U noći 13. marta ove godine, u naselju Vojlovica u Pančevu pokvarila se sirena za uzbunjivanje građana. Negde pred ponoć, sirena se sama uključila, bez ikakvog povoda, da bi svojim zavijajućim tonom razbudila dobar deo grada.

Naviknuti na uobičajena proglašenja radijacijsko-hemijsko-biološke opasnosti (RHB), stanovnici grada za koji se povremeno kaže da je "najzagađeniji u Evropi" u prvi mah masovno ustaju i ravnodušno proveravaju prozore. Međutim, u vazduhu se ne oseća nikakav miris – nijedna od zagađujućih supstanci sa komplikovanim hemijskim nazivima koje prosečan Pančevac ne samo da sa lakoćom izgovara već ih uglavnom samo po mirisu uspešno razaznaje.

I upravo zbog odsustva mirisa nastaje panika. Opštinski monitoring sistem za praćenje aerozagađenja ne registruje nikakvo prekoračenje vrednosti imisija što izaziva dodatnu paniku i nepoverenje jer postoji sumnja da je isključen ili pak u kvaru (što se dogodilo pre tri meseca u jednom incidentu sa vodonik-sulfidom). Kako god, telefoni Službe za obaveštavanje i upozoravanje su usijani, a ljudi koriste sve moguće nove tehnologije za komunikaciju, od mobilnih telefona do Fejsbuka, samo sa jednim pitanjem: "Šta se desilo?"

I onda lokalna televizija pušta kajron sa informacijom da se sirena u Vojlovici uključila zbog kvara i da nema RHB opasnosti, niti bilo kakvog zagađenja. Ceo slučaj je paradigmatičan jer pokazuje nizak nivo poverenja građana u sistem, ali i pojačanu ekološku svest i brigu za zdravlje koja ponekad dovede do reakcija i burnijih nego što okolnosti nalažu.

No, stanovnici Pančeva, jednog od najstarijih industrijskih gradova u Srbiji, u kome je locirana praktično sva naftna i petrohemijska industrija Srbije, već decenijama su izloženi svakojakim otrovima iz takozvane Južne industrijske zone, a osvešćivanje na ovom planu pratio je sve veći bunt protiv očiglednih dezinformacija i umanjivanja problema. Poslednjih godina organizovano je niz akcija i nekoliko većih ekoloških protesta u gradu, uz učešće opštinskih i republičkih vlasti doneto je nekoliko akata, sačinjeno je mnogo akcionih planova za sanaciju i učinjeni su izvesni konkretni pomaci u zaštiti životne sredine u Pančevu.

"Morate priznati da se situacija popravlja", kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, dodajući da država nikog neće štititi od odgovornosti za ugrožavanje zdravlja ljudi i narušavanja životne sredine. "Ja sam prijatelj Pančeva, a ne naftne industrije", kaže Dulić.

NOVA SVEST: Južna zona je industrijska oblast uz obalu Dunava, gde su pre nekoliko decenija podignuta gigantska postrojenja NIS Rafinerije nafte Pančevo, HIP Petrohemije i Azotare. Nekadašnji funkcioneri koji su upravljali fabrikama navodno su sa porodicama napuštali grad dok su tokom vikenda pogoni ispuštali otrovna isparenja u atmosferu, ali u to doba nije bilo nikakve ekološke akcije.

Tokom poslednjih nekoliko godina situacija se ozbiljno promenila. Za početak, rukovodeći kadar svih fabrika Južne zone sada uobičajeno stanuje u Pančevu sa porodicama, što je slučaj i sa republičkim inspektorom za životnu sredinu, koji takođe ima sedište u Pančevu. Mnogo toga više nije tajna, a mediji su mnogo bolje edukovani da prate ovu temu. O incidentima u Pančevu se mnogo više piše i govori, a građani na razne načine dižu glas protiv trovanja.

Najveći protest protiv zagađenja dogodio se u novembru 2006. godine kad je, posle rekordnog trovanja grada benzenom, u opštinsku zgradu dolazio i predsednik Republike Boris Tadić kako bi pomogao tadašnjem gradonačelniku da ubedi menadžment fabrika da zaustave dalje trovanje. Uključivane su sirene za RHB opasnost, a situacija u gradu je bila sasvim uzavrela. U naredne dve nedelje, tokom čuvenog "otrovnog novembra", Pančevci su iz dana u dan protestovali, blokirali prilaze Rafineriji, pa čak organizovano išli u Beograd pred tadašnje sedište Ministarstva ekologije.

