Ispred Narodne skupštine Srbije je 10. aprila pod nazivom "Ekološki ustanak" održan jedan od najmasovnijih događaja u prethodnih godinu dana. Pod vedrim nebom i žarkim suncem se okupilo više hiljada šarolikih mladih i starijih ljudi iz svih krajeva Srbije. Uglavnom su nosili zaštitne maske i zahtevali da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu i da se u Srbiji važeći propisi usklade sa najvišim ekološkim standardima.

"Došli smo da kažemo ‘ne’ onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije. U toku je sveopšti napad na sve što je zdravo u ovoj zemlji", poručio je sa govornice jedan od inicijatora protesta, aktivista ORSP-a Aleksandar Jovanović Ćuta. Događaj je organizovalo više od 70 ekoloških udruženja, a pridružili su im se i predstavnici Udruženja radnika na internetu poznatijih kao "frilenseri", koji su organizovali okupljanje na istom mestu dva dana ranije i u znak protesta pred Skupštinom kampovali u šatorima.

Podršku su im pružili i zdravstveni radnici okupljeni oko udruženja Ujedinjeni protiv kovida, Skupština slobodnih građana, Ne davimo Beograd, frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane, kao i srodne organizacije iz Bosne i Hercegovine. "Mi smo ovde s vama jer dijelimo iste probleme. Borimo se za dostojanstvo običnog čovjeka, za zdrav život i protiv onih kojima je profit ispred svega", poručila je Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka.

ZAJEDNO SMO JAKI

Skup je odavao utisak da se svest sve većeg broja građana budi pred činjenicom da razni vidovi zagađenja i narušavanja ekosistema ne samo da predstavljaju ekološku bombu, već sve jasnije dovode do dramatičnih posledica po zdravlje stanovnika.

"Secite korupciju, a ne šume", poručivao je na protestnom skupu transparent organizacije Odbranimo šume Fruške gore. Mogli su se videti transparenti sa natpisima "Nosim crno za sve žrtve zagađenja", "Bol boluju moja pluća jer ih truje srpska kuća", "Reke štedi, voda vredi", "Studenti čuvaju reke Srbije", "Ne borim se za vlast već za sve nas", "Mladi odlaze jer ne mogu da dišu", "Bez zagađenja, hoću da dišem", "Dali smo vam penzije, vazduh i reke vam ne damo".

"Kad sam shvatila da ostajanjem u Srbiji biram da živim u najzagađenijoj evropskoj sredini koja, pre svega, ostavlja strašne posledice po naše zdravlje, shvatila sam da moram da počnem aktivno da se trudim da se to promeni. Veoma je važno da se vidi da nam je stalo do borbe za ono najosnovnije i da smo u toj borbi beskompromisni. Jer od vazduha, vode i zemlje nema ništa važnije, i ja sam zato ovde", istakla je tridesetogodišnja Jovana Erdeljan, koja je na Ekološkom ustanku bila sa majkom i sinom Vukom koji će uskoro napuniti godinu dana.

Dvadesetogodišnji student Nikola bio je na protestu jer želi da iskaže "nezadovoljstvo pred nepravdom" i da stavi do znanja "da iako često potcenjivani, zajedno možemo pobediti i u najtežim bitkama".

EKOLOŠKI PATRIOTIZAM

"Ovde sam sa svojim studentima zbog revolta protiv bahatog i licemernog odnosa vlasti prema običnom građaninu, zbog gramzivosti kojom se prirodna dobra i vitalni resursi prodaju i ustupaju stranim i domaćim robovlasnicima zarad ličnog profita, a u ime lažnog progresa. ‘Održivi razvoj’ je ustanovljen kao sintagma 1992, a to je zapravo iluzija kratkovidih i beskrupuloznih multinacionalki i korumpiranih oligarhija kojom se opravdava pretvaranje živog sveta u lukrativnu vrednost – robu", objasnio je profesor Fakulteta likovnih umetnosti Miško Pavlović.

