Na sličnoj konferenciji održanoj nakon 100 dana Vlade nazvanoj "Prvo prolazno vreme", tadašnji organizator skupa Američka privredna komora metaforično je ustvrdila kako se pacijent-država nalazi na početku svog "zlatnog sata" – vremenski ograničenog perioda tokom koga uz stručnu i odlučnu intervenciju ima najveće šanse za oporavak. Nasuprot tome, nakon proteka zlatnog sata, procenat uspešnog oporavka se, barem u medicini, smanjuje za više od 70 odsto. Vlada će uskoro napuniti godinu dana, a mnoge operacije nužne za oporavak bolesnika maltene nisu ni započele, te je, čak i ako se namere Vlade ostvare, do proklamovanog "okretanja ekonomiji" došlo, u najboljem slučaju, na izmaku zlatnog sata.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uronio je i u rešavanje ekonomskih problema i najavio donošenje novog zakona o radu (do kraja godine), novog zakona o planiranju i izgradnji (u septembru), kao i opsežne strukturne reforme, od penzijskog sistema i javnih preduzeća do smanjivanja birokratskih procedura. Ovako bi mogao da glasi najsnažniji utisak sa konferencije "Srbija se okreće ekonomiji – odgovorno zajedno do izlaska iz krize", održane u ponedeljak 8. jula u hotelu Hajat u organizaciji delegacije Evropske unije u Srbiji, Američke privredne komore (AmCham), Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" i Saveta stranih investitora (FIC). Pored Vučića, u ulozi panelista učestvovali su i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Miodrag Kostić, predsednik Saveta stranih investitora Kostin Bork i predsednik AmChama Miloš Đurković.

"HRABAR ISKORAK": Kada čovek sa trenutno najvećom političkom težinom u Srbiji, Aleksandar Vučić, izgovori više desetina rečenica o nužnosti hitnog poboljšanja poslovnog ambijenta, smanjenju birokratije i nezaposlenosti koje bi svaki biznismen bez ikakve dileme potpisao, ne čudi snažna podrška za najavljene reforme koju su on i vlada dobili od Lua Brefora i Svetske banke, Vensana Dežera i Bogdana Lisovolika. "Hrabrost", "hrabri koraci vlade", više puta je ponovio Brefor, ističući da Svetska banka "podržava i stoji iza oba prioriteta vlade – strukturnih reformi i završetka tranzicije, kao i oslobađanja poslovnog ambijenta". "Bili smo veoma ohrabreni pre desetak dana kada je cela vlada stala iza nečega za šta verujemo da je veoma dobar paket i veoma hrabar plan. Pregledali smo ovaj akcioni plan o javnim preduzećima i završetku njihovog restrukturiranja i, ponovo, bili izuzetno ohrabreni što on nije samo izjava o dobrim namerama već je veoma precizan. Takođe, reč je o kredibilnom planu kada se uzme u obzir činjenica da je, iako je Srbija u veoma napetoj situaciji kada je reč o javnim finansijama, amandman na budžet uključio dodatna sredstva potrebna za ublažavanja socijalnog udara ovakvog plana. Vlada je stala iza plana napravljenog u Ministarstvu finansija i privrede, mi smo spremni da pružimo dalju pomoć, a da li ćemo uz tehničku obezbediti i finansijsku podršku, biće odlučeno u narednih nekoliko nedelja. Ja se svakako nadam da ćemo moći da pružimo podršku za ovu ključnu stvar na dnevnom redu, dobru i hrabru, jer, priznajmo, mnogo je teže uhvatiti se u koštac sa ovakvim reformama kada je ekonomija u teškom stanju, nego pre šest-sedam godina, 2006. ili 2007, kada je Srbija imala mnogo veće stope rasta nego danas, kada je tržište rada bilo otvorenije, tako da svakako želimo da pozdravimo vladu za ovaj hrabar iskorak. Kada je reč o poslovnom okruženju, prvi potpredsednik Vlade Vučić je u uvodnoj izjavi rekao da nije previše upoznat sa ekonomijom. Ne bih mogao da se složim sa takvom tvrdnjom, jer je pogodio tačno gde treba, u ključne probleme Srbije – ako želite da pokrenete rast, smanjite birokratiju, pozabavite se složenošću pravila i propisa i njihovom nedovoljnom jasnoćom, koja otvara vrata interpretacijama i diskrecionom pravu", zaključio je Brefor, i podržao nade ministara Dinkića i Vučića da bi, umesto sa MMF-om, Srbija mogla da napravi sporazum sa Svetskom bankom o pomoći za već izvesno zatvaranje priče o preduzećima u restrukturiranju.

