Zdravstvo
Zloupotreba bolesnih
Naše zdravstvo će ozdraviti onog trenutka kada zdravstvene vlasti uspostave jasnu zakonsku regulativu o tome šta se sme, a šta ne i kada se to bude i poštovalo. Kada direktori ustanova budu birani konkursom, a ne po partijskoj liniji, kada zdravstveni radnici koji časno obavljaju svoj posao budu bojkotovali kolegu koji im sramoti profesiju i otvoreno govorili o njegovim propustima u radu ili ponašanju
U iščekivanju rezultata istrage MUP-a i tužilaštva o eventualnoj umešanosti zaposlenih Hitne pomoći u prljave transakcije sa pogrebnicima i, navodno, nepružanje adekvatne medicinske pomoći zarad novca, iz Hitne pomoći poručuju građanima da će ova služba pružati usluge kao i dosad, da nema mesta za paniku uz obavezno podsećanje o hiljadama spasenih života. Posle svega što se u ovoj ustanovi događalo prethodnih dana, pomenuta izjava mogla bi biti i signal da u ovoj kući nešto duboko nije u redu i da zaposleni nisu svesni koliko su svojim postupcima ugrožavali zdravlje stanovništva.
Javnost je o događanjima u Hitnoj pomoći obavestio niko drugi do doskorašnji direktor dr Borko Josifovski izjavivši ni manje ni više nego da su dvojica lekara, dr Milomir Tufegdžić i dr Zoran Milošević, u poslednjih pet meseci prilikom intervencija posredno uticali na smrt 49 pacijenata jer nisu primenili reanimaciju teških bolesnika i da su porodicama preminulih delili vizitkarte određenih privatnih pogrebnih preduzeća. Naravno, za određeni honorar. Odmah je mlakom izjavom o zaslugama Josifovskog na unapređivanju rada Hitne pomoći, i veoma strogom sankcijom reagovao i ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević: smenio je direktora Josifovskog i postavio novog čelnog čoveka Hitne pomoći. Bio je to prvi i jedini mogući korak pošto Ministarstvo nema nadležnost da smeni, otpusti s posla ili suspenduje bilo koga ko radi u zdravstvu, osim onoga koga postavlja ministar a to su direktori zdravstvenih ustanova.
Jeziva priča o sunovratu lekarske etike, kako osumnjičenih da nisu pomogli ljudima tako i direktora najodgovornijeg za stanje u ovoj ustanovi koji je bez validnih dokaza javno izneo uznemiravajuće činjenice, govori o duboko poljuljanim moralnim, etičkim i međuljudskim odnosima u Hitnoj pomoći, službi u kojoj ekscesna ponašanja i pre poslednjeg skandala nisu bila retkost. Ceh su, naravno, plaćali građani. Službu koja u nazivu ima "hitno" dešava se da čekate i po nekoliko sati, da bez čašćavanja neće bolesnika da snesu od stana do sanitetskog vozila, da bolesnog čoveka i bez provere upućuju u dom zdravlja, da pacijenta ispuste na stepenicama… Sve to nije od juče, već traje godinama, i za to ne mogu biti odgovorni samo direktori ustanova već i onaj ko postavlja direktore i ko kreira kadrovsku politiku u zdravstvu. U julu ove godine Etički komitet Srpskog lekarskog društva upozorio je Ministarstvo zdravlja zvaničnim pismom da nešto nije u redu sa kadrovskom politikom u zdravstvu i da bi umesto imenovanja i postavljanja trebalo uvesti instituciju konkursa.
INSPEKCIJA: Ma koliko malo građani izdvajali za zdravstvo, a daju onoliko koliko im propiše država, valjda imaju pravo da se leče ako ne najbolje ono dostojanstveno, da im se pruži elementarna zdravstvena zaštita i ispoštuju prava koja im garantuju zdravstveni zakoni.
