Neuspešni izbori u FSS pred odlazak na Mundijal
KO JE NA UDARU: D. Stojković Piksi...
fotografije: strahinja aćimović / tanjug
Žuti karton za selektora
Opstrukcija izbora Nenada Bjekovića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije nije samo delo jakih oponenata iz Crvene zvezde, već je iza cele operacije stajao neko mnogo moćniji. Iako je miniran Partizanov kadar, stvarna meta bio je Dragan Stojković Piksi, kome se zamera da je neformalni šef Saveza i da ima nameru da učvrsti tu poziciju
Predsednik i Izvršni odbor biće izabrani početkom naredne godine, a do tada sve ostaje isto, to jest u v. d. stanju, pa će vršioci dužnosti predstavljati FSS na predstojećem Svetskom prvenstvu u Kataru. Iako je formalno izvisio Bjeković, glavna meta ove operacije bio je, po svemu sudeći, selektor reprezentacije Dragan Stojković Piksi, koji je od kritičara, a najglasniji su bili čelni ljudi Crvene zvezde, označen kao uzurpator predsedničke funkcije.
Tako smo tradicionalno pred Mundijal sami sebi zakomplikovali život i nakon uspeha u kvalifikacijama i Ligi nacija pokvarili dobru atmosferu u reprezentaciji i oko nje. To se događalo i u vreme velike Jugoslavije, potom i u godinama "skraćene" Jugoslavije i Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, kao i pred dva poslednja Svetska prvenstva na kojima smo nastupili kao Srbija (vidi okvir "Tradicionalna samodestrukcija"), i ako je po tome suditi, naročito po rezultatima na poslednja tri Mundijala – našoj reprezentaciji ne piše se dobro na Arabijskom poluostrvu.
UZLET STOJKOVIĆA
Sve je slutilo da će se zbog mira u kući ceo izborni proces u FSS završiti po već pripremljenom scenariju odobrenom sa najvišeg mesta, bez obzira na žestoku i gromoglasnu opstrukciju Crvene zvezde, odnosno njenog moćnog direktora Zvezdana Terzića i njegovih partnera sa severne tribine. Sjajan rezultatski niz, napadačka i borbena igra i izborena viza za Katar potisnuli su u drugi plan sav nered u FSS-u, domaćem prvenstvu i klubovima. Reprezentacija je povratila ugled i poverenje kod fudbalskih navijača, a selektor Dragan Stojković, najzaslužniju za reprezentativnu renesansu, ne samo da je obezbedio potpunu autonomiju u stručnom radu, već se nametnuo kao neprikosnoveni autoritet u Savezu.
To mu i nije bilo teško jer je dočekan u proleće prošle godine kao spasilac, pošto je Slaviša Kokeza podneo ostavku nakon kraha na Svetskom prvenstvu u Rusiji i neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo (a naročito zato što je dopao na "crnu listu" svog dugogodišnjeg kompanjona i zaštitnika Aleksandra Vučića i optužen je za finansijske malverzacije, ekstra bogaćenje, pa i za učešće u zaveri protiv predsednika države); iza sebe je ostavio raspadnut Savez, kriminalno prvenstvo i brojne druge brljotine. Prvo je nekoliko meseci Marko Pantelić zamenjivao Kokezu, a potom se kao v. d. predsednika ustoličio Kokezin zamenik Bjeković, i tako je do danas.
A Stojković je, u međuvremenu, premašio očekivanja nanizavši pobede uz borbenu i dopadljivu igru i zadobio ogromno poverenje i poštovanje fudbalske javnosti, što ga je pozicioniralo za neformalnog šefa u Savezu. Ali, već nakon prvih rezultatskih uspeha i prvih glasina o njegovoj poziciji u FSS-u, počeli su da ga prozivaju iz kluba u kojem je svojim igrama zaslužio status zvezde: prvo ga je direktor Terzić optužio da radi protiv Zvezde, a sa severne tribine Stadiona "Rajko Mitić" krenule su uvrede.
