Jedanaest godina i četiri pokušaja nakon prve, u krvavim sukobima ugušene gej parade u Srbiji, suštinski se nije mnogo toga promenilo. Utoliko je nakon višegodišnjeg praćenja i izveštavanja o LGBT pravima u Srbiji teško napisati i izreći nešto novo, što nije prežvakano nebrojeno puta. Istina, značajna razlika u odnosu na 2001. godinu, kada je grupa LGBT organizacija pokušala da organizuje prvu Paradu ponosa, jeste to što Srbija ima zakon koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i Ustav koji garantuje slobodu javnog okupljanja. Ali, Srbija i dalje nema društvo dovoljno snažno i voljno da stane iza svojih zakona.

U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), zvanične zabrane Parade ponosa 2012. još uvek nema, ali takva odluka nadležnih sve je izvesnija. Domaći mediji pišu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo Paradu ponosa koja je najavljena za subotu 6. oktobar, a odluka će postati zvanična kada MUP preda rešenje o zabrani nadležnoj policijskoj stanici. Razlog je, kao i prethodnih godina, veliki bezbednosni rizik. Nadležni, međutim, i ove kao i ranijih godina odbijaju da jasno i glasno kažu ko tu ugrožava i kome je bezbednost ugrožena, pa se krivica za ugroženu bezbednost prećutno pripisuje organizatorima Parade. Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić jedini je iz vlasti koji se o ovoj temi otvoreno oglašava. Čini se da je definitivno izgubio strpljenje, kog iz godine u godinu ima sve manje kada ja Parada u pitanju, pa je sebi dozvolio da izjavi: "Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su članice EU. Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica."

REKLAMA: Ova Dačićeva izjava, izrečena 15. septembra, zapravo je koncentrat svega što je u srpskom društvu naopako postavljeno i pogrešno shvaćeno.

(…)

Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 4. oktobra 2012. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka.