Nakon što je Telekom Srbije kupio kompaniju Kopernikus Technology za blizu 200 miliona evra, bivši predsednik Srbije i bivši ministar telekomunikacija SRJ Boris Tadić održao je konferenciju za štampu 8. novembra, na kojoj je ovu transakciju nazvao "jednom od najvećih finansijskih mahinacija", uporedivši je sa hiperinflacijom iz devedesetih godina prošlog veka i besplatnom predajom frekvencije od 1800 MHz kompaniji "Braća Karić", koja je posle 5. oktobra prodata VIP-u za 360 miliona evra.

U međuvremenu je direktor Telekoma Predrag Ćulibrk izjavio da je pitanje kupovine Kopernikusa "potpuno ispolitizovano", te da je ova kupovina bila "strateška", a da je cena po kojoj je Kopernikus kupljen "tržišna", odnosno da kablovski operateri "nisu nastali juče, pa da se mi sad čudimo kako vrede 100 ili 50 miliona, milijardu ili dve".

U javnosti – najviše na društvenim mrežama – iznošeni su argumentovana mišljenja i računice po kojima je Telekom višestruko preplatio firmu Kopernikus, čiji su donedavni vlasnici bili poljski investicioni fond Abris i Srđan Milovanović. Prema pisanju medija, Milovanović je brat poverenika SNS-a u Nišu Zvezdana Milovanovića, vlasnika televizije Kopernikus.

Međutim, Tadić na konferenciji nije izneo podatke odakle mu informacija da Kopernikus ne vredi onoliko koliko je kupljen. Zbog toga je prvo pitanje bivšem predsedniku Srbije – koji je odgovore na pitanja "Vremena" poslao mejlom – bilo upravo to: na osnovu čega tvrdi da Kopernikus ne vredi oko 200 miliona evra, i koliko, po njemu, vredi ova Telekomova akvizicija?

BORIS TADIĆ: To je više nego očigledno, ukoliko smo u dva poslednja pokušaja privatizacije Telekoma, koji je ne samo dominantan operator fiksne i mobilne telefonije, već i posednik 25 procenata kablovsko-medijskog tržišta, postizali cenu približno milijardu evra, pa Kopernikus, koji pokriva po Ratelu samo tri procenta i to samo kablovskih sistema, ne može vredeti 200 miliona evra. Čak i ukoliko je tačno neverovatno tumačenje Telekoma da je ta kompanija u poslednja tri meseca podigla vrednost četiri puta, ne može vredeti petinu tržišne vrednosti Telekoma. Nije na meni da utvrđujem tačnu vrednost, to je posao za eksperte, ali moja građanska obaveza je da iznesem u javnost ove, kao i neke druge uporedne podatke koji svedoče da se radi o finansijskoj aferi ogromnih razmera. Ako je tačna procena koju iznose neki ekonomisti da je vrednost Kopernikusa oko 37,5 miliona, što svakako zvuči realnije od 200 miliona, onda je reč o pljački ogromnih razmera od strane ovog režima, zbog koje ova vlada mora trenutno da podnese ostavku jer je uhvaćena u kriminalu. Dakle, u tom slučaju se radi o organizovanom kriminalnom aktu ljudi iz vlasti i menadžmenta državnog preduzeća, i tužilaštvo i SBPOK bi morali odmah da započnu istragu. Pored toga, radi se o 200 miliona evra, kolika je i godišnja ušteda budžeta Srbije na osnovu smanjivanja penzija građana, a Telekom je državna kompanija koju su stvarali godinama ti isti građani. I to je ono o čemu godinama govorim – umesto da je štedela država, štedeli su građani. A dok su građani štedeli, državni novac se prelivao u džepove naprednjačke oligarhije. Tako je i novac od plata i penzija ili direktno opljačkan ili je tim novcem plaćana nesposobnost ove vlasti da reformiše javni sektor, što je takođe vid pljačke.

"VREME": Možete li da objasnite kako će Telekom nakon kupovine Kopernikusa uspostaviti monopol, s obzirom da, prema izveštaju RATEL–a za 2017. godinu, SBB ima više od 50 odsto tržišnog učešća u distribuciji medijskog sadržaja?

Ova akvizicija Telekoma u Kopernikus nas zakonomerno zbog trenutnog uticaja na tržištu dovodi u prvom koraku do uspostavljanja duopola, jer realno je da će zbog obostranih finansijskih interesa biti postignut brutalan politički dogovor sa SBB-om i oko programskog sadržaja. Takav duopol je štetan i zato što će usporiti investicije u razvoj telekomunikacija, koji počiva na liberalizaciji tržišta. Vučića kao autokratu pre svega zanima da ima apsolutnu kontrolu nad javnim mnjenjem da bi nastavio svoje životno delo, eksperiment ispiranja mozga građanima Srbije u kom, kao u zastrašujućim utopijama Orvela i Hakslija, ubeđuje građane da nije istina ono što žive, već ono što im vođa kaže. Odlukom da Telekom kupi Kopernikus otvoren je prostor i za sledeći korak u kom može da se iz duopola SBB-a i Telekoma pređe u čist monopol Telekoma, budući da on sada ima ogromnu stratešku prednost zbog svoje infrastrukture. Dakle, ne samo da je problem to što se uvodi duopol, koji je za građane i razvoj telekomunikacija u svojim efektima kao i monopol, nego Vučić zapravo investira u svoju autokratiju novcem građana. Novcem građana tako dodatno ojačava svoju vlast preko kontrole medija, a prethodno je veštačkim pumpanjem cene Kopernikusa prelio novac građana u svoju stranačku oligarhiju i ljudima bliskim SNS-u, koji imaju direktne veze sa Kopernikusom.