Činjenica da kandidat za predsednika, osim što je, kako kažu oponenti, Piksijeva marioneta, dolazi iz Partizanovog tabora, bila je osnova da Zvezdina uprava bojkotuje izborni proces. U Terzićevim saopštenjima i javnim nastupima napad je bio usmeren na Bjekovića, ali svi bolje upućeni nemaju dileme da je meta bio Stojković, odnosno, kako se navodi, njegova namera da preko slabog predsednika i svojih ljudi u novom Izvršnom odboru u potpunosti ovlada Savezom.
ZVEZDINA KONTRA
Tražili su iz Crvene zvezde da se izbori održe posle Svetskog prvenstva i tako budu potpuno legitimni i legalni, a o propustima u sprovođenju izbora i drugim spornim odlukama konstatno je govorio i upozoravao Mirko Poledica, u ime Sindikata profesionalnih fudbalera. Ali, okuražen rezultatskim uspesima reprezentacije i podrškom iz Evropske i Svetske fudbalske organizacije (UEFA i FIFA), v. d. Savez je organizovao predizborne radnje i bez zazora isforsirao Bjekovića za jedinog kandidata, uz podršku tri od pet regionalnih saveza.
I činilo se da je stvar gotova, uprkos protestima i prozivkama iz Zvezde, čak je objavljen i sastav novog Izvršnog odbora, sve sa donedavnim ministrom poljoprivrede, naprednjakom Branislavom Nedimovićem, kao zastupnikom "većinskog vlasnika", to jest države. Međutim, na Izbornoj skupštini pretprošlog ponedeljka pojavilo se tek 27 od 85 delegata, a nisu došli ni neki od onih koji su zvanično dali podršku Bjekoviću! Pošto je konstatovano da nema kvoruma i da se sednica odlaže, jedini kandidat je odustao od izbora, a nova sednica zakazana je za sutradan.
Bolje upućeni otkrivaju da su brojni delegati pozivani pre Skupštine i da im je rečeno da ne dolaze u Staru Pazovu, a poveća delegacija sa juga Srbije je na dan održavanja sednice sačekala instrukcije na jednoj usputnoj pumpi, a potom se okrenula i vratila kući. Inspiratori i kreatori bojkota su prepoznati u redovima Crvene zvezde, ali mnogi izvori tvrde da je to samo delimično tačno i da cela operacija ne bi uspela da iza nje nije stao i onaj koji se o svemu pita i u sve meša. Tome svedoči i činjenica da je Nedimović zaobišao tog dana Staru Pazovu.
Onda je sutradan najednom stvoren kvorum, uz prisustvo 72 delegata, i doneta je odluka da se ništa ne menja do januara. Bjeković je ostao na čelu FSS kao zamenik predsednika, Jovan Šurbatović je i dalje generalni sekretar, a i Kokezin Izvršni odbor nastavlja da funkcioniše.
Skupštinu je obeležila polemika dugogodišnjeg funkcionera Partizana Žarka Zečevića i predstavnika Zvezde Marka Petrovića, u kojoj je ovaj drugi zaličio na branioce lika i dela Aleksandra Vučića (Jovanov, Kebara, Pilja itd.) i branio svog šefa Terzića.
Predstavnici UEFE i FIFE, koji su dan ranije upozorili da će FSS trpeti sankcije ukoliko se sednica Skupštine ne održi, sada su izrazili zadovoljstvo što je pronađen kompromis i dali novi rok da se izbori sprovedu.
"BAVI SE REPREZENTACIJOM"
I šta sad imamo? Rukovodeći funkcioneri su i dalje u v. d. statusu, rovovi između nekoliko struja koje se bore za prevlast u domaćem fudbalu su produbljeni, a ružne reči i podmetanja ispraćaju selektora i reprezentativce na put u Katar.
Draganu Stojkoviću je dato na znanje da se drži selektorskog mesta i ne petlja u rad Saveza ("Druže, ti si selektor, bavi se reprezentacijom, nemoj ti da komentarišeš da li ima nameštanja i da li se gradi nacionalni stadion", poručio je jednom prilikom Terzić Stojkoviću), a uz to, kao nekada Radomiru Antiću pred odlazak na Svetsko prvenstvo, oponenti Piksiju zameraju da mnogo košta i da je, kako tvrde, najplaćeniji selektor na planeti.