Za srbijansko zdravstvo ljudski resursi jesu najveći problem. Hitna pomoć je samo segment zdravstvenog sistema koji obiluje aferama od korupcije do nesavesnog lečenja. Iako u Ministarstvu negiraju da su stizala upozorenja direktora Josifovskog da lekari i osoblje ove ustanove šuruje sa pogrebnim preduzećima, slučajem Hitne pomoći počeo je da se odmotava lanac na relaciji lekari–pogrebnici. Ispostavilo se da od toga nije imun ni Urgentni centar na primer, da se i odatle dojavljuje pogrebnicima o smrtnim slučajevima, da se u brzini i pogreši pa se pogrebnici pojavljuju u porodicama gde nije bilo smrtnih slučajeva. Bivši direktor Hitne pomoći koga je ministar smenjujući pohvalio kao dobrog lekara i čoveka koji je počeo da zavodi red u ovoj ustanovi, zapravo nije mogao ništa da uradi. Posle svojih intimnih saznanja ili pretpostavki da nisu dovoljno učinili za spasavanje ljudskog života, umesto prijavom nadležnim organima, dr Josifovski je, dok nije izašao u javnost, rešavao kažnjavanjem dvojice pomenutih lekara smanjivanjem deset ili pet odsto od plate. Takođe, tek sada se saznaje da sa pogrebnim preduzećima u Hitnoj pomoći nisu dilovala samo dva već više lekara koje je takođe kaznio direktor umanjenjem plate.
Samo u toku ove godine, zahvaljujući inspekcijskom nadzoru Ministarstva zdravlja zbog nesavesnog rada protiv 46 zdravstvenih radnika, podnete su nadležnim tužilaštvima krivične prijave. Dana Mihajlović, načelnik Odeljenja nadzora nad zdravstvenim ustanovama, kaže za "Vreme" da su ove prijave rezultat vanrednih provera kvaliteta koje su obavili stručni ekspertski timovi: "Naša osnovna funkcija je redovan inspekcijski nadzor. Samo u ovoj godini naš tim od 46 inspektora obavio je 7163 nadzora u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama. Doneli smo 1400 rešenja koja obavezuju nadležne u zdravstvenim ustanovama da otklone nedostatke u radu. Bilo je, naravno, i onih koji se odnose na zabranu rada pojedinih ustanova dok ne ispune određene uslove.
Prvi put ove godine proverava se i rad medicinskih sestara a krenuli smo i u inspekciju rada zatvorskih zdravstvenih ustanova."
Osim godišnjih planova obilaska zdravstvenih ustanova, glavni izvori informacija su im građani koji ukazuju na propuste u zdravstvenoj zaštiti i mediji.
ISHODI: U najdrastičnijim slučajevima sa smrtnim ishodom, ili lekarima uhvaćenim na licu mesta da primaju mito koji ove godine nisu bili retkost, inspekcija Ministarstva zdravlja sarađuje sa policijom i tužilaštvima do trenutka dok ne dostave svoj stručni izveštaj tužilaštvu. Razmena informacija se tu prekida pa tako u inspekcijskoj službi Ministarstva ne znaju šta se dešava sa 46 slučajeva za koje su tužilaštvu podnete prijave protiv nesavesnih lekara.
O slučaju privatne klinike Decedra, u kojoj se nedavno operacija čukljeva završila smrtnih ishodom, inspektorka kaže:
"Klinika je zatvorena ne zbog incidentnog slučaja, već zato što u trenutku inspekcijskog nadzora nije imala nijednog stalno zaposlenog ortopeda. Onog trenutka kad ispune uslove propisane zakonom, mogu da nastave sa radom. Pošto je bila u pitanju operacija sa smrtnim ishodom, izrazili smo sumnju da se radi o stručnoj grešci i preduzeli sve što nam zakon dozvoljava. Čekamo izveštaj koji će uz nalaze sudsko-medicinske obdukcije otići istražnom sudiji."
