Kako se to zove kad Kristijan Golubović, koji je pre neki dan izašao iz zatvora, na televiziji s nacionalnom frekvencijom objasni da "već okuplja" dvadeset do trideset hiljada svojih "fanova", između 18 i 25 godina da "glasaju" za SNS i Aleksandra Vučića? Kako se to zove kada osuđenik koji je odslužio osmogodišnju kaznu za šverc heroina mobiliše nekoliko desetina ljudi za potrebe jednog režima, jednog čoveka na vlasti? Dalje, kako se to zove kada u vreme policijskog časa postoje oni kojima je dozvoljeno da pale baklje na krovovima zgrada kao na tribinama stadiona? Kako se zove kad se organizuju hajke na političke protivnike, hapse i zastrašuju novinari i neistomišljenici i huškaju građani jedni na druge organizovanjem mitinga pred Skupštinom Srbije pet dana pošto je ukinut policijski čas? Kako se to zove kada predsedniku sindikata u Vojsci Srbije Dejanu Pavloviću izgori kuća u požaru pošto mu je zaprećeno da prekine da daje intervjue o stanju u vojsci i kritikuje rukovodioce koji su ugrožavali zdravlje vojnika tokom pandemije? A sve prilično ukazuje na podmetnut požar, rukopis kao onaj iz Grocke, kada je novinaru Milanu Jovanoviću zapaljena kuća zbog tekstova koje je pisao. Šta je to sve? Uterivanje straha, pretnja, izazivanje uličnih sukoba, poigravanje građanskim ratom?

PARAVOJNE FORMACIJE

Kako se zove ono kad predsednik Srbije, tada Tomislav Nikolić, amnestira skoro 3000 osuđenika, a javnost se pita za koje kontrausluge kriminalaca je to urađeno? Po tom Zakonu o amnestiji iz 2012, najviše osuđenika je izašlo prve godine naprednjačke vlasti, a poslednji osuđenici izašli su iz zatvora prošle godine. Istina, možda nisu svi tako popularni kao Golubović ali neku "ekipu" svako od tih skoro tri hiljade može da "okupi", svejedno da li je reč o prikupljanju kapilarnih glasova ili drugim uličnim radnjama i radnjama s tribina koje su u ovoj zemlji zavladale s dolaskom SNS-a na vlast. Informacije o ceni amnestije i kontrauslugama kriminalaca, kao i vezama kriminalaca s državnim vrhom do javnosti ponekad procure. Kao kad, recimo, Zoran Babić, v.d. direktora Koridora osvane na snimku porodične proslave Novopazarca Halila Emrovića, koga MUP dovodi u vezu s krijumčarenjem heroina. Ili, u slučajevima kad "padne" neko jako važan. Kada je, recimo, ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, vođa navijača "Partizana" i, takođe, osuđeni narko diler, koji je nekoliko godina izbegavao robiju, verovatno zahvaljujući svojim bliskim vezama s ljudima iz samog vrha MUP-a, o čemu su posle njegove pogibije izveštavali mediji. Sedam meseci kasnije, u batinanju novinara i građana na dan zakletve Aleksandra Vučića proslavio se Borko Aranitović, član ekipe Saleta Mutavog. I tako redom. Sve to skupa izgleda kao da se bez pevanja i pucanja ovaj Vučićev komad neće završiti.

Nije ovde reč ni o kakvim opštinskim ćatama ili službenicima iz javnih preduzeća koji su, pod pretnjom otkazom, dobili odštampane tabele za evidenciju kapilarnih glasova. To je skoro pa demokratska procedura u poređenju s poslovima Kristijana Golubovića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića… Ovde je reč o kriminalcima, huliganima i ekstremistima koji za režim u Srbiji rade sve što treba, od batinanja studenata, premlaćivanja i zastrašivanja novinara, političara, paljenja baklji na krovovima zgrada, paljenja kuća, do "prikupljanja ekipe za glasanje".

To je okvir u kojem, pored pandemije virusa korona i performansa ispred Skupštine Srbije, s četiri štrajkača glađu od kojih je potom ostalo dva (Boško Obradović i Aleksandar Martinović), pa jedan (Boško Obradović) i dva skupa ljudi ispred Skupštine koje je razdvajala žandarmerija da se ne pobiju – treba da se održe izbori 21. juna. Ništa od, do juče propagiranih – socijalne distance, zabrane okupljanja, rukavica, maski. Predizborni korona parti krenuo je ispred Skupštine, kad su pristalice naprednjaka dobile naređenje da "podrže" Aleksandra Martinovića dok štrajkuje glađu jer "čeka" Tužilaštvo da reaguje zbog fizičkog napada Boška Obradovića na Marijana Rističevića nekoliko dana ranije.

BOJKOT NA STAKLENIM NOGAMA

Ideja bojkota parlamentarnih izbora se, pred korona parti izazovom, pokazala dosta fragilnom i nesigurnom. Iscepkala se i razduvala u salonskim tumačenjima "aktivnog" i "pasivnog" bojkota i ponovnim preispitivanjima ko je sada "prava" a ko "lažna" opozicija. Ona, "prava opozicija" koja se oko ideje bojkota okupila pre pandemije virusa korona u Srbiji, pre vanrednog stanja i skoro dvomesečne funkcionerske kampanje koju je imao Aleksandar Vučić za vreme zatvaranja Srbije, počela je da se osipa i prelazi u tabor sa tzv. lažnom opozicijom koja je odlučila da na izbore izađe još pre korone.

Sergej Trifunović je, tako, odlučio da Pokret slobodnih građana odustane od bojkota i uđe u predizbornu trku. Kako "Vreme" nezvanično saznaje, i Bošku Obradoviću su se slične misli vrzmale po glavi ali je, navodno, ućutkan u Pokretu "Dveri". Štrajk glađu i izjave o "aktivnom bojkotu" i kako je on lično bio za jedinstvo opozicije "ili svi u bojkot, ili svi na izbore" koriste mu, kažu poznavaoci prilika, da popravi poljuljanu poziciju među najradikalnijim dverjanima. On je inače štrajk glađu otpočeo kao "podršku" narodnom poslaniku Miladinu Ševarliću, koji je prvi počeo da štrajkuje glađu zbog "izdaje Kosova i Metohije" i prvi odustao od štrajka jer su mu Obradović i Martinović "preuzeli šou". Zanimljivo je da predsednik "Dveri", koji godinu i kusur dana zagovara bojkot izbora i odbija svaki dijalog s vlašću, danas štrajkuje glađu tražeći dijalog s vlašću i odlaganje izbora. S druge strane, naime, priča se da su Obradović i Trifunović bili "probni baloni" ne bi li se izmerio puls viđenijih bojkotaša, ali je i sama pomisao na mogući prevrat dočekana "na nož" tako da se od toga vrlo brzo odustalo. Stranka slobode i pravde, sudeći makar po izjavama Dragana Đilasa i Borka Stefanovića ostala je pri stavu da izbori, sada pre svega zbog pandemije, moraju biti odloženi, a da se "lažni izbori" od 21. juna mogu samo bojkotovati. Takav je stav, čini se, lakše odbraniti: posle neustavno uvedenog vanrednog stanja, ponašanja A. Vučića i SNS-a sve vreme trajanja korona krize, koja prema tvrdnjama epidemiologa nikako nije završena, funkcionerske Vučićeve dvomesečne kampanje, razloga za bojkot ima više nego pre. Pri istoj odluci ostala je i Narodna stranka Vuka Jeremića.