Sve se to mora odraziti na raspoloženje u stručnom štabu i među igračima, uči nas tome žalosno iskustvo i samo je pitanje koliko će Stojković, a i v. d. rukovodioci FSS, uspeti da saniraju štetu u naredne dve sedmice, skrenu pažnju javnosti sa neprijatnih tema i sebe, a igrači se usredsrede na utakmice. Iz Crvene zvezde poručuju da stoje iza reprezentacije i da ne žele da narušavaju atmosferu, i bilo bi dobro da je tako, bolje rečeno, bilo bi patriotski, kad već toliko rabe tu reč, bez obzira što su im na mestu mnoge kritike kada je funkcionisanje FSS-a i rukovođenje domaćim prvenstvom u pitanju.
Ostale su još dve nedelje do premijernog nastupa Srbije na 22. Svetskom prvenstvu u fudbalu: na Ajkonik stadionu u Lusailu 24. novembra rival je Brazil, petostruki svetski prvak, po prognozama stručnjaka, a i kvotama kladionica (5,25) najveći favorit za osvajanje titule. Srbija je na kvoti 80, ali Piksijev tim je prošlog novembra slavio na lisabonskom Stadionu svetlosti protiv Portugala, kome se sada daju šest puta veće šanse da se domogne svetske krune, pa što ne bi mogao da iznenadi i favorizovane Brazilce. Tako se uglavnom zaključivalo donedavno, ali još jedna ujdurma u domaćem fudbalu i javni šamar koji je indirektno "popio" Piksi poremetili su dobro raspoloženje i optimizam pred put na Mundijal. Zato je pred selektorom zadatak da se baš bavi reprezentacijom.
Kako smo sami sebe saplitali pred nastupe na Mundijalima
Tradicionalna samodestrukcija
Decenijama se već prepričava kako je atmosfera među reprezentativcima Jugoslavije prvi put narušena 1962. godine, na korak od finala Svetskog prvenstva u Čileu, sve zbog premija koje su igrači očekivali; takođe se već dugo piše i prepričava kako su iz istih ili sličnih razloga reprezentativci podbacili u Nemačkoj 1974. i Španiji 1982. godine. Komunistički principi nisu dopuštali da se nastupi za rodnu grudu naplaćuju, znači nije bilo zakonskog osnova čak ni za sitne novčane nagrade, a kada je došao kapitalizam, ponovo smo sami sebi pravili štetu pred odlaske na prvenstva ili na samom takmičenju i opet je direktno ili indirektno novac bio u pozadini, ali sada mnogo, mnogo veći.
PETKOVIĆ I SIN
Pošto smo propali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. i Evropsko 2004. godine, reprezentaciju je preuzeo Ilija Petković (1945–2020), legendarno levo krilo OFK Beograda i reprezentacije. On je, na iznenađenje svih, izborio sa ekipom koja je nosila ime Državne Zajednice Srbije i Crne Gore prvo mesto u grupi sa Španijom, Belgijom, Bosnom i Hercegovinom, Litvanijom i San Marinom, i time direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2006. Primili smo samo jedan gol na deset utakmica, ali i dali samo 16, od toga osam San Marinu, što će reći da je Petko najpre mislio kako da sačuva gol, a tek potom o napadu.
A onda je u mesecima pred prvenstvo selektor prvo počeo da drži patetične govore i citira vojvodu Mišića, štampa je raspredala o sukobima među igračima, kao i o uticajima menadžera koji traže za svoje igrače mesto u timu. Te priče o menadžerskim uplivima pratiće reprezentaciju i pred naredne nastupe na Mundijalu.
Ali, ako je fudbalsko javnost nekako progutala ziheraški fudbal, pa i razne afere koje su se valjale za reprezentacijom, odluka Ilije Petkovića da naknadno među putnike za Nemačku pozove svog sina Dušana, tada tridesetodvogodišnjaka sa prosečnom prvoligaškom karijerom, prelila je čašu i naslutila kako ćemo proći na Mundijalu. A prošli smo katastrofalno, nikad lošije na svetskoj smotri: poraženi smo prvo od Holandije 1:0, pa potom deklasirani od Argetine 6:0 i na kraju izvukli “časni” poraz od Obale Slonovače 3:2, tako da smo zauzeli poslednje, 32. mesto na 18. Svetskom prvenstvu.
