije danas, zemlje kojom vladaju oni kojima se u rukama neočekivano i nepravedno pronašla ogromna moć, i koji je demonstriraju na svakom koraku. Za njih ne važe zakoni i pravila, oni se gaze, kao i institucije. Bahatost je drugo ime nove elite, a ona se ponekad dojačava alkoholom i narkoticima. Primetno je to na svakom koraku. U saobraćaju, takođe. Od kretenskih parkiranja, pa do prebrze, opasne vožnje. Čik neka neki policajac izrekne kaznu, a i ako se osmeli, ima se s čim platiti. Nije problem…

“BRZONESTAJUĆI” ŠLJIVINI DESTILATI

U beskrajnom okeanu naprednjačkih afera tu su i one saobraćajne. Pakleno vreme i pakleni vozači. Nedavno je naprednjački trudbenik, koji sebe iz nekog razloga naziva novinarom, Dragan J. Vučićević, izazvao saobraćajnu nesreću u Žarkovu, u kojoj je, srećom lakše, povređena jedna devojka. Ovaj spin-aktivista je procenio da je korisno, pre nego što javnost sazna za nesreću, obratiti se javnosti. Rekao je da mu je jako teško što se to desilo, da mu se otprilike od boli meso razdvaja od kostiju, i da će – valjda kao siromašan novinar – sve učiniti da pomogne ovoj devojci i njenoj porodici. Istakao je da je policija napravila uviđaj i da u njegovoj krvi nije pronađen alkohol.

Zašto je ovo poslednje istakao? Neki tvrde, upravo zbog toga što to nije istina. Na društvenim mrežama se pojavio snimak sa redakcijskog sastanka “Informera”, na kojem se hvalio da je bio sa Draganom Džajićem i da su zajedno isprobavali “razne vrste šljivinih destilata”. Navodno, sat vremena kasnije udario je devojku na pešačkom prelazu. E sada, kako su tako brzo destilati izlapeli iz njegovog tela, nije najjasnije. Takođe – kako piše Nova – D.J. Vučićeviću policija nije uradila obavezni test na opijate koji se ne piju.

ISEČENA KLJUČNA INFORMACIJA

Podsetimo se još nekih poznatijih saobraćajnih nesreća u koje je uključena progresivna elita Srbije. Naprednjački automobilski problemi zapravo počinju vrlo brzo po dolasku na vlast ove stranke. Poslanik SNS-a Dragan Čolić u centru Smedereva, krajem 2012. godine, udario je kolima na pešačkom prelazu dvanaestogodišnjeg dečaka i zbrisao sa mesta nesreće, ne ukazavši povređenom pomoć. Očevici su tvrdili da je bio vidno pijan, a kasnije, kada ga je policija nahvatala, odbio je da se testira na alkohol pozivajući se na poslanički imunitet. Stranka tada još nije osvojila svevlast, pa je prihvatila da se Čoliću skine imunitet.

Suđenje je ipak odugovlačeno, jer je nadležni sud dugo razmatrao da li imunitet postoji ili ne. Ne znamo kako je proces završen, a srećna okolnost je da je dečak prošao sa lakšim povredama. Naprednjak se branio da uopšte nije osetio da je nekoga udario, niti da je video da neko leži na pešačkom prelazu. Interesantno je da je predsednik parlamentarnog Administrativnog odbora koji je Čoliću ukinuo imunitet naprednjak Zoran Babić, koji će kasnije biti akter “čuvene” nesreće na naplatnoj rampi Doljevac.

Tog dana, 31. januara 2019, tragično je nastradala Stanika Gligorijević. Iz pravca Niša na vozilo u kojem se nalazila neverovatnom brzinom naletelo je vozilo “Koridora Srbije”. U automobilu se nalazio visoki naprednjački funkcioner Babić, koji je u međuvremenu postao direktor ove kompanije. Za nesreću je na četiri godine i šest meseci zatvora osuđen Dejan Stanojević, Babićev vozač. Snimak sudara koji je prezentovan javnosti je jeziv, ali nepotpun: sud je utvrdio da su dva minuta “isečena” iz ne zna se kog razloga. Kasnije je rečeno da zapravo nije “isečen”, već da iz tehničkih razloga i ne postoji celovit video-zapis.

Konfuziju unosi i predsednik Vučić koji je, kaže, odgledao i ta dva minuta i na njima nije video ništa što bi moglo da zanima građane. U javnosti se spekulisalo da je snimak skraćen jer se na njemu zapravo videlo da je automobilom zapravo upravljao Babić, a ne Stanojević. Tokom suđenja zastupnik porodice je tvrdio da su povrede koje je imao Babić tipične za povrede vozača. Bilo je tu i drugih “čudnih dokaza i nalaza”. Spekulisalo se i da je Stanojević priznao krivicu zbog toga što je dobio određene benefite. On je navodno odranije poznat organima gonjenja, a niko ne može da dođe do informacije gde se on trenutno nalazi. U kom zatvoru. Ili negde drugde. To se krije.

Četiri godine nakon nesreće, “Putevi Srbije” su odgovorili na zahtev redakcije portala “Nova” i dostavili joj snimke koje su zabeležile kamere ovog preduzeća, uskladištene na naplatnoj rampi. Međutim, ni na ovim snimcima se ne vidi ko je zapravo vozio automobil. Još uvek nije poznato ni da li su snimci autentični i originalni. Zastupnik porodice Gligorijević, Božo Prelević, rekao je tada da će tražiti da se oni dostave policiji, tužilaštvu, porodici i njemu, uz potvrdu da su u pitanju originali.