MMF OBEĆANJIMA NE VERUJE: Vučić i Dinkić su se saglasili da su za Srbiju sadašnji uslovi MMF-a za potpisivanje novog sporazuma sa ovom finansijskom organizacijom preteški. "Voleo bih da je MMF bio za nijansu manje strog, ne zato što mi nismo spremni da uđemo u teške poslove i teške stvari, već nam je jednostavno odjedanput došlo sve, svi računi su nam takoreći istovremeno stigli za naplatu. Od Kosova, preko korupcije do javnog duga koji više ne smemo da podižemo – sve nam je iz prethodnih 25 godina došlo na naplatu u jednoj, dve ili tri godine", rekao je Vučić. Smanjenje nezaposlenosti postavio je kao glavni cilj: "Mi ćemo morati da radimo mnogo više nego što smo do danas radili i u skladu sa tim ćemo morati da donesemo i određene zakonske promene, i novi Zakon o radu, moraćemo da uđemo u reformu penzionog sistema i ono što je najvažnije, a to je stvar koju obećavam i vama i građanima Srbije: ući ćemo u proces reforme javnog sektora, posebno proces reforme javnih preduzeća, pre kraja godine. Nadam se da će ona početi konkursima za izbor čelnika ovih preduzeća, to je samo početak, a onda nam predstoji stvarna reforma, jer naša javna preduzeća ne smeju više da budu krave muzare i da služe za socijalno napajanje, kao što je to bio slučaj do sada, već moraju da se ponašaju tržišno i u skladu sa ključnim ekonomskim zakonima. Ove mere o kojima sam vam govorio biće jedna od stvari na kojima ćemo mi insistirati da budu postavljene kao ciljevi, a kao ključni cilj, kao rezultat svih mera koje mislimo da sprovedemo treba da bude pre svega smanjenje nezaposlenosti u Srbiji, i nadam se da ćemo u narednom periodu, da li od godinu ili dve, nivo nezaposlenosti sniziti ispod 20 odsto, to je ključni cilj svekolike politike Republike Srbije." Govoreći o nužnosti pojednostavljenja procedura, Vučić je citirao stav peruanskog ekonomiste Ernanda de Sota, da "postoji jasna veza između korupcije i komplikovanosti procedura – što su pravila komplikovanija, to je akterima u sistemu teže da se uzdrže od njihove zloupotrebe".

Na opaske srpskih ministara o zahtevima MMF-a, Bogdan Lisovolik je uzvratio: "Po nama, rebalans budžeta je korak u dobrom pravcu, to je prilagođavanje na strani rashoda, ali to je nedovoljno da se izbegne rizik pogoršanja fiskalne pozicije, strukturnog fiskalnog deficita u odnosu na prošlu godinu. Zato su potrebne još neke dodatne mere, ne samo sa efektima u 2013. godini, već i sa efektima na srednji rok. Kada je reč o ovom drugom talasu reformi na srednji rok, postoji nekoliko velikih događaja: prvo, to je penziona reforma, za sad nije bilo napretka u ovom pravcu. Drugo, to je reforma plata u javnom sektoru i tržišta rada. U izmenama zakona o budžetskom sistemu se nalazi nekoliko pomaka, i to je dobro, ali je uvek problem Srbije bio implementacija, brza implementacija. To je bio problem i 2009, i to je i sada izazov. Treće, sveobuhvatna reforma menadžmenta javnih finansija – fiskalna disciplina, interna revizija, spoljna revizija, kontinuirana implementacija važećeg zakona o budžetskom sistemu – sve to za sada nije na dobrom nivou. Konačno, tu je i bolja naplata poreza i doprinosa, to je veliki posao za poresku upravu i saglasan sam sa gospodinom Dinkićem, to je dobar pravac, ali je takođe implementacija veliki izazov."