Protest je izazvao pokretanja rada raznih Radnih grupa, kao i drugih tela koja su uspostavila bolju komunikaciju Južne zone, Grada i Republike. Mada je sličnih, ako ne i ozbiljnijih incidenata bilo i sledeće godine, tako intenzivni protesti se nisu ponovili, ali je od tada postalo jasno da problem Pančeva nije trivijalan.

U međuvremenu, vrlo malo sudskih postupaka za zagađenje je doživelo svoj epilog. Pred Opštinskim sudom se vodi više postupaka za privredni prestup, uglavnom po prijavi republičkog inspektora za životnu sredinu, zatim nekoliko slučajeva krivičnih procesa protiv odgovornih lica, kao i jedna velika građanska parnica građana Pančeva protiv fabrika Južne zone. Ovaj postupak je daleko od okončanja, a do sada je putem suda uspelo da nadoknadi štetu svom zdravlju samo nekoliko bivših i sadašnjih zaposlenih koji su tužili HIP Petrohemiju.

"Krivični zakonik poznaje kategoriju krivičnih dela u pogledu zagađivanja životne sredine", podseća gradonačelnica Vesna Martinović, koja je u nekoliko navrata apelovala na sudove, ali pre svega na nadležne republičke vlasti, kojima inače upravljaju njene kolege iz vladajuće Demokratske stranke, da ne potiskuju problem Pančeva. U tom smislu se njena situacija ne razlikuje mnogo od prethodnika na čelnom mestu grada – svi su neprekidno apelovali na više instance vlasti, ali s obzirom na to da se situacija nije značajno popravljala, političke posledice su se ipak na njima slamale, budući da je ekološki program jedan od najvažnijih faktora na lokalnim izborima u gradu.

"Nadležni sudovi vode ove postupke", kaže gradonačelnica, dodajući da kao deo izvršne vlasti neće komentarisati rad sudova. "Podsećam samo da građani, prema Ustavu, ali i prema Arhuskoj konvenciji, imaju pravo na zdravu životnu sredinu", zaključuje.

NAKON PRIVATIZACIJE: Situacija se promenila ne samo sa rastom ekološke svesti već i sa privatizacijama fabrika Južne zone. Najstarija od sve tri fabrike, sa kojom je Južna zona i formirana, HIP Azotara prešla je ceo srpski tranzicioni put – od akcione privatizacije do prodaje litvanskom partneru, preko štrajkova, meseci u kojima su radnici čekali na platu, pa do obustave proizvodnje i ogromnog duga koji je novi vlasnik napravio. Otpisivanjem dugova HIP Azotara je sada prešla u vlasništvo državnog Srbijagasa, a obezbeđen je i prirodni gas za nastavak proizvodnje. Mada je teško u tim okolnostima govoriti o ekološkom programu, država planira da ove godine uloži oko 910.000, a dugoročno čak 42 miliona evra kako bi se zagađenje iz ove fabrike rešilo.

HIP Petrohemija, koja je i dalje u državnom vlasništvu, spada u najveće državne izvoznike i najčešće je bila proglašavana za krivca, pre svega zbog Fabrike otpadnih voda i otkrivenog bazena za egalizaciju, u kome većina Pančevaca, pa i republička inspektorka Jelena Stanković odmah vide krivca za emisiju nedozvoljenih materija. Nakon privatizacije NIS-a nastao je problem sa dugovima koje je Petrohemija stekla zbog nove cene sirovine koju kupuje od Rafinerije, pa je ova inače uspešna fabrika zapala u krizu u kojoj je došlo čak i do obustave proizvodnje prethodnog leta. No, ekologija je i dalje važno pitanje za Petrohemiju, ako ništa drugo, bar zbog toga što dobar deo menadžmenta ima veze sa sudskim procesima koji se vode protiv fabrike. Vršilac dužnosti direktora Saša Pavlov smatra da je sada ekološko stanje značajno popravljeno, ali dodaje da se mora još mnogo toga učiniti.

Direktorka NIS Rafinerije Pančevo Ljubica Simić kaže da se u poslednja četiri meseca intenzivno radilo na pripremi akcionog plana Južne zone Pančeva i da je bilo više sastanaka, kako između generalnog direktora NIS-a Kravčenka i ministra Dulića tako i predstavnika Rafinerije sa predstavnicima Ministarstva i lokalne samouprave. "Rezultat toga je akcioni plan koji smo, na zadovoljstvo svih nas, 23. marta zajedno prezentovali javnosti", kaže Simićeva, koja dodaje da NIS ima velikih problema u prevazilaženju administracije tokom dobijanja dozvola, što može da uspori realizaciju projekata željenim tempom. "Rafinerija ima dobre odnose sa lokalnom samoupravom i pored određenih problema koji postoje, ali problemi su tu da se rešavaju", kaže Ljubica Simić.

Zasedanja Radne grupe koja okuplja Ministarstvo, lokalnu samoupravu i fabrike postala su redovnija. I zahvaljujući tome je ipak i u uslovima ekonomske krize oživeo ekološki investicioni proces, koji doduše proističe i iz obaveze investiranja predviđenih ugovorom o privatizaciji NIS-a, ali se deo sredstava ulaže i iz tekućeg poslovanja, a značajne sume će uložiti i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja kroz Fond za zaštitu prirode. Jedna od prvih akcija će biti pokrivanje čuvenog egalizacionog bazena u Petrohemiji, mesta gde otpadne vode ove fabrike dolaze u prvi kontakt sa vazduhom. Posle će se videti gde su još ostale otvorene slavine za otrove.

MERENJA: "U poslednjih nekoliko godina, što protestima, što pritiscima na nadležne, što apelima i lobiranjem, Pančevci su donekle uspeli da bar malo promene benzenom natopljenu stvarnost i nateraju državu da preduzme određene korake", kaže gradski ekološki novinar Zoran Stanižan, koji o problemima ekologije piše za lokalni list Pančevac. Ovo glasilo, koje u Pančevu postoji već 140 godina, i samo je imalo problema zbog katastrofalne privatizacije, ali je nastavilo da intenzivno prati ekološku situaciju. "Da li je Pančevo najzagađenije u Evropi i nije toliko važno, jer je svakako opasno živeti u gradu koji je zagađen, bio on na desetom ili na prvom mestu", smatra Stanižan.

Jednu od glavnih uloga u promeni stanja odigrao je čuveni Gradski monitoring za kontinualno praćenje imisije zagađujućih materija (što, za razliku od emisije, nije koncentracija zagađujućih materija koja se ispušta nad fabrikama, već ona koja stiže u grad). Ovaj monitoring sistem pripada gradu, a instaliran je zahvaljujući donacijama iz Italije. On ima tri merne stanice na liniji prema Južnoj zoni, jednu u pančevačkoj opštini Starčevo i dve u samom gradu.

Merne stanice bez prekida određuju jednočasovne koncentracije pojedinih gasova i prosleđuju ih u centralni računar u opštini, čime se dobija istorija nivoa zagađenja. Građani u svakom trenutku mogu da provere stanje koncentracija za najopasnije otrove – jedan monitor je postavljen na ulazu u gradsku kuću, a podaci se kontinuirano objavljuju i na sajtu gradske uprave (koji redovno daje informacije o zagađenju).

Međutim, iako je novim zakonom o zaštiti vazduha predviđena čitava lepeza merenja zagađenja, rezultati ovog monitoringa još se ne mogu upotrebiti kao dokaz na sudu jer monitoring nikada nije akreditovan od države – tako je u stvari nemoguće dokazati vezu između zagađenja i odgovornosti za isto.

U Petrohemiji, međutim, veruju da bi gradski monitoring za merenje imisije aerozagađenja trebalo da uđe u mrežu mernih stanica Republike Srbije, a Saša Pavlov tvrdi da u Petrohemiji otvorenost u informisanju građana smatraju veoma važnom i da se trude da izađu u susret medijima. Na pitanje da li je "pančevački problem" u medijima predimenzionisan ili potcenjen, on kaže da je problem zagađenja Pančeva apsolutno realan, mada misli da mediji neki put senzacionalistički prenose vesti.

Ljubica Simić, direktorka Rafinerije nafte Pančevo, kaže da nije protiv da monitoring bude javan, uz ogradu da tumačenje rezultata monitoringa može da obavlja samo ovlašćeno stručno lice. Ona smatra da je informisanost presudna za uspostavljanje poverenja građana. "Znam da će to biti težak i dugotrajan put da se poverenje građana povrati, ali kroz transparentnost podataka, koje rafinerija već sada pokazuje, to se može popraviti", kaže Ljubica Simić.

ZDRAVLJE: Još jedan od problema je nepostojanje relevantnih medicinskih istraživanja koja bi ukazala na vezu uticaja zagađujućih materija i pojave bolesti. Zavod za javno zdravlje Pančeva izradio je poznatu studiju o uticaju čađi na zdravlje ljudi, ali ona malo govori budući da se čađ ne emituje u naftnoj i petrohemijskoj industriji. Kad bi postojale studije o uticaju benzena ili vodonik-sulfida, mnogo toga bi bilo jasnije.

No, prema podacima Društva za borbu protiv raka opštine Pančevo, incidenca pojavljivanja tumora evidentno je uvećana u Južnobanatskom okrugu, a prema statističkim informacijama Zavoda za javno zdravlje, bolesti respiratornih organa su najčešći uzrok obolevanja u Pančevu. Uz to, često se procenjuje da u gradu više od 5000 dece boluje od "endemskih" oblika opstruktivnog bronhitisa.

To je svakako važan signal da se problem mora rešiti, odnosno pre svega jasno definisati. Prema detaljnoj studiji koju je grad Pančevo realizovao pre dve godine u saradnji sa Vladom Italije, izvor zagađenja je dominantno Južna industrijska zona sa fabrikama NIS Rafinerije nafte Pančevo, HIP Petrohemije i Azotare. Objavljivanje ove studije otklonilo je sve sumnje da otrovi nad Pančevo dolaze iz drugih izvora (iz ložišta i saobraćaja), a da fabrike nisu odgovorne.

Uz to, postoji još jedna vrlo značajna studija koju je izradio Institut za hemiju, tehnologiju i materijale (IHTM) iz Beograda, kao ovlašćena i akreditovana ustanova za tu vrstu istraživanja. U ovoj studiji je prvi put objavljeno da je nad gradom prisutna i nesrećna meteorološka pojava toplotne inverzije koja "usisava" otrove iz Južne zone u grad. Od tog saznanja aktivno se otvara pitanje obustavljanja manipulacija tokom nepovoljnih meteoroloških uslova. Zbog toga je postavljena nova meteorološka stanica, a svi akteri tvrde da se svakog jutra sastaje tim dežurnih inženjera fabrika i da oni poštuju svakodnevne preporuke Republičkog hidrometeorološkog zavoda da ne vrše nikakve manipulacije u vreme kad se javlja toplotna inverzija.

Ovo, nažalost, nije bio slučaj uvek. Obustavljanje manipulacija nije besplatno, pa je jasno da time industrija mnogo gubi. Ekološki aktivisti pitaju gde nestaje deo otpada iz postrojenja i navode da se on ispušta atmosferskom kanalizaciju u obližnji kanal sa koga se potom podižu otrovni gasovi i idu na grad. Da li je reč o tome ili nije može se polemisati, ali praktično svi, pa i neki skorašnji incidenti sa izuzetno visokim koncetracijama otrova nad gradom, dogodili su se u vreme nepovoljnih meteo uslova. S duge strane, postupanje po meteorološkim preporukama značajno snižava broj incidenata, o čemu svedoči sam gradski monitoring sistem.

Život ipak teče normalno u gradu koji je u Srbiji sinonim za trovanje. "Stanje je stvarno bolje", kaže Vera, koja šeta devojčicu u gradskom parku, dodajući da se jako plašila šta će biti sa vazduhom kad Rusi dođu i preuzmu NIS. "Ma, svi su oni isti", dobacuje sredovečni čovek koji u parku iznajmljuje roditeljima automobilčiće na struju, ponavljajući jednu od najčešćih teza o odgovornosti koja je na svima podjednako raspodeljena.

"Setite se koliko je polemika, ne samo u politici već i u struci, postojalo oko zaključaka i nalaza studije IHTM-a", kaže gradonačelnica Martinović, objašnjavajući da li postoji potreba za pravljenjem zelenog pojasa koji bi ublažio efekte toplotne inverzije. "Sve i da danas zasadimo drveće, ono ne može porasti za mesec dana. I za ovu meru potrebno je vreme. Projekat podizanja milion stabala u narednih deset godina pripremljen je u saradnji sa Šumarskim fakultetom. Ukoliko uspemo da realizujemo ovaj projekat, to će bez sumnje dodatno unaprediti ekološku situaciju. Zelenilo nikome ne može da šteti."