Vreme dece

foto: dušan milenković

Zaštiti dete i porodicu

Poboljšanje i unapređenje prava najmlađih u svim oblastima je proces koji zahteva vreme, ali je važno da promena ima i da se one vide

Godina koja se upravo završila, 2015, označila je kraj petogodišnjeg ciklusa saradnje između Vlade Republike Srbije i UNICEF-a (2011–2015) i početak sledećeg (2016–2020). Kao što postaje tradicija, UNICEF je sredinom decembra organizovao sastanak na kojem se razmatralo šta je postignuto u prethodnom periodu, sa naglaskom na 2015. godinu, koja bi se zbog migrantske krize svakako mogla nazvati godinom teških izazova. Predstavnici UNICEF-a, Vlade Republike Srbije i nevladinog sektora razgovarali su o doprinosima na polju prava dece, o onome što je urađeno i onome na čemu još treba da se radi. Svi govornici su istakli izuzetnu saradnju jednih sa drugima, kao i nužnost povezivanja svih sektora i aktera kada je reč o zaštiti dece i porodice.

Poboljšanje i unapređenje prava dece i njihovog položaja u svim oblastima je proces koji zahteva vreme, ali je važno da promena ima i da se one vide.


PROGRAM DEČJE ZAŠTITE:
PORODICA JE VAŽNA

U prethodnim godinama, s naglaskom na onu koja se upravo završila, program dečje zaštite bio je usmeren na nekoliko stvari: podršku porodicama kod kojih postoji rizik od odvajanja dece, odnosno njihovog smeštanja u ustanove, zatim na zaštitu dece od nasilja sa akcentom na digitalno nasilje, promenu kažnjavanja maloletnih prestupnika i zaštitu dece žrtava u sudskim procesima. Srbija ima jedan od najnižih nivoa institucionalizacije dece u Evropi. Samo oko 600 dece je u institucijama, dok je više od 6200 u hraniteljskim porodicama. Međutim, ono gde se može učiniti više jeste pružanje podrške porodicama koje su u riziku od odvajanja dece, odnosno, jednostavnije rečeno, poštovati pravo deteta na život u porodici. Dve usluge, na čijem će se razvijanju i integraciji u sistem raditi u narednim godinama, jesu institucija porodičnog saradnika i povremenog hraniteljstva.

Kako je istakao Dragan Vulević, načelnik odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, porodični saradnik pruža onu pomoć i podršku koje su jako važne a često se zaboravljaju – on je unutar porodice, pomaže u organizaciji porodičnog života, uči članove raznim veštinama i upućuje ih kako da se snalaze u svakodnevici. Usluga povremenog hraniteljstva je posebno važna kao podrška porodicama koje imaju decu sa smetnjama u razvoju (deo vremena deca provode u svojoj porodici, a deo u odgovarajućoj instituciji).

Drugi bitan segment u kojem se postiže promena jeste kažnjavanje maloletnih prestupnika gde se pokušava da se kroz set vaspitnih naloga podrže deca i porodica ne bi li se prekinuo mučan krug kažnjavanja i ponovnog prekršaja. Naime, maloletni počinioci ne ulaze u proces krivičnog gonjenja, već se prebacuju u sistem porodične i pravne zaštite gde im se pruža pomoć. Kako naglašava Vulević, kada dete učini prekršaj, ono nije rođeno da to čini, već je to poziv u pomoć i njegov povik "meni nije dobro". Mere su vanzavodskog karaktera, a iznalaze se različite alternativne sankcije. Čitav proces uključuje i rad sa roditeljima počinioca, saradnju različitih sektora, kao i dobro organizovano i kontinuirano bavljenje maloletnim prestupnicima i porodicama. Iako vaspitni nalozi nisu novina u sistemu, oni su do sada bili vrlo skromno primenjivani.

Akcenat je u prošloj godini stavljen i na položaj dece u sudskim postupcima, odnosno na podršku deci žrtvama nasilja i svedocima u krivičnim procesima. Dete je već traumatizovano bivajući žrtvom ili svedokom. Važno je osigurati da se postupanjem prema njemu u toku kasnijeg sudskog postupka ne vrše ponovna traumatizacija i viktimizacija. U prošloj godini, u 92 suda, uključeni akteri, sudije, policajci, socijalni radnici pohađali su treninge, izrađene su smernice za zaštitu dece, osnovane su četiri regionalne jedinice (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) za podršku deci žrtvama.

Konačno, radilo se i na prevenciji i zaštiti dece u oblasti digitalnog nasilja. Sve ovo zahteva stalnu međusektorsku saradnju.


