Zaključak šefova diplomatije Evropske unije u Briselu da suspenzija pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom ipak nije na dnevnom redu u Beogradu je bio poznat već tokom proteklog vikenda, kao i to da evropski ministri i dalje poručuju da će mogućnost suspenzije pregovora postojati sve dok Beograd ne načini novi opipljiv korak ka saradnji sa Hagom.

Evropska komisija ipak želi da se nastave pregovori za koje je ocenila da su se do sada odvijali uspešno. To znači da će do sledeće runde razgovora doći od 20. do 23. februara u Beogradu, kao što je i bilo planirano. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izrazila je uverenje da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mogao da bude potpisan i pre novembra 2006, kako je predviđeno na početku pregovora.

Od nekih međunarodnih faktora čula su se i razjašnjenja o tome šta bi moglo da se desi ako Crnogorci na referendumu odluče da se otcepe. Na "srpskom koloseku" došlo bi do nekih tehničkih prilagođavanja, a na crnogorskom bi se čekalo na novi mandat, no kako se čulo, to čekanje se meri mesecima a ne godinama.

ZONA: U senci tih haških pretnji ostao je plan Evropske komisije da pomogne da zemlje Zapadnog Balkana – Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora (uz koju se iza jedne crte dodaje "i Kosovo pod protektoratom UN-a po Rezoluciji 1244"), Makedonija i Albanija – formiraju regionalnu zonu slobodne trgovine.

Evropska komisija je u prošli petak objavila izveštaj o Zapadnom Balkanu, u kojem saopštava da će pomoći sklapanje takvog jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini. Dokument "Zapadni Balkan na putu ka EU-u: konsolidacija stabilnosti i povećanje prosperiteta" deo je Strateškog papira o proširenju koji opisuje zemlje kandidate Hrvatsku i Tursku, kao i potencijalne kandidate – zemlje Zapadnog Balkana. Treba pozdraviti što se eto ime jednog važnog evropskog regiona vraća u opticaj umesto različitih "jugoistočnih" eufemizama. Uostalom, i Sokrat je bio Balkanac.

Konstatuje se, dakle, da će balkanski region u narednim mesecima biti suočen sa velikim izazovima kako se bude odvijao proces određivanja statusa Kosova i kako budu aktuelizovana fundamentalna ustavna pitanja u Srbiji i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde visoki predstavnik Pedi Ešdaun odlazi sa dužnosti uz pohvale u evropskoj prestonici i bespoštednu kritiku u Bosni i Hercegovini, a na njegovo mesto dolazi Nemac Kristijan Švarc-Šiling.

Politički predstavnici BIH pozivaju se da obezbede delovanje centralnih institucija i da nastave dinamičku raspravi; od crnogorskog rukovodstva se traži da ne povlači jednostrane poteze i da sarađuje sa predstavnikom Lajčakom, od kosovskih albanskih političara da pokažu jedinstvo i odgovornost…

Oli Ren će tim povodom izjaviti kako je taj paket rezultat želje da se narodi Zapadnog Balkana ohrabre da gledaju napred u svoju evropsku budućnost, a ne nazad u nacionalizam i u prošlost, da se akteri fokusiraju na praktične mere kojima će integrisati svoje ekonomije i društva u evropsku maticu.

Komisija je predložila da se podstrekava ekonomski razvoj, kretanje ljudi (pominje se ono simbolično olakšavanje viznog režima za istraživače i studente), obrazovanje i istraživanje, obrazovanje i osposobljavanje administracije, regionalna kooperacija i dijalog civilnog društva na Zapadnom Balkanu.

O tome će u martu u Salcburgu raspravljati ministri inostranih poslova Evropske unije i zapadnobalkanskih zemalja. To se smatra nastavkom takozvanog Solunskog dnevnog reda (Thessaloniki agenda) iz 2003.

DIJAGNOZA: Uz konstataciju da u regionu ima napretka, ocenjuje se da su slabe ekonomije, visoka nezaposlenost, neadekvatna socijalna kohezija glavni problemi na Balkanu.

Što se tiče normalizacije odnosa u regionu, povratak izbeglica se vidi kao važna tema – uz konstataciju da se ušlo u novu fazu takozvanom Sarajevskom deklaracijom iz januara 2005, kojom su se Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija i Crna Gora obavezale da zajedničkim snagama uz pomoć evropskih institucija taj problem reše do kraja 2006.

Hrvatska privredna komora je odmah po objavljivanju plana o balkanskom zajedničkom tržištu ocenila da je koncept pre svega politički, a manje privredni. U Zagrebu se smatra da trgovinsku zonu zemalja Zapadnog Balkana treba smestiti u kontekst Srednjoevropske zone slobodne trgovine (CEFTA). "Hrvatska neće dopustiti stvaranje nove Jugoslavije, niti to ikom pada na pamet", izjavio je u Briselu hrvatski premijer Ivo Sanader.

U Beogradu se pozitivno gleda na tu inicijativu (Miščević, Bubalo) mada se procenjuje da zbog hrvatskog "bekstva iz geografije", stvaranje regionalne zone slobodne trgovine neće ići lako, ali da je Evropska komisija rešena da do tog sporazuma ipak dođe.