Dugačak niz obraćanja koji je trajao puna dva sata bio je prošaran muzičkim programom. Izvođene su izvorne narodne pesme sa Stare planine, Jelena Petošević je svojim moćnim glasom pevala u ritmu pop džeza "Probudi se, bre, čoveče, to đubre je naše", mogli su se čuti Sambansa bubnjevi, visokonaponski energičan nastup Snežane Jandrlić, koja je otpevala Daj nam sunca u ritmu melodije legendarnog mjuzikla Kosa i Horkestra, koji je izveo Aj Karmela.

Na početku se okupljenima obratio pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je apelovao da se čovek poistoveti sa prirodom koja ga okružuje: "Ja sam zemlja, zemlja je ja, ja sam vazduh, vazduh je ja." On je rekao da nam je danas potreban "ekološki patriotizam", da se moramo boriti protiv pohlepe svake vrste, "jer pohlepa je i ovo zbog čega smo se sastali ovde u ovom zaista velikom broju". Ršum je istakao da je "pohlepa" kada se potoci i reke stavljaju u cevi da bi se dobilo nešto malo kilovata".

PRAVDA U AKTIVISTIČKIM RUKAMA

Ovom prigodom Ršumović je napisao pesmu Protest o borbi za zaštitu Stare planine gde se godinama stanovnici uporno bore protiv izgradnje mini hidrocentrala (MHE) i uništavanja vodotokova i ekosistema. Bila je planirana izgradnja 850 takvih postrojenja u Srbiji, što bi imalo za posledicu usmeravanje 2200 km reka u cevi radi proizvodnje 2 do 3 odsto električne energije. Prema istraživanju CINS-a (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije) objavljenom u februaru 2018. godine, investitorima MHE u periodu od 2013. do 2016. godine isplaćeno je više od 41,6 miliona evra za električnu energiju koju je proizvelo pedesetak MHE. Od te sume, 7,2 miliona je isplaćeno kompanijama povezanim sa kumom predsednika Aleksandra Vučića, članom Srpske napredne stranke i potpredsednikom Privredne komore Srbije Nikolom Petrovićem.

Desimir Stojanović zvani Desko, iz sela Rakite na jugu zemlje, koji predvodi borbu protiv tamošnje MHE, ocenio je na govornici da građani Srbije nemaju "državu i zakone" te da već tri godine traže da se poštuju zakoni, ali da ih "oni" ne slušaju. Jer, rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine od 4. januara 2019. godine investitoru je zabranjeno izvođenje radova na izgradnji MHE u selu Rakita i naloženo mu je da teren sanira i vrati u prethodno stanje, odnosno da oko 300 metara već postavljene cevi izvadi iz korita reke. Pošto nadležni to nisu uradili, aktivisti su sami probili cev u Rakitskoj reci avgusta 2020.

OPOZICIJA SVEOPŠTEM LUDILU

"Naravno da nam je potreban razvoj", istakao je dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, "ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, uništavanja šuma, zagađenja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva". On je podsetio sa koliko je entuzijazma ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović promovisala projekat "Jadar" pored Loznice. Po njemu se u tom kraju već nalaze "tri trovačnice", 80 odsto dece u Zajači imaju povišen sadržaj olova u krvi, ta regija je na samom evropskom vrhu po broju plućnih bolesnika. Ristić kaže da bi "četvrta trovačnica" bila ono što planira kompanija Rio Tinto u dolini Jadra blizu Drine, a koja bi nepovratno uništila stotine hektara šume i njiva. "To je slika pakla", zaključio je on ukazujući i na seču stabala u "plućima" prestonice Košutnjaku i na Avali, kako bi se pravile ski-staze". Masa je skandirala: "Ne može!" i "Lopovi, lopovi!"

