Pretnje koje je prošle sedmice dobila novinarka i urednica televizije Njuz Maks Adrija Jelena Obućina spadaju u sam vrh najjezivijih verbalnih napada na novinare u ovih deset godina Vučićeve vladavine. I to u veoma žestokoj i masovnoj konkurenciji. Neko se baš potrudio da detaljno formuliše gadosti koje nema smisla prepričavati. Pretnja je prijavljena nadležnim organima, odnosno tužilaštvu, a sada nam preostaje da vidimo da li će počinilac biti pronađen i sankcionisan ili će i ovaj slučaj s vremenom “prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš”.

Mehanizam napada odranije je poznat, dobro proveren i često korišćen. Prvo ste meta elektronskih i štampanih tabloida i/ili naprednjačkih dužnosnika, koji vas targetiraju, proglašavaju “neprijateljem društva”, a potom se javljaju entuzijasti ili “entuzijasti” koji vam prete, vređaju vas i proganjaju. U ovom slučaju su režimski mediji iskoristili žargonski izraz, koji su inače česti u popularnim političkim komentarima naše sagovornice. Rekla je Obućina, otprilike, da će se laviranjem između Istoka i Zapada i izbegavanjem da donese važne odluke – Vučić pokopati. Svakom je, naravno, jasno da je govorila o “političkom pokopavanju”. Ispalo je, međutim, u tabloidima da je ovim rečima zapravo pokušala da ubije predsednika Srbije “po nalogu Dragana Šolaka”. Elem, još jedan atentat na Vučića!

Višestruko nagrađivana i u kritičkoj javnosti popularna, Obućina je nedavno objavila knjigu, zbirku odabranih uvoda emisije “Pregled dana”, pod naslovom O njima, zbog nas. Pre nešto više od dve godine istupila je iz članstva i napustila Upravu Udruženja novinara Srbije (UNS) nakon što je ova organizacija pozvala novinare TV N1, TV Nove S i portala Nova.rs da se “odupru pritisku vlasnika i prestanu da krše Kodeks novinara”. Naša sagovornica je rođena 1982. u Bajinoj Bašti, završila je Valjevsku gimnaziju, a potom Fakultet političkih nauka u Beogradu. Već sa 12 godina radila je dečiju emisiju na lokalnom Radio Patku, a sa 15 počela da piše za valjevski list “Napred”. Pre angažmana u Njuz Maks Adriji, radila je na RTS-u i B92.

“VREME”: Rekli ste da iza jezivih pretnji koje ste dobili stoje “predsednikovi ljudi” i da ovde “nema slučajnih napada”. Šta ste pod tim podrazumevali?

JELENA OBUĆINA: Ne dešava se slučajno da Pink, uz tercu tabloida, krene u hajku na nekoga. Znamo to, imamo deset godina iskustva. Skoro su svi novinari od razuma bili meta u jednom trenutku. Danas jedni, sutra drugi – juče ja. I zato su to “predsednikovi ljudi”, jer je prva ideja zaštititi njega od nas. Kako neko sme da dovede politiku “božanstva” u pitanje? Kako nekome sme da se ne sviđa Srbija “pod kamenom”? Pa, taj mora da nije Srbin ili je loš Srbin! Kad se na Pinku od jutra krene od lažne teze da ja “pokopavam” predsednika, a ne da će se sam “pokopati” (politički urušiti) ako ne počne da donosi odluke – logičan epilog jeste pretnja. Ova je napisana tako da prvo pomislite da je u pitanju psihopata. Ali psihopata šalje i zastavu SRS, uz objašnjenje da ja “slučajno ne pomislim da ima veze sa SNS”. A onda se setite: “jedan isti takav” je nedavno pisao Danasu. Isti stil – isto uživanje u detaljima opisa zločina nad vama… Izgleda sa istog “proksi servera”. Kao da se to malo odeljenje psihopata davno nije reformisalo, niti išta novo čitalo. Jako se nadam da grešim. Prijavila sam pretnje. Ako je psihopata, naći će ga. Ako je “proksi server”, svi znamo “ko” je.

Mnogo puta je bilo reči o “orkestraciji” režimskih medija, počesto baš u svrhu blaćenja i targetiranja opozicionih političara i kritičke javnosti, uključujući tu nezavisne novinare. Da li možemo da naslutimo kako ta “orkestracija” funkcioniše i da li može beskrajno dugo da proizvodi potrebne efekte?

Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca, kako kad. Što se opozicije tiče, možda je kampanja sa nekima i uspela. Možda su neke ućutkali. Što se novinara tiče, mislim da je i njima jasno da kucaju “na pogrešna vrata”. A kad je o efektima reč – kad držite sve medije, crno će brzo postati belo – samo uporno ponavljajte. I da, efekti će biti postizani sve dok se novčanici potpuno ne isprazne. Tada se otvaraju oči.

Rekli ste da ste prijavili pretnje, po mehanizmu za zaštitu novinara koji funkcioniše kroz saradnju novinarskih i medijskih organizacija, MUP–a i tužilaštva. Inače, pod pokroviteljstvom međunarodnih asocijacija, dugo već u Srbiji deluju raznorazne grupe za bezbednost novinara, sastavljene od predstavnika vlasti i civilnog sektora. Šta uopšte mislite o ovoj saradnji? Ima li to smisla, s obzirom da se napadi na novinare ne zaustavljaju i dolaze “odozgo”?

Činjenica je da od trenutka prijave do poziva tužilaštva nije prošlo duže od sat. Ja sam sutradan otišla u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i dala izjavu. Ako je pojedinac “entuzijasta”, verujem da će biti nađen. I ta brza reakcija je, verujem, posledica saradnje koju pominjete. Da li bi činjenica da neprestano imamo napade na novinare trebalo nekoga da isključi iz tog lanca – nisam sigurna. Ta je odluka na onima koji su deo lanca.

Veruje se, takođe, da saradnja sa vlastima, Medijska strategija i izmene medijskih zakona mogu da poboljšaju medijsku scenu. Može li zapravo ovde biti slobode medija dok je SNS na vlasti? Čini se da oni od kontrole i zastrašivanja medija nikada neće odustati!

Vučić vlada uz pomoć tri ključne poluge – prvu predstavljaju mediji, drugu istraživanja javnog mnjenja, a treću kontrola pravosuđa. Tu se, nažalost, njegov nesporan politički talenat gasi. On nema kapacitet reformatora. On ima kapacitet kameleona. Dok je imao svu vlast, tukao je opoziciju, podmićivao, na narod slao kapuljače, bagere i motke. Svestan da moć opada, menjao je ponašanje, a sada je u fazi da bi “delio odgovornost”. On može ali ne ume, ili je bolje reći – ne sme da iskoristi priliku za istoriju, kojoj teži. Jer, ta istorija je istovremno kraj njegovoj vlasti kakvu je ustoličio. On će stoga ostati “pod kamenom”, zagrljen sa Rusijom, okružen poltronima, zarobljen u priči o Srbiji kojoj se čini nepravda i, naravno, neće se odreći kontrole medija… Pola godine slobodnih medija ogolilo bi ga pred obožavaocima, a on to sebi ne sme da priušti. Nikakva Medijska strategija tu neće pomoći. Volela bih da me bilo šta demantuje. Predlažem da to bude odluka o petoj nacionalnoj frekvenciji.

Vratimo se na pretnje. One su, je li, podstaknute kampanjom koja je vođena u režimskim medijima. Da li planirate da ih tužite, kao što ste činili u ranijim, sličnim slučajevima? I koliko sudovi uopšte mogu da budu zaštitni mehanizam s obzirom da ste, recimo, na presudu za uvrede koje vam je uputio vlasnik i urednik “Informera” D. J. Vučićević čekali pune četiri godine? A poznato je da su naknade koje mediji plaćaju manje–više simbolične.

Ovoga puta nisam tužila ni Pink, ni “Informer”, ni “Alo”, ni “Objektiv”. Razlog je što već imam osam postupaka sa tabloidima pred sudovima, i to je iscrpljujuće. Iako verujem da će presude biti u moju korist, ti postupci traju dugo, a nema ničeg lepog u razvlačenju po sudovima. A i nikakva kazna ih ne opamećuje, oni je ukalkulišu u troškove i nastave po starom.

Vaša priča o “pokopavanju” odnosila se na vrludanje Vučića između Istoka i Zapada. U Srbiji je, kada je o tome reč, nedavno počela sa radom “Raša tudej”, što je izazvalo neprijatne reakcije Zapada. Šta mislite o ulozi ovog medija, zašto je pokrenut baš u ovom trenutku? Činjenica je da je okupio i raznorazne naše kolege i da li su se neki od njih zapravo “autovali”…

Jesu i neka su. Nema iznenađenja među tim imenima. Legitimno je da publika zna koji vrednosni sistem zastupate. A tajming u kojem se Srbija opredelila da podrži propagandno glasilo koje opravdava agresiju, taman je srazmeran njenoj pameti u spoljnoj politici. A toga nema.