PROGRAM OBRAZOVANJA:
INKLUZIJA GOVORI JEDNIM JEZIKOM

Naglasak u programu obrazovanja u prethodnom periodu stavljen je na unapređenje kvaliteta obrazovanja, na inkluzivno obrazovanje, promovisanje važnosti ranog razvoja i predškolskog vaspitanja i obrazovanja, prevenciju osipanja iz obrazovanja, kao i prevenciju nasilja. Konačno, kao i u drugim oblastima, bitno je skupiti podatke i izvršiti analize kako bi se na pravi način dizajnirale i sprovele mere poboljšanja, što je jedan od doprinosa u ovom programu.

foto: unicef srbija / shubuckl

Svest o važnosti predškolskog obrazovanja i vaspitanja još nije dovoljno razvijena u Srbiji. U okviru programa saradnje Vlade Srbije, UNICEF-a i lokalnih aktera radi se na povećanju kapaciteta za predškolsko obrazovanje, pogotovo u oblastima gde je obuhvat dece koja ga pohađaju najniži. Postotak dece u tim okruzima, kroz projekat, jeste porastao, ali još uvek nije dovoljno visok. Gordana Cvetković, rukovoditeljka grupe za socijalnu zaštitu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, govorila je i o održanim sastancima sa predškolskim ustanovama i lokalnim samoupravama gde se radilo zajednički na pitanju kako povećati broj dece u ovim ustanovama. U deset opština su unapređeni lokalni kapaciteti, kroz obuke, mentorsku podršku i uz mala ulaganja unapređena je iskorišćenost postojećih resursa. Kroz različite akcije, kampanje, festivale promovisan je značaj ranog učenja.

Kada je reč o prevenciji osipanja, Nacionalni prosvetni savet je definisao mere kojima bi se to postiglo. A dobra vest stiže iz pilot-projekta koji se već dve godine sprovodi u deset škola u Srbiji iz sedam opština. Procenat dece koja odustaju od školovanja se u tim školama u 2015. prepolovio.

Kao doprinos u unapređenju kvaliteta obrazovanja, identifikovale su se dobre škole i na taj način se iznašli mehanizmi koji dovode do toga da neka škola bude bolja od drugih, s obzirom da funkcionišu u sličnim uslovima i imaju sličnu populaciju. Kako ističe Tanja Ranković, rukovoditeljka programa za obrazovanje UNICEF-a, pokrenut je i share projekat, čiji je cilj da se podele znanje i iskustvo između škola. Važno je da se pronađu adekvatni mehanizmi podrške za škole koje imaju niske rezultate u obrazovanju kada je kvalitet obrazovanja u pitanju, kao i da škole sa dobrim rezultatima usmeravaju lošije.

Pošto nema obrazovanja dece bez rada sa roditeljima, jedan od akcenata bilo je i to – predstavljena je, između ostalog, info-linija za roditelje.

Dok novinske stupce pune vesti o nasilju u školama, to se svakako nameće kao tema na kojoj se radi i na kojoj se mora raditi i dalje. Između ostalog, razvijen je internet portal za prijavu nasilja u školama, a priručnici za prevenciju rodno zasnovanog nasilja distribuirani su u 900 škola.

Inkluzivno obrazovanje se već godinama postavlja kao cilj, a jedno od postignuća je i osnaženost aktera, na svim nivoima, za razvoj inkluzivne politike i prakse. U prošloj godini (2015) uspostavljena je grupa za socijalnu inkluziju, a urađena je i radna verzija akcionog plana. Uspostavljena je takođe razgranata mreža podrške, pri kojoj je podržano više od 142 škole sa oko 800 zaposlenih, 73.000 učenika od kojih 365 ima smetnje u razvoju, dok je i vršnjačka mreža radila na promociji inkluzivnog obrazovanja. Kako je naglasila Tanja Ranković, inkluzivno obrazovanje u Srbiji danas govori jednim jezikom, postoji široka koalicija partnera koji su usklađeni i skladni i to jeste veliki uspeh.


PROGRAM RANOG RAZVOJA:
USLUGE DOSTUPNE SVIMA

Fokus u 2015. u programu ranog razvoja dece stavljen je na jačanje kapaciteta sistema zdravstvene zaštite da, u saradnji sa drugim sistemima, institucijama i udruženjima, pruži jaču podršku razvoju dece u ranom detinjstvu. Posebno se radilo na tome da sistem zdravstvene zaštite omogući da usluge za novorođenu i malu decu budu dostupne i da ih koriste isključene grupe – deca s teškoćama i smetnjama u razvoju i romska deca. Važno je da deca iz najosetljivije populacije ostvare pravo na zdravlje. Kao što je već naglašeno u drugim oblastima, znanja stečena kroz istraživanja, kako su istakli Jelena Zajgenović Jakovljević, rukovoditeljka programa za rani razvoj u detinjstvu UNICEF-a, i Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, unapredila su programe obuke koji se pružaju profesionalcima u zdravstvenim ustanovama.

foto: cliff volpe

Unapređenim uslugama doseglo se do 10.500 dece, od čega 4300 romske, radilo se na razvoju savetovališta, dok se u devet domova zdravlja započelo sa opremanjem koje će odgovoriti potrebama deteta i zahtevima ranih intervencija.