Pred Drugim opštinskim tužilaštvom je i slučaj ubistva tri pacijenta u Psihijatrijskoj bolnici "Laza Lazarević". Smenom direktora i inspekcijskim nadzorom i ovaj slučaj je završen za Ministarstvo zdravlja. Prema saznanjima inspektorke, krivičnu prijavu je zaradio i lekar kragujevačke hitne pomoći koji je ostavio porodilju da umre a kolima hitne pomoći prevezao samo novorođenče.
Ishod je sličan i u slučaju lekara Urgentnog centra koji su uhvaćeni u primanju mita. Predmet nadzora ove inspekcije nije kragujevački lekar koji je sa maskom na licu i lažnim pištoljem nedavno opljačkao radnju i oteo šest hiljada dinara. Pošto verovatno nije imao dovoljno iskustva, brzo su ga uhvatili pripadnici MUP-a.Njegova zdravstvena ustanova odgovorila je suspenzijom sa posla.
"Čim smo u medijima pročitali stravičan napis o Hitnoj pomoći, odmah smo reagovali, napravili inspekcijski zapis, uzeli izjavu od direktora i započeli proveru stručnog rada za svaki slučaj pojedinačno. Mi moramo doći do činjenica da li imamo lekare monstrume ili je to pak sebi neko dozvolio da kaže javno, kao što je uradio dr Josifovski, kaže inspektorka.
NENADLEŽNOST: Na naše pitanje da li je tačno da je dr Josifovski upozorio Ministarstvo na dešavanja u Hitnoj pomoći, inspektorka je primetila da to pismo treba da analizira neko drugi: "On nas obaveštava da u redovima svog kolektiva ima kriminalce. Pa neka ih juri, i nek obavesti nadležne organe o tome. Ovih dana su nam se javila dva građanina sa podatkom da su od lekara Hitne pomoći dobili vizitkarte pogrebnih preduzeća i o tome smo odmah obavestili službeno novog direktora i MUP. Uloga Ministarstva u ovom slučaju jeste da uradi stručni nadzor i da utvrdi da li je bilo lekarske greške zbog koje je neko izgubio život. Za nas je takođe važno da li je neko iz ove ustanove na primer odbio da pruži uslugu građanima."
Poslednja događanja u Hitnoj pomoći prevazilaze individualnu odgovornost lekara za nesavesno ili nestručno lečenje. Upozoravaju na stvoren sistem i izgrađenu solidarnost nažalost za nečasne radnje poput korupcije, koja je u zdravstvu najosetljivija jer pogađa zdravlje stanovništva. Ili na skrivanja lekarske greške.
Ne libe se da otvoreno traže novac i za usluge čiju besplatnost garantuje država, da napuste radno mesto u državnoj ustanovi u pola radnog vremena da bi zarađivali na privatnoj klinici, na primer. To što ih čekaju pacijenti pravdaju neodgovarajućom platom. Tačno je da nisu plaćeni koliko treba, ali to im naravno ne daje pravo da se bave nedozvoljenim poslovima i ugrožavaju živote građana. I solidarnost ima svoje granice. Nereagovanje privatnih lekara, koji distancirajući se od državnog zdravstva kao recidiva prošlosti zagovaraju odgovorniji odnos prema profesiji i pacijentu, na poslednji događaj na klinici Decedra samo govori da se stare navike teško menjaju i da ni oni nisu imuni na nezdrav vid solidarnosti.
Naše zdravstvo će ozdraviti onog trenutka kada zdravstvene vlasti uspostave jasnu zakonsku regulativu o tome šta se sme, a šta ne i kada se to bude i poštovalo. Kada direktori ustanova budu birani konkursom, a ne po partijskoj liniji, kada zdravstveni radnici koji časno obavljaju svoj posao budu bojkotovali kolegu koji im sramoti profesiju i otvoreno govorili o njegovim propustima u radu ili ponašanju. A na to ćemo, kako sada stvari stoje, da pričekamo.