APEL ZA "LJUDSKOST": U još jednoj su tački prvi potpredsednik i ministar bili saglasni, a to je da je neophodna prodaja državne imovine – prva asocijacija je "Telekom" – da bi se "pogasili" najskuplji krediti: "Zbog visokog javnog duga koji je napravljen pre svega u poslednjih pet godina i zbog jakog pritiska rasta kamata, mislim da će biti neizbežno da jedan deo tog rasta kamata zaustavimo tako što bismo prevremeno pogasili najskuplje kredite koje imamo, a to je moguće jedino iz nekih dodatnih privatizacionih prihoda, odnosno na osnovu prihoda od prodaje imovine, jer nema šanse da se rast kamata zaustavi u Srbiji zbog nasleđa iz prošlosti. Dakle, nije jednostavno napraviti dobru budžetsku politiku i ja bih voleo da nam MMF pomogne na neki način, da kažem ljudskije, a ne samo brojkama, jer ljudi treba da koriste blagodeti tih mera, a ako to na kraju završi sa povećanjem nezaposlenosti i sa ponovnim odlaskom u recesiju, to ne bi bilo dobro. Zato mislimo da je ovaj put u ovom trenutku bolji – kad bi neko u svetu imao bolji recept, kriza bi u svetu prestala. Kriza postoji u svim zemljama evrozone, sem u par izuzetaka. Najbolje rešenje bi bilo ono koje se na kraju neće prihvatiti, a to je multilateralni otpis dela dugova, kao što su nam nekada otpisali Londonski i Pariski klub, tako da se svim zemljama jednostavno otpišu dugovi, jer bez novih investicija i zapošljavanja nema šanse da Evropa, a ne samo Srbija, krene u proces privrednog oporavka. No, da se vratimo u realnost, pošto su ovo stvari koje od nas uopšte ne zavise. Mislim da je maksimum, koji ćemo mi i da učinimo, da sprovedemo ove teške strukturne reforme, da donesemo zakone koji poboljšavaju investicionu klimu, da probamo da našu komparativnu prednost nekako iskoristimo, da privučemo još stranih investicija, i da onda vežemo domaća mala i srednja preduzeća za velike kompanije koje već imaju izvozno tržište", rekao je Dinkić.

"REVOLUCIJA U POSLOVANJU": Kostin Bork, predsednik FIC-a, bio je oprezniji u optimizmu, i ukazivao na neophodnost jasnih pravila igre, kao i na ukidanje besmislenih birokratskih postupaka, dodajući da preduzetnici ne traže sniženje poreza niti subvencije, već samo logične i razumljive propise: "Voleo bih da vidim svoje kolege preduzetnike, bilo domaće, bilo strane, da ne troše 80 odsto svog vremena rešavajući birokratske probleme koji guše biznis. Kada govorimo o korupciji, da, ova veoma komplikovana birokratija omogućava korupciju. Ali, ponekad je samo reč o zabuni oko odluke. Ne pravi samo korupcija probleme poslovanju, već činjenica da niko ne zna kako da reši neki problem. Pošteni ljudi posluju, ali kada se suoče sa planinom propisa, od kojih neki datiraju iz vremena Tita, niko ne zna kako da reši veoma jednostavne stvari. Stoga, smanjivanje birokratije ne znači nužno smanjivanje fiskalnog pritiska. Revolucija koju možete napraviti u Srbiji je da pojednostavite poslovanje, da nam kažete: ‘treba da platite 20 odsto, i možete da platite za pet minuta putem interneta, i to je to’. A ne da trošimo vreme sa advokatima, konsultantima, pokušavajući da razumemo koliko treba da se plati, kada i kome, i da onda saznamo da postoji još administracije koja će vam reći ‘pa ovo ništa ne valja’. Ako želite da unapredite poslovanje, mislite o stranim investitorima, ali mislite i o ljudima koji su već ovde i koji čine veoma dobre stvari. Ovde postoji dosta potencijala, dobra i edukovana radna snaga, postoji sve što je potrebno, samo oslobodite ovu energiju, smanjite birokratiju i dobre stvari će se dogoditi", izričit je bio Bork. Besmislenost srpske birokratije i "večito" začelje u studijama Svetske banke "Doing business" kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola, Lu Brefor je ilustrovao grafikom koji je pokazao da je lakše i brže postati marinac kroz trenažni kamp nego doći do građevinske dozvole u Srbiji. "Govorio sam o smanjenju birokratije. Moja poruka za potpredsednika Vlade, ministra finansija i celu Vladu: ako vam ljudi kažu da je ovo nemoguće uprostiti, jednostavno nemojte da im verujete. Druge zemlje su to uradile, prosekle su nožem kroz ovaj neverovatni birokratski proces. Teret dokazivanja da je nešto moguće uprostiti ne bi trebalo da bude na onima koji žele da reformišu, već na onima koji tvrde da je to nemoguće – ako niste u potpunosti zadovoljni njihovim opravdanjem zašto postoji još jedan korak, još jedan pečat, odobrenje, jednostavno eliminišite tu proceduru", dodao je Brefor.

