U Subotici je 22. i 23. oktobra održan četvrti poljoprivredni forum "Hrana za Evropu", posvećen realizaciji strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije. Forum su organizovali Ekonomski institut iz Beograda i Društvo agrarnih ekonomista Srbije, a osim predstavnika agrobiznisa zemlje i regiona, u radu Foruma učestvovali su i predstavnici međunarodnih organizacija, akademske zajednice i udruženja poljoprivrednika.

Centralna tema ovogodišnje konferencije bila je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije u periodu 2014–2024, koja je usvojena pre tri meseca. Iako je radni naziv foruma govorio da srpska agroprivreda ima potencijal od 30 milijardi evra, direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović izjavio je da to nije realno: "Realizacijom strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024, odnosno novim pristupom razvoju agrara, može se postići trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje. Izrada strategije bio je jedan od osnovnih ciljeva kada je ovaj forum prvi put organizovan pre četiri godine i realno je da se kroz novi pristup razvoju agrara postigne trostruko veći rast poljoprivredne proizvodnje, sa sadašnjih 3,5 milijardi na 12 milijardi evra".

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Zoran Rajić izjavio je da je, nakon usvajanja Strategije, pred nadležnima sada "veliki zadatak", jer strategija nije cilj, već iz nje moraju proisteći dokumenta koja će u narednoj deceniji omogućiti da ova strategija bude implementirana.

On je najavio da će do kraja godine biti donet niz zakona koji proističu iz pomenute strategije, a koji će predstavljati "prvi korak ka institucionalnim i zakonodavnim reformama koje nam slede".

Predstavnici uglednih kompanija u domaćem agrobiznisu naglasili su potrebu regionalnog udruživanja radi efikasnijeg nastupa na evropskom i svetskom tržištu i zatražili od države da utvrdi jasna pravila i uslove poslovanja u poljoprivredi i agroindustriji.

"Srpski seljak ima puno pravo da od države očekuje jasna i precizna pravila o uslovima za proizvodnju kao i da im stvori uslove za poslovanje kakve imaju farmeri i kompanije u okruženju", rekao je direktor Operacija u Viktorija grupi Nikola Vujačić, jedan od učesnika na forumu. Vujačić je podsetio da je Viktorija grupa, samo u postrojenja i opremu, poslednjih sedam godina, uložila oko 200 miliona evra i da svake godine ta prerađivačka kompanija, koja nema ni hektara obradivog zemljišta u svom posedu, otkupi više od milion tona poljoprivredne robe i od tih sirovina pravi proizvode višeg stepena prerade koji se prodaju u više od 40 zemalja. "Preduzeća u sastavu kompanije Viktoriaoil i Sojaprotein pravi su primeri toga kako bi trebalo da se radi u srpskom agrobiznisu, jer njihova fabrika ulja danas proizvede i proda više ambalažiranog ulja nego ostale uljare na teritoriji bivše Jugoslavije, a Sojaprotein je ozbiljan proizvođač proteina, i to prema evropskim merilima."

I direktor požarevačkog Bambija Miroslav Miletić naglasio je važnost povezivanja u regionu srodnih kompanija po delatnosti, istovremeno pozivajući državu da, koliko god je moguće, uredi uslove poslovanja.

Potpredsednik za poljoprivredu u Delta holdingu Milorad Sredanović istakao je značaj ulaganja, pre svega u znanje i investicije, kako bi naše kompanije bile konkurentne i stale rame uz rame sa evropskim i svetskim. "Zahvaljujući investicijama, Delta Agrar u primarnoj proizvodnji obrađuje 40.000 hektara zemljišta i ima rezultate u ratarskoj proizvodnji bolje od svih u regionu", rekao je Sredanović, a učesnici ovog panela saglasili su se da će raspolaganje finansijskim sredstvima, kako domaćim tako i iz inostranstva, biti odlučujuće za brži razvoj poljoprivrede u Srbiji.

"Mi na regionalnom i evropskom tržištu možemo biti konkurentni i prepoznatljivi jedino sa proizvodima iz organske poljoprivrede i integralno kontrolisane konvencijalne poljoprivredne proizvodnje. Sa proizvodima na bazi GMO sigurno ne možemo biti konkurentni, niti prepoznatljivi", rekao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić. On je dodao da se mora sačuvati domaća industrija semena, sadnog materijala i revitalizovati repro-centri u stočarstvu, bez čijeg razvoja, po njegovom mišljenju, nema dugoročno održive poljoprivredne proizvodnje.