Uspesi i kočnice
Profesor dr Snežana Simić: "Ne mogu ljudi u sistemu zdravstvene zaštite biti bolji nego što su u sudstvu, policiji ili obrazovanju
I pored sistemskih izmena, velikih finansijskih ulaganja u zdravstvo, uvođenja novih savremenijih sistema upravljanja i rada, kampanje za poboljšanje preventivne zaštite i edukaciju stanovništva, veće kontrole zdravstvenih radnika, bolestan čovek u Srbiji izložen je najblaže rečeno neprijatnostima, od poniženja do nestručnog lečenja. Ima li šanse za promenu odnosa lekara prema bolesnim građanima i za uspostavljanje normalnijeg funkcionisanja zdravstva? Evo šta o tome za "Vreme" kaže profesorka dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja za zdravstvenu politiku i planiranje.
"Ne mogu ljudi u sistemu zdravstvene zaštite biti bolji nego što su u sudstvu, policiji ili obrazovanju. Nevolja sa sistemom zdravstvene zaštite jeste u tome što je u pitanju zdravlje, navikli smo da tu imamo puno prava i najmanje smo u toj oblasti tolerantni na propuste društva.
Ništa se u ovoj zemlji nije dogodilo preko noći i ne može brzo ni da se promeni. Problemi u sistemu zdravstvene zaštite generisani su petnaest i više godina a apsolutna politizacija dovela je do toga da su se razvijali moćnici, da su radili šta su hteli, da su čuvali socijalni mir i tako što su dozvoljavali da se svašta radi, i u zdravstvu naravno. Mi možemo da budemo stroži prema onima koji ne obavljaju svoj posao na pravi način, ali nas drugi sistemi ne prate i nemoćni smo. Mi smo prvi na Medicinskom fakultetu sproveli lustraciju. A znamo da su se svi ljudi koji su odstranjeni sa fakulteta vratili zato što su u sudu dobili spor.
Dalje, u ovom društvu nema nikakve odgovornosti za sopstveno zdravlje. Polovina naše populacije puši, polovina provodi dosta vremena u kafanama. Retko ko se bavi fizičkom aktivnošću. Jesmo pod stresom, ali ako kontrolišemo svoje zdravlje, to može da se ublaži. Po logici – ne moram da vodim računa o svom zdravlju, ali kad trčim kod lekara hoću da mi sve bude na raspolaganju. Ako odu u ordinaciju i ne izađu sa gomilom recepata, naši građani smatraju da ništa nisu uradili. Dakle, naš zdravstveni sistem je socijalizovan u pogrešnom smislu: na nivou sistema socijalizovan je sa neradnicima, a na nivou pacijenata ja socijalizujem svoje troškove sa svakim ko se neodgovorno ponaša prema svom zdravlju. Tako komotan sistem nikakve pare ne mogu da zadovolje.
Ovim ne umanjujem odgovornost Ministarstva za ono što se dešava u zdravstvu. Samo pokušavam da opišem stanje u kome se nalazimo.
Počeli smo da menjamo stvari od primarne zdravstvene zaštite, pošto je lekar u primarnoj zaštiti čuvar zdravstvenog sistema i on rešava 80 odsto zdravstvenih problema.
Za ove četiri godine uspeli smo da zaustavimo hiperprodukciju specijalista, pogotovu volonterskih, uredili smo specijalizacije prema potrebama, napravili racionalizaciju u kojoj je 10.000 ljudi napustilo sistem i sada primamo selektivno, a u zdravstvu i dalje ne mogu da postignu produktivnost za novac koji smo uložili. Neću da govorim o tome koliko naši hirurzi imaju operacija mesečno, ali mi to danas znamo. Sistem je bio veoma komotan. Svi su dobijali malo, ali to im je bilo dovoljno. Oni su se posle toga snalazili gde su mogli. I sad vi to pokušavate da rešite, pri čemu vas ne prati dovoljno elastično zakonodavstvo. Posle sistemskih zdravstvenih zakona trenutno se usvajaju podzakonski akti."