Ekonomski stručnjaci u Beogradu uglavnom složno ocenjuju predlog Evropske komisije o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja Zapadnog Balkana kao faktor koji će ubrzati evropske integracije, pripremiti region za integraciju i pospešiti privredu regiona, te da to (Jelica Minić) i nije nešto iznenađujuće novo pošto se odavno radi na tome da se niz bilateralnih ugovora pretvori u jedan multilateralni.

PAKT I UGOVORI: Pripreme za sklapanje multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koji treba da zameni sve postojeće bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u ovom regionu traje već izvesno vreme.

Sredinom 2004. stupili su na snagu sporazumi o slobodnoj trgovini Srbije i Crne Gore sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom i Albanijom, dok su se ranije već primenjivali ugovori sa Makedonijom (od 1996) i Bosnom i Hercegovinom (od 2002). Naša zemlja, jedina u ovom delu Evrope, ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini i sa Rusijom, koji je 2005. redefinisan dodavanjem proširene liste proizvoda sa necarinskim tretmanom ili sa preferencijalnim uslovima.

U fazi ratifikacije je novi sporazum s Makedonijom, koji bi bio saglasan sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i kriterijumima Međunarodne organizacije rada, kojim bi se uspostavila puna liberalizacija trgovine.

Takođe, bilo je pokušaja da se otklone prepreke za primenu sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom, pošto je BIH jednostrano produžavala trajanje nekih carina koje je trebalo da budu ukinute 2004, ali je ipak pristala da skine zabranu na uvoz mesa iz SCG (sem goveđeg i ovčijeg).

Usvajanje pozitivne Studije izvodljivosti (početkom 2005) i početak pregovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji (u jesen 2005), kao i početak pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, možda su obeležili prošlu godinu, a obeležiće i naredne godine.

Biće sve više zamršenih trgovinskih pregovora. EU, koja je dala praktično bescarinski tretman za robu iz Srbije, očekivaće da Srbija fazno smanjuje carine na njihove izvozne proizvode. Ugovor o slobodnom izvozu srpskog tekstila u EU podrazumeva da se narednih godina fazno smanjuje carina na uvoz istih proizvoda iz EU-a. Domaća privreda, međutim, još uvek traži zaštitu. Treba se, međutim, samo setiti koliko su dugo trajali srpsko-crnogorski pregovori o robnim listama, da bi se na kraju sve pokrilo improvizovanim rešenjem o dve carine u jednoj državi i o jedinstvenim evropskim pregovorima na dva koloseka.

U pripremama za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji ispostavlja se da je veoma važno kakve će odgovore Beograd dati na pitanja uticajnih članica STO-a, SAD, Australije, ali i EU-a. Praktično, ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju je ekonomski preduslov za pristupanje EU-u, koja sada naglašava da će podržati to približavanje.

U tim okolnostima regionalna saradnja se u domaćoj administraciji smatra političkim i ekonomskim prioritetom.

Kako je u jednom članku u listu "Danas" konstatovao mr Goran Nikolić, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, zone slobodne trgovine u regionu centralne Evrope i Baltika pomogle su rastu regionalne trgovine, ali su imale vrlo ograničen domet na smanjivanje zavisnosti od EU-a, tj. na ublažavanje relacije u razmeni centar – periferija. Indikativno je i negativno iskustvo zone slobodne trgovine atlantskih zemalja Južne Amerike.

U periodu 2000–2004. godišnje povećanje izvoza zapadnobalkanskih proizvoda u EU ipak je iznosilo osam odsto godišnje.

HRANA: Razmenu Srbije sa okruženjem čine prehrambeni proizvodi, poljoprivredne sirovine, električna energija, obojeni metali, hemijski proizvodi, tekstil. I pored skoro dvostrukog, apsolutnog porasta, udeo "high-tech’’ proizvoda u ukupnom srpskom izvozu je blago opao u periodu 2000–2004. (sa 5,85 odsto na 4,65 odsto) i posebno u odnosu na 1990. godinu (7,8 odsto). Situacija nije povoljnija ni kod BIH (3,2 odsto 2003) ili Bugarske (4,85 odsto).

Mađarska, zbog seljenja manje sofisticiranih operacija proizvodnog ciklusa u ovu zemlju od strane mnogih stranih korporacija, ima izrazito visok udeo ovih proizvoda (30,3 odsto). Nešto se može uraditi u kancelarijama, a ostalo ipak mora na terenu.

Mali vole da konkurišu jedni drugima i da se pojedinačno guraju ka velikim tržištima na kojima su inferiorni. Mogu li u ovdašnjim uslovima ti efekti da budu nešto veći?

Predlog Evropske komisije o stvaranju jedinstvene trgovinske zone na Zapadnom Balkanu povezan je i sa namerom da se i na dolazeće zemlje proširi i takozvani koncept regionalnog vlasništva, barselonska "pan- Euro-Med" formula, koja se briselskim novojezikom zove "dijagonalna kumulacija porekla", što bi valjda trebalo da znači da se bez komplikacija u jednoj zemlji proizvodi žito, u drugoj melje, a u trećoj pravi hleb. To ne mora da zvuči tako apstraktno na ovom prostoru koji je (sem Albanije) jednom činio jedinstven privredni sistem.

Možda evropski predlog ima osnovu – slična organizacija, zajednička privredna istorija, slična tehnologija, mentalitet, jezik, lakša komunikacija i nekadašnje privredne veze… Može li to pomoći da se ponovo uspostave pokidane privredne veze koje nije trebalo kidati.