U prethodnom periodu, zaposleni u socijalnom sektoru su pohađali različite treninge. Između ostalog, izrađeni su programi obuke za pedijatre i patronažne sestre iz deset domova zdravlja, studenti medicine u Beogradu i Novom Sadu mogu da izaberu predmete iz ranog razvoja dece, 14 savetovališta je unapredilo svoje kapacitete. Patronažna služba Srbije primer je dobre prakse u regionu, a osnovana je i radna grupa za njeno dalje unapređenje.

Civilni sektor je takođe odigrao važnu ulogu u ostvarivanju prava žena i dece, kao i smanjenju diskriminacije u institucijama. Najvažnija dostignuća u 2015. su završetak nacionalnog programa za rani razvoj čije se usvajanje očekuje 2016. Taj program će usmeriti dalji razvoj sistema zdravstvene zaštite da pruži podršku razvoju dece u najranijem detinjstvu kroz jačanje roditeljskih veština, rano prepoznavanje razvojnih rizika i rane intervencije.

Kao dogovor na krizu, a da bi se na najbolji način odgovorilo na osnovne potrebe majki sa malom decom, otvoreni su kuci za majke i bebe u tranzitnim centrima u Beogradu, Preševu i Šidu.


PRAĆENJE STANJA PRAVA DETETA I IZGRADNJA PARTNERSTVA:
PODACI SU NEOPHODNI

Prevencija je izuzetno važna, a da bi ona mogla da se sprovodi, neophodno je da sve bude zasnovano na dokazima, istraživanjima i analizama. Takođe, da bi se bilo koji problem rešio na pravi način, moraju se koristiti pouzdani podaci. U rešavanju problema siromaštva i socijalne isključenosti dece, istraživanje višestrukih pokazatelja (MICS, međunarodni istraživački program razvijen od strane UNICEF-a) za 2014. godinu korišćeno je u izradi glavnih strateških dokumenata i planiranju mnogih programa i politika. U okviru toga sprovedeno je i šest sekundarnih analiza u oblasti razvoja dece u ranom detinjstvu, obrazovanja, zaštite dece, rodnog jaza, urbano/ruralnog jaza, kao i siromaštva i nejednakosti. Na osnovu tih podataka, između ostalog je pilotiran okvir za inkluzivno obrazovanje, započeta je saradnja sa Ministarstvom prosvete na izradi strategije inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i pokrenute su izmene koncepta merenja smetnji u razvoju u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite.

Među aktivnostima u 2015, koje su organizovali državne institucije i nevladin sektor uz podršku UNICEF-a, nalaze se izdavanje i distribucija publikacija o nasilju nad decom, sastanci sa svim uključenima – sudijama, tužilaštvom i predstavnicima izvršne vlasti – kako bi došlo do razmene informacija i zajedničkog zaključka o tome kuda bi Srbija trebalo dalje da ide, organizovana je izložba crteža 1500 dece o toleranciji i diskriminaciji, organizovan je panel mladih savetnika – 20 dece i mladih iz cele Srbije…

Kosana Beker, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti, govorila je o panelima mladih, naglasivši da su entuzijazam tih mladih i njihova radost otkrivanja sveta prava i mogućnosti da se zaštite neverovatni.

Na sastanku je istaknuta i važnost saradnje sa medijima i privatnim sektorom da bi se unapredila prava dece. Moto UNICEF-a u Srbiji verovatno najrečitije govori o tome: Svako dete je bitno. I to mu se mora pokazati i omogućiti mu da ostvari svoja prava.

Iz istog broja

Miloš Milovanović, koordinator FAO/EBRD projekata u Srbiji i internacionalni konsultant UN FAO

Podrška poljoprivredi

 

Intervju – Mišel Sen-Lot, direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji

Sa decom se mora biti iskren

J. Jorgačević

Ličnost godine

Saša Janković

Moje nove godine

Salivanje strave

Ivan Ivanji

Intervju – Romeo Vrečko, poligrafista

Reč godine – poligraf

Miloš Vasić

Radio u 2015.

Tepsije ribe i »taksi žanr«

Teofil Pančić

Ekonomija – Godišnji bilans

Važno je da se obećava

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu