U okviru Publicis Grupe u Srbiji i Crnoj Gori nedavno je uspostavljena medijska agencija ZenithOptimedia, kao ogranak istoimenog svetskog lanca sa 170 kancelarija u 60 zemalja. Ova medijska kuća ima najveći rast na globalnom nivou a po svojoj veličini je druga u svetu. Vodeći magazini u sferi oglašavanja: M&M Europe i Advertising Age, već drugu godinu za redom proglasili su ZenithOptimediju za medijsku agenciju godine, a kampanja za Hewlet Packard osvojila je više nagrada nego bilo koja u svetu. Klijenti, kao što su L’Oreal, Nestle, Hewlett Packard, Whirlpool, Maybelline New York, Garnier, Freudenberg i British Airways, prepoznali su prednosti koje nudi ROI (return on investment – povraćaj na investicije) princip, kao i inovativna metodologija u pristupu komunikaciji sa potrošačima.

Publikacije ZenithOptimedije u proteklih 15 godina, koje sadrže medijske i tržišne analize, postale su značajan izvor informacija za finansijske analitičare, menadžere, vlasnike medija i reklamne agencije, kao i za vlade i akademske institucije širom sveta. Uspostavljanje kancelarije u Beogradu je povod za naš razgovor sa Milanom Maravićem, direktorom ZenithOptimedije SCG.

"VREME": Koliko se godišnje potroši na oglašavanje u medijima i kako se taj novac raspoređuje?

MILAN MARAVIĆ: Preko 50 odsto ukupnih oglašivačkih budžeta troši se na zakup medija, od toga oko 80 odsto na televiziji, što čini medija planiranje posebno osetljivim i značajnim segmentom tržišne komunikacije. Primera radi, prošle godine je na TV oglašavanje u našoj zemlji ukupno potrošeno oko 80 miliona evra, i pitanje je da li su ovaj novac oglašivači maksimalno efikasno iskoristili i ostvarili adekvatne rezultate u prodaji svojih proizvoda i usluga. Svedoci smo prekomernog pojavljivanja određenih spotova, koji na kraju često izazivaju i kontraefekat kod onih kojima su namenjeni, a to je rezultat nedovoljne stručnosti u medija planiranju i korišćenju raspoloživih baza podataka, ali neretko i postavljanja interesa agencija ispred interesa klijenata. U ZenithOptimediji interes klijenta je uvek na prvom mestu, i traga se za optimalnim putem u komunikaciji kako bi se sa što manje sredstava postigli maksimalni rezultati. U tome nam pomažu sofisticirani softverski alati i eksperti koji su svoje znanje usavršavali na specijalizovanim treninzima širom sveta.

Nedavno ste se vratili sa svetske konferencije ZenithOptimedije u Pekingu. Šta možete reći o svetskim trendovima u ovoj oblasti i gde se mi tu nalazimo?

Srbija je i dalje prilično daleko od svetskih trendova. Danas ovde malo agencija uopšte ima pristup znanjima, iskustvima i alatima potrebnim za uspešno vođenje ovog posla, te je stoga najčešći pristup u medija planiranju "artiljerijski napad na potrošače", kako je to slikovito zapazio jedan naš inostrani kolega. U svetu, a i kod nas, potrošač je individua koja očekuje komunikaciju "jedan na jedan" i osećaj da se baš samo njemu obraćamo. U tom smislu, upotreba novih medija i bekstvo od zagušenih kanala komunikacije omogućavaju uspostavljanje efikasne veze na mestu i u vreme kada je potrošač najprijemčiviji za poruku, što je vrhunac pažljivo osmišljene medijske strategije. Suština svega je da se uložena sredstva u oglašavanje vrate kroz adekvatno povećanje prodaje.

Primetno je da sve više oglašivača očekuje visok nivo stručnosti, kako od svojih ljudi tako i od saradnika na strani agencija. Imajući u vidu da je kod nas TV i dalje daleko najzastupljeniji medij, naše analize pokazuju da se kod većine oglašivača samo preciznijim planiranjem može ostvariti ušteda ili bolji rezultati i za 20 odsto, pa i više.

Hoće li sređivanje stanja u elektronskim medijima promeniti i situaciju u oglašavanju?

Svakako. Sređivanje je već počelo kada je stupio na snagu Zakon o oglašavanju. Sada je, na primer, ograničeno vreme za oglašavanje na televiziji i radiju, za razliku od prethodne situacije, kada su reklamni blokovi ponekad trajali i po dvadeset i više minuta. Nadalje, tender za raspodelu frekvencija trebalo bi da stavi tačku na kompletan haos u etru, pa ćemo konačno u svakom trenutku znati koliko u Srbiji ima televizijskih kanala i radio stanica. Cene oglašavanja na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću su veoma porasle u odnosu na prošlu godinu i fluktuiraće još neko vreme. Kada na naše tržište stignu svetske TV kompanije, mislim da će se cene oglašavanja polako ustaliti, i to na optimalnom maksimumu. To znači da će većina takozvanih malih oglašivača morati da na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću ustupi mesto najvećim oglašivačima i da pronađe druge kanale komunikacije sa svojim kupcima, jer će im ovo jednostavno biti preskupo. U takvoj situaciji stručnost u medija planiranju biće još dragocenija.