Nedavno ubistvo u Nišu kao da je dovelo do – nadamo se – konačnog osvešćenja u MUP-a. Žandarm iz Niškog odreda, Aleksandar Raičić (24 godine), ubio je u autu svog ortaka u kokainskim poslovima Vlastimira Nalića (25 godina), otišao kod rođaka da im to ispriča i onda krenuo da beži u Crnu Goru. Uhapšen je na graničnom prelazu, jer se policija avizala da o čemu je reč brže nego što je on pretpostavljao. Posle se doznalo da su njih dvojica radili kokain onoliko; da nisu bili u najboljim odnosima; da se znalo za Raičića da je problematičan i nedisciplinovan; da je izostajao s posla i kasnije to pravdao lekarskim uverenjima; da je postojala sumnja u njegov profesionalni integritet i da oko toga niko nije preduzeo ništa. Valjda zato što mu je otac – navodno pošten čovek – takođe starešina u Žandarmeriji.

LICA IZ CRNE HRONIKE: Nije Raičić jedini: Niški odred Žandarmerije odavno je tema u crnim hronikama. Nije ni Niški odred jedini, ali je njegov komandant Dragan Dikić, brat bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića, odavno sumnjiv kolegama policajcima iz Uprave kriminalističke policije, a po liniji korupcije i organizovanog kriminala. Kako piše "Blic", 17 niških žandarma pod istragom je zbog sumnji za korupciju, iznudu, nasilništvo, malverzacije i ostalo; isti izvor navodi i da se pretkrivični i krivični postupci vode i još prema šezdesetak žandarma iz cele Srbije.

Da nešto tu nije u redu bilo je jasno još prošle godine, kada je u javnost procurila informacija da je vozilo Žandarmerije pratilo automobil načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije (UKP) Rodoljuba Milovića, nekako baš u trenutku kada su se operativci UKP počeli da se interesuju za poslove Dragana Dikića i njegovih potčinjenih u Nišu. To je došlo dotle da se načelnik Milović sklonio u Makiš, u sedište Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), proverivši prvo kome pripada vozilo koje ga prati. Već je sam taj podatak bio više nego dovoljan da se vlada i MUP ozbiljno zabrinu. Međutim, tek nakon teškog dvostrukog ubistva koje je počinio žandarm Aleksandar Krstić u julu ove godine Braca Dikić je smenjen sa mesta komandanta Žandarmerije i unapređen u pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, na kom poslu se proslavio pokušavajući da pripitomi i disciplinuje Srbe iz Mitrovice; nije mu baš uspelo. U poslove Niškog odreda Žandarmerije niko se – osim UKP, ali diskretno – nije mešao.

Da se podsetimo: žandarmi su se kompromitovali u više navrata do sada u ubistvima, iznudama i trgovini narkoticima uz prateća krivična dela. Nije Niš izuzetak, mada je drastičan slučaj, naročito posle žandarma koji je pucao na ženu jer da je vozila presporo. Tu je i ubistvo dvojice mladića iz Jagodine. Imali smo i onoga koji je u Kragujevcu ubio dvojicu zbog duga od 7000 evra. Ima toga još. Pitanje glasi: zašto Žandarmerija uveliko nadmašuje ostale – mnogo brojnije – organizacione jedinice MUP-a Srbije u toj disciplini, korupciji, učešću u organizovanom kriminalu i narkoticima, iznudama i nasilništvu? U redu: događa se da obični policajci, doduše, češće nego što bismo želeli i očekivali rade ovo i ono, kompromitujući sebe i policiju; u današnje vreme, nažalost, to bi spadalo u statistički očekivan prosek. Žandarmi, međutim, drugačiji su slučaj. Zašto?