Kažete da se kupovinom Kopernikusa, koji je registrovan u ofšor zoni, "ruši ono što je postignuto do 2012. godine", kada je, kako kažete, nateran Mišković da u zemlji plati porez od prodaje Maksija. Na koji način mislite da treba "terati" kompanije da ne odlaze u ofšor, i na koji način je Mišković "nateran" da ovde plati porez?

Svaka normalna država stvara privredni i pravni ambijent koji tera i podstiče kompanije i njihove vlasnike da plaćaju porez u zemljama u kojima i ostvaruju profit, a ne u ofšor zonama. Taj globalni trend je posebno uzrokovan katastrofalnim posledicama svetske ekonomske krize 2008–2012, koja je dovela u pitanje socijalnu stabilnost i perspektivu čitavih generacija i najmoćnijih država, a ne samo onih malih i posebno ranjivih kakva je Srbija. Nakon prvih godina tranzicije posle 5. oktobra suočavali smo se sa trendom izbegavanja plaćanja poreza u zemlji i tada je Mišković, kao i mnogi drugi, platio porez na Kipru preko tamo registrovane firme Hemslejd za prodaju Delta banke u Srbiji za preko 300 miliona evra, od čega građani ove zemlje, koji su bili njeni deponenti, nisu imali apsolutno nikakve koristi. To je bilo u vreme Koštuničine vlade, a u vreme vlade DS-a najsnažnije smo se borili protiv takvog trenda. Miškovićev odgovor na takav naš pristup je bio da će porez platiti u Srbiji kada ga na to nateraju pravni sistem i privredni ambijent. To se na kraju i desilo, i prilikom prodaje Miškovićevog Maksija Delezeu za skoro milijardu evra porez je plaćen u zemlji. Vučićev režim nas ponovo ovim potezom Telekoma vraća tamo gde smo bili pre 15 godina. Niko ovde nije naivan kao što bi Vučić želeo, i on to radi s namerom da ova finansijska operacija ne bude transparentna kako bi pored medijskog uticaja ostvario za svoj autokratski politički režim i stranku ogromnu finansijsku korist i prednost, koja će sve buduće izbore učiniti potpuno irelevantnim. Baš zato on govori da opozicija misli da su svi građani kreteni, da se ne bi videlo da se upravo on tako ponaša prema građanima.

Na osnovu čega tvrdite da je novac od prodaje PKB–a i Kopernikusa završio u SNS–u?

Zato što samo onaj koji je lišen zdravog razuma može pomisliti da je ogromna razlika između realne i dogovorene cene završila u nekoj humanitarnoj ustanovi. A opšte je poznato da je vlasnička struktura Kopernikusa u direktnoj vezi sa SNS-om.

Kako iz današnje perspektive gledate na neuspeh privatizacije Telekoma iz 2011? Pitam vas ovo zbog toga što se kupovina Kopernikusa percipira kao štetna – privatizacija bi verovatno sprečila direktne partijske zloupotrebe.

Cvetkovićeva vlada je tada procenila da za novac postignut na tenderu nije moguće obezbediti neophodne investicije u saobraćajnu infrastrukturu, koje bi jedino opravdale privatizaciju Telekoma u tim izuzetno teškim ekonomskim okolnostima. Stoga je privatizacija Telekoma ostavljena za vreme nakon globalne krize. Tačno je da bi tadašnja privatizacija sprečila ovakve, po mom mišljenju, izuzetno pogrešne investicije, ali tadašnja vlada donoseći odluku nije mogla predvideti da će neka buduća ulaziti u ovakvo štetočinstvo. Ili mislite da je trebalo da ulazimo u neracionalne privatizacije, samo da bismo sprečili mogućnost da neka buduća vlast opljačka državu i građane? Takva preventiva je naravno nerealna. Po toj logici, onda je trebalo da privatizujemo celu Srbiju. Uostalom, nikakva preventiva nije prepreka za ovakve autokratske vlasti. Penzije su stečeno pravo građana, pa im to nije bilo prepreka da penzijama građana finansiraju svoju nesposobnost i malverzacije.

Kako objašnjavate strateško lutanje prošle vlasti u vezi sa Telekomom? Najpre se htela privatizacija, a onda je ubrzo Telekom otkupio 20 odsto sopstvenih akcija od Grka, i uvalio se u dugove. Slično, 2015. Vučić kaže da je odbio privatizaciju – kao da je Telekom njegov – a onda kompanija kupuje Kopernikus za 200 miliona evra.

Šta je tu slično? Hoćete da kažete da smo Cvetković i ja tada rekli da odbijamo privatizaciju Telekoma kao da je naše vlasništvo? To naprosto nije istina. A što se tiče odluke menadžmenta da kupi preostale akcije grčke firme OTE, to je bila isključivo njihova odluka, na koju vlada, koliko se sećam, nije imala primedbu, kako bi se izvršila uspešnija privatizacija u budućnosti. Nemam saznanja da je Telekom time postao prezadužen. A što se tiče Vučića, on se ne ponaša kao da je samo Telekom njegov, već kao da je cela Srbija njegova. Njegova vlast je potpuno urušila i demokratiju i pravnu državu u Srbiji. Mi danas imamo predsednika koji na pitanje o kršenju zakona govori šta je njemu lično bitno, a ne šta je po zakonu. Tako i na pitanje o kršenju zakona koji propisuje uslove za korišćenje nacionalnih frekvencija, on odgovara da je njemu bitno samo da ti mediji plaćaju porez. Ili kad se pojavi zakonska prepreka za izgradnju "Beograda na vodi", oni prosto uvedu lex specialis. Umesto vladavine zakona koji su u skladu sa Ustavom, mi danas imamo vladavinu lex specialisa koji su u skladu sa Vučićevom ličnom voljom i interesom njegovim i njegove oligarhije.