Boris Tadić, predsednik SDS-a, tvrdi da je pandemijom kovid-19 i odlukom PSG da izađe na izbore nastala "nova realnost" koje još svi nisu ni svesni. Zato je on predložio rešenje koje bi moglo da "pomiri" celu opoziciju, a to je "Lista za bojkot". To je, zapravo, Tadićev predlog da se formira "Lista za bojkot" pod kojom bi cela opozicija izašla na izbore, a posle izbora, značila bi "nastavak bojkota institucija, jer Vučićeva diktatura zaslužuje takvu vrstu odgovora" (izvor: "Blic"). Slično objašnjenje kada su doneli odluku da prekinu bojkot i izađu na izbore januara ove godine u Srbiji imalo je Udruženje "1 od 5 miliona". I oni su smatrali da prvo treba uzeti mandate na izborima pa bojkotovati parlament. Sem dr Slobodana Samardžića koji je "najracionalnije reagovao na ovaj predlog", kako reče Boris Tadić, niko među "saborcima iz opozicije" nije bio spreman čak ni da razmisli o njegovom predlogu. Tadić je uveren i da se ideja bojkota raspala, i da je pitanje da li SzS i dalje postoji. Sergej Trifunović pak tvrdi da nije izdao ideju bojkota jer: "Ideje bojkota i nema. Šta je ideja? Bojkot je mrtav." Kako bilo, do 5. juna u ponoć svi koji hoće na izbore mogu da predaju izborne liste.

PONOVO PUČ U DS–u

U Demokratskoj stranci, ništa novo. Sprema se još jedan predizborni puč. I pre pandemije virusa korona bilo je podela i nesuglasica o bojkotu izbora, odnosno izlasku na parlamentarne izbore 2020. godine, a Balša Božović, Radoslav Milojičić Kena i Slobodan Milosavljević spominjani su kao glavni organizatori još jednog u nizu predizbornih prevrata i cepanja u DS-u. Oni bi, kažu u DS-u, oslabljenu i već dugo sve manje značajnu, ali još uvek, makar svojim imenom važnu političku stranku u Srbiji, trebalo da preotmu od Zorana Lutovca i izvedu na izbore. Imaju, navodno, i svog kandidata za predsednika DS-a Branislava Lečića. To je, kažu u DS-u, nekakav plan, važan i Aleksandru Vučiću zbog briselske agende o izborima koju je morao da ispuni, i pre korona krize i vanrednog stanja u Srbiji. Čak i da nije, Aleksandar Vučić je dovoljno puta dosad pokazao da se trudi da uvek i sve u vezi sa svojim političkim protivnicima – satre do kraja. Kao što na buku šerpi i lonaca odgovara bakljama na krovovima i razglasom, na štrajk glađu – kontraštrajkom i okupljanjem 5000 ljudi, tako i ideju bojkota pokušava da razbije do kraja, a DS je dobra pokazna vežba za to.

Novi udar na više puta cepanu Demokratsku stranku, događa se upravo ovih dana. Naime, odlučeno je da sednica Glavnog odbora DS-a koja je trebalo da bude održana 14. marta pa je otkazana zbog korona krize u zemlji, bude 31. maja. Ali, na mejlove članova Glavnog odbora stiglo je pozivajuće pismo, i to s mejl adrese raspuštenog beogradskog odbora stranke, da se sednica Glavnog odbora održi u nedelju 17. maja, u Sava centru. Ko je tu imao para da plati Sava centar, đavo će ga znati. Trojica spomenutih članova DS-a, Božović, Milojičić i Milosavljević pokrenuli su inicijativu da sednica GO bude održana ranije, dakle, 17. maja, iako je sednica već zakazana za 31. maj. Budući da je zbog pandemije i dalje na snazi zabrana okupljanja više od 50 ljudi u zatvorenom prostoru, demokratama je bila potrebna dozvola Ministarstva zdravlja, jer članova Glavnog odbora ima blizu 400. Narodni poslanik Milojičić je uputio dopis Ministarstvu zdravlja 6. maja, i već 11. maja od Zlatibora Lončara dobio odgovor. Navodno, već do ponoći istog dana (11. maja) imali su oko 130 potpisa članova GO a to je trećina, dovoljno za održavanje sednice GO 17. maja.