KORPORATIVNI DUH JSO–a: Tu se treba vratiti unazad. Žandarmerija MUP-a Srbije osnovana je krajem 2002, početkom 2003. kao trezveni i zakasneli pokušaj vlade da uspostavi ravnotežu sa do tada već podivljalom Jedinicom za specijalne operacije (JSO; Crvene beretke) pod nespornom komandom Milorada Legije Ulemeka, a preko njegovih ljudi u Državnoj bezbednosti (Bracanović, Maričić). Taj prvi sastav Žandarmerije bio je pažljivo odabran i svoje zadatke u vreme vanrednog stanja obavio je savesno, pošteno i efikasno. Komandant je bio Goran Radosavljević Guri, koji će se kasnije udaljiti iz nekih razloga koji, makar su zanimljivi, u ovu priču ne spadaju. Žandarmerijski korpus onda neko vreme neće biti zanimljiv javnosti, što je dobro: ako takva jedna formacija počne da dolazi u novine, to ne valja. Za to vreme Žandarmerija se popunjavala do pune formacijske snage, ali mi ne znamo po kojim kriterijumima i sa kakvim prethodnim bezbednosnim proverama koje se traže za svakog pripadnika MUP-a, pogotovo za ovlašćena službena lica. Sada smo u prilici da saznamo – ako se MUP odluči za reviziju zapošljavanja pripadnika Žandarmerije, to jest. Deo raspuštenog JSO-a (Jedinica za specijalne operacije) našao se u Žandarmeriji; s njima su se našali i korporativni duh Crvenih beretki, njihova ideologija i sistem vrednosti. To se jasno videlo i vidi se: Žandarmerija nosi plavu beretku nakrivljenu na levu, umesto na desnu stranu; to je uveo Legija Ulemek u JSO, kao simboličnu počast Legiji stranaca iz koje je inače dezertirao (u Hrvatskoj vojsci imamo sličan slučaj kod Prvog gardijskog zdruga, takođe osnovanog po bivšim legionarima i Legijinim prijateljima i saborcima u pljačkama pariskih juvelirnica). Kod nas se beretka, otkad se pojavila, uvek nosila nakrivljena na desnu stranu, kao i u većini armija i policija – osim francuske. Taman smo zaboravili JSO i Legiju, kad se na onoj nekoj proslavi Žandarmerije pojavio onaj neki macan koji je prisutnima pevao himnu JSO-a ("Hriste bože" iz onog filma o boju na Kosovu), a onda je komandant Braca Dikić održao svoje slovo od neke zakletve gde se u svakoj rečenici pominje Kosovo. Tu se javnost malo zainteresovala za taj slučaj, jer je insistiranje na ideologiji srpstva i pravoslavlja postalo zaista iritantno u zemlji sekularnoj (ako se to za Srbiju uopšte može reći).

KOKAIN I POLITIČKA VOLJA: Kad vam oružana paravojna formacija poput Žandarmerije počne sa ideološkim i verskim fantazijama, javno i bez zazora, to je razlog za brigu. Ako se nešto može reći u korist JSO-a, to je da je ta jedinica barem imala oficira za bezbednost koji je jako pazio šta pripadnici rade, čime se u slobodno vreme bave (kad ne ubijaju političke protivnike) i o bezbednosnom stanju izveštavao Jovicu Stanišića, pa onda Radomira Markovića; i tako do 5. oktobra i prevrata, kada je ta korisna praksa prekinuta, pa smo dobili to što smo dobili. Logična je pretpostavka da i Žandarmerija MUP-a Srbije ima neku svoju unutrašnju kontrolu, službu bezbednosti koja da bi vodila računa o tome šta se u korpusu radi, skreće li neko tamo ili ovamo i već šta sve te službe treba da rade. Uostalom, sve i da nema – što bi bio skandal za sebe – nadležne starešine (te jedinice nisu baš toliko velike da se ne bi dale nadzirati) mogu i moraju da uoče da nešto nije u redu, da neko muva s kokainom, da se neko bavi iznudama, obezbeđivanjem na crno itd. Sada će – ako bude – UKP ući u to, pa šta ispadne, ali i to će biti stvar "političke volje", plašimo se.