Kada je reč o “pokopavanju” Vučića, ne možemo a da ne spomenemo postavljanje Vulina na mesto šefa BIA–e, koga neki nazivaju “predstavnikom ruskog režima”. Setimo se da su neki predstavnici vlasti ranije najavljivali učešće tajnih službi u “beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala”, te da neće biti zaštićeni ni “nezavisni novinari, policajci u uniformi ili političari”. Šta u tom pogledu možemo očekivati od Vulina? Plašite li se moći tajnih službi?

Plansko, a opet “ishitreno” postavljanje Vulina – Vučić će iskajavati. Dao je materijal svima koji nisu Rusi da ga pitaju: zar je moguće da nemaš nekog boljeg? I da izostave BIA sa spiska legitimnih institucija za saradnju u Srbiji. Vulin će biti što je i bio. Lojalni kvazi-vojnik. Ekstremniji od Gašića. Tu i počinje i počiva moj strah.

Vučić je ovih dana i sam zaoštrio retoriku, pa sada u potpunosti liči na onog starog Šešeljevog dečka za specijalne operacije. Rekao je da su njegovi protivnici “ološ sa dna kace”, da su Srbi sa Kosova koji ne podržavaju njegovu politiku “kvislinzi”, a da je kosovski premijer Kurti “teroristički ološ”. Za ovakve izjave su uglavnom bili zaduženi njegovi saradnici (uključujući Vulina) i mediji. Sluti li to da ulazimo u novu fazu njegove vladavine?

Nadam se da su ti “radikalski talasi” bili posledica jačeg čaja od kamilice. Nadu temeljim na ponašanju od sutradan. Tirana je sigurna destinacija za predsednika ove nedelje. Ići će. Mora. I ta “stešnjenost” u slobodi odluka objašnjava njegovo ponašanje na Pinku. Istovremeno, telefonska odbrana Kosova je dramatična! Onaj što gleda dnevnik ne veruje! Šta nam ti iz Prištine uz pomoć Evropske unije rade, a ko zna gde je predsednik – našli ga usred posla – a on se, uvek spreman za odbranu Srbije, javlja i poručuje: “Bolje da me neeeema. Možete me ubiti. Kosovo je svetinja”. O rečniku prema građanima svoje zemlje nema potrebe govoriti. Tih se fabričkih podešavanja Šešelj ne bi postideo.

U jednom intervjuu ste rekli da ne možete da prepoznate šta je zapravo politika Srpske napredne stranke osim “opstanka na vlasti po svaku cenu”. Dodali ste da će ona zarad vlasti “biti spremna i da zarati sa susedima”, ali da mislite “figurativno, a ne bukvalno”. Da li smo mi u međuvremenu odista u ratu sa dobrim delom okruženja, bar figurativno?

Tako kako SNS vodi politiku mogao bi svako. Daj narodu igara. Daj članstvu da gradi, daj njihovim rođakinjama fondacije, daj priliku svima koji je nikad ne bi zaslužili. Daj strancima šta ištu od biznisa. Kontroliši sve medije i gledaj istraživanja. Pa, šta je tu politika? Šta je “vizionarski”, “reformatorski”, ako hoćete – šta je srpski u “politici pod kamenom”? On je uspeo najpre da uništi opoziciju, pa kad se konsolidovala, da je podeli, deo kupi a deo zastraši… On je ostao sam kao vladar scene. Usput su stradale institucije i, normalno, vrednosti.

Ovde bi trebalo ponavljati iznova i iznova ono što je kazao profesor Tibor Varadi: “Kosovo se bespravno otcepilo, ali trenutno nije deo Srbije”. Tek kada se pođe od činjenica, nešto se možda može uraditi. Ali, 2022. u Srbiji nema političke opcije koja zagovara: priznajte realnost na Kosovu, uvedite sankcije Rusiji, uvedite Srbiju u NATO! Taj glas je glas “izdajnika” i zato ga nema na biračkom mestu. Neko je uspeo da “zabrani” mišljenje van većinskog istraživanja javnog mnjenja. Bravo za “politiku”. A prema susedima, politika je sezonska. Oni su prioritet za vikend-ratove i godišnjice zločina… da se još “malo posvađamo”.