"Vreme" je imalo uvid u brzi odgovor demokratama koji je potpisao ministar Lončar: DS-u se "uz strogo poštovanje svih mera korišćenja zaštitne opreme" dozvoljava da održe sednicu GO u Sava centru 17. maja, ukoliko je "reč o državnom značaju". Očigledno je učestvovanje demokrata na izborima 21. juna od državnog značaja za Aleksandra Vučića. Dušan Kostadinović, predsednik Izvršnog odbora DS-a, za "Vreme" kaže da je zanimljivo što je pozivajuće pismo članovima Glavnog odbora stiglo sa adrese raspuštenog beogradskog odbora čiji je poverenik Branimir Kuzmanović, bivši predsednik opštine Vračar, koji pritom nije u Beogradu nego u Dubaiju i nema pojma šta se događa: "Pismo nije ni potpisano, stoji samo ‘članice i članovi Glavnog odbora’. Taj mejl je krivično delo, neko je zloupotrebio zvanični kanal DS-a. Razgovarao sam sa advokatom stranke da bismo preduzeli sve pravne lekove. Drugo, zanimljiv je tako brz odgovor ministra Lončara. Iskustvo je takvo da poslanici za neka pitanja u redovnim okolnostima čekaju odgovor iz ministarstava po nekoliko meseci. Reč je o pokušaju kriminalnog otimanja DS-a uz asistenciju režima i režimskih medija." Kostadinović kaže da su gotovo identičan slučaj krajem prošle godine imali sa Demokratskom omladinom, gde je jedan deo omladinaca "pod uticajem Balše i Kene" organizovao skup koji su prozvali Skupštinom Demokratske omladine na kojoj su nelegalno izabrali rukovodstvo. "To je recept koji žele i sad da primene. Prema informacijama kojima raspolažemo završili su šta treba i u Ministarstvu za lokalnu samoupravu da se posle te sednice na kojoj bi bio smenjen Lutovac, unese i novo ovlašćeno lice, verovatno Aleksandra Jerkov ili Branislav Lečić kako smo čuli. Mi bismo naravno imali mogućnost da tražimo naše pravo na sudu ali u Vučićevoj Srbiji u predizbornoj kampanji teško da bismo se izborili za njega."

Zoran Lutovac, predsednik DS-a, oglasio se u utorak 12. maja tvitom: "Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci."

S druge strane, Radoslav Milojičić Kena ne krije da je pučistima cilj smena Zorana Lutovca i kaže da je "nepristojno da se 140 ljudi od kojih su mnogi pretrpeli torturu režima Aleksandra Vučića, optužuje da rade za njega" samo zbog toga što misle da bi "stvari u stranci mogle da funkcionišu bolje", te da se protiv Vučića ne bori "ispijanjem kafe i tvitovanjem" (izvor: Nova.rs).

Ipak, u utorak uveče kada je ovaj broj "Vremena" otišao u štampu, Kostadinović je rekao za naše novine da pučisti nemaju trećinu članova Glavnog odbora koji su potpisali zahtev da se sednica GO održi u nedelju, 17. maja: "Neki su potpisi falsifikovani, a neki drugi pripadaju ljudima koji više nisu članovi DS-a. Podnećemo krivične prijave za to kao i za zloupotrebu naloga sa kog je mejl poslat. Angažovani su naši stranački advokati, jer imamo potvrde ljudi koji su nam kazali da nisu potpisali zahtev iako se njihovi potpisi tu nalaze. Jedan od potpisnika je bivši član DS-a sada u Savezu vojvođanskih Mađara, a ima i potpisnika iz Srbije 21." Ali, priča o DS-u će se sigurno nastaviti, puč pred Vučićeve izbore je godinama unazad nekako omiljena disciplina među demokratama.

Fridom haus svrstao je Srbiju među hibridne režime, a ne demokratije. Evropski mediji izveštavaju da se Aleksandru Vučiću žuri na izbore usred pandemije zbog talasa ekonomskog kraha koji je u svakom slučaju izvesniji od drugog talasa pandemije. Možda se zato žuri i pretendentima na parlamentarne klupe. Kristijan Golubović neće osetiti ekonomsku krizu na jesen. Ulazi u Zadrugu 4.