Koga je zmija ujedala, taj se i guštera plaši; pogotovo ako je gušter toliko porastao kao ovaj naš žandarski. Sama okolnost da su u više navrata iskazani arogancija, bezobrazluk, sklonost kriminalu, verska i ideološka zatucanost – sve to na način uverljiv i nesporan – dovoljan je razlog da se država zabrine. Za početak bi bilo dobro videti ko prolazi, ako ne kroz KE (krivična evidencija), pa to otpustiti odmah; posle bi se išlo kroz finije sito, sve u smislu uobičajenih rutinskih provera. Policijski sindikati kažu da je skoro nemoguće nekoga otpustiti iz službe pre pravosnažne presude, što traje; da suspenzija podleže strogim pravilima. S pravom se brinu da bi pooštravanje disciplinskih pravila moglo naškoditi savesnim i poštenim policajcima koji imaju problema sa starešinama, a to je čest slučaj. Stvar je kod MUP-a: da se konačno osvesti i obrati pažnju na školovanje, na sistem vrednosti i na ideologiju koja vlada u policiji, posebno u Žandarmeriji kao odvojenom i kompaktnom segmentu policije. Čim se počne sa slatkim pravoslavljem i kosovskim patriotizmom, kao što smo naučili iz gorkog iskustva, kokain je sledeći.

Lista incidenata žandarma i policajaca

Kriminalni poslovi čuvara zakona

29. januar 2013.

Pripadnik novosadskog odreda Žandarmerije S. Š. pucao je na zgradu MUP-a Srbije u Kneza Miloša broj 101 jer su mu se, kako je izjavio, "priviđale utvare i mrtvački sanduci".

15. jul 2013.

Aleksandar Krstić, pripadnik kraljevačkog odreda Žandarmerije, ubio je, pa spalio Jagodince Srđana T. i Aleksandra N. u automobilu. Žandarm je dugovao Aleksandru novac, oko 7000 evra, i pozvao ga je da bi mu navodno dao automobil na ime duga. Žandarm ih je, međutim, hladnokrvno likvidirao sa nekoliko hitaca u potiljak i telo, a onda prevezao u zaselak kod Ratkovića i spalio njihova tela.

Ovo ubistvo bilo je povod za smenu Bratislava Dikića sa mesta komandanta Žandarmerije.

6. oktobar 2013.

Policajac interventne jedinice Aleksandar Simić, koji je radio kao izbacivač u lokalu "Tapas bar" u Novom Sadu, ubijen je u pucnjavi, u njega je pucao kolega iz obezbeđenja Miodrag Rakić, koji je takođe policajac interventne jedinice, a koji je posle tragičnog događaja pokušao sebi da oduzme život.

6. oktobar 2013.

Policajac Dejan Marković iz Lipničkog Šora kod Loznice izvršio je samoubistvo kada su u njegovu kuću upali specijalci. Marković je prethodno ranio nevenčanu suprugu jer je htela da ga ostavi, a decu i njene roditelje uzeo za taoce.

18. oktobar 2013.

Stanko Stojanović, žandarm iz Niša, 18. oktobra na niškom bulevaru iz automobila u pokretu pokušao je da ubije Nišlijku A. D. iznerviran njenom vožnjom. Nišlijka je lakše ranjena u ruku.

27. novembar 2013.

Aleksandar Raičić (na slici), pripadnik Niškog odreda Žandarmerije, uhapšen je zbog sumnje da je u Donjoj Vrežini sa više hitaca iz pištolja ubio Vlastimira Nalića iz Niša.

Iz izvora bliskih istrazi mediji su saznali da je žandarm prodavao drogu za ubijenog, a zločin je izvršio jer je Naliću ostao dužan 2000 evra.

Dokumentacioni centar "Vreme"