Maja Piščević, direktor Američke privredne komore u Srbiji: Ipak oprezni optimizam

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić učinio nam je izuzetnu čast svojim dolaskom na konferenciju koju je Američka privredna komora organizovala zajedno sa delegacijom Evropske unije u Srbiji, poslovnim klubom "Privrednik" i Savetom stranih investitora, posebno imajući u vidu da je ovo njegovo prvo učešće na događaju sa ekonomijom kao centralnom temom. Investitori, domaći i strani, kao i predstavnici međunarodnih institucija, ambasadori i ekonomisti, iskoristili su jedinstvenu priliku da od njega lično čuju o prioritetima Vlade, počev od reforme javnog sektora, preko radnog zakonodavstva, do smanjivanja procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Ono što nam se čini još značajnije jesu njegova spremnost da čuje glas privrede, kako iz usta domaćih tako i stranih investitora, i iskazana odlučnost da se uhvati u koštac sa teškim izazovima, od kojih su neki kao zapuštene rane nakon višedecenijskog guranja pod tepih, kao što su preduzeća u restrukturiranju. Njegov oprezni optimizam, ili racionalni pesimizam, zavisno od ugla gledanja, ostavlja jak utisak promišljenog političara svesnog da teška vremena traže odgovorne lidere.

Miloš Đurković: Novi zakon o radu – zaštita od nelojalne konkurencije

Prošlog novembra dobili smo obećanje premijera da ćemo do kraja godine imati novi zakon o radu, i mi verujemo da će to biti urađeno. To nije neki veliki posao, nacrt zakona već postoji, nedavno je formirana radna grupa i mislim da to ide nekim svojim putem. Na sastanku u Vladi pre dve-tri nedelje imao sam zanimljivu diskusiju sa sindikatima. Čuli smo i saslušali mišljenje sindikata, ali ga ne razumemo. Novi zakon o radu neće doneti lakše otpuštanje, već će doneti lakše, fleksibilnije zapošljavanje radnika. Jer, u procesu prilagođavanja Srbije ka jednoj modernoj evropskoj zemlji mi moramo da imamo i moderan zakon o radu. Svi se slažete da je postojeći zakon o radu loš, i postojeći zakon o radu ne štiti radnike. Američku privrednu komoru ne čine samo američke kompanije, samo je jedna trećina američkih, jedna trećina su druge strane kompanije, a jedna trećina su dobre domaće kompanije. Mi želimo novi, moderniji zakon o radu da bismo se zaštitili od onih koji zapošljavaju na crno ili na sivo, od nelojalne konkurencije. Smatram da je bojazan sindikata od novog zakona o radu neosnovana, jer radnike neće spasiti rigidan zakon o radu, već samo nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, a to ćemo imati sa fleksibilnijim zakonom o radu.

Vensan Dežer: Dve uloge države

"Dva veoma važna problema su uloga države kao regulatora u ekonomiji i uloga države kao aktera u ekonomiji. Kao regulator, moglo se čuti to i danas, još treba mnogo da se uradi u smanjivanju birokratije. Postoji dobro usmerenje, postoji dobra volja, mislim da se ministar Dinkić već uključio u ovaj proces, imamo akcioni plan koji treba da bude implementiran, sa naše strane daćemo dva miliona evra da bismo bili sigurni da će akcioni plan zaista biti implementiran. Jer to je pravi problem. Administracija ne može biti moćnija od Vlade, to je poruka. Drago mi je da je ovde potpredsednik Vlade, koji će ubrzati rešavanje ovog problema. Drugi ugao, koji je po meni fundamentalan, jeste da moramo imati jednake uslove za igru. Sledeće pitanje je uloga države kao privrednog aktera, i tu imamo teško nasleđe iz prošlosti. Država je prisutna svuda – energija, telekomunikacije, poljoprivreda, pitanje je da li je to prava uloga za državu, da bude učesnik u ovim oblastima privrede? Jer, znamo da to nije najproduktivniji način poslovanja. Znamo da javna preduzeća imaju godišnji gubitak od milijardu evra, a to mora da popuni budžet. A ko je budžet? Poreski obveznici Srbije, oni moraju da plate ove gubitke, i to je tako godinama unazad, i povećava se tokom vremena. Kada se pogleda državna pomoć koju Srbija daje, ona je 2,6 odsto BDP-a. Prosečno, u EU ta brojka je 0,8 odsto BDP-a. Tako, ne tvrdim da smo se mi u našim zemljama članicama potpuno povukli iz privrede, ne, prisutni smo i imamo neke aktivnosti, ali mislim da je veličina ovog problema ovde prilično važna. Isto je i sa cenama. Ako pogledate potrošačku korpu, 22 odsto cena reguliše država. Možda je to dobro, ali samo za hleb, i za neke osnovne proizvode. Takođe, kada pogledamo energetiku, cena energije je ispod minimalne isplativosti. Da li je to dobro? Verovatno ne, jer onda ova javna preduzeća moraju naknadno da dobijaju subvencije."