Crown estate, imanje britanske krune, obuhvata oko 1,4 odsto zemljišta, šuma i obala u Engleskoj, između ostalog i 18.000 hektara zemlje i šuma sa devet dvoraca Vojvodstva Lankaster, zatim važnu trgovačku ulicu Ridžent strit u Londonu i hipodrom Askot.

U vlasništvo britanskog monarha spada i 32.000 labudova, koji su postali kraljevo vlasništvo u 12. veku, kada su kao poslastica na kraljevskoj trpezi zaštićeni pod pretnjom krivolova, a i nepoznati broj delfina, kitova i jesetri koji slobodno žive u vodama Ujedinjenog Kraljevstva.

Kako je “Vreme” pisalo u broju 955. od 9. aprila 2009. pod naslovom “Ofšor destinacije”, pozivajući se na podatke Foruma za finansijsku stabilnost (Financial Stability Forum), na nekim od britanskih kraljevskih poseda su ofšor zone, poreski rajevi – na primer Džerzi (engl. Bailiwick of Jersey), britanski krunski posed između obala Francuske i Engleske, u Lamanšu, ili na Ostrvo čoveka (Isle of Man) u Irskom moru. I to je deo tradicije. Hanzeatski trgovci koji pređu u London bili su u trinaestom veku, za vreme Henrija III, oslobođeni taksi.

Prema britanskom zakonu, nasledstva koja prelaze sa suverena na suverena oslobođena su plaćanja poreza na imovinu od 40 odsto, koji se u Britaniji primenjuje na bilo koje nasledstvo preko 325.000 funti (375.000 evra, 377.000 dolara). Na osnovu toga, imanje britanske krune koje vredi oko 14 milijardi funti (nešto više od 16 milijardi evra, 16,2 milijarde dolara) bez poreza će biti preneto na kralja Čalsa III.

Krunskim posedom koji je, kako piše španski “Pais”, dobio nadimak Firma, on će upravljati samostalno, od čega će dobijati 15 odsto od ukupnog profita. Uz to, on će dobijati takozvani “suvereni grant”, sumu koja pokriva troškove putovanja, obezbeđenja, osoblja i održavanja kraljevskih palata. Kraljica Elizabeta je 2021. godine dobila državnu pomoć od 85,9 miliona funti (99,1 milion evra, 99,65 miliona dolara).

I samo ime koje je izabrao (a nije morao), Čarls III, budi asocijacije na istorijsku činjenicu da odnosi krune i parlamenta nisu uvek tako harmonični kako izgleda u trenutku narodne žalosti za voljenom kraljicom. Agencija AP, na primer, podseća da je Čarls I obezglavljen 1649. ispred istorijske kraljevske palate Banqueting house, blizu Parlamenta u Londonu, kada je u “beskrvnoj” revoluciji nakratko bila ukinuta monarhija. A njegov sin Čarls II je u vreme restauracije monarhije, epidemije, velikog požara u Londonu nazvan Veseli monarh (merry monarh) – zbog hedonizma (za svoju ljubavnicu Barbaru Palmer formirao je vojvodstvo Klivlend), i The King Charles Spaniel, zbog ljubavi prema psima.

KRALJIČINO VLASNIŠTVO: Postoji razlika između imovine krune i ličnog bogatstva kraljice Elizabete II (vrednog oko 370 miliona funti, ili oko 426 miliona evra, 429 miliona dolara, po gruboj proceni koju objavljuje “Sandej tajms”, jer ona nije morala da obznanjuje svoje privatne finansije).

“Pais” piše da će basnoslovna kolekcija nakita, vredna kolekciju maraka, zamak Balmoral, njena letnja rezidencija i mesto smrti, dvorac Sandringem i ostalo, verovatno biti podeljeni između njeno četvoro dece: Čarlsa, princeze Ane, princa Endrua i princa Edvarda, i njenih osmoro unučadi.

Šta će ko od naslednika dobiti i da li će neko biti izostavljen, nije poznato, a verovatno se neće znati još 100 godina, objašnjava za “Pais” Serhio Lebarija Samper, profesor građanskog prava na španskom Pravnom fakultetu Esade. To je tako još od 1911. godine, kada je britanska kraljevska porodica uspela da zaobiđe zakon Velike Britanije, koji zahteva da se testamenti britanskih građana objavljuju.

Taj presedan je napravljen nakon što je u jesen 1910. iznenada, u 39. godini života, u dugovima umro princ Frensis od Teka, koji je bio u središtu kontroverze kao ozloglašeni kockar i ženskaroš. Ispostavilo da je taj princ neženja Frensis, koga na portretima prikazuju sa onovremenim finim zavodničkim navoštenim brkovima, dragocene porodične dragulje velikodušno zaveštao (doduše, samo da ih nosi za života) svojoj chère amie Neli, plemenitoj i udatoj Eleni Konstans, grofici od Kilmorija.

Frensisova sestra Meri, vojvotkinja od Jorka, koja je sledeće godine postala kraljica supruga Džordža V, te famozne “smaragde iz Kilmorija” nosila je oko vrata kada je njen muž krunisan, nakon što ih je diskretno otkupila od grofice od Kilmorija za 10.000 funti, što je danas ekvivalentno više od 600.000 funti. Meri je uspela da ubedi sudiju da na 100 godina zapečati testament princa Frensisa, u nameri da suzbije skandal u kome bi se otkrilo ne samo da je Neli bila ljubavnica njenog brata, već i kralja Velike Britanije, Irske i Britanskih dominiona i imperatora Indije Edvarda VII, oca Džordža V.

Kako piše “Nju lo džornal”, Meri se nije pozvala na engleski zakon, već na zakon starih nemačkih kneževskih porodica iz kojih potiče njena majka, po kome ona ima pravo da zabrani javno objavljivanje testamenta svog brata. Tajna smaragda iz Kilmorija otkrivena je kasnije, kada se nacrt testamenta pojavio u Irskoj, u porodičnim papirima grofa od Kilmorija, ali odluka suda je postala presedan kojeg su se Vindzori držali čitav vek. Kako je 2007. pisao “Gardijan”, sud do sada nije odbio nijedan od 33 zahteva da se testament nekog od počivših članova kuće Vindzor čuva u tajnosti.

“Pais” piše da je malo verovatno da testament tokom sedam decenija duge vladavine u svemu uzorne kraljice Elizabete sadrži ljubavnike, tajne ili diskrecionu raspodelu porodičnih dragulja, ali da će Vindzori bez sumnje i ovog puta tražiti da se zapečati, kao što su to činili više od jednog veka, jer “u porodici Vindzor prljavo rublje se pere iza zatvorenih vrata u palati, a i bogatstvo se deli sa jednakom diskrecijom”. ¶