Nikada joj ništa nije bilo teško: pomagala je "Vremenu" od samog početka – i u svemu. Nije joj bilo ispod časti da bude ni pisac ni foto-dokumentarist, a bila je jedan od najboljih naših prevodilaca engleskog jezika; nije je mrzelo da umesto svojih prijatelja disciplinovano i strpljivo čita kojekakve budalaštine iz svih mogućih novina, da ih skraćuje i šalje okolo elektronskom poštom. Da nije bilo Vukice, nikada ne bismo doznali pune granice gluposti i pokvarenosti režimskih medija u ovih krvavih desetak godina. Da nije bilo Vukice, nikada ne bismo bili u stanju da slom Miloševićevog carstva uporedimo kako treba sa slomom Trećeg rajha: vredno je kopala po arhivama i vadila krajnje poučne podatke o rasnim zakonima, Nirnbergu i posledicama. Njena monumentalna erudicija, njeno intelektualno poštenje i njena nesebična predanost stvari obične pristojnosti (common decency), najveće vrline današnjice, bolno će nam nedostajati.