KARADŽIĆ I ANTIĆ
Nakon Petkovića reprezentaciju, sada Srbije, preuzeo je Havijer Klemente, izbor tadašnjeg predsednika FSS-a Zvezdana Terzića, ali ponovo nismo uspeli da se plasiramo na Evropsko prvenstvo. Klementea je nasledio Miroslav Đukić, ali se zadržao tek nekoliko meseci, da bi po dolasku Tomislava Karadžića na čelo Saveza 2008. godine za selektora imenovan Radomir Antić (1948–2020), znameniti igrač Partizana i reprezentacije i čuveni trener, koji je vodio španske velikane Atletiko, Real i Barselonu.
I on je preporodio državni tim, koji je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. godine u teškoj grupi sa vicešampionima sveta Francuskom, te Rumunijom, Austrijom, Litvanijom i Farskim Ostrvima, osvojio prvo mesto i direktnu vizu za Južnu Afriku. I Antić je uživao u populističkim izjavama, pozivao se na narod i citirao velikane, ali mu nije mnogo zamerano jer je postignut uspeh, a i igra je bila otvorenija i sadržajnija u odnosu na Petkovićevo vreme.
Međutim, nakon što je obezbeđeno učešće na Mundijalu, što je podrazumevalo zaradu od osam miliona evra za FSS, Antić je postavio uslove za ugovor, takođe izražen u milionima evra, na šta se Karadžić javno brecnuo i nahuškao neke medije na selektora. Usledilo je provlačenje popularnog Antare kroz blato, a jurišni tabloidni odred je upoređivao prosečna primanja jadne radničke klase i “nezasitog fudbalskog trenera”. Potom su oživele teme o uticajnim menadžerima i igračima koji moraju da igraju, čak je i Antićev sin pominjan u tom kontekstu, tako da je, i pored dobrog odnosa među igračima, narušena dobra klima pred odlazak na jug Afrike.
Tamo smo već u prvoj utakmici u grupi kiksnuli i poraženi od Gane 1:0, da bismo se “izvadili” protiv Nemačke i uz dosta sreće pobedili 1:0, a na kraju doživeli šokantni poraz od Australije (2:1) i ostali bez plasmana u nokaut fazu. Po povratku u Beograd nastavljen je sukob Karadžića i Antića, koji je rezultirao smenom selektora nekoliko meseci kasnije i podebelom novčanom odštetom koju je dobio.
KOKEZA I MUSLIN
Antića je nasledio Vladimir Petrović Pižon, pa kad je on propao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012, nasledio ga je kao v. d. Radovan Ćurčić, potom je Siniša Mihajlović imao neslavnu epizodu na selektorskom mestu pošto nije uspeo u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Njega je kao v. d. nakratko nasledio Ljubinko Drulović, a onda je iz Holandije doveden Dik Advokat, no ni on nije dugo potrajao jer nije uspeo u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine. Potom je Radovan Ćurčić ponovo uskočio kao v. d. i konačno, 2016. godine pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018, kormilo je preuzeo Slavoljub Muslin.
I on se, poput Petkovića, mada ne baš tako drastično, opredelio za defanzivni fudbal i – uspeo. Srbija je zauzela prvo mesto u grupi sa Irskom, Velsom, Austrijom, Gruzijom i Moldavijom i obezbedila učešće na Mundijalu u Rusiji.
Već tokom kvalifikacija govorilo se da je selektor pod pritiskom predsednika FSS-a Slaviše Kokeza i raznih moćnika iz menadžerskog (polu)sveta, a kulminiralo je samo što je ostvaren uspeh. Kokeza je isterao svoje i smenio selektora koji je odveo reprezentaciju na Svetsko prvenstvo, na zgražavanje fudbalske javnosti, ma koliko igra reprezentacije nije bila lepršava i napadačka. Kasnije je i Muslin potvrdio da je smenjen jer nije pristajao da u tim poziva igrače po diktatu Kokeze i ekipe.
Selektorsko mesto preuzeo je Muslinov pomoćnik Mladen Krstajić i neslavno se sa reprezentativcima proveo u Rusiji: pobedila je Srbija na otvaranju Kostariku 1:0, ali su potom usledili porazi od Švajcarske 2:1 i Brazila 2:0, i po treći put uzastopno završili smo nastup u grupnoj fazi.