Među govornicima je bila i naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević. Ona je istakla da "udišemo najzagađeniji vazduh na svetu" i prenela informacije "Dela" objavljene marta ove godine prema kojima evropski otpad završava na Balkanu, uglavnom u Bosni i Srbiji, a 70 odsto otpadne plastike iz tog otpada se pali u ložištima na teritoriji Srbije bez ikakvih mera zaštita od emisija toksičnih supstanci koje su kancerogene, mutagene i teratogene. "U ložištima skoro svih fabrika, u cementarama, ciglanama, drugim industrijama pa i u domaćinstvima umesto drveta ili uglja pale se otpadne gume i otpadna plastika", rekla je Đorđević revoltiranoj publici. "Mi smo opozicija sveopštem ludilu", poručila je Iva Marković iz organizacije "Pravo na vodu" i pročitala zahteve oko kojih se složilo 40 organizacija. Pored toga što se traži dvosatna emisija na RTS-u i suočavanje aktivista sa čelnicima institucija odgovornih za zaštitu životne sredine, u pitanju je moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije.

Zahtevaju se transparentna izrada plana kvaliteta vazduha, zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje i širenje zelenih površina u urbanim sredina, očuvanje vodnih dobara, donošenje strategije upravljanja otpadom za period 2020–2025, da se stavi tačka na "nenamensko trošenje novca za ekologiju", da nadležni "prestanu da ignorišu" studije uticaja projekata na životnu sredinu, i da građani budu bolje informisani o pitanjima ekologije. Traži se i smena nadležnih u toj oblasti zbog "štetnog činjenja i nečinjenja".

BRNABIĆ: KAO RAZULARENA BANDA

Upitana da komentariše Ekološki ustanak, premijerka Ana Brnabić je ocenila da je to pre svega bio "primer nepoštovanja i neodgovornosti", optužujući učesnike protesta da se nisu pridržavali epidemioloških mera, odnosno da nisu nosili zaštitne maske. "Kao pijana razularena banda kad se napije pa maše", rekla je u "Hit tvitu" na Pinku. "Bilo je ljudi koji su zaista zainteresovani za životnu sredinu i uvek sam spremna da se vidim sa njima, ali je bilo i mnogo ljudi koji su promovisali partikularne političke interese", rekla je premijerka.

Na tu analizu je dodala da je ekologija problem prvog sveta "kada ljudi imaju sigurne poslove, zaradu, penzije… onda se bave ekologijom", objasnila je Brnabićeva i naglasila da je ovaj protest zapravo potvrda dobre ekonomske politike Aleksandra Vučića. Tim povodom je rekla da se do kraja godine pokreće izgradnja 27 postrojenja za preradu vode i da su ekološka pitanja među tri prioriteta Vlade Srbije.

Ministarka rudarstva i energetike Zo­ra­na Mihajlović je ocenila da se pitanje životne sredine koristi da bi se dobili "određeni politički poeni" i istakla da se kod svake odluke i svakog posla u oblasti energetike i rudarstva vodi računa "da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine".

Sa tačke gledišta ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović protest je bio "paravan za politički protest u organizaciji pojedinaca koji na pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene". "Iza lažne brige za životnu sredinu kriju se protagonisti propale politike i lažni zaštitnici životne sredine, koji su često potpomognuti spolja", rekla je ministarka i istakla da "ne postoji čarobni štapić kojim ćemo čitav sistem u ekologiji promeniti preko noći, i u narednom periodu tek predstoje akcije koje će doprineti da se smanji zagađenost vazduha i problem divljih deponija".

"Vrh vlasti je iznenađen i uplašen brojem ljudi koji su došli na skup, a među njima je bilo i onih koji su glasali za SNS. Propašće svaki evro koji su uložili da truju Srbiju. Čekaćemo svuda. U Košutnjaku, na Makišu, na Drini i na Staroj planini", upozorio je aktivista Ćuta.

Za advokaticu u penziji Tanju Petovar, koja je prisustvovala skupu, ekološki pokret je trenutno "jedini organizovan i smislen odgovor" na ključne probleme života i zdravlja građana. A ukoliko se pokaže da postoji kritična masa osvešćenih građana, mogao bi postati i politički faktor i akter.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.