Da li znate šta se dešava u domovima zdravlja?
"Znam, u dnevnom sam kontaktu sa direktorima, držim i školu zdravlja. Za direktore koji hoće da rade imamo veoma dobar menadžerski tim na nivou domova zdravlja u Beogradu. Imamo izuzetne domove zdravlja u celoj Srbiji, Kraljevu, Leskovcu na primer. Znam ih u dušu, i gde su dobri i gde nisu.
Tercijarni nivo zdravstvene zaštite u koji spadaju klinički i urgentni centri najlošije je organizovan i tu smo postigli najmanje uspeha. Reč je o vrlo moćnim lobijima u sistemu zdravstvene zaštite. To je najviši profesionalni nivo i to je veoma teško regulisati. Ima pomaka, ali malo. A na hitnoj pomoći i funkcionisanju urgentnog centra najbolje se vidi kako je sistem organizovan. Tu preko noći možete da vidite kako se primaju pacijenti, kako se zbrinjavaju, kakav je odnos prema pacijentu. Sistem je daleko od idealnog. Ali u odnosu na to kakav je bio, sada i nije loš. Ministar ne može da bude gazda 700 zdravstvenih ustanova u ovoj zemlji. On ima direktore koje sam postavlja, ima i velika ovlašćenja. Direktori bi trebalo da budu odgovorni za ustanovu koju vode, a oni i za najmanju promenu traže da im to napismeno pošaljemo pa će nešto da urade. I oni moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti."
Da li je odlazak ljudi iz državnog zdravstva u kampanji smanjenja broja zaposlenih uticao na trenutno stanje u zdravstvu?
"Kada j rađen projekat dobrovoljnog odlaska ljudi iz sistema zdravstvene zaštite, po zakonu je morala svima da se pruži mogućnost da odu. Mi smo u početku hteli da racionalizacijom budu obuhvaćeni umorni ljudi, oni koji više nisu hteli tu da rade, ili su želeli da odu u privatnu praksu. Ali smo naišli na nezadovoljstvo uz obrazloženje da se i dobrim lekarima omogući odlazak.
Strategije planiranja kadrova biće završena početkom sledeće godine. Konkurs za prijem novih mladih ljudi je u toku a raspisan je na osnovu utvrđenih potreba. Na primer u Kliničkom centru Srbije biće zaposleno 48 lekara i zaista su pravilno izvagali koje su im specijalizacije potrebne.
Ili, na primer, napravljeni su pilot-projekti za 25 zdravstvenih centara u Srbiji. Dobili su opremu i najbolju moguću edukaciju. Kako će oni raditi zavisi od lokalnog menadžmenta, a ne od Ministarstva. Evaluacija će uslediti za godinu dana.
Najteže se menja ponašanje ljudi. I to jeste veliki problem.
Nismo postigli da svaka karika u lancu ima dovoljno opšte odgovornosti, jer je sada samo lični interes motiv da se radi dobro.
Ne možemo nikoga da otpustimo. Ako je neko nesavesnim radom ugrozio nečiji život, mi možemo da predamo zahtev da se pokrene krivični postupak. To traje dugo i posle se konstatuje da nije bilo dovoljno dokaza. I taj doktor nastavlja normalno da radi. Stranci traže od nas određen kvalitet lekara i ponašanja, mi im kažemo da ne možemo to da uradimo, a oni nam odgovore da bi u njihovoj zemlji savesni lekari izopštili nesavesnog lekara. Kod nas toga jednostavno nema.
U okviru svojih mogućnosti pokušavamo da radimo transparentno i da obelodanjujemo sve što je negativno u zdravstvu. Za podizanje kvaliteta nema dovoljno kadrova. To pitanje je tek odnedavno na nivou države. Ranije je u zdravstvu kvalitet bio vezan za entuzijazam. Nadamo se da će rezultati po ovom pitanju biti vidljivi tek za dve-tri godine.
B. K.