“Ni ja, kao ni porodica nastradale Stanike, nikada nismo dobili snimak sa prednje kamere, na kojem se može jasno videti ko je gde sedeo i ko bi mogao biti vozač”, podsetio je Prelević.

STROGO POVERLJIVA SAOBRAĆAJKA

Šestog marta ove godine – a gde će ako ne na Dedinju – Vučićev kum Nikola Petrović, omnipotentni biznismen, bivši direktor “Elektromreža Srbije”, vlasnik mini-hidroelektrana, distributer lekova, solarnoenergetske tehnologije i budžetski korisnik, izazvao je saobraćajnu nesreću. On je tog dana svojim “meklarenom” došao do raskrsnice, ne zaustavljajući se uleteo je u nju iako nije imao pravo prvenstva. Udario je u “opel korsu” u kojoj su bile dve žene, nakon čega su oba vozila udarila u ogradu. Putnice su lakše povređene, a o nesreći su dugo ćutali i tužilaštvo i policija, sve dok ih nezavisni mediji nisu “izmaltretirali”. A i tada su izdali birokratsko saopštenje koje više skriva nego što otkriva. Činjenice se kanda teško utvrđuju pa još nije ni podignuta optužnica, a stručnjaci kažu da će slučaj najverovatnije završiti u zastari.

Informaciju iz istrage javnosti je otkrila političarka Marinika Tepić. Ona je objavila zapisnik sa uviđaja u kojem se navodi da je Petrović pre nesreće konzumirao alkohol i narkotike. Ovaj dokument je iz “nepoznatih razloga” vođen pod oznakom “poverljivo”. Umesto da policija i pravosudni organi odgovore zašto nisu postupili po zakonu i Petroviću odredili pritvor, te zašto su slučaj očigledno hteli da zature na dno kace, uhapšena je policajka Katarina Petrović iz Valjeva jer je, kako se tvrdilo, ovaj zapisnik učinila dostupnim javnosti. Nakon žestoke reakcije javnosti, puštena je iz pritvora, ali se protiv nje još vodi postupak. Postala je u jednom trenutku heroj građanske Srbije, ali je sada pomalo i zaboravljena.

ALEKSANDAR I ANDREA

Ne smemo naravno zaobići ni tragediju čiji je akter sin Željka Mitrovića, Aleksandar. Slučaj je dobio snažnu političku dimenziju pre svega zahvaljujući njegovom ocu, te “čudnom” i dugotrajnom sudskom procesu, prepunom raznih “propusta”, kao i zahvaljujući praktično simboličnoj kazni. Njega je obeležila i Pinkova zloupotreba oca nastradale Andree Bojanić. Sedamnaestogodišnja Andrea je, podsetimo se, poginula 18. jula 2013. godine, kada je na nju, u Ustaničkoj ulici u Beogradu, naleteo džip kojim je upravljao Aleksandar Mitrović. On je vozio brže nego što je dozvoljeno, a potom je pobegao sa mesta nesreće. Olakšavajuća mu je okolnost, kako je sud utvrdio, to što je žrtva prelazila pešački na crveno.

Osam godina nakon saobraćajne nesreće, Apelacioni sud je Mitrovića osudio na godinu dana kućnog zatvora uz elektronski nadzor i zabranu upravljanja vozilom dve godine. U međuvremenu, za drugo krivično delo – nepružanje pomoći povređenom – nastupila je potpuna zastarelost. Naime, maksimalna kazna za ovo delo je tri godine, a zastarelost nastupa nakon što protekne duplo više vremena od predviđene maksimalne kazne. S obzirom da se nesreća dogodila u julu 2013, apsolutna zastarelost nastupila je u julu 2019. godine, pisao je portal “Raskrikavanje”.

NEKADA JE IPAK POSTOJALA POLITIČKA ODGOVORNOST

Ove godine je u Ljubičevu kod Požarevca poginuo u saobraćajki naprednjak Miloš Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On je bio putnik u taksiju, a smrtno je nastradao i taksista. I ova tragedija ima izvesnu političku dimenziju. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi da je Kovačević, pre nego što je seo u taksi, fizički i verbalno napadnut od vrha požarevačkih naprednjaka. Kovačević je inače bio iz Valjeva, i praktično je, tvrdi se, pobegao od nasilnih partijskih kolega.

Dragan Veselinov, predsednik Koalicije Vojvodina, bio je ministar poljoprivrede u vladi Zorana Đinđića. Džip u kojem se vozio prošao je u aprilu 2003. godine kroz crveno svetlo na semaforu u Beogradskoj ulici i usmrtio Katarinu Marić. Događaj je izazvao enormnu pažnju javnosti. Kako je na sudu tvrdio vozač, uzrok nesreće bio je “ministrova žurba zbog vanrednog stanja u Srbiji nakon premijerovog ubistva”. Veselinov je tvrdio da je džip prošao kroz zeleno, što se kasnije pokazalo kao netačno. Vozač je prvobitno osuđen na pet godina, a kasnije mu je kazna ublažena na četiri godine zatvora.

Šta god danas mislili o ovom jezivom događaju, on ipak pokazuje da je na ovim prostorima nekada postojala bar nekakva politička odgovornost. Pod pritiskom javnosti, Veselinov je podneo ostavku. Njegova politička karijera tada je okončana.